Ideologija & Arhitektura

[Quince]

self-explanatory:Sa druge strane Trga Revolucije, u pravcu u kome Comandante gleda, nalazi se Jose Marti memorial, izgradjen tokom "pre-revolucionarne" Kube, a u slavu jedne trece Kube, koja je ovoj prethodila:

[hazard]

Vidis, nisam znao da je ovaj toranj predkomunisticki, ja mislio da je i to neki Kastrov postrevolucionarni projekat.

[Yoda]

Luter medju predsednicima

[jms_uk]

Sa druge strane Trga Revolucije, u pravcu u kome Comandante gleda, nalazi se Jose Marti memorial, izgradjen tokom "pre-revolucionarne" Kube, a u slavu jedne trece Kube, koja je ovoj prethodila:

Ne znam da li imaju gnezda negde pri vrhu, ali mogu da se vide lesinari kako lete oko tornja.+ dobije se [zvanicni] sertifikat da si posetio toranj :D

[francuski sobar]

Čim se za par meseci završi izgradnja novog sabirnog centra pošte ovoj lepoj zgradi će biti vraćen izgled iz 1940.

Znači uskoro rehabilitacija. :DTeško je reći da je Korunovićeva pošta lepa u klasičnom smislu iako priziva nekakav vizantijski klasicizam. Razumljiv je motiv posleratnih rekonstruktora da se pored uštede usput obračunaju i sa vizuelnim Mordor stajl misticizmom ali to nije daleko od npr. ovog Sokolski dom u Splitu iz 1908 i ista ta zgrada rekonstruisana 1941. od strane tadašnje italijanske uprave.Nisam siguran da li je arhitektura umetnost ali cenzura sigurno nije.Podržavam trošenje para na plsnirani nemodernistički projekat jer je ipak reč o pre svega vrednom i originalnom autorskom delu.Na kraju krajeva nije li i čuvena Gaudijeva kuća onako nekako spuki. ;)

[Zaz_pi]

Moskovski metro(osim po glorifikaciji staljinisticke arhitekture poznat je i kao skloniste za Moskovljane tokom Drugog sv. rata i komandno mesto za odbranu Moskve):Пло́щадь Револю́ции(Trg Revolucije)-1938 :) Киевская(Kijevskaja)-1937Парк Культу́ры(Park Kulture)-1935Na ovoj( i Lubjanki) stanici se 2010 desio teroristicki napad kada je stradalo 40 ljudi.

[Zaz_pi]

Маяковская(Majakovskaja)-1938-Mislim da je bas ova stanica sluzila kao komanda za vazdusnu odbranu Moskve za vreme Drugog sv. rata. Inace je gradjena u futuristickom stilu(u cast Vladimira Majakovskog) u prvi put u svetu su uspeli da inzenjerski rese nesto, ne znam tacno sta.Аэропо́рт(Aerodrom)-1938-Izgradjen blizu prvog moskovskog aerodroma-Hodinski, ili Trocki, ili Frunze Белору́сская-1938 ;)

[MayDay]

meni bas lep ovaj moskovski metro i jedva cekam da ga vidim.

[morgana]

[kgmr]

