Kolaps elektroenergetskog sistema?

[Moonwalker]

23 minutes ago, borris_ said:

Cijena struje slijedi cijenu plina jer struja proizvedena iz plinskih turbina je posljedna koja se proizvodi kada je potrebno. Prvo se racuna struja iz vjetroparkova, pa onda ostale i na kraju struja iz plinskih turbina. Nije bas jednostavno za razumjeti

Van konteksta trgovine i iz ugla eksploatacije nekog elektroenergetskog sistema. Gasne elektrane popunjavaju konzum u pikovima. Agregati imaju visok ramp rate (MW/min) u poredjenju sa inertnijima i omogucavaju da se vece kolicine energije ubace brzo u sistem. Zato i sluze dobro u pikovima.

 

https://www.wartsila.com/energy/learn-more/technical-comparisons/combustion-engine-vs-gas-turbine-ramp-rate

 

U donji deo dijagrama potrosnje (izvesna potrosnja) idu base unit. Gasenje istih proizvodi troskove (eksponencijalna kriva). Zato se i ne pale/gase sasvim cesto.

Edited August 24, 2022 by Moonwalker

[x500]

5 hours ago, borris_ said:

Odlicno putanje.

Cijena struje je povezana sa cijenom plina. Zasto je to tako?

Da bi se moglo trgovati strujom u citavoj EU.

Cijena struje slijedi cijenu plina jer struja proizvedena iz plinskih turbina je posljedna koja se proizvodi kada je potrebno. Prvo se racuna struja iz vjetroparkova, pa onda ostale i na kraju struja iz plinskih turbina. Nije bas jednostavno za razumjeti. 

 

Cijena je takva kava je radi konkurencije koja je trebala da smanji tu cijenu. 

 

Ovde postoje 2 dela price:

1) koliko gasa se kupuje po ugovornim cenama (fiksna cena ili paritet u odnosu na naftu), a koliko to trzisnoj ceni (one cifre iz novinskh naslova tipe 3000 usd).

2) koliko struje se proizvodi iz gasa trenutno i gde. Recimo juzne zemlje (Spanija, Italija, ...) trebaju puno struje zbog klima uradjaja i turista, pa trose puno gasa za to.

Ali taj gas ne mora da ima "trzisnu cenu" (pogledaj#1)

Severne zemlje, poput Nemacke, sada trebaju manje struje i vreme im odgovara za vetroparkove i solarne farme. Oni ne moraju trenutno da trose gas za pravljenje struje.

 

Bez obzira na probleme sa vodotokovima/akumulacijama, transportom uglja i sl, povecanje cene struje u veletrgovini za 20-30 puta meni smrdi na spekulaciju.

 

[vememah]

Quote

Iskustva građana koji su ugradili solarne panele i postali "prozjumeri"

"Prozjumeri", domaćinstva koja su ugradila solarne panele i tako postala i potrošači i proizvođači struje, tvrde da država ne poštuje uredbu, kojom je definisala obračun razlike između potrošene i energije koju vraćaju u sistem. Kažu i da plaćaju naknadu za proizvođače obnovljive izvore energije, iako su i sami njeni proizvođači.

"Naknadu za obnovljive izvore energije mi takođe plaćamo, iako smo kupci proizvođači, a ona se kasnije preusmerava na povlašćene proizvođače električne energije, koji su bili aktuelni pre deset godina. Njih ima jako malo, a mi ne dobijamo ništa", rekao je za Novu ekonomiju Nenad Maričić iz Rume, čije domaćinstvo spada u prozjumere.

On podseća da višak energije koji proizvedu prosleđuju Elektroprivredi Srbije (EPS).

Maričić kaže kako je prvi račun, na kome se računa proizvedena i potrošena stuja, stigao za maj ove godine.

Tada je prvi put mogao da preciznije izračuna koliko će biti potebno da se isplati ta investicija.

"Ja sam računao da nam je potrebno 15 godina za povrat investicije. To se meni isplati za 15 godina iz razloga što sam panele kupio još prošle godine pre poskupljenja i tad su me izašli 30 odsto manje", kaže Maričić.

Inače, kupac-proizvođač je zvanično njegova majka, a on joj je pomogao da postane prozjumer.

Novi račun za struju, gde se to domaćinstvo tretira i kao potrošač i kao proizvođač, doneo je svega oko 20 odsto uštede.

