Beograd

[Mp40]

jednom sam davao neku sicu nekom malom cigi a jedna gospodja sa istim ovim ko i ti mi kaze: Sto mu dajes, oni to sve daju kriminalcima za koje rade. Ja je pitam: a jel znas sta bude ako ne donese koliko mu je propisao?Dakle, posto nisam u stanju da celu krivu drinu ispravim kako treba i "sistemski" resim problem, ovo mi je najbolje sto mogu za sad...

[harper lee]

jednom sam davao neku sicu nekom malom cigi a jedna gospodja sa istim ovim ko i ti mi kaze: Sto mu dajes, oni to sve daju kriminalcima za koje rade. Ja je pitam: a jel znas sta bude ako ne donese koliko mu je propisao?Dakle, posto nisam u stanju da celu krivu drinu ispravim kako treba i "sistemski" resim problem, ovo mi je najbolje sto mogu za sad...

Da, kapiram, moze i iz tog ugla da se gleda. Strasno je to sta se radi sa tom "industrijom", to je verovatno najmasovniji i najsveobuhvatniji zlocin koji se svakodnevno odvija u Srbiji a da gotovo niko i ne prica o tome.

[Shan Jan]

Ta kriva drina se ispravlja onim akcijama poput liceulice. Sto se naseg angazmana tice naravno a drzavu boli tuki... Evo kako je to uradjeno u Lisabonu:

Град без „деце улице”Већ годинама у Лисабону нема деце просјака што је призор неуобичајен за европске престонице и велике градовеЛисабон – За разлику од неких других европских престоница, међу којима је и Београд, међу децом у Лисабону нема просјака и бескућника. Некада није било тако. Много деце живело је на стрмој лисабонској калдрми, а проблем „деце улице” кулминирао је 1989. године када су град и предграђа били пуни деце о којима нико није бринуо.Грађани и држава су били вољни да реше овај проблем, па је у трци за градоначелника победио кандидат који је обећао да ће решити проблем „деце улице”. Читаво друштво и држава са својим ресурсима стали су иза ове иницијативе и са интересовањем приступили проблему.У то време Португалија је бележила знатан прилив сиромашних емиграната из Бразила. Многи од њих насељавали су Понтињо и Марвилу, предграђа Лисабона у којима су градили фавеле. Из лоших и неурбанизованих услова живота у предграђима, деца су уместо у школу ишла у центар града да џепаре и просе. Остајала су ту да живе.Према речима стручњака из невладиног Института за бригу о деци – стање је било равно хуманитарној катастрофи. Хиљаде деце је спавало на плочницима, у метро станицама, напуштеним колима и топлим шахтовима. Било је то 15 година после португалске „каранфилске револуције” када је срушен ауторитарни диктаторски режим и успостављена либерална демократија.Држава је добила новац из фондова Европске уније за сузбијање сиромаштва и кренула у акцију преносећи социјална овлашћења на невладине организације.Институт је запослио мултидисциплинарну екипу социјалних радника, социолога, педагога, учитеља и аниматора. Тако је решаван и проблем незапослености ових стручних кадрова. Њихов заједнички циљ био је да се приближе деци улице и покушају да их укључе у друштво. Истовремено, промењен је закон о социјалним давањима и родитељи нису више могли да остваре право на помоћ без потврде да њихова деца иду у школу. Велики број родитеља у то време, углавном наркомана, није бринуо да ли деца проводе време у школи или на улици.Деци улице, осуђеној на прерано сазревање и живот без детињства први су пришли млади аниматори и циркузанти, чија је улога била да освоје симпатије најмлађих и да се ненаметљиво зближе са њима. Поред кловновског костима који су навлачили када су желели да забаве и насмеју децу, аниматори су у својим комбијима имали и компјутере, видео игрице и друштвене игре којима су привлачили децу. Организовали су музичке и ликовне радионице на улици. Са сваким дететом радило је двоје аниматора. Убрзо су деца у аниматорима почела да налазе своје узоре који су им недостајали.После неколико недеља усвајања нових вредности које су представљали млади аниматори, деца почињу да показују интересовање за учење. Тада су на сцену ступиле учитељице које су имале задатак да организују уличне школе. Њихов циљ је био да описмене сву децу без много формалности и то им је успело. За то време око уличних школа у Лисабону отваране су сигурне куће – станови у којима су деца могла да се друже, преспавају и да пресвуку одећу. Отворена су бесплатна јавна купатила и кухиње и деца су навикла да у њих долазе.Све је било спремно за последњи корак − склањање деце са улице и смештање у неку друштвену институцију – свратиште које наликује породици. Са децом која су имала родитеље радили су стручњаци који су помагали сиромашним породицама чија су деца ишла у школу. Институт је у свим проблематичним насељима проналазио сараднике међу људима који су имали утицај у локалној заједници. Хероји улице приповедали су деци зашто је школа добра, а улица није.Одлучна друштвена акција се исплатила и у Лисабону су поносни због тога. Данас нема потребе за уличном наставом. Систем дечје заштите је додатно усавршен за збрињавање деце пре него што постану бескућници. Све то је био део широке друштвене акције коју су материјално снажно помогле држава и ЕУ, а циљ је био да се људима омогуће пристојни услови за живот.Фавеле у предграђима су срушене, а њихови станари су усељени у зграде подигнуте на истом месту. Већ годинама у Лисабону нема деце просјака, што је призор неуобичајен за Европу.