vau, moskovski metro, cula sam, ali se nikad nisam iscimala ni da izguglam

Salon Muzeja savremene umetnostiPariska 14, Beogradtel/fax: +381 (0)11 2630 940www.msub.org.rs <http://www.msub.org.rs> Radno vreme: od 12h do 20h Utorkom je Salon zatvoren za publiku.................................................................MLADEN BIZUMIĆ: HOTEL JUGOSLAVIJA30/03 – 06/05/12Otvaranje izložbe: petak 30. mart 2012. godine u 19.00 časovaPrezentacija radova i razgovor sa umetnikom na engleskom: subota, 31. mart 2012. godine u 12.00 časova Prezentacija radova i razgovor sa umetnikom na srpskom: subota, 31. mart 2012. godine u 13.00 časovaKustos: Branislav Dimitrijević.................................................................Mladen Bizumić: Hotel JugoslavijaIzložba Hotel Jugoslavija u Salonu Muzeja savremene umetnosti prvo je predstavljanje umetnika Mladena Bizumića u Beogradu i Srbiji. Bizumić je rođen 1976. u Sremskoj Mitrovici a odrastao je u Oklandu (Novi Zeland) gde je završio umetničku akademiju i započeo svoju umetničku karijeru. Njegovi projekti su u poslednjih deset godina izlagani na prestižnim umetničkim manifestacijama (Bijenala u Istanbulu, Lionu, Moskvi i Busanu) i u galerijskim prostorima poput: Künstlerhaus Bethanien (Berlin), Galerie am Landesmuseum Joanneum (Graz); MAK – Muzej primenjene umetnosti (Beč); Zacheta Nacionalni muzej (Varšava); Fondation d’entreprise Ricard (Pariz); Heidelberger Kunstverein (Hajdelberg); Contemporary Art Centre (Viljnus); Te Papa - The Museum of New Zealand (Velington), itd. Bizumić trenutno živi u Beču gde završava doktorske studije iz oblasti teorije umetnosti i studija kulture na Akademiji umetnosti.Za Bizumićeve instalacije (u kojima povezuje medije skulpture, fotografije, zvuka i videa) rečeno je da se najčešće ukazuju kao lokacije ili scene u kojima se tek iščekuje neki događaj. Kako piše kritičarka Lizi Mad MekBejn, kod Bizumića postoji »stalna tenzija između radova i njihovog izlaganja, sadržaja i konteksta», a prostor te tenzije «ispunjava se vremenom i formiraju se nove tačke percepcije.» U njegovim instalacijama status i uloga svakog elementa je nestabilna i zavisna od pozicije i od stava posmatrača, dok njegovi fotografski i video radovi pokazuju nestabilnost prostornih koordinata i njihovu zavisnost od perceptivno-kognitivnih procesa, od odnosa svesti i osećanja.Kao i drugi Bizumićevi projekti, i Hotel Jugoslavija je rezultat procesa umetničkog istraživanja u kom se otkrivaju ne samo neke «arhivirane» činjenice o zgradi ovog hotela već se promišlja kompleksnost našeg formalnog odnosa prema neposrednom okruženju, odnosno različite sadašnje »forme života« jednog ovako simbolički i ahitektonski značajnog objekta. Na izložbi će biti prikazan Bizumićev video film u saradnji sa umetnikom Jim Speersom, koji je nastao kao rezultat istraživanja i opserviranja današnjeg stanja ove građevine i koji će biti prikazan u ambijentu koji sačinjava materijal dislociran iz samog hotela, odnosno restruktuirani fragmenti i detalji njegovog prethodnog života i današnje suspenzije tog ranijeg života.Hotel Jugoslavija bio je najveći hotel u SFRJ sa preko 600 soba i apartmana, restoranima sa preko 800 mesta, i drugim »sadržajima« na sedam spratova glavne zgrade i u pratećim objektima. Iako su ga, kao jednog od tri glavna javna objekta novog glavnog grada, projektovali još 1947. zagrebački arhitekti Kauzlarić, Horvat i Ostrogović, tek je izmenjeno rešenje Lavoslava Horvata počelo da se gradi početkom šezdesetih da bi hotel bio konačno otvoren 1969. Arhitektura ovog hotela predstavlja izuzetno reprezentativan primer beskompromisne primene modernističkog arhitektonskog programa i danas predstavlja međunarodno prepoznat izraz ideoloških i estetskih ambicija koje su stajale iza čitavog projekta izgradnje socijalističke Jugoslavije. Međutim, ovaj grandiozan objekat doživeo je sudbinu zemlje po kojoj je dobio ime: nakon kreditirane ekspanzije sedamdesetih, tokom osamdesetih on postaje nerentabilan, a tokom devedesetih gubi svoje hotelske goste i dve od svojih pet zvezdica, i postaje pre svega lokacija za lokalne svečanosti i slavlja. Tokom bombardovanja 1999. pogođen je i delimično oštećen, a posle 2000. je zatvoren a potom privatizovan i danas čeka da se obnovi pod nazivom «Kempinski-Jugoslavija»...Bizumić polazi od istorijata samog hotela ali njega pre svega zanima zatečeno stanje objekta, »tišina koja nastupi posle tragedije«, prostor melanholije i sumnje. S druge strane njega zanimaju i mogućnosti stvaranja vizije o budućnosti ovog prostora i njegova realna sudbina u kriznim vremenima globalnog kapitalizma. U višeslojnosti Bizumićevog projekta Hotel Jugoslavija se istovremeno ispostavlja kao ruina i kao prostor moguće reafirmacije društvene svesti.Muzej savremene umetnosti se zahvaljuje na podršci Hotelu Jugoslavija, Grupi Danube Properties.

[Aće]

jel moguce da nema saparmurata ovde

[hazard]

jel moguce da nema saparmurata ovde

bio je na prvoj strani <_<

[Zaz_pi]

Bivsi staljinisticki Gulag, danas jedan od najrazvijenih gradova Rusije koji se nalazi u polarnom krugu gde je prosecna godisnja temperatura -10°C(januar, februar prosek ispod -30°C, najniza ikada zabelezna temperatura je -58°C, stanovnici ne vide svetlost oko 6 nedelja, snega ima oko 250-270 dana u godini sa 100-150 dana sneznih oluja). Broj stanovnika se uveco u odnosu an sovjetsko doba, sto je raritet medju ruskim gradovima, i danas ima 175 000 stanovnika. Razlog za povecanje stanovnika je visok standard zbog velikog metalskog kombinata(jedan od najvecih na svetu).Upoznajte pure communism i cudo Sovjeta-Noriljsk:Izgradnja u gulag fazi, 1940:

[MayDay]

jojj, puno ti hvala za ovo. pojma nisam imala da je to tako scary. :(

[Zaz_pi]

Staljimizam u Noriljsku: