Raspad SFRJ

[Eraserhead]

Ne vidim nikakav razlog za čestitanje, napisao sam ono što mislim o konkretnoj temi. Čovek ima pravo da piše o onome što misli, nikome zlo ne činim ili želim, niti agitujem i propagiram bilo šta. Dobro, ti imaš potrebu da vršiš nekakvu kompartmenalizaciju i da svrstavaš ljude u grupe, valjda ti je tako lakše jer onda možeš da mi prilepiš sva svojstva koju grupa u koju si me svratao poseduje. I ovo sa priznanjem ti je sporno jer ispada kao da čitam nekakav zaverenički ili zabranjeni list. No dobro, drago mi je da si izašao na čistinu, odatle ćeš možda bolje da vidiš.

List koji čitaš nije ni zabranjen ni zaverenički ali predstavlja list koji promoviše nacionalističko-komunističku propagandu koja je nastavak zvanične politike devedesetih. No ja sam srećan što je takva politika sa državnog nivoa prešla u par časopisa. Ono što mi nije drago je što urednik tog časopisa Milorad Vučelić umesto da sedi negde i umire od sramote u besparici uređuje novine, daje sebi za pravo da nakon svega on nešto palamudi i drži slovo. Čovek koji je dok je Srbija osiromašila a ljudi se ubijali jer nisu imali šta da jedu školovao ćerku u Švajcarskoj. Kvalitet njegovih političkih stavova je sličan kvalitetu njegovih ljudskih stavova.

Ono što si napisao jako sliči propagandnoj magli koja se ovde uspešno prodavala na tržištu i prema kojoj je Srbija uzrok svakog zla na ovim prostorima i da je jedino, isključivo i neupitno odgovorna za sve zamislivo i nezamislivo. Tzv. CNN verzija događaja.

Iako ću se složiti da CNN verzija događaja nije baš uvek najtačnija moram priznati da je daleko bliža istini nego Pečat verzija događaja. Tim pre što CNN verzija događaja je nešto što deli veći deo onih koji su do juče bili naši saveznici. Pa sam ja pre verovanja da smo mi poludeli nego da je ceo svet poludeo. Posebno kada se u priču ubace dešavanja i vidi se kolika je na srpskom rukovodstvu odgovornost za ratove i koliko je zla naneto.

Kao i ti, ceo svoj život sam u Srbiji i preživeo smo sve što su i ostali građani. Čak sam i bio član DS-a duže vreme (što je u mnogome pomoglo da uočim kako stvari izgledaju ispod površine i da pobegnem brzom brzinom) a ovo o propagandi i obmani sam napisao iz ličnog iskustva, jer sam čitajući tvoj post shvatio da bih ja od reči do reči isto to napisao pre osam ili devet godina. Tek izašao sa faksa, pun ideala i ideja i dovoljno blesav da ne primetim da se jedno priča a drugo radi ili da relativizujem ono što primetim, ponesen verom u nekakve velike ideje tipa demokratija, pravo, pravda i sl. Naravno, kada sa terena ideja pređeš u stvaran život, desi se da uočiš u kakve si zablude verovao i koliko si bio slep kod očiju. I nemoj ovo da tumačiš da impliciram da si ti slep kod očiju ili sklon da veruješ u zablude, naprosto, izvlačimo različite zaključke iz istog činjeničnog stanja i diskutujemo

Meni je tragično da si se ti promenio u smeru radikala, ali sam uverenja da većina ljudi ide upravo suprotnim kolosekom.

Kada ljude dovedeš u stanje bede i egzistencijalne neizvesnosti, i u takvom stanju ih držiš godinama, eksplozija raznih vrsta kriminaliteta je neumitna. Nisam ja rekao da pre toga krimiala nije bilo samo sam stavio napomenu da je ovo delovalo kao dolivanje ulja na vatru i da je bilo pogonsko gorivo za dalju i dublju kriminalizaciju. I to u okolnostima oružanog sukoba.

Kriminal se nije dogodio zbog sakcija već zato što je seme koje je posejano devedesete krenulo da klija dok su ga ljudi u vrhu države uporno zalivali. Nekome je ta kriminalizacija odgovarala jer je u tom mulju mogao da se obogati. I tako je i bilo. Najveći šljam ove zemlje je držao politiku, medije, biznis i bogatio se vodeći zemlju u propast.

Za ovo sam već rekao, po meni, ovo je uprošćena CNN verzija događaja. I opet, čak ni činjenica da je nad zemljom izvršen zločin agresije, nije dovoljna da ovu CNN verzuju naruši ni za milimetar. Žrtva je krivac. I tačka. Svaki drugi odgovor narušava koncepciju.

Žrtve su ljudi koji su izgubili živote i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu i u bombardovanju. I Hrvati i Srbi i Bošnjaci i Albanci. Međutim politika koja je dovela do toga je krivac, a ona je najvećim delom sedela u Beogradu. Bombardovanje je bilo posledica takve politike koja je trajala deset godina. Nacionalistička, agresivna, slepa i primitivna.

[Muwan]

Sto, brate, ne kazes jasno i glasno da drzava treba da skine gace i pokloni se pred jacim tako sto ce da odustane od Kosova zarad (sve neizvesnije) evropske buducnosti, sta god to znacilo, umesto sto trabunjas o nekakvoj politici Srbije koja ide uz nos "najjacim silama sveta" i koja ce ugroziti perspektivu Srbije. Za takav stav, koliko god da je kmetovski, imam potpuno razumevanje. Za glupiranje sa opstim mestima, e da bi se skinule gace a da to izgleda kao pobeda mudre drzavnicke politike nemam razumevanja jos od Milosevica.

Uzeo sam ovaj tvoj post jer nemam šta pametnije da kvotujem, dakle odgovor nije upućen samo tebi :) Elem, ono što se sada radi po pitanju Kosova je sakupljanje prosutog mleka i po meni to nije strategijski već čisto reaktivan potez sa malo ili nimalo alternativa. Najveća šteta je napravljena onda kada je trebalo povući strategijske poteze a to je bilo onog dana kada je pao Berlinski zid. Zbog izbora koji je načinjen tada Srbija je ekonomski i infrastrukturno uništena, da bi na kraju bila teritorijalno skraćena i pretvorena u najveći izbeglički centar u Evropi (za šta tu istu Evropu, naravno, živo zabole). Ne znam šta se ovde generalno smatra za "skidanje gaća" ali po meni to bi bila bezuslovna posvećenost mirnom raspadu SFRJ budući da je svako nastojanje da se SFRJ očuva na Zapadu bilo tretirano kao direktna provokacija i guranje prsta u oko (i to više od strane tadašnje EEZ nego SAD).Međutim, da ne bude sve tako idilično, ja imam dve nedoumice čak i u varijanti u kojoj se srpski režim nedvosmisleno okrenuo Zapadu i raskrstio sa sovjetskim tripovima. Prva nedoumica se odnosi na miran karakter raspada. SFRJ se raspadala tako što bi jednog jutra osvanule nove table na graničnim prelazima, zatim bi tokom prepodneva federalna vojska bila proglašena za agresora, oko ručka bi počela blokada kasarni i preuzimanje federalnih institucija, uveče bi krenula puškaranja. U Bosni, recimo, JNA fizički nije bila u mogućnosti (iako je planirala) da se povuče onoliko brzo koliko je stiglo međunarodno priznanje nezavisnosti, niti joj je u samom povlačenju ostavljena druga mogućnost osim da bude masakrirana. Meni to baš i ne deluje kao konstruktivan pristup a još manje kao put ka mirnoj eutanaziji SFRJ. U redu, možemo da kažemo da je bandoglavo srpsko insistiranje na očuvanju federacije praktično eliminisalo mogućnost uspešnih pregovora pa su Slovenci odlučili da preuzmu inicijativu, ali mislim da im recimo uopšte nije bilo potrebno da ubijaju vojnike koji su išli da zauzmu granične prelaze. JNA bi se na kraju svejedno povukla, bez obzira na to što bi se još mesec ili dva na Šentilju i Mokronogu vijorila zastava SFRJ. Činjenica je da su oni prvi ispalili metak pa neka su Zloboleon i Kadijević sto puta komandovali vojskom.Druga i još veća nedoumica se odnosi na nacionalizme tj. projekte koji su bili rivali srpskom projektu. Znači, pretpostavimo da se desilo čudo i Zloboleon se jasno opredelio za evroatlantske integracije odnosno zabatalio Rusiju koja je u tom trenutku ionako bila u potpunom rasulu. Krene se u proces mirnog razdruživanja, Zapad zadovoljan i ne priprema Srbiji ulogu zlikovca kojeg treba unakaziti od batina, svi Eraserovi snovi se manje-više ostvaruju, idila samo takva... Da li bi takva politika Srbije dovela do toga da HDZ u Hrvatskoj odustane od proustaškog programa zasnovanog na konačnom obračunu sa Srbima? I ako ne bi, da li bi Zapad reagovao na političko a potom i fizičko šikaniranje Srba u Hrvatskoj ili bi se pravili ludi bez obzira na to što je Srbija "spustila gaće" i pohrlila im u zagrljaj? Još lepše je pitanje albanskog projekta, imajući u vidu da je Srbija u tom trenutku imala operativu vlast na Kosovu. Da li bi se odustalo od formiranja UCK i oružane pobune? Šta bi Zapad u toj varijanti preporučio Srbiji da uradi sa Kosovom? I kako bi reagovali Albanci ako bi videli da voda ne ide baš sasvim na njihov mlin?Nije lako sprovesti svoje interese kada imaš beznačajnu bulju od države, a još je teže sprovoditi ih kada su direktno suprotstavljeni interesima nekoliko suseda takve bulje od države. Tako da je veliko pitanje šta bi bilo čak i da je Srbija krajem 80-ih odigrala pametno, a ostaje nam konstatacija da je odigrala najgore i najgluplje moguće.

[Roger Sanchez]

Hajde malo povuci kocnicu.

Rekao sam samo da su Srbi pri raspadu SFRJ imali legitimne interese. Nisam komentarisao izvodjenje cele price od strane srpskog rukovodstva, niti sam rekao da su postupili kako je trebalo. Odgovorio sam lakiju na pitanje o "notama" kada su spoljni odnosi bili u pitanju. Samo sam rekao da su se Hrvati i Slovenci i Muslimani (kasnije i Albanci) nametnuli u trenutku raspada SFRJ kao novi pouzdani partneri Zapada, a da su Srbi sebe predstavili u najbolju ruku kao neopuzdane i nepredvidljive neutralce, a u najgoru ruku kao antizapadne. Da je Srbija sebe nametnula kao kljucnog partnera Zapada (pre svega SAD) u regionu, bilo bi joj tolerisano daleko vise nego sto jeste, sto vidimo lepo danas na primeru Albanaca (a sto smo videli prvi put na primeru "Oluje").I kad vec govorimo u Tudjmanu, sta, on nije hteo (i pre 1990.) da Hrvatskoj pripoji hrvatske delove BiH, a Hrvati u BiH nisu hteli da budu deo nezavisne hrvatske drzave? How yes no. On je samo bolje procenio situaciju od Milosevica - i sto se tice svojih mogucnosti u datom trenutku i sto se tice reakcije iz inostranstva. Imali su oni obojica vrlo slicne namere i zelje, samo je ovaj prvi u Zagrebu bolje procenio kako treba da se ponasa i dokle treba da ide.A Srbi su najvise insistirali na promeni granica SFRJ jer su oni imali najvise da izgube raspadom SFRJ. Hrvatska je promenom granica mogla da dobije deo Bosne, ali da izgubi Krajinu; Muslimani su mogli da racunaju eventualno na Sandzak, ali i da imaju rascepkanu i stesnutu drzavicu na mozda nekoj trecini teritorije (ako i toliko) BiH. Jedino su Srbi bili u situaciji da trecina do polovina teritorije na kojoj su cinili vecinu ostane van maticne im drzave i da 2 miliona Srba ostane van srpske drzave.I da, Srbi su raspadom SFRJ usli u stvaranje svoje nacionalne drzave. Do tada, Srbi su za svoju drzavu smatrali Jugoslaviju - narocito oni u BiH i Hrvatskoj - a granice izmedju republika ne za granice izmedju nacionalnih drzava, vec za administrativne granice administrativnih, teritorijalnih jedinica. Ako su Slovenci i Hrvati na SFRJ gledali kao na federaciju nacionalnih drzava, Srbi su na Jugoslaviju gledali kao na jedinstvenu drzavu koja je bila savez nekoliko naroda - uostalom, to je bila i bazicna definicija drzave u ustavu, i narodi su bili koji su imali pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, a ne republike. Kada su se Srbi 1945. bunili zasto su podeljeni u tri (cetri) republike, Tito im je rekao "to su samo administrativne granice" - i zato je vazilo i shvatanje medju Srbima da u slucaju raspada drzave, te granice "ne vaze". Srbi su svoje nacionalno pitanje resili 1918. stvaranjem Jugoslavije. Pazi, ne 1945. stvaranjem SR Srbije, vec 1918. stvaranjem Jugoslavije koja je obuhvatila skoro sve Srbe u jednoj drzavi. Raspadom te drzave, u srpskim ocima, srpsko nacionalno pitanje bilo je ponovo otvoreno i nereseno.Zato sam rekao - interes Srba u SFRJ da zive u svojoj nacionalnoj drzavi a ne u tudjim nacionalnim drzavama gde su smatrali (tacno ili pogresno) da bi bili nepozeljna manjina bio je legitiman. Ta je zelja bila legitimna i opravdana - sada, da li je i kako bila izvodljiva je bilo potpuno drugo pitanje. Niti to opravdava postupke Milosevica ili ovih, ili onih.