[S.L.]

Jedan drugar me je ubeđivao kako ganci ne umeju da izvade ličnu kartu pa su zato osuđeni na prosjačenje. Nije znao da mi odgovori kako onda umeju da se nakače na strujnu mrežu ili preprave dijanu.Kao ni zašto svaki od njih ima mobilni a nemaju šta da jedu..Po tom pitanju se slažem sa gore napisanim u vezi prosjačenja. Svako bira u šta će da veruje.Nego, što se tiče posla za 150e.Kum mi je radio u kladionici za tu cifru (12.000-15.000 tokom par godina), i na kraju batalio. Uvideo je čovek od tih para jedna osoba može da preživi, ali na duži rok, nikome nije cilj samo puko preživljavanje. Hteo ili ne, svako mora da nađe posao koji ce hraniti celu porodicu, a ne samo jedna usta. Na poslu sa 15.000 čovek sa porodicom izgubi mesec dana i opet ostane gladan. I koja je poenta raditi?Ne slažem se sa konstatacijom da je vredniji fizički rad od umnog. Čak ni da su jednaki.Razlika je u ulaganju. Neko ko provede 5 godina u savladavanju bilo kog znanja bi bio oštećen u slučaju iste plate.Druga stvar je što su mnogi poslovi totalno nerealno plaćeni.Potpuno je neshvatljivo da dobar arhitekta ima manje para od osrednjeg pevača.

[Аврам Гојић]

gradonačelnik voli tajkune, a staaari Beograđani vole platane. u toj dihotomiji nema mesta za prosjačiće i ostale ljude.

[hazard]

jednom sam davao neku sicu nekom malom cigi a jedna gospodja sa istim ovim ko i ti mi kaze: Sto mu dajes, oni to sve daju kriminalcima za koje rade. Ja je pitam: a jel znas sta bude ako ne donese koliko mu je propisao?Dakle, posto nisam u stanju da celu krivu drinu ispravim kako treba i "sistemski" resim problem, ovo mi je najbolje sto mogu za sad...

Mislim, moze tako da se gleda. A moze i da se gleda ovako - kada niko ne bi davao tim cigancicima ni paru, ti kriminalci sto ih koriste bi odustali od tog posla jer bi shvatili da od toga vise nema vajde.Kad mu dajes pare, zapravo doprinosis problemu.Ja sam inace previse puta video (sto u Srbiji, sto u inostranstvu) kako prosjak prazni kacket pun kesa u dzep, a onda opet stavlja prazan kacket (ili ostavi koju kovanicu) pa nastavlja da prosi. Zato ja prosjacima u principu nikada ne dajem nista. Dok sam npr. spreman da udelim koji dinar ulicnim sviracima (pod uslovom da bar solidno umeju da rukuju instrumentom), dekicama koji prodaju cvece i kisobrane, i tako dalje.

[Lezilebovich]

Kad pomenuste svirače... Ima jedan dečko, svako jutro u radničkom plavom odelu, svira gitaru i usnu harmoniku u prolazu kod zelenjaka, nakon što se preprodavci sklone. Veze nema sa sviranjem i ne čuje se od žamora i radija Studija B, ali je svako jutro tu. I uvek se obradujem kad ga vidim, jer to znači da ne moram da se laktam kroz podzemni... A što se tiče cigančića, meni se kao najprihvatljivije rešenje čini da im kupim čokoladicu/sok.

