Jump to content
Bujodrag

Davanje krvi

Recommended Posts

fritifrut

ma opustano bujo, jest zbilja ali na salu

valjda ono kad te cekiraju da li smes da das krv, ako imas pritisak kazu da ne smeta

Share this post


Link to post
Timmy

Bravo za topic.

 

Davanje krvi je nesto najpametnije i najhumanije sto covek moze da uradi. A benefita nekoliko. Prvo i najvaznije humanost. Bio ranije slogan vase krvi deo spasen zivot ceo. I bas je tako.

 

Zatim provera zdravlja, jer se krv naravno detaljno pregleda pre nego sto se da nekome. A posto se ovde ljudi i ne kontrolisu redovno, onda davanje krvi sluzi i kao odlican nacin za kontrolu.

 

Trece, davanje krvi je zdravo. Narocito za muskarce koji nemaju redovan odliv krvi. A dosta znaci povremena regeneracija dela krvi. Muskarci inace dosta vise oboljevaju od bolesti srca i krvotoka i jedan od razloga te razlike medju polovima je bas menjanje odnosno nemenjanje krvi.

 

I na kraju najmanje vazno, beneficije. Ali ljudima znaci i to. Ja licno tu imam pomesane stavove, al sam ipak za neke beneficije... Trenutno smo svi koji smo dali preko 10 puta krv oslobodjeni placanja svih participacija u zdravstvu (onih 50 din za pregled i sl.) Dok sam bio student bili su tu neki razni dodatni popusti za pozorista, bazene i sl. Ne znam jel vazi i dalje ono za dva slobodna dana. To nisam nikad koristio zbog specificnosti posla, al jesam kao srednjoskolac i civilni vojnik.. Meni najdraza je bila poklon majica. Imam ih par i godinama spavam u njima. Nekako su mi taman za to.

 

Poslednje vreme zbog zdravlja i neke terapije koju primam ne mogu da dajem dobrovoljno krv. I bas mi krivo zbog toga.

 

Molba nekom ko moze, a ne daje cesto ili nikad, da ode i da krv. Meni za dusu :) A nekome za zivot. Bukvalno. Imao sam slucaj pre vise godina kad smo hitno jurili dosta jedinica krvi da spasemo zivot. I mnogo je tesko.

 

Ljudi, davajte krv. Ne kosta vas nista, a nekome znaci. Najvise.

Edited by Timmy

Share this post


Link to post
Bujodrag

Odbili me zbog MS-a.

Al' nije krv problem nego bi možda meni moglo da bude da bude loše zbog davanja.

Pokazao mi doktor spisak problematičnih stranja i MS se kotira visoko.

Jbg, baš mi je krivo.

 

 

Pitao sam; naravno da može bez zdravstvene, niko mi nije ni tražio.

Debljina i visok pritisak nisu problem, davanje je dobro za to, rekao mi je doca i, naravno, dodao da je davanje dobro za sve.

 

Pitao sam za grupno davanje i dobio sam broj nekog njihovog organizaciono-motivacionog centra. Zvaću ih u ponedeljak.

 

-------------------------------------------------------------------------------------

 

Mogao sam da ne spomenem MS. I verovatno mi ništa ne bi bilo. 

Ali, možda bi mi i bilo nešto a onda bi nagrabusio taj doktor, ni kriv ni dužan

 

Kad budete išli da dajete krv, popunjavajte upitnik iskreno i odgovarajte na pitanja doktora.

Share this post


Link to post
El Guapo

Jel ste sigurni da nema neke mafije koja to posle preprodaje.

 

Sent from my x600

Share this post


Link to post
Bujodrag

Ne.

Ali ne mogu o tome da razmišljam. I ne verujem.

Svi ljudi tamo su mi izgledali sasvim OK, posvećeni svom poslu, i nisu reagovali na moje, kao, kul forice u konverzaciji, samo su se prijatno i nezainteresovano smešili. 