Ok, kočnica povučena. Pitao bih te jednu stvar, zar iko sa zrncem inteligencije ne bi shvatio da ih je Tito(?) zajebo najstrašnije sa 'samoopredjeljenjem naroda'? I to ne post festum, nego i prije. Samoopredjeljenje naroda je neizvedivo, čak i šire od jugoslavenskih okvira. Samoopredjeljenje republika (država, poludržava, (pokrajina )) u federaciji je puno lakše izvesti na čist način. To smo vidjeli kako 90tih, tako i u puno primjera prije, zar ne?Slobo i Franjo su imali slično mišljenje od disfunkcionalnosti BiH države, koju i danas stalno imamo pred sobom, ali Franjo kako ono Englezi kažu, 'was going through the motions', i nije imao toliki problem da ju formalno prihvati kao okvir. Time je i svojim nasljednicima ostavio puno čišću situaciju, osim ako su VelikoHrvati. On je 1994. Washingtonskim sporazumom pokazao Amerikancima najbjelodanije da je stabilizirajući faktor, da zna praviti (na vrijeme) trijažu među legitimnim interesima hrvatskog naroda i države. Tamo je i tada kupio sve popuste koji su došli kasnije.Iz cijelog tog sentimenta koji prenosiš, proizlazi da je legitimni interes razriješenja srpskog nacionalnog pitanja i dalje otvoren. Čini mi se da to prepoznaju i narodi koji žive okolo. Pogotovo onaj koji mu se na najnezaključanijem frontu suprostavlja na mikrolevelu sitnim pakostima, istovremeno uspješnije realizirajući svoj suprotstavljeni interes, među ostalim zato jer ima puno bolju nacionalnu koncentraciju i poziciju.Što se tiče Republike Srpske, interesi Hrvatske kao države, pogotovo nakon Tuđmanovog odlaska, se poklapaju sa interesima Bošnjaka, a i sa interesima EU. Luđačku košulja ostaje zakopčana, medicinskih sestara i bratova neće nedostajati.

[Roger Sanchez]

Njer kako vreme vise prolazi tako sve vise ljudi (svesno) zaboravlja da je ta nova hrvatska drzava ustanovljena na otprilike dve politicke konstante - na rasizmu i rehabilitaciji ustastva. A zaborav u politici je sasvim legitiman.

Rekao bih da ti je gornja formulacija puno prežestoka.

[Muwan]

А како се обрачунавају са оваквима?Stanišić CIA odavao sve tajne Прича о Русији и Белорусији је крнеула тек пред бомбардовање или за време бомбардовања а све остало време Слоба је покушавао да буде добар са Америма. Да би у сотону своје власти се Слоба окренуо Кинезима.

Na ovo mogu da ti odgovorim tako što ću ponoviti post koji sam svojevremeno ostavio na topiku o Stanišiću:

Meni je, recimo, taj mit o Zloboleonu kao američkom čoveku više delovao kao mit koji je zapravo on sam širio, kako bi stvorio utisak da je neuništiv, jer ga šatro podržava najveća svetska sila. Teško da bi američki čovek bio neko čije je delovanje za nekoliko (ključnih) godina odložilo priključenje Rumunije i Bugarske (pa čak i Mađarske, Češke i Poljske donekle) u NATO. U tom periodu ruski vrhunski interes je bio da se zaokruživanje tzv. "južnog krila" NATO otegne, oduži i iskomplikuje što je moguće više, kao i da se u što većoj meri iskomplikuje sprovođenje projekata u okviru Pakta za stabilnost u Jugoistočnoj Evropi.Odatle je, pretpostavljam, jasno i zašto su generali JNA za vreme devetomartovskih dogadaja 1991. tajno išli u Moskvu (a ne u Lengley), da pitaju ruske generale da li u Srbiji treba uvesti vanredno stanje ili su tenkovi na ulicama Beograda dovoljni. Jasno je i zašto je ovaj sveže osuđeni Era Ojdanić, dok je bio na čelu GŠ VJ, išao u posetu ruskim (a ne američkim) generalima. Jasno je i zašto je Skupština SRJ svojevremeno pokretala proceduru za ulazak u zajednicu Rusije i Belorusije, a ne EU ili makar OSCE. Jasno je i zašto je ona crvena veštica i psihopata od žene mu, počasni ruski akademik a ne američki. Jasno je i zasto je Rusija (a ne SAD) tokom devedesetih dala bezbroj keš kredita Zloboleonovom režimu. Jasno je i zašto su Srbijom tokom te decenije malte ne svakodnevno defilovale svakojake ruske delegacije - od notornih fašista, preko oficira FSB, pa do generala, vojnih horova i članova raznih tela Dume - ali zato nisu defilovali američki kongresmeni i senatori. Jasno je i zašto su ruski "dobrovoljci" učestvovali u ratovima širom SFRJ na srpskoj strani.Teza: "Ako su američki interesi od početka bili da se rasturi SFRJ..." je za sada još uvek samo teza, kojoj u prilog baš i ne ide ponašanje SAD na početku krize. Na početku je tadašnja EEZ šišala SAD za jedno osam dužina kada je u pitanju nestrpljenje i naloženost da SFRJ što pre nestane sa svetske mape. SAD su maksimalno odlagale priznanje Hrvatske i Slovenije, a njihov dramatičan zaokret i dramatično zaoštravanje stava prema Srbiji dogodilo se praktično preko noći, početkom 1992. godine. Do tog trenutka neke zemlje EEZ su već iza sebe imale višemesečno iskustvo u sahranjivanju SFRJ na svakom mogućem koraku.Sad, šta god da su Amerikanci radili (ne isključujem mogućnost da su samo želeli da strpljivo demonstriraju evropsku nesposobnost da reši sopstvene probleme i zatim ulete i sa dva pištolja zavedu red u salunu), Zloboleon lično im nije bio nužno potreban. Ako kontrolišeš njegovog glavnog obaveštajca, onda posredno kontrolišeš i njega, to je staro pravilo. Zloboleon je bio i ostao tupadžija kojem je glavni cilj bio da bude na vlasti (bilo kakvoj i nad bilo čim), tako da mu nije bio nikakav problem da zemlja iz svake neprilike izađe poražena i grbava - ako on pri tome zadržava svoje pozicije. Naravno, nesposoban da gleda u budućnost duže od par meseci, nije skapirao da će ga takva politika pre ili kasnije saterati u ćošak, što se i dogodilo u proleće 1999. godine.Ovo za Stanišića je verovatno tačno. Ali, opet kažem, ponavljam, ako su imali njega onda im Zloboleon uopšte nije bio potreban. Ako su u jednom trenutku skapirali (možda upravo preko Stanišića) šta i za čiji račun Zloboleon zapravo radi, to bi možda moglo da se uklopi u taj dramatičan zaokret koji sam pomenuo, a koji je između ostalog bio okarakterisan (čak i za američke standarde) neuobičajeno snažnim pritiskom na Srbiju.

