Jump to content

Multikulturalizam i imigracija u Evropi


3opge

Recommended Posts

...illegal immigrants are to be treasured. They are the last real Americans. Like the first ones, they brave hardship and danger to get here. The first immigrants crossed unforgiving seas in small barques. The last cross a hard border, patrolled by drug gangs and border police. Like Puritans, they come without passports…without work permits…with nothing more than the shirts on their backs and a desire to work. They worship their own gods, and otherwise ask only to be left alone. Do some turn to delinquency, felony and voting? Of course, they do... they’re only human too. But most get along passably well without the benefit of US social welfare legislation, democracy or larceny.Most show up with no money in their pockets; instead, all they have is their scraps of paper or cheap cell phones…with the telephone number of a cousin in Houston or the address of a friend in Los Angeles – just like the immigrants who crowded into Baltimore, Philadelphia and New York in the 19th century. And like the first immigrants, they cannot sit their fat derrieres down in a cushy government job... nor even ask the assistance of welfare agencies, food stamps or other giveaways.Nor can they claim minimum wage, race discrimination, disability, union scale, priority parking, unemployment compensation or any of the other chisels and hustles available to homegrown labor. The illegals have to earn their way.So raise a glass. Raise a hat. Raise a voice. Say “gracias” to these, the last real Americanos.http://dailyreckoning.com/the-last-americanos/

Edited by Gandalf
Link to post
  • Replies 192
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • bus