Očigledno im nisam prvi takav da dolazi.

Da ima nekog zlog zamešateljstva, osetilo bi se to u atmosveri u zavodu.

Share this post


Link to post
banecare1

u moskvi kod nas u firmu svaki mesec stigne drzavni kamion i cca 50 kolega donira krv. znam da dobiju od rukovodstva i day off ako hoce i jos nesto (besplatan obrok mozda, ne secam se sada). 

 

 

unnamed (1).jpg

Share this post


Link to post
nezvanova

Bravo za topic.

 

Davanje krvi je nesto najpametnije i najhumanije sto covek moze da uradi. A benefita nekoliko. Prvo i najvaznije humanost. Bio ranije slogan vase krvi deo spasen zivot ceo. I bas je tako.

 

Zatim provera zdravlja, jer se krv naravno detaljno pregleda pre nego sto se da nekome. A posto se ovde ljudi i ne kontrolisu redovno, onda davanje krvi sluzi i kao odlican nacin za kontrolu.

 

Trece, davanje krvi je zdravo. Narocito za muskarce koji nemaju redovan odliv krvi. A dosta znaci povremena regeneracija dela krvi. Muskarci inace dosta vise oboljevaju od bolesti srca i krvotoka i jedan od razloga te razlike medju polovima je bas menjanje odnosno nemenjanje krvi.

 

I na kraju najmanje vazno, beneficije. Ali ljudima znaci i to. Ja licno tu imam pomesane stavove, al sam ipak za neke beneficije... Trenutno smo svi koji smo dali preko 10 puta krv oslobodjeni placanja svih participacija u zdravstvu (onih 50 din za pregled i sl.) Dok sam bio student bili su tu neki razni dodatni popusti za pozorista, bazene i sl. Ne znam jel vazi i dalje ono za dva slobodna dana. To nisam nikad koristio zbog specificnosti posla, al jesam kao srednjoskolac i civilni vojnik.. Meni najdraza je bila poklon majica. Imam ih par i godinama spavam u njima. Nekako su mi taman za to.

 

Poslednje vreme zbog zdravlja i neke terapije koju primam ne mogu da dajem dobrovoljno krv. I bas mi krivo zbog toga.

 

Molba nekom ko moze, a ne daje cesto ili nikad, da ode i da krv. Meni za dusu :) A nekome za zivot. Bukvalno. Imao sam slucaj pre vise godina kad smo hitno jurili dosta jedinica krvi da spasemo zivot. I mnogo je tesko.

 

Ljudi, davajte krv. Ne kosta vas nista, a nekome znaci. Najvise.

evo, samo da se pridurzim tvojim apelima, ja iz poznatih razloga vise ne mogu da dajem krv, a davala sam je desetak godina pre nego sto sam se razbolela. sve tvoje razloge potpisujem, zaista si to lepo nabrojao i objasnio. iako bih volela da mogu da kazem da sam to radila iz cistog altruizma, lagala bih, poticaj da to prvi put uradim su bili slobodni dani koje smo dobijali za to. nikada se nisam plasila igle, nije mi nikada bilo lose nakon toga, ali neka inertnost je bila razlog sto to nisam uradila i pre nego sto sam imala priliku da koristim benefite. a posle sam je davala redovno, tri puta godisnje a nesto kasnije se i upisala u banku donatora kostane srzi. ali avaj... na zalost, necu nikome pomoci na taj nacin, no zadovoljna sam sto sam kao davalac krvi mozda nekome spasila zivot ili makar olaksala neke zdravstvene intervencije. 

Share this post


Link to post
Bujodrag

Ja sam prvi put davao u četvrtoj godini gimnazije. Imali su neku akciju pa su došli da nas edukuju, objasne šta je to i pozovu  da damo krv. Meni to bilo interesantno, kao, krv jbt, pakuju je u nešto  a onda će biti u nekom drugom živom biću, krv koja je izašla iz mene. Kao one krvne zakletve u flimovima kad se dvojica rukuju sa isečenim dlanovima. A dobili smo i neki slobodan dan u školi ali to mi nije mnogo značilo jer sam redovno bežao sa časova, kad god mi je bilo dosadno u školi.

Mislim da sam jednom u Infostanu iskoristio slobodan dan (ili dva?) zbog davanja krvi i to je to. 

 

No, sasvim je OK koristiti benefite davalaštva. Dati krv nije mala stvar i sasvim je korektno i ispravno da davaoci budu nagradjeni.

Share this post


Link to post
renne

I ja sam prvi put u četvrtom gimnazije, sad već daleke 89. godine. I dobili tri dana da ne idemo u školu, ali svi došli :isuse:

Share this post


Link to post
Timmy

Ja u trecem gimnazije :) Slagao da sam rodjen godinu ranije, a oni nisu proveravali. Do kraja srednje sam dao 4 puta. Tada mi je ponajveci motiv bio dva slobodna dana. Mada me je deda pokojni na vreme o tome edukovao. On je davao ceo zivot, cini mi se 60-70 puta. Kad mi je keva kenjala sto sam sa 17 dao krv, ja zvao dedu da joj objasni. Jedini put sam ga tada tako koristio :)

Share this post


Link to post
Marcus Wulffings

ja sam u  životu dao, ihaaaj, petnaest puta... jednom namenski i uvek i isključivo za beneficije... poslednji put sam dao sad u četvrtak;

odavno je mene prošao osećaj da nekome pomažem, uostalom imam najdragoceniju krvnu grupu pa mi se može, a pitaću se kad meni bude trebalo - ppp zlu ne trebalo

Edited by Marcus Wulffings

Share this post


Link to post
Bujodrag

Zvao sam Motivaciono organizacioni centar Zavoda.

 

Ali, prvo pročitajte ovaj post i nekoliko sledećih

 

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=18005&page=7268&do=findComment&comment=3746615

 

 

 

E sad, kakav god bude stav o grupnom organizovanju i davanju, ja ću ohrabrivati svaku inicijativu.

Ako se neka grupa ipak organizuje, rekli su mi da im se najavimo dan ranije i da će nas lepo dočekati.

Generalno, bili su prijatno iznenadjeni što se neko uopšte interesuje da organizuje grupno davanje i motiviše druge.

Iz toga zaključujem da se takvo nešto ne dešava često i da su, kao i obično, u deficitu.

 

Eto, dajte krv, grupno ili pojedinačno, kako god vam odgovara.

I hvala vam zbog toga :)

Share this post


Link to post
Greek Freak

Prelistao sam temu i, kako mi se čini, niko nije pisao o dobrovoljnom davanju trombocita, pa bih samo par reči o tome. U pitanju je malo drugačiji proces davanja krvi o kojem ljudi nisu baš informisani.

 

Proces davanja trombocita se obavlja u Zavodu na istom spratu kao i uobičajeno davanje "pune" krvi (vrata prekoputa).

Uslovi za davanje trombocita su nešto oštriji, tako da se češće dešava da potencijalni davaoci budu odbijeni pošto ne zadovoljavaju uslove. Naravno, takav ishod vas (u najvećem broju slučajeva) ne sprečava da date "punu" krv.

 

Proces davanja trombocita izgleda ovako:

Odlazak u Zavod gde se popunjava formular, obavlja kratak lekarski pregled (merenje pritiska i pulsa i kratak razgovor sa lekarom, sve zajedno 5 min) i vadi uzorak krvi za analizu. Tada tehničari i proveravaju da dodir "kvalitet" vena, pošto je za davanje trombocita neophodno da vene budu nešto vidljivije i čvršće u odnosu na standardno davanje krvi.

U roku od dan-dva iz Zavoda javljaju da li potencijalni davalac ispunjava uslove za davanje trombocita i (ukoliko je odgovor potvrdan) zakazuje se termin davanja.

Sam proces davanja se obavlja u dogovorenom terminu (par dana nakon inicijalnog testiranja) i traje 40ak minuta do sat vremena, zavisno od modela aparata na kojem se radi.

Proces je potpuno bezbolan i automatski, davalac je iglom i cevčicom (kao kod regularnog davanja) povezan sa aparatom koji vadi "punu" krv, izdvaja trombocite u zasebnu kesicu, pa vraća krv bez trombocita u nazad u telo davaoca.

Količina trombocita koja se izdvoji prilikom jednog ovakvog procesa dobrovoljnog davanja se u potpunosti obnovi u telu davaoca već za 48 sati (u smislu da se količina trombocita vrati na nivo pre davanja).

 

Ukoliko vam ovo zvuči komplikovano, verujte da u praksi nije tako. U suštini, legnete, priključe vas na aparat, ponude vodom i sokom (više puta :) ), 40ak minuta ležite i gledate TV, i to je to, nekome ste produžili život (a tako možda i pomogli da se isti spasi).

Ekipa koja tamo radi je jako profesionalna i ljubazna, stvarno znaju da cene gest koji čine davaoci.

 

Naglasio bih da se trombociti uglavnom koriste za lečenje oboljenja koštane srži, najčešće leukemije, pošto koštana srž proizvodi trombocite a to kod obolelog ne funkcioniše kako treba.

Koliko sam mogao da steknem utisak, veliki broj pacijenata kojima se daju trombociti su deca, najčešće sa Instituta za majku i dete.

Stoga je davanje trombocita najčešće "namensko", tj. za nekog konkretnog pacijenta (za kojeg u praksi saznate preko nekog poznanika, kako to obično biva). Pošto su primaocima trombocita isti redovno potrebni, svako od njih ima svog koordinatora (u praksi lice iz uže familije) preko kojeg ide komunikacija davalaca sa Zavodom (obaveštenja o rezultatima testiranja, terminima i sl.).

 

Naravno, moguće je i nenamensko davanje trombocita, gde će zaposleni iz Zavoda, prema potrebama i vašoj krvnoj grupi, odlučiti kome su vaši trombociti najpotrebniji.

Tačnije, nenamensko davanje nije samo moguće, već i veoma poželjno, pošto redovnih davaoca nema dovoljno jer mnogi nisu uopšte upoznati sa postojanjem ovog oblika davanja krvi.

Sve u svemu, veoma će se obradovati da im dođete "sa ulice" i kažete da želite da date trombocite za bilo koga kome su potrebni.

 

Ja sam sticajem okolnosti (opet preko poznanika, jelte) saznao za davanje trombocita i prvi put otišao da dam namenski za jednu mladu pacijentkinju kojoj su bili neophodni.

Pre toga sam dao krv par puta u životu, ali i dalje nisam bio baš komotan sa procesom davanja, tj. bilo mi je malko "frka".

Nakon par davanja trombocita, frka je potpuno nestala. Ukoliko je i vama malo nelagodno, nemojte da vas tako nešto spreči da učinite dobro delo. Brzo ćete se navići, sigurno.

 

Eto, izvinjavam se što sam udavio, ali sam hteo da vam malo približim još jedan oblik davanja krvi za koji, prema mom utisku, mnogo ljudi nikada nije čulo.

 

Ako se razmišljate da li da dobrovoljno date krv na bilo koji način, na pravom ste putu. Nemojte imati dilemu, uradite to, niko se nije pokajao što je doneo takvu odluku.

Share this post


Link to post
Bujodrag

Nisi udavio, naprotiv, Poenta ovog topika je i da se dele takve informacije. Ja nisam ništa znao o davanju trobocita.

Puno ti hvala i samo tako nastavi :)

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...