Vojna istorija (i teorija :isuse: )

[namenski]

 

 

Dve vazne, u neku ruku dopunjujuce knjige: Mahan je svoju napisao u neku ruku kao pokusaj nalazenja odgovora na dilemu pomorskih sila kako se suprotstaviti pokusajima kontinentalaca da doakaju svetskoj pomorskoj trgovini, prekinu svetske pomorske puteve koji su po pravilu bili kontrolisani od strane vodenjaka^tm i koji su bili - i ostali - krvotok Planete.

Kasteks je, opet, predstavnik skole nazovimo ih tako kontinentalnih doktrina o pomorskoj moci, pitanja koje je izaslo na zao glas kada je u Franusko - pruskom ratu pobedu odnela kopnena sila koja prakticno nije imala mornarice.

U najtehnickijem i najskupljem obliku u kome je covecanstvo usavrsavalo vestinu uzajamnog istrebljivanja poznatoj kao ratovanje - ratnim mornaricama - negde u to vreme se pojavio i strasan neprijatelj - mali torpedni brod, preteca razaraca i manjih plovnih jedinica za obalske radove koji je toliko zaljuljao pomorske sile da se negde 80-ih godina 19. veka Prvi lord admiraliteta osetio potrebitim da se izvini Parlamentu zbog toga sto Kraljevska mornarica uopste zavrsava velike, takozvane kapitalne brodove koji su vec u gradnji.

Kontinent je otisao u ekstrem, pokazalo se jalov: prednjacili su Francuzi sa svojom Jeune Ecole, inspirisani uspehom svojih malih torpednih jedinica u Francusko - kineskom ratu 80-ih godina 19. veka dalje insistiranjem na krstarickom ratu koji je dobio jos jedno opasno tehnolosko pojacanje - podmornici.

Ideja je bila pojedinacnim brodovima - specijalno razvijanenim za te potrebe, brzom i nedostiznom za vece jedinice, ali smrtonosnim za trgovacku plovidbu.

Primili su se svi znacajni kontinentalci sa pomorskim ambicijama, pa je cak i Rusija izgradila 2 broda, Рюрик i Россия, namenjena napadu na pomorske komunikacije.

 

 

Jeune Ecole je nastupala pod parolom 'napadaj slabijeg bez oklevanja i ogranicenja, a bez laznog stida bezi od jaceg...', koncept koji se pokazao neuspesnim, mada su Nemci u oba Svetska rata pokazali da stvar nije nemoguca.

Podmornice su, donekle, bile druga prica: nije slucajno da je Francuska upravo pod uticajem Jeune Ecole sve do pocetka WW1 bila svetska podmornicka sila #1, jos je manje slucajno sto je Nemacka podmornicu i to u oba svetska rata prigrila kao moguce resenje problema koji se pokazao neresivim iz najrazlicitijih razloga.

Problema kako slomiti kicmu Britanskoj imperiji i njenim rastegnutim pomorskim komunikacijama i - nesto kasnije - kako prekinuti linije snabdevanja Severnim Atlantikom, vezu izmedju Severne Amerike i Britanije.

Problem je ostao neresen do posle WW2, kada je na svetske okeane pokusala - ponajpre podmornicama - da izadje i jedna druga kopnena zivotinja - CCCP: probiti se na otvoreni okean, ponajpre tamo gde je najzgodnije, dakle sa severa, niz Danski prolaz i spreciti dotok americkog materijala u Evropu koja je tada vec davno, pritisnuta kolonijalnim brigama napustila globalne pomorske ambicije.

Danas isti problem ceka i Kinu, a sumnje nema i da tamo jos uvek citaju i procitavaju Mahana, nezaobilaznu lektiru za svaku pricu o pomorskoj strategiji.

Kao sto sumnje nema da su - sve tehnologije na stranu, bas kao i ponosni, mocni ratni brodovi sa sve u zlato okovanim admiralima, sluzili i sluze pre svega tome da ON:

Spor, prljav, drljav, dimljiv i bespomocan, stigne tamo gde je naumio, gde je potreban i doveze sve sto je potrebno u sto vecoj kolicini i za sto krace vreme.

[namenski]

 

Leo Korelc, 1973.

