Jump to content
IGNORED

Vojna istorija (i teorija :isuse: )


namenski

Recommended Posts

2 hours ago, urkozamanje said:

Elem, sva ona jebena puzanja, izvidjanja, zasede i ostale "akcije".. kapiram da bi ovakvih par komada bili prilicno upotrebljivi za taj nas vod kojeg se secam. Naravno ne kao zamena za pesadijskog vojnika, vec kao dodatak. Nije mi tesko da zamislim da vojnik sedi u obliznjem rovu ili zaklonu i daljinski navodi ovakvo neko pseto za neke bazicne zadatke. Neka jedno pseto sacuva (oduzme?) jedan zivot, ili "pogine" cisto da uzbuni ostale, pa mi se cini da bi imalo ozbiljan efekat. 

Bilo bi i verovatno ce se vinuti do prakticnog eefekta, ali samo kao jos jedan dodatni u neprekidnom nizu, spirali - komad gvozdjurije kome ce se, kako to bez izuzetka biva, doakati do neke sledece izmisljotine.

Kao strazar, senzor, mada su se jos od Ho Si Min puta senzori pokazali necim sto se da prevazici, ali, recimo, jos ce mnogo vode proteci dok ga se ucini sposobnim da se necujno шуња, onako kako to samo covek moze.

Ali, sve je to na mentalnom, doktrinarnom nivou jednog, opet primera radi nemackog Goliath-a

Goliath-WW2.jpg

 

I - kao takvo, sumnje nema, bice uvedeno u upotrebu.

 

Mnogo je opasnija, a to cini mi se ne treba dokazivati, ideja koja se krije iza omasovljenja ove vrste robotizovanih naprava: ideja da ce neko, ko god bio, uspeti da proturi - u stvari to se vec radi - ideju o vojskama sastavljenim iskljucivo od ovakvih samo kudikamo usavrsenijih naprava koje ce se, bez ljudi, suceljavati na takozvanom bojnom polju :isuse: 

Ideja koja nema, niti ce ikada moci da ima odgovor na sustinsko pitanje: sta se dogadja kada jedna od takvih vojski - pobedi?

Dodje i saopsti namtm da je - pobednik?

Sa sve izglednom mogucnoscu da losi momci imaju ili su tog trenutka imali - bolji hardver/softver?

I da, eto, dobri momci ovog puta nisu imali srece.

Ovo je, naravno, pojednostavljeno, ali je kako god okrenes - sustina.

I prenebregavanja, u maniru gledanja na tehnologiju kao resenje svih nasihtm problema: Rat je bio i ostace, dok je Rata, ljudska delatnost, a ona Napoleonova, parafraziram, u ratu je najvazniji Covek nije izgubila na znacenju.

I nece, dok je Rata i dok je nas.

  • +1 1
Link to comment

Glede olakog rusenja mostova: Bielefeld ViaductCöln-Mindener Eisenbahn, glavna i najkraca veza Rura sa ostatkom Nemacke sto vise nego dovoljno govori o njegovom vojnom znacaju, gadjan je specijalnim cirka 10 tona teskim bombama...

I to posto je prethodno na njega baceno preko 3,500 tona bombi manjeg kalibra, pri cemu je za opravku i vracanje u saobracaj posle jednog napada u kome je postignuto skoro 20 direktnih pogodaka bombi tezine 1,000 kg, trebalo - 24 sata ako i toliko...

 

Grand-Slam-001.jpg

 

Bielefeld-Grand-Slam.jpg

 

 

Link to comment

@namenski

 

E super sto su prebacili ovo gore. Mogu ovde rasterecen UA ratne gravitacije. 

 

Ja se svakako slazem sa drugim delom, zato sam i osetio potrebu da uopste napomenem da sam prosao vise od osnovne pesadijske obuke (iako pre 20 i nesto godina), i da koliko toliko kapiram to van rambo filmova.. ali da mi se i dalje nekako cini da bi nekoliko ovakvih ljubimaca u vodu bili od itekakve koristi. Prvenstveno kao "ljubimci", cizma svakako mora da koraca po tlu koje hoce zvati svojim ili osvojenim i tu nema mnogo price. Tu se slazem. 

 

Samo kazem da, sudeci po video klipu izgleda kao da bi bilo prilicno zajebano (u zavisnosti od terena) da iznenada sretnete grupu vojnika sa 2-3 ovakva ljubimca (koje vi recimo nemate).sword_spur_robot_dog_gun.thumb.webp.785fb28c2502cf9e48577292f8099df4.webp

 

Zamisli, ti skocio ili legao u zaklon, ili iz nekakvog polu-zaklona pokusavas da pucas u te koje si sreo, ili gledas kuda da se povlacis dok se boris za goli zivot dok ti koje si sreo pucaju na tebe.. a ka tebi preko brisanog prostora vec "trckaraju" navodjena pseta I teze ih je pogoditi nego coveka. Problem. 

