Jump to content
slow

Sinovi kineskog zmaja

Recommended Posts

Zaz_pi

Svetska Banka kaze:China poised to pass US as world’s leading economic power this year

 

The US is on the brink of losing its status as the world’s largest economy, and is likely to slip behind China this year, sooner than widely anticipated, according to the world’s leading statistical agencies.

The US has been the global leader since overtaking the UK in 1872. Most economists previously thought China would pull ahead in 2019.

 

Evo i ovo:

 

chinese and american gdp forecasts

 

Bazicni scenario Economista:

 

25tuey9.jpg

 

 

 

Manje je to sada bitno. jer Kina prestize. Trend posle prestizanja je vazniji. Ako Kina bude imala rast od 5-6%, sa danasnjih oko 8%, u narednih 20ak godina, oko 2040 ce imati BDP jednak zbiru BDP SAD i EU. E, to ce vec biti nesto.

Share this post


Link to post
CPP

Amerikancima sve to nekako tesko pada pa su resili da se poigraju i ucene Kineze. Od jula, u duhu slobodnog trzista, samo kako Amerikanci znaju, IRS uvodi 30% poreza na sve drzave i pojedince izvan SAD, koje imaju vlasnistvo u imovini ili obveznicama SAD, koje nemaju dogovor sa vladom SAD. Eto, tako im doslo. :lol: Kako Amerikanci ekonomski budu sve vise padali na lestvici tako ce se vracati svom protekcionizmu po kojem su bili poznati sve do kraja Prvog sv. rata.

FATCA i ovo sto si ti napisao imaju samo jednu dodirnu tacku a to je 30%. Ni cega, ni koga, ni zasto ti nije tacno.

 

Blah blah Tapatalk

Share this post


Link to post
Zaz_pi

Neka bude kako ti kazes.

Share this post


Link to post
DarkAttraktor

Philippine, Vietnamese troops drink beer, play volleyball on disputed isle

By By Manuel Mogato 1 hour ago
 

MANILA (Reuters) - Vietnamese and Philippine troops got together on a disputed island in the South China Sea on Sunday to play football and volleyball - as well as drink beer - in a display of unity that will not go unnoticed in Beijing.

 

Philippine naval officials billed the event on the Vietnamese-held island as a chance to show the world there can be harmony in the South China Sea despite a web of overlapping claims to the potentially energy-rich waters. The gathering on Southwest Cay in the Spratly archipelago also symbolizes how once-suspicious neighbors are cooperating in the face of China's growing assertiveness in disputed waters. About 40 Philippine naval personnel sailed to the island for the day-long event, Philippine naval officials said.

 

Coincidentally, the Philippines occupied Southwest Cay until early 1975, when troops from then South Vietnam seized it after Philippine forces sailed a couple of miles to Northeast Cay, which was under Manila's control, for a party. The South Vietnamese were soon displaced by the communist forces of a victorious Hanoi.

 

Besides playing soccer and volleyball, the troops held a tug-of-war competition, put on cultural shows involving singing and dancing and shared food and beer, said Philippine naval spokesman, Lieutenant-Commander Gerard Fabic.

In a joint statement, the Philippine and Vietnamese navies said the sport and cultural presentations would help foster friendly ties. "This serves as a model of cooperation for other navies to emulate," said the statement, without naming any other countries.

 

The gathering underscores the growing cooperation between Hanoi and Manila - the two capitals most feeling China's wrath over the South China Sea - even though both still claim Southwest Cay and dispute other islands. Southwest Cay is almost equidistant from Vietnam and the Philippines. "We are not only bringing down walls of mistrust and suspicion with one another but building trust and confidence towards peacefully resolving our competing claims," said a senior Philippine naval official, who declined to be identified.

 

CHINA DRIVING COUNTRIES TOGETHER

 

The Philippines, Malaysia and Brunei each claim some of the Spratlys, while China, Taiwan and Vietnam claim the whole chain. China also claims 90 percent of the 3.5 million sq km (1.35 million sq mile) South China Sea, its reach displayed on its  official maps with a so-called nine-dash line that extends deep into the maritime heart of Southeast Asia. Beijing accuses the other claimants of stirring up trouble in the region.