    20

  • Indy

    20

  • paculla

    10

  • расејан

    9

omiljeni autor na pppu, na, takodje omiljenom sajtu

Кина и Европска унија: Стратешки несклад Зоран Ћирјаковић„Прави кинески изазов“ нису манипулације курсом, јефтине копије или скоро мазохистичка марљивост кинеских кројача. „Нова Кина“ прети да ће постати „нова Европа“, сила која ће живети од иновација, а не од имитацијаКинези воле да пију чај са дугачким и коврџавим листићима. Њихово уживање у чају може деловати као старомодна, компликована, чак и бесмислена церемонија. Али чај је каприциозна биљка и чудесни зелени листићи тешко откривају своје укусне тајне. Ритуал је у кинеској церемонији само слуга доследне прагматичности. У његовој суштини су два крајње једноставна и рационална циља - задовољство и потреба да се до њега стигне уз помоћ минималне количине драгоцене и, ако је чај стварно добар, изузетно скупе биљке. Онај врхунски, који не захтева шећер, млеко или лимун да бисмо у њему уживали, кошта много више него што су Европљани вољни да плате. Ретко ћете га наћи на старом континенту.Деценијама је кинеска политика била описивана као закулисан и ирационалан механизам чији се резултати најбоље могу предвидети далекоисточном верзијом гатања - гледањем у листиће чаја који се распореде после ритуализованог уживања. На прошлонедељном редовном годишњем Кинеско-европском самиту у Бриселу лидери ЕУ имали су прилике да се увере да је „нова Кина“ - чедо пажљиво дозираних реформи које је 1979. године стидљиво започео Денг Сјаопинг, постала рационална, самоуверена и надасве предвидљива сила.Навикавање на нове реалности није лако. Трку за наоружањем је заменила трка за зарадом од глобалне трговине и место у њој данас обликује све најважније релације у свету, па и односе Кине и ЕУ. Ту више није добро имати снажну валуту. То је лекција коју су претходних година на најболнији начин учили Јапанци и Бразилци - реал је данас најпрецењенији новац на свету. Када купци живе у иностранству снажна валута значи високе, неконкурентне цене. Евро је сувише јак и то највише погађа Немачку и Француску. Кинески јуан је потцењен и то погодује кинеским произвођачима.Кинески премијер Вен Ђибао, који је предводио кинеску делегацију на самиту у Бриселу, одбио је европске захтеве да његова земља обави ревалвацију јуана и тако индиректно омогући пад прескупог евра. То је главни разлог зашто је самит 6. октобра завршио неуспехом, „у тишини“. Премијер Ђибао сматра да би испуњавање европских захтева било „катастрофа за цео свет“. Јачање јуана, које је добро за посусталу Европу, би по његовом мишљењу „довело до банкрота многих кинеских компанија и оставило велики број људи без посла“.Кинезима се није свидело ни инсистирање бриселских званичника на „владавини права и људским правима“ током кратког самита. Упркос фразама о снажном, „стратешком партнерству“, односе Кине и Европе одликује „стратешки несклад“. Ову фразу увео је Џонатан Холслаг, главни истраживач у бриселском Институту за студије савремене Кине. Он узрок проблема види првенствено у томе што ЕУ „наступа као либерална нормативна сила“. Европски фокус на „извоз“ норми и вредности иритира кинеске партнере који инсистирају на државно-центричним политикама и верују да комунистичка партија једина зна шта је стварно добро за појединца у једној толико великој и компликованој држави.Кинези нису једини који немају много разумевања за европску склоност некритичком придиковању и моралисању, нарочито онда када су у нескладу са стопом економског раста и обимом девизних резерви. Међународни кривични суд у Хагу је само један од великих европских нормативних пројеката које су игнорисале и САД и Кина. Политика Брисела да не само промовише већ и намеће нове норме и институције представља један од главних разлога зашто ЕУ није успела да угрози америчко-кинеску осовину, постављену на много чвршћим темељима (све чешће је називају „Г-2”), нити да се прикључи - и тако створи слику да глобализованим светом управља трочлана група.