Jump to content

Sloboda volje


Bakemono

Recommended Posts

Nije Raskoljnikov smislio opravdanje, vec je ubistvo babe doslo kao posledica njegove filozofije (nije cak ni uzeo novac).
Kako se to kosi sa onim što sam ja rekao?
Da li se slazes sa ovim: non sunt facienda mala ut fiant bona.
A šta misliš, da li se slažem?
Da li bi mogao da definises sta bi, po tebi bili moralno ispravni, a sta moralno neispravni postupci?
A da li bi ti mogla? Edited by Syme
Link to post
  • Replies 658
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Turnbull

    150

  • jolanda.kirschner

    148

  • Bakemono

    92

  • bergasa19

    56

jolanda.kirschner
Kako se to kosi sa onim što sam ja rekao?
Ne znam, ja sam razumela da si ti tvrdio da je Raskoljnikov ubio babu zbog novca pa je onda smislio opravdanje. Ako to nije slucaj, onda izvini, pogresila sam.
A šta misliš, da li se slažem?
Otkud znam, ne poznajem te licno. Pretpostavljam da se slazes?
A da li bi ti mogla?
Ti si tvrdio kako postoji nesto sto se naziva 'objektivna moralnost', ne ja. Ako me pitas koji su postupci za koje smatram da su ispravni (odnosno zivotnog motoa kojeg se drzim) to bi bilo da nikome ne cinim ono sto mu smeta ili skodi i da uvek prvo gledam svoje interese. U vezi toga, pitanje za tebe. Kako to da vecina ljudi zna da kaze koja su moralna nacela za koja se zalazu, a tako malo njih ih i ispunjava?
Link to post
Otkud znam, ne poznajem te licno. Pretpostavljam da se slazes?
Na osnovu čega to pretpostavljaš? Nije potrebno da me lično poznaješ da bi to shvatila, dovoljno je samo da pratiš diskusiju koju vodimo. (Hint: Jim and the Indians.)
Ti si tvrdio kako postoji nesto sto se naziva 'objektivna moralnost', ne ja. Ako me pitas koji su postupci za koje smatram da su ispravni (odnosno zivotnog motoa kojeg se drzim) to bi bilo da nikome ne cinim ono sto mu smeta ili skodi i da uvek prvo gledam svoje interese.
A šta radiš kada se ova načela sukobe? Šta radiš ako sledeći svoje interese štetiš nekome drugom?Ili da ti postavim pitanje u malo drugačijoj formi. Ti i prijatelj konkurišete za isti posao, i on ga dobije, a ti ne. Kasnije saznaš da je on hakovao tvoj fejsbuk profil i podmetnuo neke lažne i inkriminišuće statuse i poruke, a zatim obavestio poslodavca, i da si zapravo zato izgubila posao. Suočiš se sa prijateljem i kažeš mu - hej to što si uradio nije u redu! A on će - ko to kaže? Ti: pa moj moto je da je ne treba drugima činiti ono što im smeta ili škodi. On: Pa dobro, ali moj nije. Moj moto je - učini sve što će ti omogućiti da postigneš svoje ciljeve, bez obzira na tuđa osećanja ili dobrobit.Ti: Ali to nije ispravno.On: To možda nije ispravno za tebe, ali za mene jeste, jer ja ima drugačiji moto.Šta nije u redu sa njegovom tvrdnjom? Ili je po tvom mišljenju sve u redu?
Ti si tvrdio kako postoji nesto sto se naziva 'objektivna moralnost', ne ja. Ako me pitas koji su postupci za koje smatram da su ispravni (odnosno zivotnog motoa kojeg se drzim) to bi bilo da nikome ne cinim ono sto mu smeta ili skodi i da uvek prvo gledam svoje interese. U vezi toga, pitanje za tebe. Kako to da vecina ljudi zna da kaze koja su moralna nacela za koja se zalazu, a tako malo njih ih i ispunjava?