[namenski]

Kad pomenuh generala Bauffre-a, setih se 1 knjige, verovatno najboljeg dela na srpskom jeziku koje pokusava da obuhvati strategiju i koje je uspelo da je - uspesno - definise, cak i za danasnje istoricarsko teoreticarske manire zatrpavanja novokomponovanim recnikom i jalovom tehnologizacijom.

General, nacelnik Generalstaba, jedan od glavnih tvoraca francuske nuklearne doktrine i stvaranja francuskih Force de frappe..

 

17 minutes ago, namenski said:

Doumenc cak salje iz Moskve svog zamenika, generala Beauffre-a, u Varsavu da sa Poljacima pokusa da kako-tako uglavi poljsko sovjetsku saradnju u slucaju nemackog napada na Poljsku za koji svi znaju da je pitanje dana.

Poljaci odbijaju i samu pomisao na tako nesto.

 

On ‎29‎.‎10‎.‎2015‎. at 22:34, namenski said:

Kad pomenusmo taktiku, operatiku i strategiju, ovu poslednju narocito, greota je ne podsetiti se 1 odlicne knjige prevedene i na srpski, Bofr, Uvod u strategiju, odlicnog dela na tu temu, obaska sto je autor, inace francuski general i odlican teoreticar, imao nesrecu da rikne na VMA tokom posete Beogradu, tamo negde jebemliga, treba proveriti, krajem sedamdesetih, pocetkom osamdesetih...

 

[namenski]

E, sada malo geografije, ili - zasto ljudi za bijenje preferiraju neke lokacije, a neke ne...

Evropa, recimo: sve pocinje na takozvanim Vratima, kapiji naroda, prostoru izmedju Urala i Kaspijskog mora.

Tu je sa istoka na zapad vekovima kuljalo od zla oca i jos gore majke, obrnuto redje mada nije da nije bilo ideja na tu temu.

 

Pa onda ide notorni Koridor ratova, pravac koji spaja Pariz i Moskvu, u oba pravca, sa koliko 'oces medjustanica: od francuskih pogranicnih tvrdjava kao sto je Verden, preko Belgije i Anversa kao pistolja uperenog u britansku glavu, severnonemacke ravnice, poljske i beloruske nizije...

 

Pa - Češka tvrdjava: Bizmark je znao - ko drzi Češku, drzi Evropu.

 

Pa - Panonska lepeza: gde ti se hoce - na jug, niz Moravu, pa volj' ti kod Nisa ka Grckoj ili ka Aziji, islo se i u kontra smeru, nije da nije, volj' ti kroz Ljubljanska vrata u Padsku niziju, volj' ti niz Dunav ka Crnom moru, ako te ne presretnu kod Nikopolja, volj' ti na sever da se provuces tik uz Alpe i dohvatis doline Rajne...

 

Ali se i menja: dok je civilizacija zivela na Mediteranu, putevi su isli sa istoka na zapad i obrnuto.

Preko danas saobracajno skoro zaboravljenih mesta poput Draca, iz Rima i Brindizija ka Solunu i Bosforu, Via Egnatia kao jedan od rimskih puteva, majstoriji na kojoj je pocivala snaga imperije i koja je, na primer, omogucavala legijama da se za samo 40-ak dana iz Britanije dokopaju - Bagdada.

Sve dok se putovanja bijenja radi nisu usmerila sa severa na jug odakle su divlji nadirali ka toplim morima i bogatstvima posustalih imperija: karpatski i alpski prevoji, Dukla, Brener...

[pasha]

"Kapija naroda" je u Evropu donosila civilizaciju od poljoprivrede sa Levanta do pitomih konja i ljudi koji danas dominiraju zapadnom i istocnom Evropom koji su dosli iz Azije. Drugi krak je isao preko Hemusa tj. onoga sto danas zovemo Balkan. To sto su Huni ili Mongolli isto prosli ne znaci da je vekovima prolazilo lose. To je bio glavni trgovacki put. Cak su ga Mongoli unapredili u nameni trgovine, zove se jos "civlizacijski autoput". Veci problem su bile bolesti koje su prolazile tuda, u oba smera.