"UREDBA NIJE ISPOŠTOVANA"

Kako nam je Maričić objasnio, prvobitna ideja je bila da se sa EPS-om menja jedan za jedan kilovat sat (KWh), ali to se nije desilo jer država nije ispoštovala uredbu kojom je sve to definisala.

Maričić kaže da se konkretno radi o poštovanju stava tri člana 26. Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između  kupca – proizvođača i snabdevača.

"Tražimo samo da se ispoštuje uredba, apsolutno ništa drugo ne tražimo", kaže naš sagovornik.

Kako podseća, Ministarstvo energetike je u Članu 26. stav prvi, tačka treća, reklo da se PDV i sve akcize obračunavaju na utrošenu električnu energiju:

"Utrošena električna energija je razlika onoga što smo mi proizveli (isporučena električna energija) i onoga što smo preuzeli od EPS-a. Da je to tako obračunato u računu, ovo uopšte ne bi bio problem i štaviše bila bi super priča, mnogi ljudi od toga ne bi odustali".

Prema njegovim rečima, mnogi ljudi su dolazili da vide kakav je prozjumerski račun i na kraju su odustajali od te priče.

Foto: Screenshot/ Projumeri traže da se ispoštuje stav jedan tačka tri Člana 26. uredbe o prozjumerima

Kako dodaje, prozjumeri plaćaju sve naknade, porez, akcizu na svu preuzetu električnu energiju, a trebalo je da im se naplaćuje na utrošenu.

"Ako od EPS-a povučemo 500 i predamo 500 (kWh) to je trebalo da se oduzme, razlika je nula i onda bismo porez, akcizu i naknade plaćali na nulu", dodaje Maričić.

Kako objašnjava, ako uzmu 700, a predali su 500 razlika je 200 kilovata.

"Mi onda treba da plaćamo električnu energiju kao i svi ostali građani i porez i akcizu na tih 200", dodaje sagovornik našeg portala i podseća da još nije počela da radi radna grupa, koja je formirana kako bi rešavala probleme prozjumera.

Foto: Screenshot/Stavke na računu za prozjumere

Maričić podseća da se Ministarstvo finansija na kraju predomislilo, pa je odlučilo da se prozjumerima ipak naplaćuje porez na dodatu vrednost (PDV), akciza i naknade na celokupnu struju koju preuzmu od EPS-a:

"To mišljenje je u suprotnosti sa uredbom (već navedenom). Od decembra se Ministarstvo energetike i Ministarstvo finansija sukobljavaju oko toga. To se tad nigde nije moglo čuti, kako bi ljudi razmislili da li stvarno žele da postanu kupci-proizvođači. Onda su nam došli prvi računi koji su nas vrlo neprijatno iznenadili, ispostavilo se da su samo za 20 odsto manji u odnosu na one koje smo ranije dobijali, dok nismo bili kupci-proizvođači".

Na računu koje je dobilo domaćinstvo našeg sagovornika, nalazi se i Naknada za obradu pristupa distributivnom sistemu koja iznosi 617,73 dinara, na računu za struju u julu 2022. godine.

"Za nju nismo bili prethodno obavešteni. Takođe, to je naknada čiji iznos se menja svakog meseca i zavisi od toga koliko smo struje potrosili u kući, tj. iznos se određuje na osnovu ukupno preuzetih kilovata od EPS-a", kaže Maričić.

KAKO FUNKCIONIŠU SUBVENCIJE?

Subvencije u opštinama funkcionišu tako što država, odnosno opština propiše cenu po kilovatu instalisanih panela.

"To je neka njihova formirana cena sa PDV-om, odakle im ta cena ja stvarno ne znam. Ona konkretno u našoj opštini iznosi 70.000, a trenutna tržišna cena je 120.000 dinara", kaže sagovornik Nove ekonomije.

Kako dodaje, državna subvencija izađe 50 odsto na cenu od 70.000, odnosno 35.000 dinara po kilovatu.

Maričić kaže da, ako se uzmu državne subvencije koje u realnosti iznose 30 odsto, za isplativost investicije opet treba oko 15 godina, s obzirom na trenutne cene solarnih panela.