Prvo, koja većina? Na osnovu čega to tvrdiš? Na osnovu nekog empirijskog istraživanja? Ne znam na osnovu čega drugog bi tako nešto moglo da se tvrdi.Drugo, svakako su ti poznati fenomeni pod imenom slabost volje i samoobmana. Znam da nije u redu da pojedem koleginu čokoladicu, ali njega nema na vidiku, a meni se užasno jede nešto slatko, neko vreme se suzdržavam, a onda rastržem omot čokoladice i proždirem je, i nakon toga osećam stid jer sam učinio nešto što smatram neispravnim. Ili: svakog dana uzimam malo cimerove Nutele, iako znam da to nije u redu, ali se zavaravam da to nije ništa, i da je to toliko malo da je nebitno. Itd, itd. Edited by Syme
Link to post
jolanda.kirschner
Na osnovu čega to pretpostavljaš? Nije potrebno da me lično poznaješ da bi to shvatila, dovoljno je samo da pratiš diskusiju koju vodimo. (Hint: Jim and the Indians.)
Da primenim pravilo koje se koristi na sudu, ako odbijas da se izjasnis, onda se slazes (u ovom slucaju)?
A šta radiš kada se ova načela sukobe? Šta radiš ako sledeći svoje interese štetiš nekome drugom?Ili da ti postavim pitanje u malo drugačijoj formi. Ti i prijatelj konkurišete za isti posao, i on ga dobije, a ti ne. Kasnije saznaš da je on hakovao tvoj fejsbuk profil i podmetnuo neke lažne i inkriminišuće statuse i poruke, a zatim obavestio poslodavca, i da si zapravo zato izgubila posao. Suočiš se sa prijateljem i kažeš mu - hej to što si uradio nije u redu! A on će - ko to kaže? Ti: pa moj moto je da je ne treba drugima činiti ono što im smeta ili škodi. On: Pa dobro, ali moj nije. Moj moto je - učini sve što će ti omogućiti da postigneš svoje ciljeve, bez obzira na tuđa osećanja ili dobrobit.Ti: Ali to nije ispravno.On: To možda nije ispravno za tebe, ali za mene jeste, jer ja ima drugačiji moto.Šta nije u redu sa njegovom tvrdnjom? Ili je po tvom mišljenju sve u redu?
Prvo pitanje je dobro postavljeno, sa drugim si promasio sustinu onoga sto pokusavam da kazem. Najpre ovo drugo, ajde sto je primer los (tesko je haovati podatke, zatim sef treba prvo da gleda znanje i strucnost a ne neke fotografije), ja sigurno ne bih tom coveku prisla da ga filozofskom raspravom ubedjujem da je pogresio vec bi gledala da mu se osvetim (ako nemam pametnija posla) ili bih ga jednostavno ignorisala. Drugi primer bi bio ako bi neko pokusao da me ubije. Pokusaj da shvatis, moja moralna nacela su moja moralna nacela i ja nisam ne tripujem da sam u nekakvoj misiji da nekog ko hoce da me ubije/siluje/pokrade/unisti izvedem na pravi put. Ja samo zelim da unistim pretnju i tako da se odbranim i to je sve.Sto se tice prvog pitanja, ne bih nikoga bez razloga povredila, uvredila ili maltretirala. Ne bih pokusavala da dodjem do prednosti time sto bih nekoga onemogucavala. Jedino u slucaju da je ugrozen moj fizicki integritet ili moj drustveni polozaj, onda prema takvoj osobi ne bi vazilo ovo drugo.
Prvo, koja većina? Na osnovu čega to tvrdiš? Na osnovu nekog empirijskog istraživanja? Ne znam na osnovu čega drugog bi tako nešto moglo da se tvrdi.Drugo, svakako su ti poznati fenomeni pod imenom slabost volje i samoobmana. Znam da nije u redu da pojedem koleginu čokoladicu, ali njega nema na vidiku, a meni se užasno jede nešto slatko, neko vreme se suzdržavam, a onda rastržem omot čokoladice i proždirem je, i nakon toga osećam stid jer sam učinio nešto što smatram neispravnim. Ili: svakog dana uzimam malo cimerove Nutele, iako znam da to nije u redu, ali se zavaravam da to nije ništa, i da je to toliko malo da je nebitno. Itd, itd.
