Featured Content

Nesto ne nadjoh vaki topik. Ako ima nesto slicno, reko mod da cemo ga merdzovati

Ako vas ikad uhvati nostalgija za igricama ranih devedesetih, evo rešenja - DosBox, freeware koji emulira DOS operativni sistem, čak su mu namestili i emulaciju za stari, dobri SoundBlaster 16. Pre godinu i nešto ga nisam voleo, bio je mnogo bagovit, pola igara nije radilo kako valja, a svaka DOS emulacija je spičila CPU na konstantnih 99%. Sada izgleda da su svi ti problemi rešeni.Ah, memories...

mape evolucije    

Evo i mesta za jezičke nedoumice.

Zdravo,odlučio sam da posadim svoju baštu, kako bih proizveo nešto hrane za svoju porodicu, i tako smanjio deficit u kućnom budžetu, i poboljšao kvalitet naše ishrane.Baštu opremam starim sortama, i ne koristim nikakvu hemiju. Mislim da je to najispravniji način.Znanje o tom "drevnijem" načinu sađenja bašte polako kopni, zajedno sa starijom generacijom, koju nije zahvatila boljševička industrijalizacija društva i poljoprivrede :) Plus, pokušavam da se bavim permakulturom - permanentnom agrikulturom, to jest da stvorim polu divlju baštu, koja če sarađivati sa svojom okolinom. Trava po bašti, mi recimo ne smeta, jer tako zadržavam vlagu u prvom sloju zemljišta, a mesto mene će da riljaju kišne gliste Dobrodošli su mi vaši saveti, predlozi i ideje...http://ugodrvo.blogspot.com/

Danas (juce) vest na B92:http://www.b92.net/automobili/vesti.php?yy...p;nav_id=322540 U Zastavinoj Direkciji razvoja automobila urađen je prototip ekološkog vozila na električni pogon.Direktor Direkcije za razvoj automobila Milan Popović izjavio je agenciji Beta da je prototip elektro automobila izradio tim zastavinih inženjera na bazi Juga ali u stilski drugačijoj, do sada neviđenoj verziji.Vozilo koristi elektromotor četiri kilovata, a izvor energije je klasičan akumulator, rekao je on i dodao da je maksimalna brzina vozila od 40 do 55 kilometara na sat."Iako koristi motor realitivno male snage, automobil je spreman da savlada uspon od 10 odsto", rekao je Popović.Popović je naveo da ekološki auto ima radijus kretanja do 100 kilometara u zavisnosti od brzine i uslova vožnje.Vozilo je potpuno ekološki čisto, bez emisije izduvnih gasova, a putnicima omogućava da se voze bez buke.Ekološko vozilo konstruisano je po narudžbini firme Globus auto iz Pančeva koja je zainteresovana za proizvodnju.Popović je rekao da ovakva vozila imaju perspektivu jer je, primera radi, u Kaliforniji donet propis da se do 2010. godine u saobraćaj uključi 10 odsto ekoloških vozila.Zastavina Direkcija razvoja automobila je prvi prototip ekološkog vozila radila 1999. godine, na zahtev jedne holandske firme. Tada je isporučeno 30 "čistih" automobila pod nazivom Surija, rekao je Popović.Naravno, neko je jugice na struju vec pravio u Americi, na svoju ruku:http://www.evalbum.com/762http://www.evconvert.com/article/yugo-greghttp://ecomodder.com/forum/showthread.php/...ience-2738.htmlI koji su to automobili tipa "Surija" iz 1999.? Ne mogu nista nigde da nadjem o tome. Inace bilo bi lepo kada bi se neko kod nas setio da pravi elektricna putnicka vozila.