 

Diplomats and experts have described the nascent partnership between Hanoi and Manila as part of a web of evolving relationships across Asia that are being driven by fear of China as well as doubts among some, especially in Japan, over the U.S. commitment to the region. They have said there were increasing levels of trust at a working level, as countries find that China's projection of naval power into Asia's waters is driving them together.

 

Most recently, Vietnam expressed interest in a legal case Manila filed at an international arbitration tribunal in late March, challenging China over its claims in the South China Sea. Indeed, Vietnamese Prime Minister Nguyen Tan Dung said last month his government was considering taking legal action against China following the deployment of a Chinese oil rig to waters that Hanoi also claims. Vietnamese officials have not elaborated.

 

The Philippine and Vietnamese navies recently agreed to expand cooperation in disputed areas and a Vietnamese guided missile cruiser will soon visit Manila, Philippine naval officials have said.

Share this post


Link to post
Zaz_pi

 

China May Build ‘Artificial Island’ in South China Sea

The island would be used as a military base to enforce a South China Sea air-defense identification zone

2zisjrc.jpg

China is considering plans to build an artificial island in the South China Sea to use as a military base from which to project power, according to the South China Morning Post.

According to the report, which cited prominent Chinese scholars and a navy expert, the artificial island would be constructed on the Fiery Cross Reef, where China already maintains some installations. The reef is part of the Spratly Islands and is disputed by the Philippines and Vietnam.

“China is looking to expand its biggest installation in the Spratly Islands into a fully formed artificial island, complete with airstrip and sea port, to better project its military strength in the South China Sea,” the report said.

The South China Morning Post report follows similar ones in some of China’s press late last month that said plans had been drawn up on constructing an artificial island on the Fiery Cross Reef. Those reports said that the project would cost $5 billion and take ten years, and would ultimately produce a five-square-kilometer military base. The reports said that the strategic value of the base would “be equivalent to that for building an aircraft carrier.”

“The artificial island at Fiery Cross Reef will be an unreplaceable military base with great strategic significance due to its location and size. Such a base will realize the value of the South China Sea for China and ensure China’s status in South East Asia,” the Chinese-language reports said, according to Filipino media. The Filipino media noted that the base would fall within the Philippines 200-mile Exclusive Economic Zone.

Such a base would greatly enhance China’s ability to project offensive power in the disputed South China Sea.

The South China Sea Morning Post’s sources—which included Jin Canrong, a well-known professor of international relations at Renmin University—said that the artificial island would most likely be used in part to enforce a future Air Defense Identification Zone (ADIZ) in the South China Sea. China caused fierce backlash throughout the region last year when it established an ADIZ in the East China Sea, which overlapped with South Korea, Japan and Taiwan’s existing ones.

At the time the East China Sea ADIZ was first announced, Chinese officials said that future ones would be established when conditions warranted them. The U.S. has since repeatedly warned China explicitly against establishing a South China Sea ADIZ.

Tensions have been especially high in the South China Sea in recent months. Most notably, Vietnam and China have repeatedly clashed over Beijing placing an oil rig in disputed wars. Meanwhile, the Philippines has been accusing China of reclamation of the Johnson South Reef, another one of the Spratly Islands. Manila has also raised concerns about China activities around the Gavin Reef (Gaven Reef) and Calderon Reef (Cuarteron Reef), which Philippine officials said were also consistent with reclamation.

In the SCMP report, Jin, the Renmin University Professor, said that decision on whether to proceed with building the artificial island on the Fiery Cross Reef would depend on progress on reclamation at Johnson South Reef.

“It’s a very complicated oceanic engineering project, so we need to learn from the experience” on Johnson South, Jin said, SCMP reported.

 

 

 

Share this post


Link to post
slow

 

Јапански змај ослобођен стега

 

Иља Мусулин, дописник РТС-а из Токија

 

Јапанска влада недавно је либерализовала извоз оружја и сада светско тржиште тресе грозница за технолошки софистицираним јапанским наоружањем. Међу најпожељнијим производима јапанске војне индустрије су подморнице, разарачи, тенкови, хидроавиони, али и системи за управљањем ватром, телекомуникациони и радарски системи.