Edited August 19, 2010 by beowl

[Eraserhead]

Хоћеш рећи да је ЛА Тајмс лагао?

Hoću reći da ti biraš ono što ti odgovara da veruješ da bi potvrdio svoju neku sliku u glavi. U tome te ne interesuje da nešto proveriš ako ništa drugo onda logički. U isto vreme da isti izvor objavi nešto što ti se ne uklapa ti to nećeš prihvatiti.Југословенско руководство се може свести на пар генерал унутар ЈНА. А како је прошао онај на најјачој позицији је наведено.

То није тачно. Преговори са Бошњацима су били добри и ишло се ка договору а онда се према сведочењу Мухамеда Филиповића умешао Вашингтон. Подсетићу те да је начелник 5. корпуса тзв. АРБиХ помињани по злочинима Атиф Дудаковић био у Книнским корпусу заједно са Младићем када је почело по Хрватској. Да је тада газио нову хрватску заставу док је Младић говорио: Када завршим са усташама прећи ћу на четнике.Исход око БиХ је чекала Македонија, да је БиХ остала у саставу неке Југославије остала би и Македонија са ЦГ је већ све било договорено.

Kako je Makedonija čekala ishod oko BiH kada je referendum u Makedoniji održan 1991 dok je referendum u Bosni održan 1992. Novi ustav Makedonije je usvojen u Novembru 1991. Da li si ti svestan sa koliko krivih kvazičinjenica se ovde barata da bi se sve nekako uguralo u priču koja jednoj strani odgovara.Ono što ću se međutim složiti sa tobom jeste da je Hrvatski i Slovenački izlazak gurnuo Bošnjake ka nezavisnosti, ali je to svakako učinio i srpski nacionalizam koji je u to vreme bujao. Sa Crnom Gorom nije ništa bilo "dogovarano" jer je Crna Gora bila preuzeta od strane satelita Srbije Moma i Mila.

Нисам знао за тај податак. Ја сам чуо да су Немци и Аустријаци, а сада сазнајем и Французи, били веома наклоњени идеји независности одређених република.А што се распала Чехословачка?

Zar je toliko neverovatno da neki narodi požele nezavisnost u određenom trenutku a bez da je to deo neke globalne zavere. Ne reče mi što je zapad hteo raspad multietničkih država?

Јел Кина спада у развијену државу? Шта уопште подразумеваш под развијену државу? Теби ни извештај Amnesty Internationala не помаже да видиш да је положај Срба лош и ван Косова.Косово да оде, РС да не стане а ти слушке и ај-под и боли тебе. Не живиш ти у Брчком, ни у Штрпцу. Али можда избеглица ипак буде.

Ja između moćne i razvijene države pravim razliku. Kina je moćna ali ne razvijena država. Ja više želim da Srbija bude u društvu razvijenih Evropskih država i njihovih saveznika.

Не разумем зашто би стало са Косовом када може и Пазар и Прешево? Ко ће да их спречи да лобирају преко Турака у Вашингтону? Чеда Јовановић и лдп. Па Слоба им се пришљамчио, чак га спасили 1996/97, па после кукао како ће Срби постати Курди.

Jedini način da se to dogiodi jeste da u Srbiji na vlasti budu oni koji će u EU i Americi videti neprijatelja. Ukoliko Srbija bude razvijena zemlja u EU i NATO takvih stvari se ne treba plašiti.

За Туђмана су знали много пре Милошевића.

Znali su oni koji prate dešavanja ali politički je on bio marginalac.

На срећу нешто се мења у Свету. Западна Европе је у догледној будућности небитна а моћ Вашингтона ће се смањити. И то не кажем ја већ људи у САД.

Dešava se to da će se USA i Kina dogovarati oko para, a naš problem nije bio to što je neko ko nas mrzi bio najmoćniji već što nismo prepoznali trenutak i ono što on sa sobom nosi. Međutim vidim da smo i dalje sa zabijenom glavom u pesku pa uopšte ne sumnjam da bi čak i kada bi se nešto globalno promenilo znali da to iskoristimo na najgori mogući način.