Okej, posle Francuske (preko Beograda, kao sto je i logicno - jel da), stigoh do Italije.B&B, Montale, PiacenzaOvaj Bed & breakfast je bio "casa mia" nekih mesec dana, na periferiji grada Piacenza (region Emilia). B&B je porodicni, gospodja Parenti (vlasnica) je fenomenalno ljubazna i usluzna, sto je u neskadu sa skromnom cenom udobnog smestaja (35 evra/dan, ukljuciv i home-made dorucak, plus madam Parenti ubaci i neki kolac, tortu, pride, cisto da se nadje i gosti ne ostanu gladni. Good old-fashioned seoski turizam). Piacenza sama po sebi nije nesto specijalno (moze sve bitno da se vidi za jedan relaksirani dan). Medjutim, nalazi se na svega sat vremena vozom od Milana. Za razliku od mojih iskustava sa zeleznicom iz Francucke, u Italiji su oni sporiji, vise kasne, ali su i cene daleko pristupacnije. Mozete se, u principu, vozati okolo koliko zelite, bez neke narocite brige da ce "puci banka". S druge strane, zastoji od po 30 ili 60 minuta nisu neuobicajeni.Signora na biciklu ispred La Scale, MilanoMilano je, pretpostavljam, vec mnogo bolje poznat forumasima. Grad je verovatno meka za shopping u domenu mode, ne da je to od bilo kakvog znacaja za mene licno. U samom centru, tamo kod katedrale Duomo, pripremite se za brijanje na suvo sto se cena po restoranima tice. Malo pivo (koje, iz nepoznatih razloga, zovu "srednjim") kosta na jednom mestu celih 10, uobicajeno 9 evra. Ono sto kosta 6 (i sto zovu "malo") sluzi se iz naprstka (otprilike). Tako da ce osvezenje skupo da vas kosta (na srecu, neki Afrikanci kojih ima puno po centru, prodaju ohladjene boce vode za 1 evro po komadu, tako da necete presusiti).Fontana, RimAko imate samo malo vremena za Rim (kao sto je bio moj slucaj), jedino sto mogu da preporucim su oni "hop on hop off" autobusi. Ima nekoliko takvih linija koje staju na raznim mestima, pa se odlucite za neku od njih, vec prema interesovanjima. Uglavnom je, za one u kondiciji, i spremne da dobro ispesace izmedju "hop on hop off" stanica moguce videti prilicno toga u jednom danu, barem kada su u pitanju one zaista najcuvenije atrakcije. Za smestaj mogu da preporucim Best Western Universo, butik hotel u najstrozem centru, dosta prihvatljive cene i vrlo fensi opremnljenih (premda malih) soba. Recepcionist je bio toliko ljubazan da je, za vrlo kasnu veceru, nazvao svog drugara koji drzi restoran iza coska i rezervisao mi sto (sto se pokazalo kao vrlo dobra ideja - umesto da odem, umoran od puta i gladan u krevet, ili sto je jos gore da "veceram" neki od snackova iz mini-bara, uzivao sam u rizotou s plodovima mora, dobrom jeftinom belom vinu i dobro poznatim kanconama koje je na terasi pod pergolama pevao momak sa gitarom; zvuci cheesy, ali je dozivljaj nista manje).Ca'Tron, VenetoOstatak vremena u Italiji sam uglavnom proveo u okolini Venecije, kao i u nekim drugim mestima severne i sredisne Italije (sto ce biti u sledecem postu). Ca'Tron je nekadasnji posed venecijanskog duzda Trona, a sad pripada jednoj bankarskoj fondaciji. Nalazi se u neposrednoj blizini Venecije (20-tak minuta lokalnim vozom). Mesto je ispresecano kanalima, i onim najvecim je u stvari moguce doploviti u samu Veneciju. Inace je uglavnom pokriveno poljoprivrednim zasadima, vinogradima, a tu se nalazi i arheolosko nalaziste iz rimskog perioda (gde je bas dosla ekipa arheologa da radi u vreme kad sam ja odlazio).Cekajuci Kazanovu? ;)Venecija, ah - sta reci o njoj sto nije receno (i opevano, i naslikano, i snimljeno...) Lutanje bez ikakvog cilja i bez mape, koje se redovno zavrsavalo "gubljenjem", a zatim - jednako iznenadnim - "pronalazenjem", donelo mi je najvise zadovoljstva. Ispostavilo se da, izmedju neke tacke A i tacke B, skoro nijedanput nisam prosao istim putem (cak i kad sam to zeleo). Hotel "Tre Archi" u kome sam tamo odseo, ne bih bas mogao da preporucim (ne da je nesto posebno lose u vezi istog, vec usluga jednostavno nije za preporuku). Jedna posebno zgodna stvar u vezi Venecije je sto se za neveliki novac moze veoma brzo (za svega 2 sata) doci do Rovinja katamaranom. U povratku iz Rovinja za Veneciju sam koristio autobus i mogu reci da je to mnogo losija (i daleko duza) varijanta. (O Rovinju, drugde). edit. typo