Ukoliko je domaćinstvo ogromni potrošač električne energije, odnosno ako ide svakog meseca u crvenu zonu, onda paneli nadoknađuju tu crvenu zonu i to je daleko isplativije.

"Međutim, to onda nije prosečno domaćinstvo. U prosečnim domaćinstvima, gde je potrošnja oko 500 kilovata mesečno, to se ne isplati", dodaje Maričić.

Rekao nam je i da njegovo domaćinstvo nije uzelo subvencije kada je ugrađivalo solarne panele, jer ih tada nije ni bilo.

U Opštini Ruma, gde živi, subvencije za ugradnju solarnih panela u domaćinstvima tek treba da se objave, a već postoji samo poziv za privrednike koji bi vršili ugradnju i prodaju panela.

Čedomir Savković

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/iskustva-građana-koji-su-ugradili-solarne-panele-i-postali-prozjumeri

Edited August 26, 2022 by vememah

[beeva]

za ovo sad daju subvencije i u RS, mada prilicno nejasno po meni.. nejasne odredbe.

[Venom]

On 24.8.2022. at 13:01, x500 said:

 

Ovde postoje 2 dela price:

1) koliko gasa se kupuje po ugovornim cenama (fiksna cena ili paritet u odnosu na naftu), a koliko to trzisnoj ceni (one cifre iz novinskh naslova tipe 3000 usd).

2) koliko struje se proizvodi iz gasa trenutno i gde. Recimo juzne zemlje (Spanija, Italija, ...) trebaju puno struje zbog klima uradjaja i turista, pa trose puno gasa za to.

Ali taj gas ne mora da ima "trzisnu cenu" (pogledaj#1)

Severne zemlje, poput Nemacke, sada trebaju manje struje i vreme im odgovara za vetroparkove i solarne farme. Oni ne moraju trenutno da trose gas za pravljenje struje.

 

Bez obzira na probleme sa vodotokovima/akumulacijama, transportom uglja i sl, povecanje cene struje u veletrgovini za 20-30 puta meni smrdi na spekulaciju.

 

 

Objasnila je @Moonwalker, neka me ispravi ako gresim. Cenu struje u praksi odredjuje gas, zato sto je sistem takav da najskuplji proizvodjac definise cenu za sve ostale dobavljace, a najskuplja struja je iz elektrana na gas. Koliko videh Spanija je ogranicila cenu gasa i placa razliku iz drzavne kase, ali su time spustili cenu struje.

Ovo ispod je ilustracija kako je sistem koncipiran. Proizvodjaci daju ponude koliko njihova struja kosta i koliko mogu da proizvedu, potrosaci koliko ce da potrose. Najskuplji ponudjac koji je jos ispod crte za neophodan kapacitet definise cenu za sve ostale.

 

 

Tu ima doduse i drugi faktor, a to je da bi struja iz drugih izvora mogla da pokrije potraznju i snizi cenu, sto i jeste smisao sistema i do sada je uglavnom spustao cenu struje (takodje na ilustraciji gore). Ali trenutno stabilni fundus i najveci evropski izvoznik dozivljava visemesecni debakl kojem nema kraja i tu rupu krpe drugi. Ocigledno gasom.

 

 

Ako ja dobro razumem sistem, mislim da smo kratkorocno prilicno najebali, ali da su visoke cene opet podsticaj za dodavanje novih kapaciteta. Ako mozes da prodas struju za 10x cenu proizvodnje, zasto ne bi ulozio u nove kapacitete? A to ce biti sunce i vetar, jer nista drugo ne moze da se pusti u pogon tako brzo. Ako ne gresim, to je dosta velika sansa.

[bags]

Dobar sajt za monitoring:

 

https://app.electricitymaps.com/map

[vememah]

Quote

Još se ne zna koliko će koštati struja iz Azerbejdžana
Očekuju se da se iz ove zemlje može nabaviti između 1.200 i 2.400 megavat-sati električne energije dnevno, a naša zimska potrošnja kreće se i do 125.000 megavati[-sati] dnevno
Najava predsednika Srbije Aleksandara Vučića da bi naša zemlja zahvaljujući dobroj saradnji sa Azerbejdžanom mogla da da kupi struju po povoljnim uslovima trebalo bi da bude više nego sjajna vest kako za Elektroprivredu Srbije tako i za sve građane, pogotovo ako se zna da se megavat-sat struje poslednjih dana prodaje i za 600 evra. Ovo utoliko pre jer će sve te skupo uvezene megavate električne energije morati da plate pre ili kasnije svi potrošači u Srbiji. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izašao je u susret molbi za dodatne količine struje i obećao da je našoj zemlji odobren međudržavni sporazum o kupovini električne energije iz Azerbejdžana po povoljnijim uslovima. Koliko povoljnijim, odnosno po kojoj ceni nije rečeno.