 

Osim ako nema efektnih nacina za neutralisati, a tu vec nemam pojma jer je vojna tehnika i industrija svet za sebe. Ja sam poslom usko vezan za digitalizaciju industrijskih procesa, te donekle mogu da pretpostavim mogucnosti poboljsavanja preciznosti i efikasnosti pucanja.. ali samo donekle. Pretpostavljam da to nije bas tako jednostavno kao sto izgleda. No jos jednom, ako ovo usavrse da "radi" kako treba + bez nekog efektnog nacina neutralizacije cini mi se moze biti bas zajebana prednost. 

 

Edited by urkozamanje
Rasterecen
Link to comment
10 minutes ago, urkozamanje said:

E super sto su prebacili ovo gore. Mogu ovde rasterecen UA ratne gravitacije. 

Nisu onitm, ja sam... :D

 

11 minutes ago, urkozamanje said:

...bez nekog efektnog nacina neutralizacije cini mi se moze biti bas zajebana prednost. 

Nemam primedbi :D 

I naravno da bi pojava/uvodjenje ovakvih ili slicnih andrmolja znacila u jednom trenutku prednost za stranu koja ih ima na raspolaganju.

Jedini, a bice i neoboriv argument je da jos nikada nije, niti ce se pojaviti oruzje na ciju se pojavu nece pojaviti odgovarajuci odgovor, protivmera...

I tako u krug, spiralu tacnije...

Tu spora nema, a sa sve svojom 7 meseci ful pesadijskom obukom, izjavljujem :D da nikako ne bih bio srecan da me, po danu ili po noci svejedno, zadesi par ovih monstruma.

 

Ali, bojim se da pored obracanja paznje na tehnoloski napredak u kojem su ove naprave ocigledno samo pocetak, nis (dovoljno) obratio paznju na siri aspekt problema, ono na cemu sam insistiraotm: sulude su, apsurdne teorije po kojima ce neke buduce ratove da vode (iskljucivo) ovakve ili slicne masine.

Ili:

On 23.7.2022. at 16:12, namenski said:

Mnogo je opasnija, a to cini mi se ne treba dokazivati, ideja koja se krije iza omasovljenja ove vrste robotizovanih naprava: ideja da ce neko, ko god bio, uspeti da proturi - u stvari to se vec radi - ideju o vojskama sastavljenim iskljucivo od ovakvih samo kudikamo usavrsenijih naprava koje ce se, bez ljudi, suceljavati na takozvanom bojnom polju :isuse: 

Ideja koja nema, niti ce ikada moci da ima odgovor na sustinsko pitanje: sta se dogadja kada jedna od takvih vojski - pobedi?

Dodje i saopsti namtm da je - pobednik?

Sa sve izglednom mogucnoscu da losi momci imaju ili su tog trenutka imali - bolji hardver/softver?

I da, eto, dobri momci ovog puta nisu imali srece.

Ovo je, naravno, pojednostavljeno, ali je kako god okrenes - sustina.

I prenebregavanja, u maniru gledanja na tehnologiju kao resenje svih nasihtm problema: Rat je bio i ostace, dok je Rata, ljudska delatnost, a ona Napoleonova, parafraziram, u ratu je najvazniji Covek nije izgubila na znacenju.

I nece, dok je Rata i dok je nas.

Ovo sam ponovio za svaki slucaj :), vidim da se po tom pitanju slazemo.

 

26 minutes ago, urkozamanje said:

Ja sam poslom usko vezan za digitalizaciju industrijskih procesa, te donekle mogu da pretpostavim...

Onda, pretpostavljam, da nema potrebe da ulazimo u pricu oko problema koje ce nastojanja da se i ovo uvede u bijenje da postavi pred struku/struke: od autonomije, do problema raspoznavanja svoj/tudj, vojnik/civil, itd, itd..., ti ces to vec bolje znati, do, recimo, softverskog resenja za reakciju na predaju vojnika protivnicke strane ili procenu u kom je stepenu cinjenica da je ranjen, odnosno koja je tezina rane dovoljna da spreci boze me prosti na izrazu neutralizaciju cilja/ranjenika...

 

 

BTW, mislis da onog sto skakuce M53 ne bi pocepao na froncle? :lolol:

Link to comment
12 minutes ago, namenski said:

BTW, mislis da onog sto skakuce M53 ne bi pocepao na froncle? :lolol:

 

:D

 

 

 

Doduse, treba ga pogoditi. Ja se ne secam da sam pucao mnogo iz mitraljeza, imam neka moguce upitna secanja da su mi jednom dvaput "dali" da pucam iz nase 84-ke (nisam duzio ja, imali smo "prikladnog" vojvodjanskog crnogorca :D ), ali svakako nedovoljno iskustva da stvorim neku verniju predstavu o preciznosti. Utisak koji "imam" je da je mitraljeska vatra uglavnom na srecu, ali mozda lupam gluposti. 