 

Токио се нада смањењу трошкова производње војне опреме, отварању нових радних места, технолошким иновацијама и томе да ће, унапређењем војне индустрије, моћи да парира расту кинеске моћи.

Sinzo%20Abe.jpg

 

Јапански премијер Шинзо Абе

 

Јапанска влада донела је одлуку о уклањању строгих ограничења на извоз наоружања чиме су од априла ове године широм отворена врата за продају напредних производа јапанске војне индустрије.

 

Као поражена страна у Другом светском рату и као држава која се свесрдно окренула политици мирољубиве међународне сарадње након рата, Јапан се деценијама уздржавао од продаје највећег дела својих борбених средстава.

 

Све до ове године он је углавном извозио оруђа каква улазе у састав инжењеријских јединица или формација попут обалске страже.

 

Сложена историја

 

У годинама непосредно након Другог светског рата, америчке окупационе снаге у Јапану плански су настојале да кадровски ослабе и физички разграде остатке јапанске армије и војне индустрије који нису били уништени у тешким бомбардовањима током 1945. године.

 

Међутим, затезање односа са Совјетским Савезом и, нарочито, Корејски рат навели су САД да промене политику и дозволе поновно успостављање јапанских оружаних снага и делимично реактивирање јапанске војне индустрије.

 

Због своје милитаристичке прошлости, бруталних освајања у источној и југоисточној Азији и војног изазова који је упутио САД, Јапан је морао да се одрекне поседовања офанзивног оружја великог домета као што су балистички пројектили и носачи авиона, односно ограничи своје амбиције у области развоја наоружања и стави се под заштиту америчког "нуклеарног кишобрана" и Пацифичке флоте.

 

У тим условима, 1967. године, јапански званичници су формулисали тзв. "три принципа" о забрани извоза оружја, по којима се Земља излазећег сунца уздржавала од продаје наоружања комунистичким државама, земљама против којих постоји ембарго Уједињених нација на извоз оружја и нацијама за које постоји вероватноћа да ће учествовати у међународном оружаном сукобу.

 

Сматрало се да су ти ограничавајући принципи у складу и са послератним уставом Јапана у којем се та држава одрекла употребе силе у решавању међународних питања. Они су верно спровођени, између осталог, и због жеље да се избегне критика од стране азијских држава које је Јапан окупирао током Другог светског рата о томе да он поново настоји да убрзано ојача војну индустрију и тако припрети региону.

 

Очекивања из иностранства

 

Следеће године, међутим, навршава се већ седам деценија од окончања Другог светског рата, а земље дуж обала Пацифика попут Вијетнама, Филипина, Брунеја и других сада више брине раст кинеске војне моћи и њена све учесталија пројекција на воде јужног Пацифика.

 

Заокрет у политици који је направила влада премијера Шинзо Абеа сада Јапану коначно омогућава извоз свих врста наоружања и заједничи рад са другим државама на развоју нових борбених система, мада и даље стоји забрана извоза у земље које се налазе у рату.

 

Најаве промена у државној политици у вези са наоружањем које су почеле још од доласка на власт Либерално-демократске партије премијера Абеа у децембру 2012, проузроковале су јагму у азијско-пацифичком региону за јапанским војним производима. Сада када је забрана у великој мери уклоњена, пред вратима војног арсенала далекоисточног технолошког змаја формира се дуги ред муштерија.

 

Тако је аустралијска морнарица заинтересована за куповину неколико јапанских подморница класе "сорју" које су познате по својом изузетном сонару и електронским средствима за извиђање и надгледање, те својој фантастичној бешумности. Ове дизел-подморнице, вредне између 550 и 600 милиона долара по комаду, поред торпеда и мина, носе и противбродске ракете, а опслужује их посада од 65 људи.

Podmornica-Sorju.jpg

 

Подморница класе "сорју"

 

Уз ове подморнице које могу да се неоткривене противнику приближе знатно више и електронски осматрају знатно дубље у његову позадину него апарати у поседу кинеске, јужнокорејске и севернокорејске морнарице, предност јапанској морнарици у региону Источне Азије дају и софистицирани разарачи, такође опремљени најсавременијом технологијом за извиђање, ометање, интеграцију и управљање ватром.

