Sjetimo se djetinstva (moji prvi igrački koraci)

[Mil@n]

Setih se, one sa usisivačem - Tumble Pop! :)

Sad sam malo pikao i to i rainbow island. Masterpisovi, obe... Probajte, garantujem zabavu.

 

[Lord Stef]

Taman dosao da napisem, neprejebivi Tumblepop. Koliko me sad frustrira sto ne mogu da je obrnem sa jednim zetonom, kao klinac sam to radio bez da mi oko mrdne :D 

 

Ubedljivo najvise vremena sam proveo na automatima. Tumblepop, Punisher, Cadillacs and dinosaurs, Street fighter 2, i dve omiljene:

 

King of Dragons, sa fantasticnom muzikom

 

 

I Three wonders, 3 u 1, jedina koju i dalje mogu da obrnem bez izgubljenog zivota:

 

[Zavrzan]

Three wonders, 3 u 1, jedina koju i dalje mogu da obrnem bez izgubljenog zivota:

 

[Zavrzan]

Osma strana a jos niko nije pomenuo Metal Slug (1,2,3,x)  -_-

[frit]

ova mi je jos uvek negde u stanu

[Muwan]

De se seti ovog poslenjeg, milim da mi je to bila prva igra koju sam učitao u memoriju kompa :)

 

 

Sećaš li se muzike iz Hypaball? To je najjača 64-bitna muzika ikada, podigla je igru za jedno tri klase. Kapiram da su likovi koji su u to vreme pravili igre uživali u vrhunskom spoju zezanja i pravljenja neke kinte. 

 

Evo da dodam još par antologijskih:

 

 

 

 

 

Na automatima jedan i jedini:

 

[bigvlada]

Klasična YU priča, stric iz Nemačke doneo ZX 81 i desetak knjiga i časopisa. Nemački nisam znao, engleski jako malo, 95% su bili neki listinzi prepuni čudnih reči, slova i brojeva. Vidim pored sliku nekog SF svemirskog broda i naložim se, a onda i oznaku Spectrum. Uf, to ne mogu da igram, to je za tu novu mašinu. Nađem nešto i za ZX81, prekucam (ko god je kao predškolsko dete kucao na toj tataturi, ima nesalomive prste) i kada je startujem vidim da od broda nema ništa. Samo jedan kvadrat, sastavljen od 4 manja kvadrata koji leti sa leve na desnu stranu, liniju koja predstavlja tlo, tri kvadrata koji čine PVO sistem koji povremeno ispaljuje jedan kvadrat na mene. Bilo je potrebno u pravom trenutku ispustiti svoj kvadrat i uništiti PVO. Ja sam na tome i sličnim igrama proveo nedelje i mesece. To je igra koja stane u jedan kilobajt memorije. Tu sam naučio da cenim male, efikasne programe. Sa 16Kb su se pojavile i igre koje su ličile na pekmena ali je prekucavanje nekoliko strana knjiga postalo već problem, naročito kada napavite grešku pa onda provedete par sati tražeći je. 

 

Sledeća mašina je moja prva ljubav, Spectrum 48k. Ova dva ekrana su me definisala kao igrača. 

 

 

The Hobbit, prva avantura koju sam igrao, uz debelu upotrebu rečnika.

 

 

 

Elite, ja u orbiti planete Lave (bez docking computer-a  ), na mojoj Kobri MK3 a ispred mene ceo univerzum (8 galaksija) za istraživanje. 

 

Kao klinac sam dosta igrao platforme, ali se taj stil kasnije izgubio, deformisao u konzolne platforme. Od kasnijih sam igrao sam Another World i Flashback.

 

Rick Dangerous, Manic miner, Ghosts and goblins. Rik bi bio odličan za neku modernu verziju. 

 

 

 

Sve današnje "teške igre" sa svojim "nightmare" težinama ne mogu da se porede sa Komandosom i Zelenom Beretkom koje bez POKE-ova nisu mogle da se pređu. Skupimo se posle škole pa kod druga cepamo Operation Wolf. 

 

 

Pucačine i dalje volim da igram da odmorim mozak, ali su primat uzele strategije,avanture i generalno epske i "kosmičke" igre. Mislim da sam odigrao svaku opskurnu strategiju i avanturu do neke 1995/6 kada ihjejednostavno bilo previše pa sam morao da pravim selekciju.

 

Vasa je postovao mislim Bandit kings of ancient China, a ja sam krenuo sa Napoleonom na Spectrumu. Prva simulacija letenja je bila Combat Pilot. Panzer Generala sam završio više puta, bez izgubljene jedinice i uz davanje jedne zvezdice i maksimum prestiža protivniku (sa dve nikako nisam uspevao da završim Poljsku, ma šta radio). Sudden strike i hidden stroke su bili logični nastavci. Meni je pojam kvalitetnog miksa strategije u realnom vremenu i avanture i dalje prva Dina, jer ništa drugo nije imalo tako dobru priču. 