  • Tužno 1
Link to comment
17 hours ago, urkozamanje said:

mitraljeska vatra uglavnom na srecu

Svaka konvencionalnatm vatra je na srecu: do pojave statijaznam laserskih obelezivaca, raznih snajperskih pomagala, itd, itd, koja sva do jednog podrazumevaju manje-vise nepokretan, pojedinacni cilj...

Sto ce reci, nema od toga 'leba kada je pesadija u pitanju: u pocecima upotrebe vatrenog oruzja cak u toj meri da je nisanjenje bilo - izricito zabranjeno.

Ja sam se svojevremeno ovde malo zezao na tu temu...

Sve u svemu, nije cilj, namena pesadijskog pucanja pogadjanje, cilj je smestanje odredjene kolicine metala u odredjenu povrsinu/zapreminu u kojoj se, mozda, nalazi neprijatelj: do te mere da se neprijatelj zaustavi, popismani, zalegne dakle stane, utekne nazad...

A na to vec uticu i neki drugi faktori u kojima je nebitno da li se radi o M53 ili M84 ili nesto trece.

Koliko je cela problematika u sustini nevezana za hardvertm dovoljno govori podatak da su Nemci dva svetska rata izgurali prakticno i uz minimalne izmene sa jednim jedinim modelom puske, onom cuvenom Gevehr 98, koja se dokopala i nas kao M48...

Link to comment
On 25.7.2022. at 0:17, urkozamanje said:

i dalje nekako cini da bi nekoliko ovakvih ljubimaca u vodu bili od velike koristi.

 

+1

 

Vidi ga ovaj:

 

https://youtu.be/cNZPRsrwumQ

 

Klip je iz 2010. Do sad je mogao biti usavršen 16 puta u smislu da može da klekne kako bi se npr natovario ranjenik i da samostalno odgalopira do prvog medicinskog punkta. 

Prosto mi neverovatno da do sad nisu zaživeli pogotovo na mestima na kojima shvataju da je čovek najvredniji resurs i koji sipaju pare u tu doktrinu, htedoh reći Izrael.

Link to comment

Kada je vec aktuelizovano atomskotm, jedno podsecanje, ili - kada smo i mi, Evropljani, konja za trku imali... :D 

Ili - I uz to - Evropljanin, ali ne onaj EU Evropljanin, nego bas Evropljanin i to starovremski.

001.jpg

 

002.jpg

 

Kada se jednog dana probudite – u pitanju su godine posle WW2, pocetak pedesetih tacnije – i shvatite da ste sami na svetu kojim vedre i oblace dve super sile kojima je malo i nimalo stalo do vas, pa ma bili i do juce velika sila i odazivate se na ime Francuska na primer, mogucnosti su vam poprilicno ogranicene.
Jos uvek ste neko i nesto, kolonijalno carstvo se doduse ljulja, imate vazduhoplovnu i sve druge industrije, a istini za volju dopalo vam je i nesto nemackog materijala i ljudi sto ce reci da se jos uvek moze: pravljenje aviona nije jos uvek privilegija i monopol najmocnijih, nije to ni pravljenje nuklearnog oruzja.
Obaska sto su vas, bas negde tih dana, obe velesile 'ladno i konsenzusom otkacile i to sa sve najblizim komsijom glede vaseg imperijalno kolonijalnog pokusaja da nekom tamo Naseru pokazete da je jos uvek samo onaj egipatski kediv i da ima da slusa sta mu se kaze.
Odgovor se, barem kada je Francuska u pitanju, nametao sam po sebi, cena nije bila vazna, a i danas ostaje pitanje da li je – posle svega, pa i zavrsenog Hladnog rata – sve to vredelo.
Pa, mozda i nije, ali ko je to mogao da zna daleke 1956. godine kada je Guy Mollet, predsednik vlade Republike Francuske, sa sve vladom odlucio da se pristupi pravljenju aviona sposobnog da za racun Republike Francuske odnese nuklearnu bombu negde iza Gvozdene zavese i tamo je baci.
Ako zatreba, naravno.
Force de Frappe, snage odvracanja, su dobile clana koji se, od svih svoje vrste, a ona nije bila brojna, najbolje pokazao: bio je to Mirage IV, a stvari vezane za njegovo pravljenje su se pokazale neocekivano uspesne i trajne.