 

Јапанске разараче, макар и половне, траже државе попут Малезије, Тајланда, Индонезије и Брунеја које се суочавају са све већим изазовом од стране кинеске морнарице у јужном Пацифику, док куповину јапанских хидроавиона прижељкује Индија.

 

Посебну пажњу светских оружара привлачи тенк "хитомару" чије је увођење у употребу почело 2009. године, а који одликује невероватна прецизност и лакоћа.

 

Тај гусеничар погађа мете из покрета у великој брзини, чак и када се креће цик-цак попут скијаша у слалому. Опремљен је и нанапреднијом електроником која омогућава умрежење, односно тренутну размену података и изузетну координацију са другим тенковима, командним местима и центрима везе.

 

Мегакомпјутер на гусеницама тенка тежак је 44 тоне, док слична оруђа најновије генерације теже од 50 до 60 тона.

Tenk-Hitomaru.jpg

 

Најсавременији јапански тенк "хитомару"

 

Поред држава Југоисточне Азије, изласку Јапана из, релативно, својевољног притвора када је у питању извоз наоружања радују се и САД и економски богате државе Западне Европе које су заинтересоване за трансфер јапанске технологије у области осматрања, надзора, управљања ватром, телекомуникација, производње легура и композитних материјала и авионских мотора.

 

Јапанска влада већ је потписала споразуме са Великом Британијом и Француском о заједничком развоју наоружања, а први разговори су обављени и са низом других технолошки напредних земаља међу којима су Италија, Немачка, Норвешка и Израел.

 

Реакција на војно јачање Кине и настојање да се стимулише економија

 

Јапан издваја мање од једног процента државног буџета годишње за наоружање. И док је то издвајање из године у годину смањивано у периоду од 2002. до 2013, војни буџети држава у непосредном окружењу далекоисточне царевине су у истом периоду расли. Тако је Русија, јављају јапански медији, у протеклих десет година повећала потрошњу за војне потребе више од пет пута, док се кинеско издвајање за војску увећало четири пута.

 

По суми новца коју издваја за опремање, снабдевање и обуку своје професионалне војске од 220.000 припадника, Јапан је седми у свету, иза САД, Велике Британије, Француске, Кине, Русије, али и Саудијске Арабије.

 

Немогућност да извози наоружање до сада је представљало велики економски терет за јапанску државу, јер су трошкови за развој и производњу ограниченог броја примерака сложене војне опреме као што су авиони, тенкови и бродови - баснословни.

 

Јапанске приватне компаније пропустиле су пуно прилика за зараду. Највећи произвођачи за потребе војне индустрије у Јапану су постројења тешке индустрије "Мицубиши Ђуко", "Кавасаки" и "Комацу", те фабрике електронских уређаја "Мицубиши Денки", "Хитачи", "Тошиба", НЕЦ, "Фуђицу" и "Тамрон".

 

Међутим, због ограничења извоза наоружања које је трајало све до ове фискалне године, најпрофитабилнији јапански произвођач наоружања "Мицубиши Ђуко", на пример, у 2012. години је заузео тек 33. место на свету по приходу оствареном од продаје наоружања, док су се четири најуспешније америчке фирме које раде за потребе војне индустрије: "Локид Мартин", "Боинг", "Рајтеон" и "Џенерал Дајнемикс", уз британски БАЕ, нашле међу првих пет у свету.

 

Јапанска влада се нада да ће већа потражња за јапанским наоружањем из иностранства и кооперација са западним силама које имају велико знање у области војне индустрије стимулисати технолошку иновацију у земљи и обезбедити профит и нова радна места за јапанске компаније и раднике.

 

Економски, осим добитка стеченог продајом, Јапан очекује и да извоз војне опреме у иностранство, односно веће наруџбине, омогући смањење трошкова њене производње и тако олакша притисак на буџет државе која је главни наручилац те опреме за потребе јапанске армије.

 

Можда још важније, влада у Токију се, такође, нада да ће унапређење јапанске војне индустрије и моћи деловати као средство одвраћања према све агресивнијем настојању Кине да прошири свој војни утицај на Источно кинеско море, да приграби његове ресурсе и спорна острва Сенкаку (кинески "Дијаоју"), која Јапан држи под својом контролом.