Колико год то деловало апсурдно из евроцентричне балканске перспективе, уједињена Европа има јако лош имиџ на обе обале Пацифика. И у Кини и у САД Европа се првенствено доживљава као „истрошена сила“, богата територија коју насељава размажено, прилично лењо и све старије становништво. Лондонски Економист пише да кинески лидери сматрају како Европљани не желе да се суоче са чињеницом да су „сила у опадању”, да воле да се заваравају верујући да ће оно још дуго остати само релативно и збуњује их то што европске државе нису у стању да иду до краја и жртвују уске националне интересе зарад очите добробити свих становника уније. Жале се и да не могу да препознају где завршавају малене националне државе и почиње велика ЕУ. .Однос Запада према Кини је све више шизофрен. С једне стране, све западне владе би у „кревет“ са кинеским парама - чак и озбиљне анализе обилују брачним и предбрачним метафорама. Њихови гласачи желе јефтину кинеску робу - али не и губитак радних места које претварање Далеког истока у „глобалну фабричку халу“ повлачи за собом. Кина је већ постала нови баук у америчком политичким жаргону. Председник Обама није успео да донесе промене које је обећавао и смањи забрињавајуће високу стопу незапослености. Антикинеска реторика је постала једно од ретких питања које уједињује дубоко подељену и посвађану Америку у предвечерје важних новембарских избора. Амерички политичари из обе странке почели су да нуде Кину као „жртвеног јарца“.Њујорк тајмс извештава да све већи број кандидата скупе предизборне кампање гради око једноставне поруке - моји „ривали су показивали сувише симпатија према Кини и зато Американци пате“. Мао Цедунг, претеће слике огромних змајева и „хорди“ кинеских радника, које амерички политичари користе како би телевизијским гледаоцима дочарали свој економски патриотизам и размере кинеске опасности, још нису постали део политичког маркетинга у ЕУ. Али њихове европске колеге, све чешће само телевизичне творевине вештих „спин доктора“ са мало визије и политичке храбрости, доказали су током протеклих десетак година да им је копирање америчких трендова и реторике један од главних политичких адута.амо је питање времена када ће европски политичари почети да помињу процене да се током последњих десет година, поред три милиона америчких, најмање два милиона европских радних места „преселило“ у Кину. Европски дефицит у трговинској размени са Кином се сваког сата повећа за више од 10 милиона евра. Већ је забележен „драматичан пад позитивне перцепције Кине“ међу грађанима Француске, Немачке, Италије, Шпаније и Велике Британије. Стратешко приближавање је додатно отежано приступањем, како их често називају у Пекингу, „антикинеских снага“ - источноевропских држава које Кину и даље „посматрају кроз призму сопствене комунистичке прошлости“. Ангела Меркел, (источно)немачка канцеларка, није омиљена у Пекингу. Ипак, Никола Саркози је успео да Кинезе увреди у најгорем тренутку, у предвечерје Олимпијских игара. Кинески лидери га доживљавају као дволичног и непоузданог партнера, иако се неуморни Никола нада да ће их убедити да хроничну кинеску „глад за енергијом“ утоле купујући скупу технологију за нуклеарке, један од најуспешнијих француских производа.Успон Кине не преобликује само предизборне телевизијске рекламе и дужину редова у бироима за незапослене у западним земљама. Прагматични џин представља једног од најмоћнијих непријатеља европске спољне политике у стратешким сировинама богатој подсахарској Африци, некада лукративном забрану колонијалних метропола, Лондона, Париза и Брисела. У једном од већих постхладноратовских обрата, Запад је постао тај који помоћ и инвестиције везује за идеолошке критеријуме. Кина не инсистира на усвајању „тржишног лењинизма“, како неки аутори називају постмаоистичку идеологију. У очима хронично гладне половине светског становништва недемократска Кина је једина земља у историји која је за само пар деценија извукла неколико стотина милиона људи из апсолутне беде. Дебра Брагам, професорка међународног развоја и једна од водећих америчких експерткиња за спољну политику Пекинга, упозорава да овај кинески успех подрива један од стубова неолибералног светског поретка - схватање да либерализација тржишта и демократија представљају предуслове одрживог развоја.Европа успева да одбрани неке кључне економске интересе и сферу политичког утицаја првенствено зато што кинески стратези ефикасно обуздавају своје империјалне импулсе. Последица онога што Брегам описује као „саможивост“ Денгових наследника је чињеница да, ван стратешке зоне на кинеским границама, они политику данас воде према јасним економским интересима. Ту скоро да нема места за идеолошке симпатије. Зато амбициозни имитатори, каква је деведесетих била Мирјана Марковић или сиријски председник Башир ал Асад претходних година, нису успели да у Пекингу уновче искрену и, за свакога ко је био у „новој Кини“, сасвим разумљиву фасцинацију импресивним резултатима спајања ауторитарног поретка и спорих економских реформи.Али прави разлози кинеског успеха много су комплекснији и не могу се објаснити ни диктатуром, која греје срца глобалних отпадника, ни вештим валутним играма, које параноишу забринуте Европљане. Потцењеност кинеске валуте, курс који власти у Пекингу вештачки одржавају, само је један од разлога, зашто се, на пример, чак и „италијанске ципеле“ праве у Кини. Креативно пословање - и флексибилно законодавство - омогућили са да чак и водећи италијански произвођачи „лакшри“ ципела сакрију кинески рад испод етикете Made in Italy. Велика је вероватноћа да је скупи фиорентински мајстор само спојио јефтино кинеско лице ципеле са јефтиним кинеским ђоном.Кинески радници су спремни да напорно раде за малу плату у земљи у којој су синдикати импотентни и која је „гостољубива према бизнису“. Зато чак ни западна победа у претећем „валутном рату“ не би довела до смањења незапослености у Шпанији и Италији, некада ципеларским велесилама. Профитирала би само сиротиња у Индонезији, Вијетнаму или Бангладешу, за чију добробит је мало ко на Западу спреман да уради било шта, а камоли да ратује.Кина, данас њихов највећи конкурент, представља највећу наду за становнике огромних картонских насеља у пренасељеним земљама сиромашног дела Азије. Фарид Захарија упозорава да „прави кинески изазов“ нису манипулације курсом или скоро мазохистичка марљивост кинеских радника, већ стратешко померање пекиншких комуниста „ка индустријама и пословима који су све донедавно сматрани западним прерогативима“. Захарија сматра да кинеске инвестиције у врхунско образовање и још бољу инфраструктуру сугеришу да ћемо ускоро вероватно живети у свету у коме ће се велики део онога што се данас прави у Кини производити у јужној и југоисточној Азији, а да ће све боље образовани следбеници Конфучија и друга Денга Сјаопинга производити софистициране производе који још увек излазе из немачких, шведских или норвешких фабрика. Другим речима, нова Кина прети да ће постати „нова Европа“, сила која ће живети од иновација, а не од имитација.Мада, ни од јефтиних копија се ни живи лоше. Преко 2.500 милијарди долара, колико Кина има у девизним резервама, јесте сума која просто мами да се одвојите од реалности и покушате да кажњавате ривале. Али, Пекингу су не жури да демонстрира Европљанима како се центар света одавно одселио из Средоземља или да покаже Американцима да свет ускоро вероватно више неће бити униполаран. Денгови наследници знају да светска трговина није у свему игра са нултим збиром и да Кинезима сутра неће бити боље ако Европљанима и Американцима данас буде лоше. Кинески комунисти су показали да су свесни да је њихова судбина постала везана за Запад, да, ако покушају да нерационално или идеолошки трошкаре своју огромну економску моћ, могу сами платити највећу цену.Стојећи поред Обаме у Њујорку крајем септембра, кинески премијер је, током изјаве која је трајала мање од три минута, чак шест пута употребио реч сарадња. Две недеље касније мало познате лидере ЕУ није удостојио ни заједничким појављивањем пред новинарима. Али тешко је поверовати да неко треба да их подсећа да Кинези желе да послују са ЕУ или да све мање стручњака верује да ће Кинези сами прокоцкати реалне шансе да негде око 2040. године постану највећа економска сила на свету. Гледано из западног угла, „кинеска опасност“ данас није последица непредвидивости или ирационалности. Више нико не мора да „гледа“ у листиће у крхким порцеланским чајницима да би разумео шта Пекинг хоће у Вашингтону, Бриселу или Београду.
Дебра Брагам, професорка међународног развоја и једна од водећих америчких експерткиња за спољну политику Пекинга, упозорава да овај кинески успех подрива један од стубова неолибералног светског поретка - схватање да либерализација тржишта и демократија представљају предуслове одрживог развоја
Edited by ruskabajka
Link to post
ali dovoljno dobro poznajem svajcarsko drusvto pa mogu da tvrdim da se gastarbeiter-i sami getoizuju i da im to nije nametnuto.
Za Svajcarsku ne znam, ali za ove vece zapadnoevropske zemlje postoji solidna empirijska evidencija o i te kako postojecoj diskriminaciji na trzistu rada. Bilo pri zaposljavanju ili napredovanju kad si vec zaposlen. Diskriminacija ne nestaje sasvim cak ni kada imigrant ima zavrsen faks u zemlji u kojoj zivi.
Link to post
Pa integracija uglavnom i jeste najveci problem u svim zemljama u kojima je broj imigranta velik. Multikulturalnost ni u kom slucaju ne podrazumijeva da netko iz x zemlje dodje u Njemacku (ili bilo koju drugu zemlju) da bi u njoj parazitirao i primao sve moguce oblike socijalne pomoci bez imalo zelje da se uklopi u drustvo koje mu to u krajnjoj liniji i omogucuje, a u sto svakako spada i ucenje jezika.Ne znam zasto se misli da bi tako nesto bilo koja zemlja trebala tolerirati? Problem dakle nije u imigrantima, nego u imigrantima koji se ne zele integrirati.
a odakle tebi uopste ideja da imigranti zloupotrebljavaju socijalnu pomoc? to je najodvratnija laz koja se koristi da bi se palili ljudi protiv imigranata.imigranti ne primaju socijalnu pomoc, ali je placaju ako rade. ko nema posao, ne moze da ostane u nemackoj, a kamoli da dobija pomoc. za jezik sam vec rekla, ti imigranti sto su obelezneni kao problem u nemackoj znaju jezik. to je izmisljeni problem. ono malo imigranata sto ne zna jezik je doslo poslednjih godina i pretezno rade u it industriji ili nauci. ti imigranti su nemcima generalno dragi jer su 'fini' i rade.ako je neko dete turskih roditelja rodjeno u nemackoj, to je dete nemac, ima nemacko drzavljanstvo i ako dobija socijalnu pomoc dobija je kao nemac. problem je u tome sto kad mustafa iz duisburga dobija harz iv to je zloupotreba, dok je joerg iz saarlanda zrtva kapitalizma. to je problem.
Link to post
Kako je to uopste moguce? Neka dodju onda u Australiju, ovde apsolutno svako moze da studira (cak i ko bi zaista trebalo da radi nesto drugo u zivotu...) Drugo, daleko od toga da se razumem u razvojnu psihologiju, ali mi je ipak to oduzimanje sansi deci koja se nisu iskazala do 9-te godine zivota potpuno van pameti.
posle cetvrtog razreda osnovne skole, svi djaci u nemackoj se raspodele u tri sorte skole: gimnazija, realka, i strucna skola (hauptschule). samo djaci koji zavrse gimnaziju mogu da se upisu na faks. tih je 30% po generaciji. postoje nacini da neko iz realke upise fakultet, ali zahteva dodadno skolovanje i desava se vrlo retko, jer su te skole vrlo lose pa se deca obrazovno zapostave. postoje vrlo ubedljive studije koje pokazuju dva trenda. prvo, deca imigranata imaju generalno losiji uspeh u prvih 4 razreda nego nemacka* deca. drugo, takodje je vise puta potvrdjeno da deca imigranata lakse zavrse u losim skolama nego nemacka deca cak i ako imaju iste ocene. sad sam bacila pogled na tabelu nacija po skolama. 7.8 % italijanske dece zavrse u gimnaziji, turci su malo bolji -- 8.6%, dok ex-yu deca briljiraju sa 20%. nemci imaju 34.5% prolaz u gimnaziju. evo tabele koga zanimai kakvu sansu imaju ta deca od 9-10 godina da se 'integrisu' kad ce da zavrse u krs skoli koja im nikakvu sansu ne daje? posle ce da dobijaju socijalnu pomoc, pa ce da kazu -- dosli da uzimaju socijalu. nisu dosli vec su rodjeni.* samo da ponovim, sva su ta deca nemci
Link to post
omiljeni autor na pppu, na, takodje omiljenom sajtu