003.jpg

Ovaj avion je, naime, otisao u penziju posle dobrih 40 godina sluzbe, tamo negde, cini mi se, 2004.
Nista cudno: hibernirana i pred WW2 klinicki mrtva francuska vazduhoplovna industrija, je posle WW2 pocela da se budi. Jedan industrijalac, Marcel Bloch sa sve predratnim Société des Avions Marcel Bloch, promenio je ime u Marcel Dassault, dok se firma krstila Avions Marcel Dassault da tako postane mama pobocne linije – velesile se ne racunaju – najuspesnijih evropskih borbenih aviona cak i posle smrti jedne druge velike evropske avio industrije, one britanske.
Koliko su francuska i britanska avio industrija tih godina bile pune potencijala, danas je tesko i zamisliti: projekti od kojih neki i danas izazivaju divljenje sustizali su jedan drugog. Od prvih mlaznih putnickih aviona, preko konstrukcija kakva je jedan TSR-2 i Concorde, pa do Harier-a, prvog i dugo jedinog pravog aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, konstrukcijom sa kojom su se i velesile mucile, ove dve zemlje su pokusavale da drze korak i bile su izgubljenu bitku u jednom svetu u kome se vojna moc pocinjala da meri hiljadama borbenih aviona ili desetinama hiljada nuklearnih bojevih glava.
To dokazuje i radjanje ovog aviona: za neku vrstu predloska uzeta je zamisljena dvomotorna varijanta Mirage III na kom se vec radilo i koja je trebala da posluzi kao – terminologija je jos uvek bila WW2 – nocni lovac i lovac za delovanje po svakom vremenu. Cela stvar je povecana u skladu sa tehnickim zahtevom postavljenim novom bombarderu, a to je da moze da nosi bombu zapremine oko 3 m3 i to onu koja se baca starovremski, znaci sa nadletanjem cilja.

004.jpg
 

Politicki, malo se i u skladu sa modom, i ondasnjom i sadasnjom, precenjuje uloga De Gola u stvaranju francuske nuklearne moci: arsenal je za njegovu politiku pripremila IV republika, pa mozda, sasvim slucajno sigurno, i oznaka ovog aviona simbolizuje cudne pedesete godine 20. veka, godine neverovatnog tehnoloskog napretka na svim poljima – vazduhoplovstvu posebno – i na svim stranama. Cudno doba Hladnog rata, egzistencijalizma i mnogih drugih -izama, ali i verovanja da ce eventualni i na momente poprilicno izlgedni nuklearni rat moci da se zaista vodi i to onako starovremski.
I – ne samo da se vodi, nego da ce posle ostati neko da o njemu ispreda price.
Analiticara bi se vec naslo; medju onima koji cuce pored vatre i nista ne rade dok ostali idu u lov, pokusavaju da obradjuju zemlju i svasta nesto, vec bi se nasao neko da sere ne bi li zaradio mufte parce mesa.
Nasao bi se neko i da mu ga dobaci, naravno ako sere u skladu sa linijom.
Milionske vojske sastavljene od vojnih obveznika – Francuska je na takve stvari poprilicno polagala – avioni koji lete da bace atomske bombe na sovjetske gradove sve do Urala i da se posle vrate u svoje baze...

005.jpg

 

Niko se nije pitao u koje to baze, a Francuska i Velika Britanija su bile oslobodjene komplikovanih matematika poznatih kao visestruka mogucnost uzajamnog unistenja kojima su se bavile velesile, poslovicni hladnoratovski Rusi i Amerikanci. Francuska matematika je bila prosta: 64 planirana aviona Mirage IV trebalo je da drze i odrze CCCP u ubedjenju se ne isplati rizikovati 64 cilja – ovo pod uslovom da se celokupne francuske bombarderske snage, svi avioni do jednog probiju i uspesno bace bombe. Drugu stranu jednacine, onaj deo koji bi mozda negde u sovjetskom planiranju prihvatio pomenuta 64 cilja u nuklearnu razmenu za celu, ama bas celu Francusku, nije bio uziman u obzir, barem ne javno iz prostog razloga sto je prava meta francuskog nuklearnog potencijala bila – Amerika. Amerika koju se nateralo da racuna s tim da postoji nezavisna nuklearna sila sposobna da ugrozi CCCP u tolikoj meri da ovaj mora da reaguje i koja je znala da ce na bilo kakvu sovjetsku reakciju te vrste morati da odgovara izlazuci pri tom takozvanim ratnim dejstvima i to itekakvim, sopstvenu teritoriju koju do tada ni jedan rat nije dotakao.
Francuzi su se pokazali boljim matematicarima od Britanaca; bili su skromniji i ogranicili su se na jednu konstrukciju. Britanija, ponesena imperijalnom inercijom i doprinosom koji je dala razvoju moderne vazdusne moci i njenom znacaju za Zapad kako tokom WW2, tako i posle njega, krenula je mnogo ambicioznije: nizali su se projekti strateskih bombardera, Vulcan, Victor, Valiant, nadovezivao se TSR, samo strategije je bilo malo i sve manje, da bi se na kraju sve zavrsilo padanjem u narucje rodjacima sa druge strane Atlantika i njihovom nimalo neznom zagrljaju, zagrljaju koji je na karti nuklearnog Armagedona izjednacio Kent sa Rod Ajlendom, bar sto se sovjetskih planera tice. A Evropljanima – a Britance nista nije vise ucinilo Evropljanima nego upravo cinjenica – ostavio dilemu, sva zaklinjanja o bratstvu i jedinstvu na stranu – da u velikoj igri velikih negde ipak postoji mogucnost da se posle prve razmene nuklearne vatre, ogranice na Kent i Moravsku, a sacuvaju i dogovore se kada na red dodju Ajova ili Kuban.