Zasto? Zasto ljudi ratuju iako se deklarativno zalazu za mir? Zasto ljudi umiru od gladi i zeci iako se neko drugi deklarativno zalaze za pomoc takvim osobama? Zasto se dogadjaju prevare? Pogledaj politiku ili verske zajednice, zasto gotovo svi oni jedno govore, a drugo rade? Pomenuo si taj primer, zasto se ljudi zavaravaju da je uzeti nutelu/slagati/prevariti/silovati/ubiti nista? Zbog cega poriv za tako nesto uopste, ako je univerzalan moral tak dobra stvar i funkcionise? I odakle dolazi takva dozvola?Dalje, sta mislis zasto vecina ljudi i odavde voli kada cuju pohvale o sebi, a ne vole kritike, a prvi ce da ismejavaju/kritikuju druge, a ne da ih pohvale?
Link to post
Prvo pitanje je dobro postavljeno, sa drugim si promasio sustinu onoga sto pokusavam da kazem. Najpre ovo drugo, ajde sto je primer los (tesko je haovati podatke, zatim sef treba prvo da gleda znanje i strucnost a ne neke fotografije), ja sigurno ne bih tom coveku prisla da ga filozofskom raspravom ubedjujem da je pogresio vec bi gledala da mu se osvetim (ako nemam pametnija posla) ili bih ga jednostavno ignorisala. Drugi primer bi bio ako bi neko pokusao da me ubije. Pokusaj da shvatis, moja moralna nacela su moja moralna nacela i ja nisam ne tripujem da sam u nekakvoj misiji da nekog ko hoce da me ubije/siluje/pokrade/unisti izvedem na pravi put. Ja samo zelim da unistim pretnju i tako da se odbranim i to je sve.
Nije stvar u tome da ga izvedeš na praiv put, stvar je u tome da ga kriviš za to što je učinio. Na način na koji ne bi krivila poplavu kišu, ili sunce, ili divlju životinju koji bi ti naneli štetu.Poenta je u sledećem - moralna načela ne mogu da budu samo tvoja, moja, ili bilo čija. Samim tim što su moralna ona pretenduju na univerzalno važenje. Očekujemo od svih racionalnih delatnika da ih slede.Hajde da probamo ponovo. Slučaj a) Ideš ulicom, i nešto te udari po glavi. Kad se pribereš, vidiš da je u pitanju jabuka koju je vetar otkačio sa drveta. Slučaj b) Ideš ulicom, i nešto te udari po glavi. Kad se pribereš, vidiš da je u pitanju prolaznik koji te, iz čista mira, udario motkom i sada se smeje.Kako reaguješ u slučaju a), a kako u slučaju b)? Jesi li ljuta na jabuku? Jesi li ljuta na vetar? A jesi li ljuta na prolaznika? Zašto? Edited by Syme
Link to post
Da primenim pravilo koje se koristi na sudu, ako odbijas da se izjasnis, onda se slazes (u ovom slucaju)?
Pobogu, devojko, prati fabulu radnje, tj. razgovora. Ne tražim od tebe da mi čitaš misli. Naravno da su moralne dileme jedna od osnovnih činjenica našeg moralnog života, i da svako ko pokušava da načini ispravan izbor, neretko mora da izabere manje zlo, stvar je samo u tome da to ima svoju cenu po njegov moralni integritet. Da bih spasio 19 Indijanaca, moram da ubijem jednog, ali time postajem ubica. Drugim rečima, iako sam načinio pravi izbor, ipak imam razloga za kajanje. Što će samo reći da je grčka tragedija bolji opis našeg moralnog života od biblijskog apsolutizma.
Link to post
jolanda.kirschner
Nije stvar u tome da ga izvedeš na praiv put, stvar je u tome da ga kriviš za to što je učinio. Na način na koji ne bi krivila poplavu kišu, ili sunce, ili divlju životinju koji bi ti naneli štetu.Poenta je u sledećem - moralna načela ne mogu da budu samo tvoja, moja, ili bilo čija. Samim tim što su moralna ona pretenduju na univerzalno važenje. Očekujemo od svih racionalnih delatnika da ih slede.Hajde da probamo ponovo. Slučaj a) Ideš ulicom, i nešto te udari po glavi. Kad se pribereš, vidiš da je u pitanju jabuka koju je vetar otkačio sa drveta. Slučaj b) Ideš ulicom, i nešto te udari po glavi. Kad se pribereš, vidiš da je u pitanju prolaznik koji te, iz čista mira, udario motkom i sada se smeje.Kako reaguješ u slučaju a), a kako u slučaju b)? Jesi li ljuta na jabuku? Jesi li ljuta na vetar? A jesi li ljuta na prolaznika? Zašto?