 

Продаја јапанских борбених средстава земљама Југоисточне Азије, Аустралији и Индији, војним јачањем тих држава, индиректно делује и као брана ширењу кинеског војно-политичког утицаја на просторе даље од јапанских обала - у Азијско-пацифичком региону и Јужној Азији.

 

Share this post


Link to post
namenski

 

 

Јапански змај ослобођен стега

 

Иља Мусулин, дописник РТС-а из Токија

 

Јапанска влада недавно је либерализовала извоз оружја и сада светско тржиште тресе грозница за технолошки софистицираним јапанским наоружањем. Међу најпожељнијим производима јапанске војне индустрије су подморнице, разарачи, тенкови, хидроавиони, али и системи за управљањем ватром, телекомуникациони и радарски системи.

 

Токио се нада смањењу трошкова производње војне опреме, отварању нових радних места, технолошким иновацијама и томе да ће, унапређењем војне индустрије, моћи да парира расту кинеске моћи.

Sinzo%20Abe.jpg

 

Јапански премијер Шинзо Абе

 

Јапанска влада донела је одлуку о уклањању строгих ограничења на извоз наоружања чиме су од априла ове године широм отворена врата за продају напредних производа јапанске војне индустрије.

 

Као поражена страна у Другом светском рату и као држава која се свесрдно окренула политици мирољубиве међународне сарадње након рата, Јапан се деценијама уздржавао од продаје највећег дела својих борбених средстава.

 

Све до ове године он је углавном извозио оруђа каква улазе у састав инжењеријских јединица или формација попут обалске страже.

 

Сложена историја

 

У годинама непосредно након Другог светског рата, америчке окупационе снаге у Јапану плански су настојале да кадровски ослабе и физички разграде остатке јапанске армије и војне индустрије који нису били уништени у тешким бомбардовањима током 1945. године.

 

Међутим, затезање односа са Совјетским Савезом и, нарочито, Корејски рат навели су САД да промене политику и дозволе поновно успостављање јапанских оружаних снага и делимично реактивирање јапанске војне индустрије.

 

Због своје милитаристичке прошлости, бруталних освајања у источној и југоисточној Азији и војног изазова који је упутио САД, Јапан је морао да се одрекне поседовања офанзивног оружја великог домета као што су балистички пројектили и носачи авиона, односно ограничи своје амбиције у области развоја наоружања и стави се под заштиту америчког "нуклеарног кишобрана" и Пацифичке флоте.

 

У тим условима, 1967. године, јапански званичници су формулисали тзв. "три принципа" о забрани извоза оружја, по којима се Земља излазећег сунца уздржавала од продаје наоружања комунистичким државама, земљама против којих постоји ембарго Уједињених нација на извоз оружја и нацијама за које постоји вероватноћа да ће учествовати у међународном оружаном сукобу.

 

Сматрало се да су ти ограничавајући принципи у складу и са послератним уставом Јапана у којем се та држава одрекла употребе силе у решавању међународних питања. Они су верно спровођени, између осталог, и због жеље да се избегне критика од стране азијских држава које је Јапан окупирао током Другог светског рата о томе да он поново настоји да убрзано ојача војну индустрију и тако припрети региону.

 

Очекивања из иностранства

 

Следеће године, међутим, навршава се већ седам деценија од окончања Другог светског рата, а земље дуж обала Пацифика попут Вијетнама, Филипина, Брунеја и других сада више брине раст кинеске војне моћи и њена све учесталија пројекција на воде јужног Пацифика.

 

Заокрет у политици који је направила влада премијера Шинзо Абеа сада Јапану коначно омогућава извоз свих врста наоружања и заједничи рад са другим државама на развоју нових борбених система, мада и даље стоји забрана извоза у земље које се налазе у рату.

 

Најаве промена у државној политици у вези са наоружањем које су почеле још од доласка на власт Либерално-демократске партије премијера Абеа у децембру 2012, проузроковале су јагму у азијско-пацифичком региону за јапанским војним производима. Сада када је забрана у великој мери уклоњена, пред вратима војног арсенала далекоисточног технолошког змаја формира се дуги ред муштерија.