Upitani da li znaju detalje dogovora dve države odnosno po kojoj bi ceni naša zemlja mogla da kupi struju i o kojim je količinama reč, budući da je aktuelna ministarka 1. juna potpisala ugovor sa Azerbejdžanom, iz Ministarstva energetike za „Politiku” odgovaraju da cena u ovom trenutku nije do kraja određena. Navode da se u isto vreme radi na dogovoru o ceni prenosa te struje kroz granične interkonektore između Turske i Bugarske i između Bugarske i Srbije, odnosno ceni zakupa potrebnog kapaciteta na tim interkonektorima, od čega će zavisiti i krajnja suma. Srbiji će biti potrebne dodatne količine električne energije iz uvoza do kraja marta, kad u Evropi takođe bude najveća tražnja za strujom, kažu u resornom ministarstvu. Naglašavaju da očekuju da se iz Azerbejdžana može nabaviti između 1.200 i 2.400 megavat-sati dnevno, po cenama koje će biti znatno niže od tržišnih, što će omogućiti veću sigurnost u snabdevanju ove zime.

Upitani gde je najniža a gde najviše cena struje, bilo da je reč o berzama, bilo među zemljama koje je imaju za izvoz, iz SEEPEHA – Berze električne energije u Srbiji, odgovaraju za naš list da se kao što je poznato, kao referentna cena na veleprodajnom tržištu koristi cena sa berzi električne energije, odnosno sa takozvanog spot dan unapred tržišta. Prosečna cena za 2022. godinu na srpskom dan unapred tržištu kojim upravlja SEEPEX, zaključno sa jučerašnjim danom trgovine, iznosi oko 268 evra po megavat-satu, što je vrlo slično cenama na susednim EU spot tržištima, mađarskom i hrvatskom pre svega. Od zemalja regiona, nešto niža cena je u Rumuniji i Bugarskoj, koje tradicionalno imaju viškove električne energije iz nuklearnih elektrana, kao i iz termokapaciteta koje su još u pogonu. Što se tiče jedinstvenog evropskog dan unapred tržišta, u većini zemalja takozvane kontinentalne Evrope cene su na nivou od oko 600 evra po megavat-času, osim na Iberijskom tržištu i u Poljskoj gde su znatno niže.

Upitani koliko bi eventualno naša zemlja mogla da uštedi na kupovini struje iz Azerbejdžana odgovaraju da pošto pored komercijalnih nisu poznati ostali operativni detalji i način implementacije tog potencijalnog aranžmana, a imajući u vidu i činjenicu da Azerbejdžan nije deo evropske interkonekcije i da je električna energija specifičan vid robe koja podleže određenim fizičkim i tržišnim zakonitostima, u ovom trenutku je zaista prerano dati bilo kakvo relevantno mišljenje u vezi sa tim.

Evropsko spot tržište je, putem određenih tržišnih mehanizama, uvezano u jedinstveno dan unapred tržište, tako da se eventualni zaključak o zemljama izvoznicama struje može izvući samo na osnovu razlika u ceni koje se javljaju u slučajevima nedovoljnog prekograničnog kapaciteta, što onemogućava željenu konvergenciju cena. Nešto relevantniji pokazatelj na tu temu, kao i o prognozi kretanja cena, je situacija na takozvanim fjučers tržištima, odnosno tržištima finansijskih derivata, gde su trenutne prognoze za naš region na nivou između 750 i 800 evra po megavat-času za poslednji kvartal ove i prvi kvartal naredne godine, dok je referentna cena za godišnji produkt za celu 2023. već premašila 600 evra po megavat-satu.