 

Такав поглед на ЕУ није само из Вашингтона и Пекинга него и из Москве. ЕУ је сувише слаба и све слабија. У ствари једина шансе ЕУ лежи да се повеже са Русијом и да игра глобалног играча тако, другачије неће моћи. Наравно то се неће десити јер са ЕУ управља, великим делом, Вашингтон.А ови несрећниси у Београду би требали да пошаљу људе у Пекинг који ће лобирати у Пекингу за Србију.
Link to post
edit: uleteo indy. upravo se o tome i radi. ti koji idu samo u svoje nacionalne klubove i druze se samo sa 'zemljacima' to su sami izabrali a ne zato sto im je svajcarsko drustvo nametnulo.
Ne znam kako je u Svajcarskoj, ali isto bi u principu moglo da se kaze za svakog ko je izabrao da se druzi prevashodno sa odredjenom grupom ljudi. Uopste ne mislim da je u redu zbog toga nekog osudjivati, a ne kamoli diskriminisati.@paculla, meni je to sve jako cudno. Prvo mi je cudno da imigrantska deca imaju losiji uspeh od domacih (u novosvetskim zemljama je suprotno, i to veoma izrazito). Drugo mi je cudno (nevezano za temu emigracije) da ko zavrsi bilo sta drugo osim gimnazije ne moze da studira (barem ne u Nemackoj; svakako bi bio dobrodosao u Australiji, zavisno od programa i renomiranosti univerziteta, naravno). Ispada da je veca razlika izmedju Nemacke i Australije nego sto sam mislio... i to ne u korist Nemacke.
Link to post
@paculla, meni je to sve jako cudno. Prvo mi je cudno da imigrantska deca imaju losiji uspeh od domacih (u novosvetskim zemljama je suprotno, i to veoma izrazito).
Ovo opet jako zavisi od toga o kojoj imigrantskoj zajednici pricamo. Sada je obrazovanje generalno hot topic u drustvenim naukama u Evropi, a taj native-immigrant gap u skolama pogotovo (ona rezidualna razlika u uspehu u skoli nakon sto iskontrolises obrazovanje roditelja, ekonomski standard u porodici, pa i tzv. selection bias). Kako god, ta razlika postoji posvuda u Evropi i kod velike vecine imigrantskih zajednica. A i kad dete imigrant preskoci sve te prepreke i stasa i zavrsi faks, opet su velike sanse da ce biti diskriminisano na trzistu rada.
Link to post
Za Svajcarsku ne znam, ali za ove vece zapadnoevropske zemlje postoji solidna empirijska evidencija o i te kako postojecoj diskriminaciji na trzistu rada. Bilo pri zaposljavanju ili napredovanju kad si vec zaposlen. Diskriminacija ne nestaje sasvim cak ni kada imigrant ima zavrsen faks u zemlji u kojoj zivi.
A postoji li i statisticka evidencija? Ovo o cemu ti pricas je generaliziranje, dok neminovno postoje i suprotni (empirijski) primjeri pozitivne diskriminacije.
a odakle tebi uopste ideja da imigranti zloupotrebljavaju socijalnu pomoc? to je najodvratnija laz koja se koristi da bi se palili ljudi protiv imigranata.imigranti ne primaju socijalnu pomoc, ali je placaju ako rade. ko nema posao, ne moze da ostane u nemackoj, a kamoli da dobija pomoc.
Zelis reci da u Njemackoj ne postoji apsolutno nikakav oblik pomoci za nezaposlene? Tesko mi je u to povjerovati. Dalje, zar mislis da u Njemackoj ne postoji crno trziste rada ilegalnih imigranata? I na kraju, po tebi ispada da svi imigranti u zapadnim zemljama imaju zavrsene skole, znaju jezik i rade, sto je potpuno netocno. Edited by Ziza
Link to post
a odakle tebi uopste ideja da imigranti zloupotrebljavaju socijalnu pomoc? to je najodvratnija laz koja se koristi da bi se palili ljudi protiv imigranata.imigranti ne primaju socijalnu pomoc, ali je placaju ako rade. ko nema posao, ne moze da ostane u nemackoj, a kamoli da dobija pomoc. za jezik sam vec rekla, ti imigranti sto su obelezneni kao problem u nemackoj znaju jezik. to je izmisljeni problem. ono malo imigranata sto ne zna jezik je doslo poslednjih godina i pretezno rade u it industriji ili nauci. ti imigranti su nemcima generalno dragi jer su 'fini' i rade.ako je neko dete turskih roditelja rodjeno u nemackoj, to je dete nemac, ima nemacko drzavljanstvo i ako dobija socijalnu pomoc dobija je kao nemac. problem je u tome sto kad mustafa iz duisburga dobija harz iv to je zloupotreba, dok je joerg iz saarlanda zrtva kapitalizma. to je problem.