[harper]

Uzeo sam ovaj tvoj post jer nemam šta pametnije da kvotujem, dakle odgovor nije upućen samo tebi :) Elem, ono što se sada radi po pitanju Kosova je sakupljanje prosutog mleka i po meni to nije strategijski već čisto reaktivan potez sa malo ili nimalo alternativa. Najveća šteta je napravljena onda kada je trebalo povući strategijske poteze a to je bilo onog dana kada je pao Berlinski zid. Zbog izbora koji je načinjen tada Srbija je ekonomski i infrastrukturno uništena, da bi na kraju bila teritorijalno skraćena i pretvorena u najveći izbeglički centar u Evropi (za šta tu istu Evropu, naravno, živo zabole). Ne znam šta se ovde generalno smatra za "skidanje gaća" ali po meni to bi bila bezuslovna posvećenost mirnom raspadu SFRJ budući da je svako nastojanje da se SFRJ očuva na Zapadu bilo tretirano kao direktna provokacija i guranje prsta u oko (i to više od strane tadašnje EEZ nego SAD).Međutim, da ne bude sve tako idilično, ja imam dve nedoumice čak i u varijanti u kojoj se srpski režim nedvosmisleno okrenuo Zapadu i raskrstio sa sovjetskim tripovima. Prva nedoumica se odnosi na miran karakter raspada. SFRJ se raspadala tako što bi jednog jutra osvanule nove table na graničnim prelazima, zatim bi tokom prepodneva federalna vojska bila proglašena za agresora, oko ručka bi počela blokada kasarni i preuzimanje federalnih institucija, uveče bi krenula puškaranja. U Bosni, recimo, JNA fizički nije bila u mogućnosti (iako je planirala) da se povuče onoliko brzo koliko je stiglo međunarodno priznanje nezavisnosti, niti joj je u samom povlačenju ostavljena druga mogućnost osim da bude masakrirana. Meni to baš i ne deluje kao konstruktivan pristup a još manje kao put ka mirnoj eutanaziji SFRJ. U redu, možemo da kažemo da je bandoglavo srpsko insistiranje na očuvanju federacije praktično eliminisalo mogućnost uspešnih pregovora pa su Slovenci odlučili da preuzmu inicijativu, ali mislim da im recimo uopšte nije bilo potrebno da ubijaju vojnike koji su išli da zauzmu granične prelaze. JNA bi se na kraju svejedno povukla, bez obzira na to što bi se još mesec ili dva na Šentilju i Mokronogu vijorila zastava SFRJ. Činjenica je da su oni prvi ispalili metak pa neka su Zloboleon i Kadijević sto puta komandovali vojskom.Druga i još veća nedoumica se odnosi na nacionalizme tj. projekte koji su bili rivali srpskom projektu. Znači, pretpostavimo da se desilo čudo i Zloboleon se jasno opredelio za evroatlantske integracije odnosno zabatalio Rusiju koja je u tom trenutku ionako bila u potpunom rasulu. Krene se u proces mirnog razdruživanja, Zapad zadovoljan i ne priprema Srbiji ulogu zlikovca kojeg treba unakaziti od batina, svi Eraserovi snovi se manje-više ostvaruju, idila samo takva... Da li bi takva politika Srbije dovela do toga da HDZ u Hrvatskoj odustane od proustaškog programa zasnovanog na konačnom obračunu sa Srbima? I ako ne bi, da li bi Zapad reagovao na političko a potom i fizičko šikaniranje Srba u Hrvatskoj ili bi se pravili ludi bez obzira na to što je Srbija "spustila gaće" i pohrlila im u zagrljaj? Još lepše je pitanje albanskog projekta, imajući u vidu da je Srbija u tom trenutku imala operativu vlast na Kosovu. Da li bi se odustalo od formiranja UCK i oružane pobune? Šta bi Zapad u toj varijanti preporučio Srbiji da uradi sa Kosovom? I kako bi reagovali Albanci ako bi videli da voda ne ide baš sasvim na njihov mlin?Nije lako sprovesti svoje interese kada imaš beznačajnu bulju od države, a još je teže sprovoditi ih kada su direktno suprotstavljeni interesima nekoliko suseda takve bulje od države. Tako da je veliko pitanje šta bi bilo čak i da je Srbija krajem 80-ih odigrala pametno, a ostaje nam konstatacija da je odigrala najgore i najgluplje moguće.

U vreme raspada SFRJ nije postojala nikakva zajednicka i koherentna politika prema pojedinim republikama vec su se evropske drzave uglavnom opredeljivale prema starim saveznistvima. Opste je poznato da je Nemacka ucenjivala druge vazne drzave EU pokusavajuci da izboksuje priznavanje Hrvatske upravo u vreme kad je to priznavanje gurnulo i Srbiju i Hrvatsku preko granice posle koje mirno razdruzivanje vise nije bilo moguce jer Hrvatska nije imala vise nikakvog razloga da pregovara. U toj situaciji svako je u regionu gurao svoje planove onako kako je mislio da treba. Ono sto jeste problem je sto za svoju politiku Milosevic nije trazio saveznistva na zapadu (bar mi ne znamo da jeste) pa su se oni koji nisu imali svog konja u trci prikljucili onima koji jesu. Ono sto se ne shvata je da bi i u toj situaciji raspad SFRJ bio krvav i stresan, samo bi propagande protiv pojedinih naroda u SFRJ isle u svim pravcima. Dakle, sa stanovista zlocina bilo bi isto samo bismo mi izgledali bolje u ocima zapada a drugi bi izgledali gore. A kakvih bi sve zlocina bilo da su sve strane imale politicku i medijsku podrsku u nekim mocnim zapadnim zemljama ne smem ni da pomislim. I ovako se sve pozavrsavalo etnickim ciscenjima, podelama na etnicke entitete, getoizacijom i, sto je najgore, ugradnjom ozbiljnih frustracija i omraze koje ce kad-tad ponovo izbiti na povrsinu cim Evropa ponovo upadne u dublju krizu.Ja iskreno mislim da je zapad na samom pocetku ozbiljno potcenio mogucnost ozbiljnih problema u SFRJ. To je bilo vreme kad su Amerikanci bili zabavljeni raspadom SSSR-a i Irakom a EU se spremala za 1992. godinu i Mastriht. Od SFRJ koja je bila politicki daleko prozapadnija od zemalja istocnog bloka se nije ocekivala ovakva podvala. Oni su pravili procene na osnovu objektivnih drustvenih pokazatelja a ne na osnovu sentimenata jugoslovenskih naroda koji su krenuli da ispravljaju svoje krive Drine iz nekih proslih vremena. Ovakav raspad SFRJ je po mom misljenju bio potpuno iracionalan i savrseno je besmisleno pokusavati da se iscacka nekakav plan nekog od aktera tog raspada (izuzimam Slovence koji su tome pristupili po obicaju krajnje racionalno). Planovi su dosli kasnije i uglavnom su bili reaktivni. Mi jesmo krivi za sve sto se desilo ali nam ni oni nisu bas preterano pomogli da ne budemo krivi. Kad su se ukljucili rat je vec picio punom parom a da bi se on zaustavio morao se obuzdati onaj koji je imao sredstava da ga dobije. Otuda su Srbi kao najjaci morali da izvuku deblji kraj. Tu se uopste ne radi ni o krivici ni o nekom nametanju krivice, radi se o krajnje pragmaticnom pristupu da se rat najbrze i najjeftinije zavrsi. Dokaz za ovo sto tvrdim je 1995. i presecanje muslimansko-hrvatske ofanzive u BiH koja je mogla da ispuni vlazne snove ovih nasih radiklanih LDP-ovaca i trajno ukloni bilo kakav razlog za postojanje 1 "genocidne tvorevine".Dakle, jedine dve stvari koje karakterisu "politiku zapada" na prostoru bivse SFRJ su totalno i funkcionalno razdruzivanje kad se vec u to krenulo i pecatiranje svrsenih cinova. Sve ostalo je marketinsko bacanje prasine u oci politicki korektnim budalastinama. Naravno, moralo je nesto da se izmrsomudi jer rezultat svog vojnog i politickog ulaganja zapada su zapravo dva etnicka ciscenja i dve prakticne podele po etnickoj osnovi. Tako oni vide buducu stabilnost regiona, stvaranje jakih nacionalnih drzava/entiteta uklanjanjem manjinskog remetilackog faktora koje ce u nekoj doglednoj buducnosti prevazici ratne traume i krenuti u neke integracije po novim osnovama. Videcemo kako ce to ici ali ja nisam neki narociti optimista. Ameri su malo zaboravili da i posle 150 godina od poslednjeg rata koji su vodili na svojoj teritoriji taj poratni sindrom gubitnika/dobitnika nije potpuno nestao bar na folklornom nivou. Na tom nivou ce i ostati sve dok je centralna drzava jaka i dok opskrbljuje svoje gradjane. A takve drzave cemo mi ovde sacekati malo. Edited August 19, 2010 by harper lee