Malo neočekivan podatak je da je slična situacija i na nemačkom fjučers tržištu, koje je najlikvidnije u Evropi i tradicionalno sa nižim cenama u odnosu na naš region, pogotovo u periodima sa znatnijim udelom vetroelektrana, gde su cene na nivou od 740 do 780 evra po megavat-času za poslednji kvartal ove i prvi naredne godine, dok je referentna cena za godišnji fjučers produkt za 2023. dostigla nivo od 625 evra po megavat-satu, zaključuju u SEEPEH-u.

– Što se tiče najavljene mogućnosti za uvoz električne energije iz Azerbejdžana i količini između 1.200 i 2.400 megavat-sati dnevno, reč je o relativno malim količinama u odnosu na našu dnevnu potrošnju, koja se zimi kreće i do 125.000 megavati[-sati] dnevno, pa bi to bilo nekih dva do tri odsto naših dnevnih potreba, kaže mr Željko Marković, viši konsultant u „Diloitu”.

Naglašava da svaki megavat-čas koji bi se nabavio jeftinije u odnosu na cene na tržištu je više nego dobrodošao, ali je reč o količinama koje ne mogu da reše sve naše probleme sa nedostatkom struje. Takođe, postavlja se pitanje i da li postoje slobodni prekogranični kapaciteti za ovaj uvoz.

– Takođe, treba imati u vidu da se ti kapaciteti zakupljuju na aukcijama koje se sprovode na godišnjem, mesečnom i dnevnom nivou i da često postoji i mogućnost da ima i jeftinije električne energije u nekoj zemlji, ali da nema dovoljno kapaciteta u interkonektivnim dalekovodima da se ta struja prebaci u neku drugu zemlju. Takva je situacija i sa električnom energijom iz Azerbejdžana. Da bi se ona uvezla u Srbiju, potrebno je zakupiti interkonektivne kapacitete između Azerbejdžana i Gruzije, Gruzije i Turske, a od Turske ima dve opcije. Postoji i realna mogućnost da nema dovoljno slobodnih kapaciteta na tim rutama. Važno je reći da pošto u Azerbejdžanu nema berze, potencijalna cena po kojoj bi EPS mogao da kupi struju utvrdila bi se bilateralnim ugovorom, tako da ne raspolažemo sa javno dostupnim podacima koja bi to cena bila, zaključuje Marković.

https://www.politika.rs/sr/clanak/515237/Jos-se-ne-zna-koliko-ce-kostati-struja-iz-Azerbejdzana

Edited August 28, 2022 by vememah

[borris_]

 

[mraki]

Vidim po Linkedinu, domaće kompanije krenuke da najavljuju smanjenje potrošnje struje kao podršku vladi. “Korporativna odgovornost” i ulizništvo, 2u1. 

[Tpojka]

 

[borris_]

 

[nautilus]

Struja iz Azerbejdžana? Koliki su gubici u transportu struje na 4000, 5000 kilometara dalekovoda? Jebem ti sunac šta njima pada na pamet. 

[Time Crisis]

On 29.8.2022. at 20:14, mraki said:

Vidim po Linkedinu, domaće kompanije krenuke da najavljuju smanjenje potrošnje struje kao podršku vladi. “Korporativna odgovornost” i ulizništvo, 2u1. 

 

Ne samo to, već i mnogo konkretnije:

 

 

[đorđe geprat]

Quote

borislav borovic

@bborovic3

·

Kuća na selu, mesec u kome nije boravljeno, račun EPS- utrošena energija 0, obračunska snaga 299,1 dinara, trošak garantovanog snadbevača 142,62, akciza 33,19, PDV 95,14, RTS 299 dinara, ukupno 869, 86..."radio ne radio svira ti radio".

 

Edited September 1, 2022 by djordje geprat

[General Ripper]

2 hours ago, nautilus said:

Struja iz Azerbejdžana? Koliki su gubici u transportu struje na 4000, 5000 kilometara dalekovoda? Jebem ti sunac šta njima pada na pamet. 

Potpuno ludilo, to mi ukazuje da su prilično očajni.

Isti slučaj uvoz niskokaloričnog uglja iz Indonezije, dok stručnjaci kažu da je čak i uvoz iz Pljevalja diskutabilan zbog troškova prevoza (doduše Crnogorci dali ekstra cenu).

Pravilo je u energetici da niskokalorični ugalj ne trpi nikakav transport, troši se tu gde se vadi a ovi će da ga vozaju preko pola sveta, samo da prikriju svoju nekompetentnost.