 

Тако је аустралијска морнарица заинтересована за куповину неколико јапанских подморница класе "сорју" које су познате по својом изузетном сонару и електронским средствима за извиђање и надгледање, те својој фантастичној бешумности. Ове дизел-подморнице, вредне између 550 и 600 милиона долара по комаду, поред торпеда и мина, носе и противбродске ракете, а опслужује их посада од 65 људи.

Podmornica-Sorju.jpg

 

Подморница класе "сорју"

 

Уз ове подморнице које могу да се неоткривене противнику приближе знатно више и електронски осматрају знатно дубље у његову позадину него апарати у поседу кинеске, јужнокорејске и севернокорејске морнарице, предност јапанској морнарици у региону Источне Азије дају и софистицирани разарачи, такође опремљени најсавременијом технологијом за извиђање, ометање, интеграцију и управљање ватром.

 

Јапанске разараче, макар и половне, траже државе попут Малезије, Тајланда, Индонезије и Брунеја које се суочавају са све већим изазовом од стране кинеске морнарице у јужном Пацифику, док куповину јапанских хидроавиона прижељкује Индија.

 

Посебну пажњу светских оружара привлачи тенк "хитомару" чије је увођење у употребу почело 2009. године, а који одликује невероватна прецизност и лакоћа.

 

Тај гусеничар погађа мете из покрета у великој брзини, чак и када се креће цик-цак попут скијаша у слалому. Опремљен је и нанапреднијом електроником која омогућава умрежење, односно тренутну размену података и изузетну координацију са другим тенковима, командним местима и центрима везе.

 

Мегакомпјутер на гусеницама тенка тежак је 44 тоне, док слична оруђа најновије генерације теже од 50 до 60 тона.

Tenk-Hitomaru.jpg

 

Најсавременији јапански тенк "хитомару"

 

Поред држава Југоисточне Азије, изласку Јапана из, релативно, својевољног притвора када је у питању извоз наоружања радују се и САД и економски богате државе Западне Европе које су заинтересоване за трансфер јапанске технологије у области осматрања, надзора, управљања ватром, телекомуникација, производње легура и композитних материјала и авионских мотора.

 

Јапанска влада већ је потписала споразуме са Великом Британијом и Француском о заједничком развоју наоружања, а први разговори су обављени и са низом других технолошки напредних земаља међу којима су Италија, Немачка, Норвешка и Израел.

 

Реакција на војно јачање Кине и настојање да се стимулише економија

 

Јапан издваја мање од једног процента државног буџета годишње за наоружање. И док је то издвајање из године у годину смањивано у периоду од 2002. до 2013, војни буџети држава у непосредном окружењу далекоисточне царевине су у истом периоду расли. Тако је Русија, јављају јапански медији, у протеклих десет година повећала потрошњу за војне потребе више од пет пута, док се кинеско издвајање за војску увећало четири пута.

 

По суми новца коју издваја за опремање, снабдевање и обуку своје професионалне војске од 220.000 припадника, Јапан је седми у свету, иза САД, Велике Британије, Француске, Кине, Русије, али и Саудијске Арабије.

 

Немогућност да извози наоружање до сада је представљало велики економски терет за јапанску државу, јер су трошкови за развој и производњу ограниченог броја примерака сложене војне опреме као што су авиони, тенкови и бродови - баснословни.

 

Јапанске приватне компаније пропустиле су пуно прилика за зараду. Највећи произвођачи за потребе војне индустрије у Јапану су постројења тешке индустрије "Мицубиши Ђуко", "Кавасаки" и "Комацу", те фабрике електронских уређаја "Мицубиши Денки", "Хитачи", "Тошиба", НЕЦ, "Фуђицу" и "Тамрон".

 

Међутим, због ограничења извоза наоружања које је трајало све до ове фискалне године, најпрофитабилнији јапански произвођач наоружања "Мицубиши Ђуко", на пример, у 2012. години је заузео тек 33. место на свету по приходу оствареном од продаје наоружања, док су се четири најуспешније америчке фирме које раде за потребе војне индустрије: "Локид Мартин", "Боинг", "Рајтеон" и "Џенерал Дајнемикс", уз британски БАЕ, нашле међу првих пет у свету.