Neciji udarac je posledica ili nekog mog postupka ili necijeg mentalnog poremecaja. Da li se ti ljutis na nekoga ko ne upravlja svojim postupcima, naravno da ne. Nisi mi odgovorio na pitanje koje sam ti postavila, koja su po tebi univerzalna moralna nacela (vec si mene pitao isto, ali to je druga stvar)? Dakle, odgovor je u jednom i u drugom slucaju, ne, ne ljutim se. Nikada se ne ljutim na druge zbog svojih postupaka prema meni koje smatram losim, zato sto oni tako samo sami sebe vredjaju. Ako to neko ne uvidja, sta da mu radim?
Pobogu, devojko, prati fabulu radnje, tj. razgovora. Ne tražim od tebe da mi čitaš misli. Naravno da su moralne dileme jedna od osnovnih činjenica našeg moralnog života, i da svako ko pokušava da načini ispravan izbor, neretko mora da izabere manje zlo, stvar je samo u tome da to ima svoju cenu po njegov moralni integritet. Da bih spasio 19 Indijanaca, moram da ubijem jednog, ali time postajem ubica. Drugim rečima, iako sam načinio pravi izbor, ipak imam razloga za kajanje. Što će samo reći da je grčka tragedija bolji opis našeg moralnog života od biblijskog apsolutizma.
Ti si rekao da si nacinio pravi izbor u slucaju 20 indijanaca. Kakav bi bio pravi izbor u mom primeru, da samo moras da izaberes (pokazes prstom) osobu koja ce poginuti? Kako u jednom slucaju jesi, a u drugom nisi ubica? I zasto ti je toliko vazno moje misljenje o tvojim moralnim gledistima?
Link to post
Neciji udarac je posledica ili nekog mog postupka ili necijeg mentalnog poremecaja. Da li se ti ljutis na nekoga ko ne upravlja svojim postupcima, naravno da ne. Nisi mi odgovorio na pitanje koje sam ti postavila, koja su po tebi univerzalna moralna nacela (vec si mene pitao isto, ali to je druga stvar)? Dakle, odgovor je u jednom i u drugom slucaju, ne, ne ljutim se. Nikada se ne ljutim na druge zbog svojih postupaka prema meni koje smatram losim, zato sto oni tako samo sami sebe vredjaju. Ako to neko ne uvidja, sta da mu radim?
Okej, kada kažeš da neko sebe vređa svojim lošim postupcima prema tebi, ali to ne uviđa, samim tim impliciraš da postoje neki postupci koji objektivno vređaju njegovo ljudsko dostojanstvo, bez obzira šta on o tome mislio. Recimo, čovek koji te udario po glavi može da dela u skladu sa principom: dobro je sve ono što ga zabavlja. Zabavlja ga da udara prolaznike po glavi, pa samim tim tu delatnost smatra dobrom. Međutim ti sada kažeš: on samog sebe vređa čineći mi nešto što ja smatram lošim. Na to on odgovara: ali ja to ne smatram lošim; zašto bih ja sam sebe vređao čineći nešto što smatram dobrim?A ti ćeš njemu: ne, ti ne uviđaš da te to vređa, ali to je tvoj problem; objektivno, to te vređa.On: Kakvo sad objektivno, jel smo rekli da nema nikakvog objektivnog morala?Ti: ... Edited by Syme
Link to post
jolanda.kirschner
Nisi mi odgovorio na pitanje koje sam ti postavila, koja su po tebi univerzalna moralna nacela (vec si mene pitao isto, ali to je druga stvar)?
?