Upravo. Meni se familija rasula po celom svetu i ja ne znam za zemlju gde mozes biti imigrant a da ne radis. To je osnovni princip - samo onaj sa stalnim zaposlenjem ima pravo da ostane. E sad, negde se drzavljanstvo dobija posle 10 godina rada, negde pre, negde kasnije... to je vec odluka te drzave i niko joj nije kriv sto ima takav zakon. Pa nisu ga zli imigranti pravili :isuse: Takodje postoji i sistemska, zakonska diskriminacija. U Nemackoj je to sa skolama, u nekim drugim zemljama ne mozes dobiti drzavne podsticaje za biznis ako nisi drzavljanin ili jos gore, imaju zakon o pozitivnoj diskriminaciji domaceg stanovnistva <_< Nisu oni blesavi, pa dok populisticki kukaju na to da im imigranti uzimaju posao i dalje ih zovu jer znaju da nema nista od odzavanja rasta ekonomije bez stalnog priliva radne snage. Jedino bi zeleli da uvezenu robovsku radnu snagu ne moraju da gledaju na ulici. More mrsh, usta sovinisticka angry.gif Sve sto treba jeste da Hanc u Radovanu ili Mustafi vidi samo jos jednog coveka. Kukanje na neintegraciju je samo uvijeni izliv sovinizma.
sad sam bacila pogled na tabelu nacija po skolama. 7.8 % italijanske dece zavrse u gimnaziji, turci su malo bolji -- 8.6%, dok ex-yu deca briljiraju sa 20%. nemci imaju 34.5% prolaz u gimnaziju. evo tabele koga zanima
Pa nismo mi blesavi :) Mislim jesmo al na neki drugi nacin :s_w: Edited by Shan Jan
Link to post
A postoji li i statisticka evidencija? Ovo o cemu ti pricas je generaliziranje, dok neminovno postoje i suprotni (empirijski) primjeri pozitivne diskriminacije.
Ja i govorim o statistickoj evidenciji. Ne vidim kako drugacije da govorim o problemu nego kroz uopstavanje. Ne mogu sada zaista da ti navodim imena svakog ponaosob. Naravno da ponegde ima i pozitivne diskriminacije, no ne toliko koliko negativne. Evo jedan klasik medju radovima na ovu temu: Are Emily and Greg More Employable than Lakisha and Jamal? A Field Experiment on Labor Market Discrimination (The American Economic Review, Vol. 94, No. 4 (Sep., 2004), pp. 991-1013)
Link to post
Zelis reci da u Njemackoj ne postoji apsolutno nikakav oblik pomoci za nezaposlene? Tesko mi je u to povjerovati. Dalje, zar mislis da u Njemackoj ne postoji crno trziste rada ilegalnih imigranata?
nisam rekla da ne postoji nikakav oblik pomoci za nezaposlene, nego da je imigrant koji je zato dosao u nemacku ne moze dobiti. citaj sta je napisano. ljudi bez regulisanog statusa dozivtnog boravka u nemackoj (za sta treba prilicno puno godina) moraju da idu iz nemacke ako nemaju posao.dosli su zbog socijale (tvoje reci) u pravnom i prakticnom smislu znaci -- dosli su, radi su dugo dok nisu dobili dozivotnu dozvolu boravka (za sta nekima treba 10+ godina i vise) a onda su otisli na socijalu. ne moze se dobijati socijala pre toga. nikako!
I na kraju, po tebi ispada da svi imigranti u zapadnim zemljama imaju zavrsene skole, znaju jezik i rade, sto je potpuno netocno.
neobrazovani imigranti, turci, italijani, ex-yu koji su dosli sedamdesetih kao gastarbajteri su dosli da rade i trebalo im je jako puno godina dok nisu dobili pravo na socijalu. njihova deca su rodjena u nemackoj i oni su ti koji sad predstavljaju problem, jer neki zive na socijali. medjutim, problem je sto su oni NEMCI. poslednjih 10ak godina, na prste se mogu izbrojati imigranti koji su dosli neobrazovani, posto je bilo nemoguce uci u nemacku. u poslednjih 10ak godina, nemacka strogo uvozi samo ljude sa zavrsenim faksom, a oni su zasmetali ako nisu pogodne boje (stoiber: kinder, nicht inder = deca, ne indijci, u sred IT booma u nemackoj)davno su prosle sedamdesete.....
Link to post
@paculla, meni je to sve jako cudno. Prvo mi je cudno da imigrantska deca imaju losiji uspeh od domacih (u novosvetskim zemljama je suprotno, i to veoma izrazito). Drugo mi je cudno (nevezano za temu emigracije) da ko zavrsi bilo sta drugo osim gimnazije ne moze da studira (barem ne u Nemackoj; svakako bi bio dobrodosao u Australiji, zavisno od programa i renomiranosti univerziteta, naravno). Ispada da je veca razlika izmedju Nemacke i Australije nego sto sam mislio... i to ne u korist Nemacke.