 

Prva polovina devedesetih je bilo zlatno doba avantura. Leri, Rodžer Vilko i "unnamed hero" (quest for glory) su bili moji favoriti, čak i više od Gajbraša. Sećam se koliko je bio napet kraj Space Quest-a V i onda izađem u toplu letnju noć i posmatram zvezdano nebo. :D Na mobygames-u imate slike, opis i osnovne podatke o nekoliko hiljada igara, uvek se može naći par zaboravljenih asova. Rebel Asault, x-wing i tie fighter su bili retki izleti u simulacioni deo ponude. Zato su Sim City (meni je i dalje najbolji Sim City 2000), Civilizacija i Kolonizacija imale imaju višedecenijski staž na hard disku. U Kolonizaciji sam obe Amerike i sva ostrva preplavio gradovima, kralj nije imao šanse, nije osvojio nijednu luku. Letnje gusarenje uz Pirates.  Višemesečna planiranja saobraćaja u Transport Tycoon Deluxe (uhvatilo me opet pre nekoliko godina, sa brdom modova). 

 

Vrhunac (i labudova pesma) tekstualnih avantura je došla sa fantastičnim ostvarenjima Legend Entertainment-a, Gateway 1 i 2. Rađene su po ugledu na serijal Kapija Frederika Pola. Premisa je da je čovečanstvo u orbiti Venere otkrilo ogromnu napuštenu svemirsku stanicu punu vanzemaljskih brodova. Svaki brod ima autopilota, ali ljudi jedva poznaju komande. Svaki brod se može slati u misiju samo u tom jednom, nepoznatom , predefinisanom pravcu. Neki će se zakucati u zvezdu ili crnu rupu koji nisu bili tamo u vreme kada je brod bio programiran. Neki će stići do napuštenih baza na drugim planetama, sa kojih istraživači vraćaju predmete i postaju basnoslovno bogati prodajući ih korporativnim naučnoistraživačkim institutima. 

 

 

Ostatak igara koje sam probao je klasika, mada bih veoma voleo da rimejkovi Baldur's Gate-a i Planescape torment-a budu megauspešni, kao i novi Pillars of Eternity. Njihov uspeh bi podstakao nekoga da uradi rimejk Pools of Radiance (ovaj put dobar), Dragon's lance igara i ostalih old school frp rpg-ova od pre ;etvrt veka. 

 

Ajde to, nego koliko brojeva Sveta Kompjutera imate?

 1987 and counting :) Sve svetove igara sem mislim 3 i 7. 

 

Ja imam prilicno kompletnu kolekciju Galaksije. Bas bih mogao to i da prodam negde.

 

Skeniraj i baci na onu arhivu SK, imaju i sekciju za Galaksiju. 

 

Kakav flesbek. To su i moji Spektrumaski poceci. Od borilackih sam poceo sa kung-fuom, a tu je bio i nezaobilazni pakmen, pa formula 1... Citao se Svet kompjutera, posebno mali oglasi, da vidim koji je komplet igara najprivlacniji za trosenje dzeparca koji je preostao od slicica. Ucitavanje igrica je znalo da potraje, a sa njime i prvi manji nervni slomovi kad umesto da na kraju ucitavanja pocne igrica, na ekranu (stari ambadador TV) iskoci poruka error nesto... To su bila vremena...

 

Zato je postojao mikrodrajv.  -_-

[renne]

Mickie je imao najbolju muziku na Spektrumu, A Hard Days Nite

[Timmi]

najbolja igrica ikad

 

 

samo sam je zapravo igrao kasnije preko emulatora

[hoffnung]

Na automatima jedan i jedini:

 

 

 

rastan! :D

 

+

 

bionic commando

 

[Krampa]

Sećaš li se muzike iz Hypaball? To je najjača 64-bitna muzika ikada, podigla je igru za jedno tri klase. Kapiram da su likovi koji su u to vreme pravili igre uživali u vrhunskom spoju zezanja i pravljenja neke kinte. 

 

Evo da dodam još par antologijskih:

 

 

 

 

sjecam se ovoga. nebulozna muzika bila :D

[Malvo]

najstarije što pamtim: golden axe, sega

 

[Anonymous]

 

To se valjda zvalo Aztec Challenge, ili slično.

 

Niko Space Invaders da pomene:

 

 

niti pekmena:

 

[Mil@n]

Circus Charlie 
 

 

I takođe legendarna wonder boy
 

[Muwan]

Niko Space Invaders da pomene:

 

niti pekmena:

 

U toj klasi meni je carovao Bubble Bobble:

 

 

 

... a gde je Bubble Bobble tu je i: