Sloboda volje

[jolanda.kirschner]

I kakav je to moj ton, kada se zalis na njega? Da li sam mozda nekog vredjala? Etiketirala? Zasto je toliko tesko zanemariti licnost sagovornika (sta ima veze koliko imam godina?) i skoncentrisati se na ono o cemu diskutujemo?

[Turnbull]

Stvarno nema veze s tvojim godina, nego sa nedostatkom takta, ali ako to sama ne uviđaš, stvarno ne vredi objašnjavati.

[jolanda.kirschner]

U pravu si. Inače, da se lepo dogovorimo da je sve subjektivno gledište, pa da se razilazimo.

Hoces da priznas da sam ja u pravu? Sto se mene tice moze, a mozes i da pokusas da dokazes zasto bi objektivnost postojala. Molim te, pokusaj, ti si jedan od retkih forumasa koji me tera na razmisljanje. Obicno su rasprave isuvise lake, posto brzo priznaju da sam u pravu, na ovaj ili onaj nacin.

[Turnbull]

Eto meni je ipak trebalo malo duže da shvatim.

[jolanda.kirschner]

A mozda si inteligentniji od proseka, sta mislis o toj mogucnosti? Zasto bi sada odustao, ne trazim mnogo, samo da odgovoris na jedno pitanje:Kako bez uplitanja religije da definisemo univerzalne pojmove?

[Turnbull]

E, samo to jedno? :)Bez sve šale, pričali smo o tome pre nekih 15 strana ako me sećanje ne vara, hajde da se ne vrtimo u krug.

[jolanda.kirschner]

Sto da ne? Neces mi zameriti sto moram da idem, imam i ja svoj zivot i tako to (koliko god to bilo cudno)? Vidimo se kasnije, nisi se naljutio na mene pa da me ignorises?

[Turnbull]

Ma jok. Lep provod.

[sailorman]

Što se kanibalizma tiče, to je zanimljivo pitanje, jer iako je ubijanje ljudi za ishranu sasvim sigurno pogrešno, ostaje pitanje, zašto i dalje smatramo pogrešnim jedenje ljudi poginulih, na primer, u saobraćajnim nesrećama. Ovo je zanimljivo pitanje, i odgovor svakako ima veze sa činjenicom da ljudsko telo smatramo značajnim delom ljudskog bića i da čak i njegove posthumno loše tretiranje vidimo kao narušavanje njegovog dostojanstva.Ali šta ako neko u svom testamentu da dozvolu, ili čak traži da bude pojeden? (Ovo asocira na već poznati slučaj nemačkog kanibala, mada je on svoj obrok i ubio, ali uz njegov eksplicitni pristanak). Da li bi to bilo moralno pogrešno? Neka to bude tema za razmišljanje, ali ja sam sklon da kažem da ne bi.

Meni je ovo zanimljivo, kapiram zasto naginjes ka tome da nije moralno pogresno pojesti nekog ko je sam trazio da bude pojeden. No kapiram da i u tom slucaju onaj koji jede ima problem jer jede pripadnika svoje vrste pa se u izvesnom smislu oseca kao da jede samog sebe. Ali jasno mi je da to nije problem morala. Mene zanima jedna druga stvar (i stvarno me zanima, ne kao jolandu, posto nemam jasan i definitivan stav po tom pitanju). Ukoliko neko dobrovoljno pristane da bude rob nekom drugom (ali zaista dobrovoljno, da ima izbor, ne samo privid izbora) da li je ropski odnos u tom slucaju moralno prihvatljiv? Edited August 23, 2012 by sailorman

[bergasa19]

Mozda ne bi bilo lose da se definise taj ropski odnos.

Edited August 23, 2012 by bergasa19

[Turnbull]

Meni je ovo zanimljivo, kapiram zasto naginjes ka tome da nije moralno pogresno pojesti nekog ko je sam trazio da bude pojeden. No kapiram da i u tom slucaju onaj koji jede ima problem jer jede pripadnika svoje vreste pa se u izvesnom smislu oseca kao da jede samog sebe. Ali jasno mi je da to nije problem morala. Mene zanima jedna druga stvar (i stvarno me zanima, ne kao jolandu, posto nemam jasan i definitivan stav po tom pitanju). Ukoliko neko dobrovoljno pristane da bude rob nekom drugom (ali zaista dobrovoljno, da ima izbor, ne samo privid izbora) da li je ropski odnos u tom slucaju moralno prihvatljiv?

Pa dobro pitanje, meni se čini da tu nešto nije okej, da ta osoba žrtvuje svoju individualnost, ali ne, to nije samo po sebi moralno pogrešno. Ono što jeste nedopustivo, ili radije, ništavo, jeste enforceable ugovor o ropstvu. Dakle ne prosto da pristaneš da činiš sve što ti drugi naredi, nego da, ako promeniš mišljenje i odbiješ naređenje, on ima prava da te fizički prisili ili čak da traži od države da te fizički prisili, jer si potpisao ugovor. Razlog je prvo što osobe nisu vlasništvo, pa čak ni sopstveno vlasništvo (mada se neki libertarijanci možda ne bi složili s tim), a drugo što ugovor zahteva dve strane, a ako postaneš rob ti više ne možeš da budeš ugovorna strana, gubiš svaki moral i legal standing - u tom smislu je ovakav ugovor i logički nemoguć.Imaš jedan dobar podcast na tu temu.http://www.philosophyinaction.com/archive/2012-03-04-Q3.html

[sailorman]

Thanks

[Bakemono]

Meni je ovo zanimljivo, kapiram zasto naginjes ka tome da nije moralno pogresno pojesti nekog ko je sam trazio da bude pojeden.

:rolf:Hiljadu mu darkvudskih bubnjeva, kako ste za ime sveta uspeli da dođete do ove teme? Uh, od ovoga može da se rikne! A tema bila o slobodi volje!

[Dr Arslanagić]

U pravu si. Inače, da se lepo dogovorimo da je sve subjektivno gledište, pa da se razilazimo.

[brokoli]

Običajnih i religioznih praksi ima koliko hoćeš, i dosta njih su bile/jesu obične gluposti i sujeverje. Ti možeš da uvedeš bilo koje pravilo između ljudi ali će ono proći test univerzalnog pravila i dobićeš moralnu ocenu tog čina.

Kakav je to Test univerzalnog pravila? (da li je to nesto poput drustvenog konsenzusa?? Ko to sprovodi i na koji nacin?) i usput, zanima me i nesto vise na temu ove skale moralnosti (ili nema skale nego se samo odredi sta je drustveno prihvatljivo, a sta nije?)Meni je ovo kako ti zamisljas proces validacije (i konsekventno, implementacije) kulturnih normi i praksi - totalni sf. Mislim, valjda ti je jasno da mora, uvek i bez izuzetka, da postoji neko, uslovno receno, REFERENTNO telo i da takvi procesi nikako ne mogu ici uz odrednicu univerzalnog, s obzirom da sve to varira u odnosu na drustveno-kulturni kontekst u kome se takvi procesi odvijaju, a da ne govorim jos o brojnim drugim ciniocima koji mogu determinisati da li ce se, u okviru nekog drustva, neki cin percipirati kao moralan ili nemoralan, a i za svaki se moze naci i neko razumno* objasnjenje/opravdanje, pa je naklapanje o (be)smislenosti istih izlisno. Stoga, ne postoji nesto sto je moralno ili nemoralno kao takvo i sto bi podrazumevalo postojanje nekakvog kulturno neutralnog, aistorijskog vrhovnog zakona koji pociva na saglasnosti (neke) vecine.Ako jos posle "svuchemo" stvari na individualni nivo, onda je to tek suma gusta. Vrlo lepo bi se ovde uklopio onaj Vitgenstajnov citat o jeziku koji je Syme ostavio na nekoj temi juce.Stvari su (uglavnom) komplikovanije nego sto se cine, doduse moguce da ih samo ja tako vidim..* uzevsi u obzir suptilnu kulturnu logiku koja lezi ispod