hajde ovde da malo raspravljamo na temu tradicionalnih jela. neki su [italijani] vrlo strogi ako ne odradite po tradicionalnom receptu njihovu stvar, a nazovete je tako. nrp. to grci rade i mnogi srbi kada se vrate sa mora iz grcke kao.. "otvore im se oci" kada probaju [satro] 'carbonara'. da ne smaram previse, grci uglavnom ne koriste originalan recept, a ipak zovu to jelo tako. no... i meni je to bedno, ali sta da se radi. ja sam u fazonu... "brale.. u cetiri svoja zida ti tako i ticu u kaficu, odn. jedi i uzivaj" a sta to zapravo znaci? elem..moja pasta je sasvim ok [kada je sos u pitanju] i siguran sam da bi oni okoreli italijani uzivali u istoj. ne bih im samo spominjao imena, nego bih bio vrlo blage naravi i govorio bih im u fazonu: "questo è quello che avevo e ecco come l'ho preparato!" i oni bi siguran sam uzivali. a zasto je to bitno. oni su senzitivni, ukucajte npr na youtube 'pineapple pizza prank'. bas jebu kevu kada im odnesu ovako nesto. za mene je to hevi, ali to su italijani i treba da im sto manje dizemo pritisak! :D ono sto sam ja uzeo od njih, a tice se cuvenog 'pasta alla carbonara' jeste 'jaje'. taj krem koji jaje pravi je vr'!. zbog toga sam im do neba zahvalan!

umesto rip topika: ko je vas omiljeni boneli junak? ja sam uvek gravitirao izmedju denikenovstine martija misterije & faux-zbogom oruzije sarma mister no-a.

Pokrenuo sam ovaj topic kako bismo mogli na ovom mestu da raspravljamo o kablovskim operaterima, novim kanalima kao i o svim problemima koji muce korisnike usluga kablovskih operatera.Ono sto me trenutno zanima je kada ce krenuti titlovanje na srpskom jeziku MGM Channela za Srbiju? Inace, radi se o kanalu filmske kompanije MGM koja je od svih bivsih YU republika odabrala Srbiju kao zemlju u kojoj ce se preko kablovskih operatera emitovati program ove televizije. Trenutno, koliko je meni poznato, samo 1 kablovski operater emituje ovaj kanal i to njegovu bugarsku verziju a najverovatnije je da ce kanal biti lokalizovan (za Srbiju, u vidu posebnog rasporeda emitovanja filmova) kao i u svim drugim zemljama u kojima postoji.Posebno je zanimljivo da se kanal emituje 24/ 7 bez reklama. Trenutno zanimljivo je prikazivanje filmova ove kuce koji su osvojili Oskare a sve povodom nastupajuce dodele nagrade Oskar.MGM Channel