 

E, tu dolazimo do Venecije koja je dominirala trgovinom i bila najmocnija zapadna drzava preko trgovine na Istocnom Mediteranu dok nisu dosle Osmanlije. Dakle, Vizantija im daje prava na trgovinu negde u 9 veku da bi se zajedno borili protiv islama i Arapa pa do negde kraja 15 veka. Pri cemu je Jadran bio jedan od kljuceva Mletacke dominacije, narocito istocna obala Jadrana.

Izmedju ostalog Venecija je postala dominatna sila koristeci krstase u pohodu na hriscanski Carigrad, Mada mi u Srbiji ne mozemo da se bunimo zbog toga jer nam je to omogucilo potpunu nezavisnost i sirenje po Hemusu.

Posto su Osmanlije dosle i u sukobu sa Srbijom odlucile ko ce vladati Hemusom, a to je trajalo nekih 100 godina u stalnim ratovima, trgovacki putevi su dobrim delom zatvoreni prema istoku.

Te su iz ciste nuzde poceli da se otkrivaju novi pomorsku putevi oko Afrike prema istoku ili trazeci istok prema zapadu otkrivajuci danasnju Ameriku ili tada poznatu kao Zapadnu Indiju.

Jer Indija je bila britanska "Jewel in the crown" i dok su drzali Indiju bili su supersila.

 

 

Edited October 2, 2019 by pasha

[vathra]

У трговини која је ишла преко Медитерана најбоље је пролазио онај ко је имао монопол. Византија је то била, док јој Арапи нису отели Сирију. Онда се ту појавила конкуренција, све док Османлије поново нису успеле да ставе под контролу цео Источни Медитеран и опет остваре монопол. 

 

Занимљиво је како су Млеци успели да створе монопол. Повољан географски положај према Западној Европи (најдубља тачка ка континенту) , и јака морнарица су били добити рецепт за стварање монопола и убирање масних профита. 

 

Слажем се да пад Константинопољ довео до тога да се траже нови путеви, писано је и раније. Нико не воли монополиста, јбг. 

 

Врата народа су ситни према ономе што је долазило преко мора. Далеко скупље, спорије, и већа цена. Као и данас уосталом. 

[nautilus]

U internim borbama vizantijski carevi su ustupcima mlecanima kupovali njihovu vojnu podrsku ili prosto vracali dugove. Tako je Venecija preuzela trgovacki monopol od Vizantije.

[namenski]

2 hours ago, nautilus said:

U internim borbama vizantijski carevi su ustupcima mlecanima kupovali njihovu vojnu podrsku ili prosto vracali dugove. Tako je Venecija preuzela trgovacki monopol od Vizantije.

Pomorski putevi, trgovina, ona mediteranska jer druge nije ni bilo, posle Antike, odnosno Grcke i Rima gube na znacaju sve do ranog srednjeg veka i porasta traznje u Evropi za - zacinima.

Jer, sa tadasnjim kapacitetima kopnene trgovine bliskoistocnim putevima, iz Azije, nesto kabastije nije moglo ni da se prevozi, eventualno jesto svile i jos vrlo malo niskozapreminske^tm po definiciji luksuzne robe.

Verovatno ne postoji naucni metod kojim bi se u danasnjim relacijama/vrednostima izrazi vrednost 1 karavanskog ili brodskog tovara zacina, dakle ne vise nego u proseku najvise 20-ak danasnjih tona, ali se radilo o ogromnim parama i ogromnim zaradama s obzirom na duzinu puta, pratece rizike cak i u mirna vremena i troskove.

Paradoksalno je da je tursko zatvaranje kopnenih puteva okrenulo Evropu ka Okeanu i trazenju novih puteva ne bi li se dokopalo upravo - zacina.

Ali, morao je da bude zadovoljen - i to je cinjenica koja je promenila istoriju Zapada, ali istovremeno i ponajbolje dokazala zavisnost i spregu tehnologije sa razvojem civilizacije - jedan tehnoloski uslov: brod, konstrukcija pogodna za putovanje okeanima.

Mediteranska galija (ovo je uslovan naziv, varijacije su brojne), brod niskih bokova, sa jednim jedrom i pogonom na vesla nije dolazila u obzir.

 

Mediteranske varijacije jedrenjaka opremljene latinskim, lateen, jedrom - takodje.