U medjuvremenu, troskovi su rasli: flota od 64 Mirage IV trazila je – i dobila – mogucnost snabdevanja gorivom u vazduhu. To je bio nacin da joj se poveca dolet, pa samim tim i broj dohvatnih ciljeva s druge strane Gvozdene zavese, narocito u evropskom delu CCCP. Za te potrebe se nije isplatilo razvijati sopstveni avion cisternu, pa je od Amerikanaca kupljeno 14 Boeing KC-135 tankera.
Bilo bi interesantno procitati kako je planiran moguc francuski napad na ciljeve u CCCP.
Hipoteticki, do konflikta je moglo da dodje, a da se u ta vremena vec pridigla Zapadna Nemacka malo ili nimalo pita. Osim potrebe da se negde bas iznad njene teritorije francuski nuklearni bombarderi dodatno snabdeju gorivom, jer je iza pocinjala neka druga, neprijateljska teritorija, branjena svim i svacim. Da li bi, mozda, Mirage IV prodirao preko Svajcarske, Italije ili Jugoslavije, pa na Bugarsku, preko Crnog mora, na Kavkaz, pa – zasto da ne – na kaspijske izvore nafte.
I nazad, naravno, sa sve uzimanjem goriva u vazduhu.
Pricalo se da, u stvari, povratak nije bio u planu, ali ko ce ga znati.
Sustina je bila: visoko i brzo, pa je avion tako i pravljen.
I, nije da nije: avion je, avionski, bio remek delo. Konkurisali su, doduse, i Nord Aviation i Sud Aviation, ovaj drugi je predlozio svog Vautour u povecanoj varijanti sa Atar motorima koji nije leteo vise od 1 M, ali je Dassault obavio posao: za duplo je povecana povrsina krila vec postojeceg Mirage III, broj motora i tezine su takodje duplirani. Takozvana aerodinamicka sema je ostala ista, ali daleko od toga da na novom avionu nije imalo da se radi.

Pa se i radilo: avion je morao da nosi preko tri puta vise goriva od Mirage III, i to u trupu, pa se iznutra avion itekako razlikovao od predloska. Pomenute velike kolicine goriva, potrebne jednom strateskom bombarderu, smestane su gde se god moglo, pa i u sekcijama koje su formirale napadnu ivicu krila, na primer.
Motore je dala SNECMA, svoj Atar 9K-50, turbomlazni sa mogucnoscu naknadnog sagorevanja.
Radilo se o povecem i, sto bi se reklo, dobroizgledajucem avionu, tako je ispalo, a na prvom prototipu za ciju izradu je trebalo svega 18 meseci, probalo se i isprobavalo sve i svasta, a ponajpre mogucnosti i ogranicenja dugotrajnog leta brzinama od skoro 2 M. S tim je, naime, malo ko imao iskustva, a oni koji su imali nisu se bas pretrzali od zelje da iskustva podele.
Juna 1959. avion je debitovao javno sa sve generalom kao posmatracem, umesao se na kratko u neka postavljanja medjunarodnih rekorda, da bi po zavrsenim ispitivanjima bilo uredjeno samo nekoliko i ne toliko znacajnih ispravki kao sto je povecanje vertikalnog stabilizatora, sto je dokazalo uspesnost kako koncepcije tako i same konstrukcije.
Stare navade ne umiru lako: avion oznacen kao Mirage IVA, trebalo je, brze bolje, da dobije i naslednika krstenog kao Mirage IVB koji je trebalo jos da poraste, pa je tako planirano da nosece povrsine porastu sa originalnih oko 70 m2 na citavih 120 m2. Avion je trebalo da dostigne citavih 2.5 M, ali za takve imperijalne egzibicije vise para nije bilo.
U Alziru je vezbano i uvezbavano nuklearno bombardovanje sa nadletanjem cilja, sve se pokazalo izvodljivim, pa se pocelo sa serijskom proizvodnjom i rasporedjivanjem u jedinice.