Pre nekoliko meseci otvorih onaj "Najgore knjige" topik, od tada sve što sam pročitao izgleda da nije bilo baš vanserijski dobro, no pre desetak dana me jedna knjiga podstakla na ovakav topik... Mislim se, imamo "šta čitate" pinovan, ali on mi nekako dođe kao "Now playing", ljudi uglavnom ubace ime knjige i rečenicu-dve najužeg opisa. A ovde bi mogli da izdvajamo knjige koje su nas baš-baš tresnule, naravno ne mislim na svetske klasike koji su ostvarili priznatu slavu, bilo bi malo bespotrebno pisati hvalospeve o svetski priznatim draguljima književnosti, radije nešto što je izašlo u poslednjih nekoliko godina. I malo širi opis knjige (ne specifično spoileri) bi dobro došao, nema mnogo svrhe hvaliti knjigu u 2-3 retka, nego da vidimo zašto je dobra i zašto vam se svidela - ako se topik primi, može da izraste u lep dajdžest kvalitetnih knjiga, gde ako vam ponestane knjiga na lageru, može da se nađe dobra sugestija za put u knjižaru. Elem, dosta o tome, otvaram topik sa:Ne sećam se koja me je knjiga tako zgrabila u prošlih godinu-dve. Možda i duže, pamtim da me je tek možda Pekićevo "Besnilo" do te mere držalo u situaciji da sam uzimao knjigu da pročitam 20-tak strana kasno uveče, a onda se osvrnem i shvatim da je prošlo već sat i po i da sam već par puta sam sebi rekao još samo jedno poglavlje.... Knjiga ima dobrih 450 sitno i gusto kucanih strana, ali sam je prošao u nekih 5-6 dana. Knjiga je naracija centralnog lika, Eve Kačadourian, u formi njenih pisama mužu. Tema knjige je Evin sin Kevin i njegovo detinjstvo, koje je kulminiralo time da Kevin pobije sedmoro đaka u njegovoj gimnaziji, u jeku svih onih pucnjava po američkim gimnazijama koje su se dosta često dešavale pre nekoliko godina. Kao što rekoh, svako poglavlje knjige je po jedno (poduže) pismo Eve, kroz koje se Eva hronološki osvrće na njihov bračni život i pre nego što su (i kako) rešili da imaju decu, i kroz Kevinovo detinjstvo, prošarano sa posećivanjem Kevina u sadašnjosti u instituciji za maloletnike gde se trenutno nalazi. Početnih 50-tak strana knjige je prilično teško za čitanje, ne samo za mene već je to nešto što sam čuo još od par ljudi dosta skoro. Čak i na engleskom, knjiga je napisana veoma, aj da kažem, intelektualnim jezikom, kao da je uloženo više od prosečnog truda da se zvuči veoma inteligentno. Ovo je možda jedino što sam našao u knjizi da nije najautentičnije - sasvim sam siguran da niko ne piše pisma na takav način, no svestan sam da je u izboru između autentičnosti jezika i mogućnosti da se priča ispriča ovo drugo važnije, pa sam spreman da sasvim zanemarim to. Međutim, kada se dođe do petog-šestog poglavlja, ovo više nisam primećivao, a i početne poteškoće da pratim težak engleski su sasvim isparile, ili sam se bar ja navikao na stil. Odatle knjiga počinje intenzivno da pleni, uživao sam u svakom poglavlju, svakoj maloj pod-pričici, toliko je sjajno opisano problematično detinjstvo (ali problematično na vrlo specifičan način) da sam želeo da se knjiga ne završi. Može se reći za knjigu da je over-analytical (ne znam kako bih lepše to rekao na maternjem), ali uopšte ne na loš način. U svakom vremenskom periodu priče, prolazimo kroz Evino osebujno razmatranje kako njene direktne situacije, tako i obuhvatnije šire slike te teme u današnjem društvu, u porodičnom okruženju, možda čak i na globalnom, pa i istorijskom nivou. Obzirom da se relativno od početka zna da je Evin sin pobio svoje vršnjake u školi, sam taj događaj nije tema knjige, više analiza samog Kevina, od rođenja pa do suđenja/zatvaranja, kao i samog događaja, šta navodi ljude da urade tako nešto, i distanciranje od uobičajenih objašnjenja (zadirkivanje u školi, nesrećna ljubav, detinjstvo puno zlostavljanja, satanizam i sekte, itd), i kroz osvrt na američko današnje društvo u kome mladi odrastaju, nudi početke teorija zašto bi srećno dete iz dobrostojeće porodice koje nema problema u školi uradilo tako nešto.Knjiga dotiče neke od tabu tema na koje do sada nisam nalazio mnogo osvrta (možda sam samo ja u pitanju), o nekim osnovnim porodičnim temama o kojima verovatno nije popularno (poželjno, rekli bi ljudi iz marketinga) pisati - koji sve faktori ulaze u planiranje/odlučivanje da li neko želi decu ili još dece, da li je moguće/društveno prihvatljivo da trudne žene imaju i drugačijih osećanja sem majčinskih za svoje nerođeno dete, šta znači ako se materinski instinkti jednostavno ne pojave kada je 9 od 10 ljudi spremno da se zakune da oni uvek dolaze uz majčinstvo, šta ako direktno po rođenju majka ne oseća direktnu vezanost i bezuslovnu ljubav za svoje dete kao što opet ogromna većina ljudi tvrdi da dolazi po defaultu (ovo je svojevrsni tabu, a da naglasim da je pisac ove knjige žena), šta ako je najveći neprijatelj u vašem životu vaš rođeni sin koji kao da od najmanjih nogu vodi pravi psihološki rat protiv vas, i ono zaista jezivo - da li je moguće da se neka deca rađaju jednostavno zla (knjiga ne sugeriše to, na čitaocu je da odluči kako je Kevinov odnos sa majkom i ocem razvijao njegovu ličnost)?Uopšte - ko se od nas nije zapitao "kako li je roditeljima onih ludaka koji su ušetali u školu i krenuli da pucaju", naravno da je u pitanju fikcija i da Lionel Shriver nema direktan uvid u to kako bi se osećala da se to zaista njoj desilo, ali u odsustvu istog, ova knjiga donosi fascinantnu moguću perspektivu.Ne znam da li je prevedena kod nas, našao sam par novinskih članaka o "Moramo da pričamo o Kevinu" naslovu, uglavnom iizveštaje o nagradama koje je knjiga dobila. Ako niste navikli da čitate na engleskom, gnjavite eventualne prijatelje koje imate u izdavačkim kućama da se ovo što pre prevede. Možda i postoji već prevod na nekom od srodnih jezika u komšiluku.

