Kako si mislio da se Vojvodžani odmetnu u šumu i dižu ustanak u Vojvodini? 

Jedino "pušku pa u Frušku" 

18 hours ago, pbg12345 said:

Pa jbt da je do njih josbi hitler vojvodinom vladao 

 

Znate kako, bar bi se znao neki RED!

Najvece iznenadjenje mape nije Vojvodina, to je opste poznato da partizana i cetnika skoro nije ni bilo, bilo je vise SDK po banatu.

Najvece iznenadjenje je dalmacija gde je navodno bio jak partizanski pokret a ispada da to sto su predani Italiji nije odmah diglo lokalne hrvate na noge.

Izgleda da se cekala 1943 i kapitulacija Italije.

21 hours ago, hazard said:

 

Nisam toliko upoznat sa istorijom teritorijalnih nadleznosti spc ali mislim da je veci deo primorja do 1918 pripadao nadleznosti spc iz Beca. Posto je ta teritorija do 1918 bila pod austrijskom kontrolom.

CG je dozivela veliku teritorijalnu ekspanziju zahvaljujuci Hercegovackom ustanku 1875. Dobar deo Hercegovaca je ucestvovao u uslobodjanju.

A 1912 je trazena pomoc Srbije, narocito oko Skadra. U Pljevljima je bila srpska vojska ali to je prepusteno kao znak saveznistva.

 

 

59 minutes ago, pasha said:

 

Nisam toliko upoznat sa istorijom teritorijalnih nadleznosti spc ali mislim da je veci deo primorja do 1918 pripadao nadleznosti spc iz Beca. Posto je ta teritorija do 1918 bila pod austrijskom kontrolom.

 

 

Pa ono, kada bi pročitao legendu na karti video bi da to i piše

 

Crvena boja: Eparhija bokokotorska (Mitropolija Bukovinska-Beč)

2 hours ago, hazard said:

 

Pa ono, kada bi pročitao legendu na karti video bi da to i piše

 

Crvena boja: Eparhija bokokotorska (Mitropolija Bukovinska-Beč)

 

Pise "pre 1878" ne znam kakva je situacija izmedju 1878 i 1918.

Da li je u tome periodu ta primorska oblast bila nekako drugacije organizovava.

Nije u sastavu Cetinja ali mozda neke druge eparhije tipa dalmacija ili tako nesto.

Edited July 5, 20196 yr by pasha

Što se tiče dela današnjeg CG primorja pod austrijskom vlašću, mislim da je do stvaranje jedinstvene SPC to bila eparhija kotorska. Evo mape eparhija karlovačke patrijaršije iz 1909.:

 

 

Ova mapa CG je malo nejasna sa ovim svetlocrvenim delom, tu ispada da je do 1878. i deo primorja koji je bio pod Osmanlijama spadao pod bokokotorsku eparhiju, pa je onda posle 1878. de fakto (zato je valjda svetlija boja i onako precrtano) kada je to postala teritorija Crne Gore, taj deo potpao pod cetinjsku mitropoliju.

On 4.7.2019. at 18:47, pbg12345 said:

Ali sve sve, ñajjaci su srbi iz vojvodine

I posle se zale na dodjose

Pa jbt da je do njih josbi hitler vojvodinom vladao 

(Htedoh reci nemac,ali ne znam koliko je to "negativno" )

 

Ta znades kako..to su bile nase Svabe. Sa tim Gitlerom mogli su samo da poboljsadu ono sto je odvec bilo dobro. 

U Švajcarskoj su pre tog referenduma iz 1971. imali referendum 1959. na kome je 67% izašlih muškaraca odbilo da dozvoli ženama pravo glasa na nacionalnom nivou, a poslednji kanton je dozvolio ženama da glasaju tek 1990. nakon odluke saveznog suda.

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Women's_suffrage_in_Switzerland

Edited July 7, 20196 yr by vememah

i posle se neko pita zasto je svajcarska to sto jeste

 

"sale" bez, koji kurac je u pitanju?

"alpska crna gora"? brdjanski mentalitet?

Otprilike to. I pored surovog kapitalizma brđani i dalje preferiraju žena da ostane kući a mužik da radi. 

16 hours ago, pbg12345 said:

i posle se neko pita zasto je svajcarska to sto jeste

 

"sale" bez, koji kurac je u pitanju?

"alpska crna gora"? brdjanski mentalitet?

 

Švajcarska je jako konzervativna zemlja

16 hours ago, vememah said:

U Švajcarskoj su pre tog referenduma iz 1971. imali referendum 1959. na kome je 67% izašlih muškaraca odbilo da dozvoli ženama pravo glasa na nacionalnom nivou, a poslednji kanton je dozvolio ženama da glasaju tek 1990. nakon odluke saveznog suda.

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Women's_suffrage_in_Switzerland

 

Interesantno je da je na referendumu '71. kojim su žene dobile pravo glasa na saveznom nivou bio skoro potpuno obrnut rezultat: 65,7% za. Od 1959. do 1970. je 9 kantona uvelo žensko pravo glasa (na kantonalnom i nižim nivoima), i još 4 zajedno sa saveznom odlukom 1971. Do kraja 1972. svi ostali, izuzev 2 Apencela (mada je jedan od njih '72. uveo glasanje na lokalnom nivou). Ovaj drugi Apencel je ja mislim jedini gde je žensko pravo glasa uvedeno sudskom odlukom, umesto redovnom promenom zakona ili referendumom. Taj drugi Apencel je jedan od najkonzervatvnijih kantona razume se, i jedan od dva koji još uvek ima instituciju zvanu ,,zemaljski sabor" (Landsgemeinde) - okupljanje svih punoletnih građana kantona na javnom mestu (poljani, trgu, itd.) jednom godišnje gde se javno glasa o zakonima itd. To je takođe najmanji kanton po broju stanovnika.