Okej, kada kažeš da neko sebe vređa svojim lošim postupcima prema tebi, ali to ne uviđa, samim tim impliciraš da postoje neki postupci koji objektivno vređaju njegovo ljudsko dostojanstvo, bez obzira šta on o tome mislio. Recimo, čovek koji te udario po glavi može da dela u skladu sa principom: dobro je sve ono što ga zabavlja. Zabavlja ga da udara prolaznike po glavi, pa samim tim tu delatnost smatra dobrom. Međutim ti sada kažeš: on samog sebe vređa čineći mi nešto što ja smatram lošim. Na to on odgovara: ali ja to ne smatram lošim; zašto bih ja sam sebe vređao čineći nešto što smatram dobrim?A ti ćeš njemu: ne, ti ne uviđaš da te to vređa, ali to je tvoj problem; objektivno, to te vređa.On: Kakvo sad objektivno, jel smo rekli da nema nikakvog objektivnog morala?Ti: ...
Moze on smatrati da ga to zabavlja, ali ce vrlo brzo uvideti da to i nije tako zabavno. Na najprimitivnijem mogucem nivou, shvatice da treba da prestane to da cini (ako je poremecen kao mis u crtanom sto ide da se bije sa mackama). A moze to i sam da shvati.
Link to post
Moze on smatrati da ga to zabavlja, ali ce vrlo brzo uvideti da to i nije tako zabavno. Na najprimitivnijem mogucem nivou, shvatice da treba da prestane to da cini (ako je poremecen kao mis u crtanom sto ide da se bije sa mackama). A moze to i sam da shvati.
Bez ikakve šale, uopšte više ne razumem šta tvrdiš. Prvo si rekla da loši postupci prema drugima (tebi) vređaju onog ko ih čini, a sad pričaš o tome kako će mu pre ili kasnije dosaditi. Kakve veze ima između dva, samo je tebi znano.Poenta je bila vrlo prosta - hteo sam da ti pokažem da ti, kao i svaka nespihopatska ličnost, ne možeš da napustiš govor o lošim postupcima, kao ni govor o odgovornosti svakog čoveka za sopstvene postupke (to je ono samovređanje koje po tebi trpi zločinac - how very Kantian of you). Kada nas drugi povređuju, smatramo da čine nešto loše, za šta zaslužuju ukor, kaznu, javnu sramotu, ili već nešto slično (recimo, samovređanje, narušavanje sopstvenog dostojanstva putem zločinjenja). Ne bismo ovo smatrali kada bismo verovali da ih ne obavezuju nikakva moralna pravila - baš kao što ne smatramo da treba da kažnjavamo jabuku koja nam padne na glavu, niti pak smatramo da jabuka sebe vređa padanjem na nečiju glavu.Takođe, ti, opet kao i svaka nepsihopatska ličnost, vrlo dobro prepoznaješ neka osnovna moralna načela, recimo da drugima ne treba nanositi štetu ili bol, ali bi (valjda zarad neke srednjoškolske ničeanske poze, šta li) da ova načela predstaviš kao samo svoja, privatna, koja se ne tiču nikog drugog osim tebe. Kao što smo pokazali, to nije tačno - ti zapravo smatraš da ta načela obavezuju i druge prema tebi, kako god se trudila da to zamaskiraš u...pa opet srednjoškolsku ničeansku pozu (baš be briga šta drugi rade, ne ljutim se ni na koga, samo se svetim, itd.), opet ti isplivavaju "loši postupci" i zločinci koji sami sebe vređaju činjenjem zla.Ali tu ima još nešto - zašto misliš da su tvoja načela baš ta koja si navela? Zašto si baš njih usvojila? Ako nema nikakvih univerzalnih načela, ako sami biramo svoja načela, zašto ne izabereš neka malo više u skladu sa tvojim ničenskim senzibilitetom, tipa: dozvoljeno je pregaziti niže primerke u cilju ostvarivanja svoje volje; ili, kroulijevski: čini što ti je volja, i to nek ti bude jedini zakon? Zašto ovaj, ah tako buržoa, princip - self-interest u granicama moralnog zakona (tj., sve dok ne povređuje druge)? Edited by Syme
Link to post
jolanda.kirschner