Izgleda da nemamo temu o ambijentalnoj muzici i dronu. Pošteno bi možda bilo krenuti sa BE, koji je rado i često slušan na ovom pdfu i ima brojne svoje poštovaoce, ali da preskočimo protokol i pređemo na stvar:     William Basinski - The Clocktower at the Beach     Kao kontrast svetloplavim tonovima koji krase omot, ovo je mračni, trodelni dron koji je Bašinski snimio u San Francisku još 1979. godine, a ove po prvi put objavio. Za razliku od zrelijih i suptilijnih radova ovaj je direktniji, ali mu ne manjka šarma i ne zvuči zastarelo.   https://lineimprint.bandcamp.com/album/the-clocktower-at-the-beach-1979   https://www.youtube.com/watch?v=lLlwBZFpT6Y  

https://www.netflix.com/hr/title/81756069?s=i&trkid=260108134&vlang=hr   tek dodato a svi hvale

Kao veliki fan igara ovo ne propuštam Upravo je objavljeno, iznenađujući 15. januar premijera... moram priznati da je nisam očekivao pre leta sledeće godine.https://www.instagram.com/p/CkduthfOqmF/?igshid=MDJmNzVkMjY= Sent from my DN2103 using Tapatalk  

Prepoucite neki dokumentarac!

Random, kako padne...      

ne znam da li je slicnog topika bilo (a i da jeste, boli me kurac, nek moderacija merdzuje), uglavnom sredjujem novu gajbu i svaki cas mi iskoci neki problem koji ne umem da resim. da krenemo odavde: sta raditi ako vam bosanac okreci i radijatore prskalicom? skidati to, i cime, ili ignorisati do zime?pederi stop.u sledecem broju slede pitanja u vezi 1) smrada iz ves masine 2) otpusavanja slivnika u tus kabini koji se napunio, masala, malterom.ps. da ne bude da samo postavljam pitanja, evo i saveta: posle krecenja staviti rasecenu jabuku u sobu, ona nekako eliminise isparenja. ne da sam ja probao, spavo sam u smrdljivom pa me bolela glava... ali sam cuo iz dva izvora, znaci sigurno je istina.

Kao sto naslov kaze, interesuje me da li neko ima iskustva sa imigracijom u Rep. Irsku, koliko je komplikovan proces, kolike su sanse za tako nesto i tome slicne stvari?

Konacno da malo udahnem. Nisam ni znao da se nesto desava kod DIFa dok me nije cerka nazvala, cujem u glasu da joj je frka, kaze stigla policija bas njih puno, ona zaglavljena u masi. Sva sreca NS mali pa sam brzo stigao i izvukao nju i drugaricu, ovi idioti krenuli da tuku, suzavac itd. Napravili su kordon ispred ulaza, medjutim, bili su neki momci u zgradi i kroz prozore na prizemlju obavestavali sta se desava. Ostavio decu u hladu i kao da malo obidjem zgradu, ovi momci poceli da vicu drugi ulaz, drugi ulaz. Nas desetak, mozda vise, dotrcali prvi, tamo policija sklanja barikade sa ulaza, strunjace i stolove, i koristi ih da gura ljude. Odmah je pocelo tvrdo, meni crveno pred ocima, iscupali im one strunjace, polomljen jedan sto, ja pao preko neke klupe, ludilo totalno. U guzvi nesto policije ostalo odseceno od ove glavne grupe. Dvojica uniformisanih ali bez opreme za razbijanje nereda se odmah predali, stali uza zid i kuliraju, ove sa slemovima jednog po jednog odvlacili, opkolili, stojali oko njih. Nesto su se malo bunili, pokusali da se probiju, ali puno mase oko njih. Posle su i tu stali, nudili im ljudi vodu, ali nece. Nisu se hvatali za pendreke, suzavac, itd. Dok se to desavalo, neko je nekako izneo dekana napolje ispred vrata, posle ga jedva podigli i odvukli par koraka dalje, ostalo se sve videlo na snimcima.Moj utisak je bio da su mislili da ce lagano izaci na taj drugi ulaz, da nisu ocekivali ovakav bes i snagu. Plus ovo oko mene su bili stvarno veliki i jaki momci, i to bez straha, odlucno, samo je bio toliki bes da sam mislio da ce lincovati onog dekana.Posle cujem da sam bio 'na televizoru', optuzila me majka da hocu tako staru da je ubijem srckom..