U proizvodnji se vec naziralo da jedan evropski proizvodjac nece moci sam – ilustracije radi, Amerika se sa tim problemom srela osamdesetih godina 20. veka, kada ni njene mamut korporacije vise nisu mogle same - pa su u posao ukljuceni Sud Aviation i Breguet, a namirisalo se da sa bombardovanjem koje podrazumeva nadletanje cilja nece ici bas tako lako: razmatrao se razvoj varijante oznacavanje kao Mirage IV-106 koja je, uz povecane tezine, trebalo da bude opremljena svim i svacim sto bi joj u ta rana elektronska vremena omogucilo prisunjavanje cilju u niskom letu, ali i francusku verziju Douglas GAM-87 balistickog projektila vazduh – zemlja, poznatog kao Skybolt koji je trebao da ustedi nadletanje cilja. Opet se ispostavilo da para nema, a i Francuzi su polako uvidjali da od bombarderske komponente Force de Frappe nece da izadje nista narocito.
Tu negde se videlo da od napada sve leteci visoko i brzo nece biti nista, pa se – vec krajem sezdesetih pristupilo razmatranju uvodjenja prodiranja u niskom letu: organizaciono, poprilicno je radio sistem na Balkanu poznat kao seci usi krpi dupe, pa su tako eskadrile formirane na bazi parova: jedan avion je trebalo da nosi onu Bombu, a drugi je trebalo da ga prati u ulozi tankera za snabdevanje gorivom u vazduhu; zamisao je bila da se njih dvojica ispomognu iznad neprijateljske teritorije, odnosno sve do trenutka kada bude moguce da se naslone na pravi avion cisternu.
Tu je negde kraj price o francuskim nuklearnim bombarderima: pocetkom sedamdesetih, ovi avioni polako postaju izvidjaci, a interesantno je da ce do kraja, znaci sve do Iraka, zadrzati staromodni sistem slikanja i razvijanja slikanog materijala na licu mesta, u samom avionu, odnosno kameri, i tu bi se prica zavrsila da nije bilo odluke Francuza da sa ovim avionom, ovakav kakav je nastupe tokom devedesetih na brdovitom Balkanu i manje brdovitom Iraku.

Forces Aeriennes Strategiques su prestale da plase – ako su ikada – potencijalne protivnike, a ostace zapamcen pokusaj izvoza, odnosno prodaje ovog aviona i to nikom drugom do – Australiji.
Pocrvenela na kratko Indonezija je od svog novog saveznika Sovjetskog Saveza, dobila nesto Tu-16 bombardera, pa je falicnom generalskom logikom od koje nisu operisani ni australijski generali, trebalo odgovoriti: TSR-2 je upravo umirao, F-111 se tek radjao, pa se tako kao izbor nametao Mirage IV, utoliko pre sto je Australija inace vec bila vidjena kao kupac Mirage III. Avion je cak i krsten kao Mirage IVS – ovo S od Spey, misli se na od Australijanaca zahtevane Rolls Royce motore – ali se umesala politika i stvar je propala, mada su avionu priznate zavidne sposobnosti.
Kao moguci kupci vidjeni su i Indija i Izrael, ali – nije se dalo iz raznih razloga, ponajpre zbog toga sto su novopeceni ponosni vlasnici nuklearnog oruzja imali na umu drugacija, modernija sredstva za njegovu isporuku tamo gde oni misle da treba.

Baze kao sto je Bordeaux-Merignac, imena koja su bila slava francuskog vazduhoplovstva, udomljavale su ovaj avion i u njegovim poslednjim inkarnacijama.
Nosio je, kao izvidjac, podvesni kontejner CT52, poluuvucen u trup, projektovan kako za snimanja u niskom, tako i u visokom letu. BA, Basse Altitude, konfiguracija za snimanja u niskom letu sastojala se iz 4 kamere Omera 35, formata 114 x 114 mm. HA, Haute Altitude, visokoletacka konfiguracija je sastojala od 4 kamere Omera 36. formata takodje 114 x 114 mm, ali mnogo veceg fokusa – 600 mm prema 150 mm, ali je visokoletac nosio jos jednu kameru Wild RC8F, formata 240 x 240 mm, sa fokusom od 150 mm, koja je, i pored zastarele tehnologije davala odlicne rezultate u kartografskim snimcima velikih povrsina u veoma visokoj rezoluciji. Nocu se deo opreme za snimanje zamenjivao HA kamerom sa SAT Super Cyclope infracrvenim skenerom.
Daleko od digitalnog, ova oprema odnosno njeni rezultati su bili obradjivani odmah po sletanju, i to opremom kojom je raspolagala sama jedinica: odmah po sletanju filmovi su se razvijali, a snimci, posle prvih analiza na licu mesta prisutnih citaca fotografija, digitalizovali i pustali u moderna vremena slozenim sistemom komunikacija, sto ce reci da su bili upucivani na analizu tamo gde treba: ispostavilo se da tokom sukoba na Kosovu, odnosno bombardovanja SRJ, NATO nema nista zgodnije za potrebe nekih vrsta vazdusnog izvidjanja od ovog aviona.