Bez uvrede, ti si tvrdio da postoje univerzalna moralna nacela. Pocinje malo da me zamara da te iznova i iznova pitam sta je to po tebi? Mozes li da nabrojis neke postupke koji spadaju u skup UMN?

Bez ikakve šale, uopšte više ne razumem šta tvrdiš. Prvo si rekla da loši postupci prema drugima (tebi) vređaju onog ko ih čini, a sad pričaš o tome kako će mu pre ili kasnije dosaditi. Kakve veze ima između dva, samo je tebi znano.
Prvo, nisam nigde tvrdila da ce mu dosaditi, vec da ce da, na najprimitivnijem nivou (ako je psihopata) shvatiti da mu steti takvo ponasanje (proradice nagon za samoodrzanjem). Ako nije psihopata, onda svesno ili nesvesno shvata da je to sto radi pogresno. Ne zato sto je to univerzalno pogresno, vec zaro sto je genetski 'programiran' i naucen kasnije da nanosenje patnje drugima bez ikakvog razloga povlaci osudu drustva, a i zbog sujete. Ima li jos ovako neozbiljnih pitanje?
Poenta je bila vrlo prosta - hteo sam da ti pokažem da ti, kao i svaka nespihopatska ličnost, ne možeš da napustiš govor o lošim postupcima, kao ni govor o odgovornosti svakog čoveka za sopstvene postupke (to je ono samovređanje koje po tebi trpi zločinac - how very Kantian of you). Kada nas drugi povređuju, smatramo da čine nešto loše, za šta zaslužuju ukor, kaznu, javnu sramotu, ili već nešto slično (recimo, samovređanje, narušavanje sopstvenog dostojanstva putem zločinjenja). Ne bismo ovo smatrali kada bismo verovali da ih ne obavezuju nikakva moralna pravila - baš kao što ne smatramo da treba da kažnjavamo jabuku koja nam padne na glavu, niti pak smatramo da jabuka sebe vređa padanjem na nečiju glavu.
Shvatam sta pokusavas da kazes, zaista. To je odlika vrstizma, ne ljutimo se na jabuku, vetar ili psa, a ljutimo se na ljude koji nam cine nesto lose. Ja sam samo rekla da covek ima usadjene navike, nagone, savest koji su se prenosili sa kolena na koleno, bilo putem genetike, bilo putem vaspiatvanja da je lose ako nekome nanosimo zlo bez ikakvog razloga. Kao sto ni nekakva zivotinja nece napasti i nanositi povrede bez nekog razloga. Gde je tu univerzalnost? Najlakse sto ljudi urade je da zaborave i potisnu svoje navike, onda takve moralne norme ne funkcionisu.
Takođe, ti, opet kao i svaka nepsihopatska ličnost, vrlo dobro prepoznaješ neka osnovna moralna načela, recimo da drugima ne treba nanositi štetu ili bol, ali bi (valjda zarad neke srednjoškolske ničeanske poze, šta li) da ova načela predstaviš kao samo svoja, privatna, koja se ne tiču nikog drugog osim tebe. Kao što smo pokazali, to nije tačno - ti zapravo smatraš da ta načela obavezuju i druge prema tebi, kako god se trudila da to zamaskiraš u...pa opet srednjoškolsku ničeansku pozu (baš be briga šta drugi rade, ne ljutim se ni na koga, samo se svetim, itd.), opet ti isplivavaju "loši postupci" i zločinci koji sami sebe vređaju činjenjem zla.
Kakve srednjoskolske, ja sam zavrsila prvu godinu fakulteta? Opet ponavljas nesto sto nisam rekla, ne postoje nikakva druga nacela osim privatnih. Da sam rodjena u EL Rijadu, kao neki Abu Mustafa al Dzazira mozda bih smatrala bih da je pravedno ubijati ljude zbog toga sto su neprijatelji islama, kapiras? Zamislimo razgovor izmedju takve osobe i mene u Saudijskoj Arabiji:AMD: Je li devojko, zasto ti ne nosis pokrov preko lica i ostatka tela, vec setas polugola? Znas da je to protivno nasoj veri?Ja: Tebi nosenje majce sa kratkim rukavima i farmerki nije dovoljno? I sta se mene tice vasa vera, ja sam ateista/hriscanka?AMD: Ti time prkosis proroku koji kaze kako je zabranjeno da zene hodaju otkrivene i da se protive primanju islama (hard core varijanta)?Ja: Sta me briga?AMD (vadi noz): Neka umru svi nevernici koji se protive veri. Duznost mi je da te kaznim.Sta bi ti posle ovoga, ubedjivao Abu Mustafu u ispravnost moralnih normi ili izvadio pistolj/pokusao da pobegnes?
Ali tu ima još nešto - zašto misliš da su tvoja načela baš ta koja si navela? Zašto si baš njih usvojila? Ako nema nikakvih univerzalnih načela, ako sami biramo svoja načela, zašto ne izabereš neka malo više u skladu sa tvojim ničenskim senzibilitetom, tipa: dozvoljeno je pregaziti niže primerke u cilju ostvarivanja svoje volje; ili, kroulijevski: čini što ti je volja, i to nek ti bude jedini zakon? Zašto ovaj, ah tako buržoa, princip - self-interest u granicama moralnog zakona (tj., sve dok ne povređuje druge)?
Dobro pitanje. Primetices da su vecini puna usta morala, a ne oklevaju da 'gaze nize od sebe da bi sebi ugodili', pocev od toga da bi uradili sve da bi zadrzali posao, pa do toga da moraju nekoga da vredjaju da bi se osecali vrednijim. Zbog genetike i vaspitanja, a i zbog toga sto je to zivotni princip koga se pridrzavaju sve vrste, samo su ljudi izmislili visi smisao u nenasenju patnje kada nema preke potrebe, a najmanje se toga drze.
Link to post
jolanda.kirschner
Moralna nacela su moralna u odnosu na sta?
Nacela mogu biti bolja, moralnija u odnosu na nesto (ne dobra ili moralna). To kao da pitas, 'jagnjetina je ukusna u odnosu na sta?'
Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...