[Roger Sanchez]

Opste je poznato da je Nemacka ucenjivala druge vazne drzave EU pokusavajuci da izboksuje priznavanje Hrvatske upravo u vreme kad je to priznavanje gurnulo i Srbiju i Hrvatsku preko granice posle koje mirno razdruzivanje vise nije bilo moguce jer Hrvatska nije imala vise nikakvog razloga da pregovara.

Ovom je najanakronije lupetanje koje na ovih par stranica dosad vidjeh. Posvađano sa (h)istorijom, datumima i činjenicama. Što ti je danas?

[harper]

Rekao bih da ti je gornja formulacija puno prežestoka.

Ja bih rekao da je to light motiv vecine Tudjmanovih izjava iz tog doba, a Tudjman je ako se secas vazio kao "otac nacije". Zaista ne znam da li je on zapravo verovao u te rasisticke nebuloze koje je izvaljivao ili je pokusavao da mobilise vecinu gradjana Hrvatske u korist politickog projekta izgradnje hrvatske drzave ali su sve te njegove izjave dokumentovane. Uostalom, ovo okretanje Hrvatske antifasistickoj tradiciji i "nelagoda" pred proustaskim pojavama pocelo je mnogo, mnogo nakon 1995. godine, kad je postalo oportuno odricati se tog dela svoje istorije. Tako znacajan politicar kakav je tada bio Tudjman mogao je i da makar povremeno provuce ideju o Hrvatskoj kao drzavi i interesu njenih gradjana umesto sto se bavio krvnim zrncima svoje porodice i slao prljave opanke tako gde ih je na kraju i poslao. Verujem u to da je vecina Hrvata prosto htela svoju drzavu iz drugih razloga a ne da bi slusali Tompsona i sladili se dostignucima Lore ali ja ne govorim o obicnom svetu vec o osnovnim porukama koje su stizale iz vrha tadasnje hrvatske politike. A te poruke su stizale i do onih koji se nisu gurali u prve redove Tudjmanovih mitinga u crnim uniformama i rukom podignutom u fasisticki pozdrav. Ipak je ovo informaticko doba.

[harper]

Ovom je najanakronije lupetanje koje na ovih par stranica dosad vidjeh. Posvađano sa (h)istorijom, datumima i činjenicama. Što ti je danas?

Pa daj tu (h)istoriju, datume i cinjenice. Pocni od Genserovih "memoara".

[Roger Sanchez]

Ja bih rekao da je to light motiv vecine Tudjmanovih izjava iz tog doba, a Tudjman je ako se secas vazio kao "otac nacije". Zaista ne znam da li je on zapravo verovao u te rasisticke nebuloze koje je izvaljivao ili je pokusavao da mobilise vecinu gradjana Hrvatske u korist politickog projekta izgradnje hrvatske drzave ali su sve te njegove izjave dokumentovane. Uostalom, ovo okretanje Hrvatske antifasistickoj tradiciji i "nelagoda" pred proustaskim pojavama pocelo je mnogo, mnogo nakon 1995. godine, kad je postalo oportuno odricati se tog dela svoje istorije. Tako znacajan politicar kakav je tada bio Tudjman mogao je i da makar povremeno provuce ideju o Hrvatskoj kao drzavi i interesu njenih gradjana umesto sto se bavio krvnim zrncima svoje porodice i slao prljave opanke tako gde ih je na kraju i poslao. Verujem u to da je vecina Hrvata prosto htela svoju drzavu iz drugih razloga a ne da bi slusali Tompsona i sladili se dostignucima Lore ali ja ne govorim o obicnom svetu vec o osnovnim porukama koje su stizale iz vrha tadasnje hrvatske politike. A te poruke su stizale i do onih koji se nisu gurali u prve redove Tudjmanovih mitinga u crnim uniformama i rukom podignutom u fasisticki pozdrav. Ipak je ovo informaticko doba.