 

Morala je da bude pronadjena odgovarajuca tehnologija:

I - pronadjena je u takozvanom крижном - ne postoji odgovarajuci izraz na srpskom jeziku i naravno u usavrsavanju tehnika plovidbe.

Koliko prava, odgovarajuca tehnologija uvek nadje svoje civilizacijsko vreme, mozda najbolje pokazuje primer upravo крижног jedra: vekovima pre velikih geografskih otkrica koristili su ga - doduse samo jedno - i Vikinzi, a postoje ozbiljne indicije da su po malo savladali i vestinu takozvane plovidbe uz vetar, ali je ova tehnoloska inovacija dosla po svoje tek kada su se stekli neki drugi civilizacijski i kulturni uslovi.

Kartografija i razvoj navigacionih instrumenata pre svega.

Evolucija jedrenja i jedrilja naravno nije nastupila preko noci: prve portugalske karavele koje su se zaputile na Okean bile su opremljene latinskim jedrom, ali je, sve u svemu Square Rigged brod, prvo karavela u svojim raznim lokalnim varijantama i pod razlicitim nazivima bila taj tehnoloski proboj koji je omogucio velika pomorska putovanja i otkrica, na stranu sve Vizantije, Venecije i Osmanlije.

Stavise, nije presmelo tvrditi da sa takozvana atlantska civilizacija, pomeranje tezista razvoja zapadne civilizacije sa Mediterana na atlantsku obalu Evrope odigralo upravo, ako ne i zahvaljujuci крижњаку kao civilizacijskom artefaktu.

 

Ostalo je - istorija.

Bas kao i cinjenica da su se - pored najprofitabilnije robe - zacina, kao teret pojavili dragoceni metali, zlato i srebro i sa njima prve prave pomorske komunikacije, one iz podrucka spanskih poseda u Karibima i same Spanije i sa njima prvi sukobi koji cine sustinu pomorskog ratovanja do danas - napori da se komunikacije odrze, odnosno prekinu.

 

Tek u 19. veku, sa pojavom parnog pogona i tehnoloske cinjenice da su brodovi, i ako vise ne zavisni od vetra, zavisni od urednog i redovnog snabdevanja ugljem, pojavljuju se moderne pomorske komunikacije, pre svega takozvana kicma Britanske imperije, osovina Gibraltar - Suec - Aden - Singapur.

Nesto kasnije, pojavice se u dva Svetska rata jedna druga zivotno vazna komunikacija: Severni Atlantik, odnosno veza izmedju luka u SAD/Kanadi sa zapadnoevropskim, pre svega britanskim lukama.

Pojavice se, naravno, i oni koji bi da tu komunikaciju po svaku cenu prekinu: u oba Svetska rata Nemci, a ko bi drugi, a kasnije i Sovjeti kojima bi - u slucaju evropskog, dakle kopnenog sukoba bilo zivotno vazno da je prekinu.

Bas kao i drugoj strani da je posto-poto odrzi otvorenom.

 

A danas, danas se ne zna: pored uslovnog odrzanja vaznosti severnoatlantskih pomorskih puteva, veliki znacaj imaju pomorske komunikacije koje iz Persijskog zaliva vode na razne strane, prema Dalekom istoku i tamosnjim potrosacima i prema Evropi racvajuci se u dva pravca, zavisno od velicine plovila: na Suec ili oko Rta.

Principi su ostali isti: kontrola nad izvorima robe, u ovom slucaju nafte, kontrola i mogucnost odrzavanja komunikacija i nesmetanog dotoka njima, potreba da se komunikacije prekinu, izvori preotmu ili onesposobe, ako ne i uniste, sto je jedina izistinska novina od vremena kada je i jedna Danska imala kolonije po Karibima.

[nautilus]

mislim da se radilo o skladistima u kojima se nije placala carina pa su tako em ugusili vizantijske trgovce zbog manjih troskova em smanjili vizantijske prihode. nije mi sad pri ruci istorija vizantije ostrogorskog  da proverim, ali sam siguran da tamo postoji pasus o tome.

[Glass Joe]

Koju je komunikaciju trebalo da prekine Napoleon da bi napravio invaziju na Britaniju

[namenski]

Ni jednu: trebalo je, ako mu je bilo do uspesne invazije, da se pobrine za sopstvenu komunikaciju.