NATO, naime, nije imao nista sto bi moglo duze vremena da leti brze od zvuka, a i okolnosti su bile takve kao da se vratilo doba starog dobrog Hladnog rata: potpuna nadmoc u vazduhu, nepostojeca ili onesposobljena PVO, pa je tako Mirage IVP komotno uzletao iz Base Aerienne Solenzara na Korzici, jos komotnije leteo do negde iznad Jadranskog mora gde se dopunjavao gorivom da bi se potom penjao na preko 15,000 metara, davao gas da dostigne 1.8 M i ulazio u zonu borbenih dejstava, prvo iznad Bosne, pa zatim i iznad Kosova, odnosno Srbije.
Unutrasnji rezervoari goriva zapremali su 14,000 litara, sto se sa dva podkrilna rezervoara povecavalo na 19,000 litara. Spoljni rezervoari su se odbacivali pre prelaska na nadzvucne brzine, a – ovaj avion je ipak bio starac Foco – motori su posle 15 sati nadzvucnog leta morali da idu na zamenu ulja, i to sa sve montazom i demontazom.
Inace, avion je, tokom cele svoje aktivne sluzbe, bio zahvalan i nezahtevan za odrzavanje: racuna se da je oko 15 – 18 sati odrzavanja islo na 1 sat leta, ali je ostao na glasu – a to su potvrdili inace hvale puni britanski piloti koji su ga u raznim prilikama probali – kao po posadu poprilicno neudoban, pa se kao maksimalno vreme provoda u kabini ovog inace dvoseda uzimalo 8 sati leta.
Uredno i kako treba oprema za protivelektronska dejstva je usavrsavana tokom celog veka trajanja, pa se avion iznad Balkana pojavio sa Barax Nouvelle Generation ometacem radara ispod jednog i Boz rasprsivacem mamaca ispod drugog krila. Diskretno je dodato i nesto opreme za ometanje SA-6 raketnih sistema.

006.jpg

Mirage IV, Sarajevo, aerodrom....
 

007.jpg

...Bosna, balkanski folklor, spaljene kuce....
 

2003. se cela stvar ponovila u Iraku, samo sto su ovog puta materijali slati pravo u Njujork gde je sedeo i jedan francuski Mirage oficir za vezu.
Letelo se u februaru i martu, poletalo iz Al Kharj baze u Saudijskoj Arabiji, sve pazeci sta se u Iraku zbiva, i sve do Busovog ultimatuma Iraku.
Tipican sastav detasovane jedinice oznacene sa ERS 1/91 bio je 2 aviona sa posadama i tridesetak specijalista, od mehanicara do citaca fotografija; Escadron de Bombardement 1/91 Gascogne je tako otisao u istoriju, bas kao i ovaj avion.
Avion kao avion: ko je imao prilike da vidi i cuje Mirage F-1 moze da pokusa da svoje utiske pomnozi sa dva. Oba aviona su imala isti motor, motore tacnije, a Mirage IV pripada vremenu kada su avioni izgledali kao avioni i zvucali kao avioni.
I kada se ratovi nisu planirali tako da na nasojtm strani ne bude mrtvih, a da popodnevna udarna TV emisija bude sav rat koji ce da stigne u nase kuce. Filtriran i politicki korektno prikazan, sa sve odgovarajucom napomenom glede starosti gledalaca.

Sve ono posle je bilo – posle.

 

008.jpg

C'est fini...

  • +1 1
  • Hvala 1
Link to comment
Posted (edited)
50 minutes ago, NiZdr said:

Како Шпигел јавља немачке хаубице Panzerhaubitzen 2000 морају на оправку јер су их Украјинци префорсирали. Отприлике су већ месец дана у Украјини.

Odlican primer, mnogo ilustrativniji i siri nego Ukrajina: na stranu sovjetska/ruska tehnoloska, pre svega metalurska i takticka prednost kada je artiljerija u pitanju, 1 detalj:

Graphic1.jpg

Koji pokazuje razlike u nacinu razmisljanja, doktrini...: gumeni umeci, skoro pa standard na zapadnim gusenicarima (ne znam koliko se na slici nemacke haubice dobro vide, na brzinu sam fotografije), predvidjeni za koriscenje dobrim putevima premrezenom Zapadnom Evropom i koji se moraju posle iole intenzivnije upotrebetm da menjaju, prema sovjetskoj skoli koja na puteve ni u teoriji ne moze da racuna, dobre jos manje.

I kao jedan od rezultata, em pokretljivost, em trajnost...

I dokaz koliko jedno oruzje moze da bude pogodno za ovde, a nepogodno za tamo negde...

Uostalom, primera ima koliko se hoce: Spitfire, na primer, legenda Zapada je na Istocnom frontu bio daleko nepopularniji od naprava koje su na Zapadu smatrane neprimerenim...

 

 

Edit:

Leopard2.jpg

 

Edited by namenski
  • +1 1
Link to comment
  • 2 weeks later...

Deset hiljada, ili jedna od naj slika starih Grka, svadljivih i na svasta spremnih…

Thálatta! Thálatta!

Θάλαττα! θάλαττα!

 

hoplites.jpg

 

§ 21. И стигли су петог дана на једну планину, чије је име било Техес. А када се претходница попела на планину, настаде велика вика.

 

§ 22. Чувши то, Ксенофонт и војска у заштитиници помислили су да оне напред напада непријатељ. Јер из позадине су их следили неки из спаљене земље и заштитница је, поставивши заседу, убила и заробила неколицину, а заплењено је око 20 штитова од сирове воловске коже са длакама.