 

Јапанска влада се нада да ће већа потражња за јапанским наоружањем из иностранства и кооперација са западним силама које имају велико знање у области војне индустрије стимулисати технолошку иновацију у земљи и обезбедити профит и нова радна места за јапанске компаније и раднике.

 

Економски, осим добитка стеченог продајом, Јапан очекује и да извоз војне опреме у иностранство, односно веће наруџбине, омогући смањење трошкова њене производње и тако олакша притисак на буџет државе која је главни наручилац те опреме за потребе јапанске армије.

 

Можда још важније, влада у Токију се, такође, нада да ће унапређење јапанске војне индустрије и моћи деловати као средство одвраћања према све агресивнијем настојању Кине да прошири свој војни утицај на Источно кинеско море, да приграби његове ресурсе и спорна острва Сенкаку (кинески "Дијаоју"), која Јапан држи под својом контролом.

 

Продаја јапанских борбених средстава земљама Југоисточне Азије, Аустралији и Индији, војним јачањем тих држава, индиректно делује и као брана ширењу кинеског војно-политичког утицаја на просторе даље од јапанских обала - у Азијско-пацифичком региону и Јужној Азији.

 

 

Opet bezis s casova i pises/citiras gluposti?  :P

Share this post


Link to post
slow

Znam da je za tebe bolja sovjetska elektronika i robotika od japanske i da u kući imaš ukrajinski televizor iz ere sputnjika ali u ovim tehnološkim igrarijama never underestimate Japan. Posebno što ulazimo u eru robotizovanih ratnih mašina i cyber kung fua. Tu su kosooki zajebani igrači. Kada robot Asimo počne da vozi aeroplane, tenkove i podmornice mi ćemo eventualno da napravimo čudo od tehnike vrabac 2. 

 

p00wvr8t.jpg

Edited by slow

Share this post


Link to post
namenski

Kada robot Asimo počne da vozi aeroplane, tenkove i podmornice mi ćemo eventualno da napravimo čudo od tehnike vrabac 2. 

 

Eto, elementarno nerazumevanje problematike: jebes avion koji mora da ima robota za sofera.

Cilj je da ceo avion bude robot, kao celina, razumes?

 

Vidim ja da na popravnom nece biti dobro  :)

 

 

Sto se ostalog tice, OK je za Japan, opasni su oni, samo ne znam gde ce dezurni rusoljubitelji da spakuju podatak da je jedina bela sila koju su Djaponezi isprasili bila i ostala Rusija  :P

Share this post


Link to post
Zaz_pi

Sovjetska automatika cak i racunarska tehnika su bile u vrhu. Da nije tako nikada ne bi uspeli da posalju Mir, automatski navode Burana(sto amerikanci nisu radili sa satlovima), ili posalju prvu robotsku misiju na Mesec pocetkom '70ih. Druga je stvar sto ona nije bila komercijalizoavana.

Share this post


Link to post
namenski

Share this post


Link to post
Verterdegete

Ja jos uvek cekam da nam namenski obrazlozi zasto je citirana vest o naoruzanju Japana glupost.

Share this post


Link to post
slow

Sto se ostalog tice, OK je za Japan, opasni su oni, samo ne znam gde ce dezurni rusoljubitelji da spakuju podatak da je jedina bela sila koju su Djaponezi isprasili bila i ostala Rusija   :P

 

To je bilo na početku četrdesetogodišnje utakmice. Pitaj Japance gde su im Kurilska ostrva....

Share this post


Link to post
namenski

Nije vest o naoruzanju Japana glupost, ima tu da se prica koliko hoces, iako Japan ni izbliza nije velesila u naoruzanju.

Sto ne znaci da ne moze da postane i to prilicno brzo.

Glupost i to nepojamna je nabrajanje kamiona, aviona, tenkova, dupe, glava, muda, sarma, price o megakompjuteru na gusenicama koji je tezak samo ovoliko tona, dok su drugi mnooogo tezi, i koji ide u cik-cak dok puca sve u 16...

Ako nisam bio jasan, izvini: glupost je onakva i onako ispisana vest koju je Slow citirao.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...