Onu kojom bi sa evropske obale Kanala prevezao  snabdevao invazionu vojsku iskrcanu u Britaniju.

To je moglo da se resi samo neutralisanjem britanske mornarice.

Pa, eto, nije, barem ne povoljno po njega: resilo se daleko od Kanala, kod Trafalgara.

[pasha]

Trebalo je da presece sverc nakon uvodjenja Kontinentalne blokade i eliminise Portugal. I kasnije da se ne igra sa Rusima oko Poljske vec da ide na ono sto je originalno zamislio: podela sveta izmedju Rusije i Francuske i pravac Indija.

 

Galata u Konstantinopolju je bio trgovacki kvart Djenovljana i Venecije. Posto su vizantijski carevi i elita postali svesni da ih Venecija i Djenova iskoriscavaju, narocito posle uspesnih vojnih operacija protiv Seldzuka u Anadoliji i izbacivanje Normana sa Balkana, resili su da preseku trgovinu i zaradu Veneciji i Djenovi na racun Vizantije tako sto su poklali Latine u Galati. Cuveni "Masakr Latina"

To je bio razlog za Cetvrti krstaski pohod koji je unistio Vizantiju i Konstantinopolj,

 

 

 

Zahvaljujuci ovom dogadjaju su Nemanjici uzdigli srednjevekovnu srpsku drzavu jer su dosli u posede velikih zaliha srebra i zlata na Kosovu poput Novog Brda. Sto je bio uslov rasta srpske drzave.

 

[namenski]

6 hours ago, pasha said:

...podela sveta izmedju Rusije i Francuske i pravac Indija.

Nisam hteo do sada, uzdrzavao se koliko sam mogao, a to nije malo  

Jel' ti uvek ovako padnes s Marsa?

 

 

Sa sve original^tm ilustracijama?

[Glass Joe]

Pitao sam namenskog za period pre kontinentalne blokade i Trafalgarske bitke , kad je  Grande Armee bila spremna za iskrcavanje u Bulonjskom logoru. Misljenja sam da su i Napoleon i Hitler trebali da rizikuju i iskrcaju se bez ostvarene pomorsko vazdusne prevlasti.

[pasha]

Napoleon i ruski car Pavle I su imali razmisljanja o zajednickom napadu na britansku Indiju kroz Centralnu Aziju i Iran, ako se dobro secam.

Pavla su ubli u zaveri u kojoj su ucestvovali i britanci 1801.

Napoleon je 1807 imao bolju situaciju nego li 1801. Osim Britanije i Rusije sve ostale velike sile Evrope su bili pod njegovom kontrolom sto kroz savez ili prosto zgazene poput nemackih teritorija, pre svega, Pruske ali i Spanija i Holandija.

Napoleon je Rusiju smatrao za prirodnog saveznika Francuske i da ce sa Rusijom najlakse podeliti zone uticaja kako u Evropi, a time i svetu. On cak i kada je krenuo 1812 na Rusiju, i napravio veliku gresku, nije to uradio da bi potpuno unistio Rusiju vec da bi ih vratio u saveznistvo i Kontinentalni sistem.

Ali Napoleonove igre oko Poljske su naljutile ruskog cara Aleksandra I, iako je car prezirao Britance jer su stalno prodavali Ruse tokom saveznistva protiv Napoleona do 1807.

Britanci su to radili i nakon 1812, jer u kljucnoj bici Napoleonovih ratova, uz Borodino, najvecoj bici u Evropi do Prvog svetskog rata, Bici Naroda kod Lajpciga 1813(ne to nije Vaterlo koji je dosta manja bitka od Lajpciga i Borodina), Britanci prakticno nisu ucestvovali ako su davali novac Rusima i ruskom caru koji je predvodio anti-napoleon koaliciju.

 

Da su Rusi i Francuzi krenuli na Indiju plus su SAD objavile rat Britaniji u Severnoj Americi(sto je dovelo do spaljivanja Vasingtona) i krenuli na britansku Kanadu(nisu Ameri zaboravili ogromnu pomoc Francuza u borbi za samostalnost protiv Britanaca), tesko bi Britanija prezivela.

Edited October 3, 2019 by pasha