 

§ 23. Бука је постајала све већа и ближа, и када су људи који су стално ишли напред кренули трком ка онима који су и даље викали, вика се појачавала што се више војника скупљало.

 

§ 24. Ксенофонту је изгледало да се напред догађа нешто важно, па је узјахао коња, повео са собом Ликија и коњанике и кренуо у помоћ. Убрзо су чули како војници вичу: “Mоре! Mоре!”, и јављају један другом. Тада су сви потрчали, и заштитница је потрчала, и потерали су товарне животиње и коње.

 

§ 25. А када су сви стигли на врх, ту су грлили једни друге, и војсковође и официре, са сузама у очима. И одмах су, као да их је неко наговорио, војници донели камење и начинили велики стуб.

 

§ 26. На њега су поређали сирове воловске коже, и палице и заплењене штитове…

 

Ksenofont, Anabaza, 4

 

greece.jpg?w=1024

Link to comment
Posted (edited)

- Razumijem, gospodine pukovniče - promumlja Clevinger.

- Pravdi, gospodine pukovniče. Da me ne možete proglasiti...
- Pravdi? - Pukovnik se zgranuo. - Šta je to pravda?
- Pravda, gospodine pukovniče ...
- Nije to pravda - podsmjehnu se pukovnik i uze opet lupati po stolu svojom krupnom debelom šakom. - To je Karl Marx.

- Ja ću tebi reći šta je pravda. Pravda je koljeno u trbuh s poda u bradu po noći podmuklo nožem biti bačen na skladište municije na ratnom brodu i udaren vrećicom pijeska mučke u mraku bez ikakva upozorenja. Garotiranje. Eto šta je pravda kad svi moramo biti dovoljno žilavi i dovoljno surovi da bismo se mogli boriti protiv Švaba. Opaliti prvi. Jasno?
- Nije, gospodine pukovniče.
- Nemoj mi govoriti »gospodine pukovniče«!
- Razumijem, gospodine pukovniče.
- I reci »gospodine pukovniče« kad ne kažeš »gospodine pukovniče« - naloži major Metcalf.

Clevinger je, naravno, bio proglašen krivim, jer inače ne bi bio ni optužen, a kako je jedini način da se to dokaže bio da bude proglašen krivim, njihova je patriotska dužnost bila da to učine. Bio je osuđen na pedeset i sedam požarstava.
Popinjay je bio bačen u zatvor da se nauči pameti, a major Metcalf je bio upućen na Solomonske otoke da pokopava leševe. Clevinger je za kaznu morao na kraju svake sedmice pedeset minuta koračati gore-dolje ispred zgrade zapovjednika vojne policije s praznom puškom teškom jednu tonu na ramenu.

Sve je to veoma zbunjivalo Clevingera. Svašta se čudno događalo, ali je najčudnija, Clevingeru, bila mržnja, životinjska, neprikrivena, neumoljiva mržnja članova disciplinskog suda, koja im je nesmiljena lica prevlačila tvrdom, osvetničkom korom i koja im je zlobno sjala u stisnutim očima, kao neugasivo ugljevlje. Clevinger se zapanjio kad je to otkrio. Oni su bili tri odrasla čovjeka, a on je bio mladac, i oni su ga mrzili i nisu ga mogli živa vidjeti.
Mrzili su ga prije nego što je došao, mrzili su ga dok je bio među njima, mrzili su ga pošto je otišao, nosili su zlobno svoju mržnju na njega, kao kakvo najdraže blago, pošto su se rastali jedan od drugoga i povukli se u svoju osamljenost.

Yossarian ga je usrdno upozoravao večer prije toga.

- Nemaš nikakve šanse, klinjo - rekao mu je neveselo. - Oni mrze Židove.
- Ali ja nisam Židov - odvratio je Clevinger.
- Svejedno - obrekao mu je Yossarian, i Yossarian je imao pravo. - Oni kidišu na sve.

Clevinger je uzmaknuo pred njihovom mržnjom kao pred svjetlom što ga je zaslijepilo. Ona tri čovjeka koji su ga mrzili govorili su njegovim jezikom i nosili istu uniformu kao i on, ali je on vidio kako su im se lica bez ljubavi ukočila u zgrčene, nedostojne bore pune neprijateljstva, i umah je shvatio da nigdje na svijetu, ni u svim fašističkim tenkovima, avionima i podmornicama, ni u bunkerima iza mitraljeza, minobacača i bacača plamena, čak ni među svim vrsnim topnicima elitne protuavionske divizije Hermanna Goringa, ni među jezovitim suučesnicima u svim pivnicama Münchena ili bilo gdje drugdje, nema ljudi koji ga više mrze.

 

Joseph Heller, Kvaka 22

Edited by namenski
Link to comment
  • 3 weeks later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...