da, i meni je to bilo sokantno, narocito sto se radi o klasifikovanju dece na glupu i pametnu u tako ranom uzrastu. tu nisu samo u gubitku imigranti, nego i nemirna deca i deca iz radnickih porodica bilo kojeg etnickog porekla. ulazak u gimnaziju nije standardizovan test nego odokativan osecaj uciteljice, pa ti vidi kako to vredi. neki moji prijatelji su igrali pipirevku oko skole jer im je dete klasifikovano u realku (doslo dete godinu dana ranije u nemacku) pa su se nekako izborili. oni behu vrlo obrazovani, a i bogati. kako da se izbore neki drugi?
Link to post
da, i meni je to bilo sokantno, narocito sto se radi o klasifikovanju dece na glupu i pametnu u tako ranom uzrastu. tu nisu samo u gubitku imigranti, nego i nemirna deca i deca iz radnickih porodica bilo kojeg etnickog porekla. ulazak u gimnaziju nije standardizovan test nego odokativan osecaj uciteljice, pa ti vidi kako to vredi. neki moji prijatelji su igrali pipirevku oko skole jer im je dete klasifikovano u realku (doslo dete godinu dana ranije u nemacku) pa su se nekako izborili. oni behu vrlo obrazovani, a i bogati. kako da se izbore neki drugi?
Ovo je tacno i po OECD studijama Nemacka po pravilu zaostaje u takozvanoj vertikalnoj mobilnosti. Medjutim, slicne studije isto tako pokazuju da postoje razlike izmedju migranata i njihovog stepena "integracije" u zavisnosti od zemlje porekla/porekla njihovih roditelja ili starijih. Posebno u tradicionalnim porodicama sa poreklom iz Anatolije gde su zene ostajale kuci a muskarci su radili i zato mnogo bolje naucili jezik od od svojih supruga, deca nisu dovoljna naucila nemacki, zaostajali bi u skoli i to sve u kombinaciji sa gastarabajterskom politikom koja je trajala sve do Sredera/1998. u kombinaciji sa jakim turskim nacionalizmom je dovelo do toga da deo tzv. trece generacije Nemaca turskog porekla imaju vecih problema u poredjenju sa ostalim grupama koje se po pravilu integrisu bolje jer su manje i kulturno se ne razlikuju previse (Poljaci recimo).Inace, ove izjave prvo Zehofera, Merkelinog bavarskog kolege, i sada njene nemaju veze toliko sa integracionom politikom koja je vec odavno jasna (Srederove promene i za vreme velike koalicije) i koja se sprovodi (testovi itd)+ sto ce biti vise imigracije kvalifikovanih, nego sa ranijim populistickim izjavama, skandalom i odjecima oko Tila Sarazina, otpustenog SPD viceguvernera Bundesbanke i ex-senatora za finansije iz Berlina. Nemacki demohriscani jednostavno zele da sprece pojavu nekog nemackog Vildersa, ili neceg slicnog sto se pojavilo u Danskoj i Svedskoj pa je zato ova debata tako povrsna i vestacka. Mislim, sta je to ustvari multi-kulti i kakve veze to ima sa ucenjem nemackog? Pravi problemi i pitanja oko imigracije u Nemackoj i uopste u Evropi su drugde.
Link to post
poslednjih 10ak godina, na prste se mogu izbrojati imigranti koji su dosli neobrazovani, posto je bilo nemoguce uci u nemacku. u poslednjih 10ak godina, nemacka strogo uvozi samo ljude sa zavrsenim faksom
Čini mi se da je tako u celoj Evropi, jednostavno postoje jasne instrukcije da se "uvoze" samo ljudi sa visokim obrazovanjem. Prva stvar koju su me pitali, kad sam zvao ambasadu da bih uzeo useljeničku vizu, je bilo šta imam od škole. Kad sam im rekao da sam završio fax (plus je moja profesija na listi deficitarnih zanimanja ovde) zakazali su mi termin u ambasadi odmah, a vizu sam dobio za 20 dana (zvanično, rok je od 12 do 24 nedelje). Takođe, niko mi nije tražio bilo kakvu potvrdu o poznavanju jezika, a kad im je do zakeranja često to umeju da traže. Jbg, šezdesetih i sedamdesetih, kad im je bila potrebna radna snaga za rudnike i livnice, nisu bili toliko izbirljivi...edit: Priča o tome da imigranti dolaze da muzu socijalno je totalni bullshit. Kao što reče paculla, moraš da radiš neko vreme da bi stekao pravo na to, a i tad pravo na socijalnu pomoć stičeš jedino ako si posao izgubio ne svojom krivicom (dakle, ako si dao otkaz, ko te jebe, jedi novine). Decu imigranata su (bar ovde) takođe onemogućili da dobijaju pare iz budžeta jer su uveli "bloed rechts", što znači da činjenica da je neko rođen ovde ne znači ništa po pitanju državljanstva, a samim tim i prava koja iz toga proističu, ako jedan od roditelja nije državljanin. Edited by dig_chohano
Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...