O većini Tuđmanovih izjava iz tog doba ti nemaš pojma, osim te koja se već dugo obija oko stijenke srpske medijske sfere, izrečena je samo jednom i to na mitingu prije nego što je došao na vlast. Zanimljivo kako se uz nju stidljivo provlači informacija da je taj rasist dopustio kćeri ljubimici da se uda za Srbina?Po nti put, Tuđman je čovjek koji se kretao oko Krleže i bio priučeni general-historičar, nije mu to ni prvo ni zadnje lupetanje (druga lupetanja je lizao pred Izraelom) - u toj je izjavi ustvari podtekstovno izjavio da je on 1 nova stvar - nije Pavelić (čija žena je bila potomak pokatoličene židovske obitelji, bar takva fama cijelo vrijeme ide i dalje je raširena po krugovima u Zagrebu), i nije Tito, čija je žena Jovanka Budisavljević bila Srpkinja iz Jošana. Idiotizam je da je tu dosjetku blanuo u javnosti.Koje je rasističke nebuloze izvaljivao, dalje? Dokumentuj mi tu nepreglednu množinu. Opanke je prepustio budaletini i vicmaheru Mesiću, a i to je bilo tek 1992.

Pa daj tu (h)istoriju, datume i cinjenice. Pocni od Genserovih "memoara".

Kiosk za priznavanje gdje se moglo predati aplikaciju za priznanje otvoren je na početku decembra 1991. Bitka oko toga da li Hrvatska zadovoljava tada postavljene kriterije vođena je 23. decembra. Kriteriji su tada bačeni u koš, jer je Njemačka inzistirala na priznanju Hrvatske (koja nije zadovoljavala sve kriterije), a Grčka je (već tada!) stavila veto na priznanje Makedonije (koja je zadovoljavala sve kriterije). U kojoj fazi su tada bile šanse za 'mirno razdruživanje'?? Što ti je danas, lijen si ili pijan pa atipično bubaš?Carringtonov završni prijedlog o federiranju konfederaciji a la carte Slobo je odbio 5. studenog 1991. Dan prije, ekskurzionim inspiciranjem Živote Panića počela je završna faza likvidacije Vukovarskog kessela. Genšerove memoare si nadrobi u supu, toliko ti je jaka fora.

[harper]

Kiosk za priznavanje gdje se moglo predati aplikaciju za priznanje otvoren je na početku decembra 1991. Bitka oko toga da li Hrvatska zadovoljava tada postavljene kriterije vođena je 23. decembra. Kriteriji su tada bačeni u koš, jer je Njemačka inzistirala na priznanju Hrvatske (koja nije zadovoljavala sve kriterije), a Grčka je (već tada!) stavila veto na priznanje Makedonije (koja je zadovoljavala sve kriterije). U kojoj fazi su tada bile šanse za 'mirno razdruživanje'?? Što ti je danas, lijen si ili pijan pa atipično bubaš?Carringtonov završni prijedlog o federiranju konfederaciji a la carte Slobo je odbio 5. studenog 1991. Dan prije, ekskurzionim inspiciranjem Živote Panića počela je završna faza likvidacije Vukovarskog kessela. Genšerove memoare si nadrobi u supu, toliko ti je jaka fora.

I u cemu se ovo tacno razlikuje od onoga sto sam napisao, da nije postojala koherentna i zajednicka politika Evrope prema raznim clanicama SFRJ i da je Nemacka ucenjivala partnere da Hrvatska mora da bude priznata? Ovo za mirno razdruzivanje je, priznajem, long shot. Mozda bi se desilo bez toga, a mozda i ne bi. U svakom slucaju nakon toga vise nije moglo da se desi. Priznavanje Hrvatske je stvorilo i RSK kao "samostalan" etnicki kontekst. Gensera kao tadasnjeg ministra inostranih poslova Nemacke ne bih drobio u supu, bar ne pre nego sto bih tebe udrobio. Razlike u politickom znacaju izmedju vas dvojice ipak pretezu u njegovu korist. Zao mi je ali ja cu se radije oslanjati na misljenja savremenika i aktuelnih sudionika nego na naknadnu pamet nekoga ko je u to vreme gulio skolsku klupu. Pri cemu ne nipodostavam tvoje argumente samo uspostavljam razliku.Inace, simpaticna je ta potreba da se cak i takav nitkov kakav je Tudjman brani i opravdava u korist Opceg Nacionalnog Interesa. Pa sta i da je ovako nesto izjavio samo jednom? To ga abolira od rasizma, zar ne? Mozes li da pretpostavis sta politicar koji tako nesto javno izjavljuje pod punim imenom i prezimenom intimno misli. U stvari, ne moras ni da pretpostavljas, iscurelo je dosta toga u poslednje vreme. I super sto si me podsetio/ispravio da je i druga kljucna politicka figura u Hrvatskoj u to vreme gajila iste rasisticke poglede. Da ne bude da je Tudjman sam kreirao takvu atmosferu u Hrvatskoj uz nos gomili antifasista kojima je bio okruzen. Edited August 19, 2010 by harper lee

[hazard]

Ok, kočnica povučena. Pitao bih te jednu stvar, zar iko sa zrncem inteligencije ne bi shvatio da ih je Tito(?) zajebo najstrašnije sa 'samoopredjeljenjem naroda'? I to ne post festum, nego i prije. Samoopredjeljenje naroda je neizvedivo, čak i šire od jugoslavenskih okvira. Samoopredjeljenje republika (država, poludržava, (pokrajina )) u federaciji je puno lakše izvesti na čist način. To smo vidjeli kako 90tih, tako i u puno primjera prije, zar ne?Slobo i Franjo su imali slično mišljenje od disfunkcionalnosti BiH države, koju i danas stalno imamo pred sobom, ali Franjo kako ono Englezi kažu, 'was going through the motions', i nije imao toliki problem da ju formalno prihvati kao okvir. Time je i svojim nasljednicima ostavio puno čišću situaciju, osim ako su VelikoHrvati. On je 1994. Washingtonskim sporazumom pokazao Amerikancima najbjelodanije da je stabilizirajući faktor, da zna praviti (na vrijeme) trijažu među legitimnim interesima hrvatskog naroda i države. Tamo je i tada kupio sve popuste koji su došli kasnije.Iz cijelog tog sentimenta koji prenosiš, proizlazi da je legitimni interes razriješenja srpskog nacionalnog pitanja i dalje otvoren. Čini mi se da to prepoznaju i narodi koji žive okolo. Pogotovo onaj koji mu se na najnezaključanijem frontu suprostavlja na mikrolevelu sitnim pakostima, istovremeno uspješnije realizirajući svoj suprotstavljeni interes, među ostalim zato jer ima puno bolju nacionalnu koncentraciju i poziciju.Što se tiče Republike Srpske, interesi Hrvatske kao države, pogotovo nakon Tuđmanovog odlaska, se poklapaju sa interesima Bošnjaka, a i sa interesima EU. Luđačku košulja ostaje zakopčana, medicinskih sestara i bratova neće nedostajati.

Pa pazi, samoopredeljenje naroda je moguce ako su u pitanju Slovenci, ali malo komplikovanije ako su u pitanju Srbi i Hrvati. No i dalje mislim da je bilo moguce mirno to razgraniciti, nekakvim referendumima na nivou opstina, uz ustupke naravno, i napraviti mnogo vise nacionalno zaokruzene drzave nego sto bi bio slucaj da se mirno raspala SFRJ po rep. granicama (dakle bez prateceg etnickog tumbanja) ili nego sto je sad slucaj. Mozda bi te drzave bile cudno teritorijalno ispresecane na nekim mestima, ali bi to zapravo bio dobar argument da ostanu povezane na neki nacin - npr. otvorenih granica i sa zajednickim trzistem (i mozda, u nekakvom vojnom savezu). Za Tudjmana nemam sta da dodam.Sto se tice srpskog nacionalnog pitanja - da, ono jeste i dalje otvoreno - na Kosovu i u BiH, a videcemo kako ce razvijati situacija u CG, mada mislim da tu trenutno ipak najvise zavisi od samih crnogorskih vlasti, jer Srbija tu uglavnom ne doliva ulje na vatru. U Hrvatskoj je to pitanje reseno Olujom i etnickim ciscenjem. Na vecem delu Kosova i u FBiH na slican nacin. Dakle ostaje Kosovo, gde ce se to pitanje resiti ili podelom, ili tihim ili snaznim (tj. ili u dugom ili u srednjem roku) proterivanjem ostatka Srba sa Kosova. U BiH bi to pitanje bilo, na neki duzi rok, vec reseno da Zapad ne insistira da smanjenju ingerencija RS koje vode ka njenom ukidanju ili bar obezvredjivanju. Trenutni trend u BiH ce ili rezultirati manje-vise mirnom secesijom RS ako se ikada desi situacija koja ce to dozvoliti, ili novim konfliktom. Druga opcija je da se BiH zamrzne tu gde je u administrativnom smislu, da se proglasi i zvanicno, trajno, za federalnu drzavu, i da se odustane od dalje centralizacije i da se RS omoguci da se u tim okvirima poveze da ne kazem integrise sa Srbijom koliko je moguce. Srbi nece prihvatiti ni zivot na albanskom Kosovu gde ce biti neznatna manjina sa, u njihovim ocima, nikakvom perspektivom i odakle ce biti tiho istisnuti kao sto se desavalo u jednom periodu u SFRJ, niti ce pristati na centralizovanu BiH gde ce jednog dana mozda preko 50% stanovnistva ciniti Bosnjaci. Dodatni problem je u tome sto su Srbi u RS dovoljno jaki i brojni da se sami, nezavisno batrgaju i odupiru dok su ovi na Kosovu bez podrske Srbije u skoro nemogucoj situaciji. Tako da cak i kada bi Srbija dala pristanak na ukidanje RS ne znaci da bi to islo tako glatko, jer su Srbi u BiH 90ih preuzeli stvar u svoje ruke.

[Roger Sanchez]

I u cemu se ovo tacno razlikuje od onoga sto sam napisao, da nije postojala koherentna i zajednicka politika Evrope prema raznim clanicama SFRJ i da je Nemacka ucenjivala partnere da Hrvatska mora da bude priznata? Ovo za mirno razdruzivanje je, priznajem, long shot. Mozda bi se desilo bez toga, a mozda i ne bi. U svakom slucaju nakon toga vise nije moglo da se desi. Priznavanje Hrvatske je stvorilo i RSK kao "samostalan" etnicki kontekst.

Opet niz anakronih budalaština. Njemačka je gurala priznanje Hrvatske upravo iz razloga da JNA pretvori u invazionu armiju potezom pera, + da pomogne savezniku. Zagrabi u memoare Bore Jovića, pa i haška svjedočenja - da se prisjetiš koliko je dynamic duo ozbiljno shvaćao taj moment.RSKa kao samostalan etnički kontekst stvoren je točno prije 20 godina + 2 dana. Tada kada je hrvatskom SUPu onemogućeno da se sa svojim pljucama ravnopravno potuče sa kninskim Bac-om Miletom Jasharijem.

Inace, simpaticna je ta potreba da se cak i takav nitkov kakav je Tudjman brani i opravdava u korist Opceg Nacionalnog Interesa. Pa sta i da je ovako nesto izjavio samo jednom? To ga abolira od rasizma, zar ne? Mozes li da pretpostavis sta politicar koji tako nesto javno izjavljuje pod punim imenom i prezimenom intimno misli. U stvari, ne moras ni da pretpostavljas, iscurelo je dosta toga u poslednje vreme. I super sto si me podsetio/ispravio da je i druga kljucna politicka figura u Hrvatskoj u to vreme gajila iste rasisticke poglede. Da ne bude da je Tudjman sam kreirao takvu atmosferu u Hrvatskoj uz nos gomili antifasista kojima je bio okruzen.

Tuđman je intimno dao kćer za ženu Srbinu. Tuđmanov unuk se vidio s ocem i poslije rata, kad ga je (Dejana) već Tuđman opremio sa poduzećima i novcem, i mogo mu je rasistički reć 'koji će ti quratz taj četnik?'.Što je to iscurelo u posljednje vrijeme? I dalje čekam te rasističke torrente.

[harper]

Opet niz anakronih budalaština. Njemačka je gurala priznanje Hrvatske upravo iz razloga da JNA pretvori u invazionu armiju potezom pera, + da pomogne savezniku

Ti uporno ponavljas ono sto sam napisao nakon sto prethodno to proglasis za "anakronu budalastinu". Dakle, je li Nemacka imala svoju politiku prema Hrvatskoj koja se razlikovala od, recimo, britanske? Ili nije? Ako je Nemacka imala svog saveznika u SFRJ ratu i pomagala mu kako se to moze protumaciti zajednickom evropskom politikom koju je Srbija ignorisala i zbog koje je proglasena za ekskluzivnog krivca za taj rat? Sto je bila teza sa kojom sam polemisao.Dakle, hvala sto si to rascistio. Zakljucak je da nije postojala zajednicka evropska politika i da su neki protagonisti raznih evropskih politika bili od pocetka neobjektivni na racun Srbije.