Edited December 3, 2010 by Lezilebovich

[hazard]

A što se tiče cigančića, meni se kao najprihvatljivije rešenje čini da im kupim čokoladicu/sok.

To je ok, pod uslovom da ih nateras da jedu/piju pred tobom....

[Muwan]

Није рад у питању него седење испод парчета платна на парчету бетона, што комотно може да ти буде допунски посао поред основног.

Brate mili, ja isto sedim na poslu i nisam fizički angažovan, pa to ne znači da bih ga radio za 15k.Osam sati sedenja na jednom mestu je poprilično vremena. A vreme je prilično dragocena roba, kako da ti kažem. Štaviše, to je najdragocenija roba koju svako od nas ima. Dajemo je u zamenu za nešto što treba da nam omogući da platimo račune i prehranimo porodice (gledano iz nekog prosečnog ugla). Ulaganje 8 do 10 sati svog dnevnog vremena za iznos kojim ne možeš ni račune da platiš a kamoli porodicu da prehraniš, potpuno je neisplativo. Čista cost-benefit logika. I ne možeš da kriviš ljude što se ne odazivaju na tu fenomenalnu ponudu.Inače, jedan od bivših direktora u mojoj firmi, proveo je par godina u Beogradu, dolazi iz čistog, nepatvorenog kapitalizma i imao je samo jednu reč kojom je opisivao plate kasirki u supermarketima, prodavačica u buticima i prodavaca u kioscima: slavery.Posebno je analizirao prodavačice iz butika, tvrdeći da to ima nekog smisla jedino ako su na studijama pa koriste silnu bleju na poslu da uče. Inače, sedeti uzaludan osam sati negde za 150 evra, predstavlja teško arčenje života uzalud. Ovo su, ponavljam, reči čoveka koji dolazi iz surovog kapitalističkog sistema. Pa ti vidi.

[nautilus]

Jagode: Stara je jedne godine odlucila da nije dovoljno to sto sljaka po kuci nego da je potrebno da zaradi neki stvaran novac. Izdrzala je jedan dan. Radilo se od zore do mraka sa jednom pauzom za neki jadan obrok. Dva dana je bila ukocena od saginjanja uz najgoru glavobolju u zivotu i vise joj ni u najgorem siromastvu nije palo na pamet da to radi. Plus ju je ujeo krpelj. Najgori posao koji je radila u zivotu. Moja mati je zena koja je itekako navikla na seoske poslove.Gradjevina:  Prije par godina na jednom beogradskom gradilistu su poginula dva radnika u roku od 7 dana. Zastita je nikakva, nema HTZ opreme i niko se ne brine o tome. Malo njih je osigurano, pogotovo ne argeti. Radi se od zore do mraka, po svim vremenskim uslovima, kasni se sa platama, sefovi gangsteri koji divljaju i zahtjevaju da se rade neke vratolomne stvari.  Znam ljude koji su gripozni isli na posao u sred zime. Mazge koje govore.Terenska prodaja osiguranja: Klasicna piramida koja se radi na procenat od premije. Potrebno je beskrajno mnogo puta ponoviti istu glupu pricu a zarada je bijedna. Ko u ovoj drzavi ima para da placa zivotno osiguranje? Mislim, ima ljudi ali ce ti direktno otici u osiguravajucu kucu. Bio sam na nekom seminaru ekipe koja se bavi sa tim. Klasican multilevel i hvatanje nesrecnika koji traze neku nadu za posao. Imali su i cinove i sve ostalo.Plata od 150 evra. Svojevremeno sam radio i za manje kako bi uhvatio uslov za pravosudni. Trecina od toga ode na prevoz i na hranu na poslu. Ostaje ti stotinjak evra za zivot, odjecu, obucu, rezije. Ono 300 dinara dnevno. Kruh i mlijeko su 100 dinara.

[Shan Jan]

...

Edited December 3, 2010 by Shan Jan

[Timothy Leary]

Taj zaradjuje mnogo vise od tih 15.000 mesecno, samo sto veci deo zaradjuje za druge a njemu/njoj ostane neka crkavica kad plati gazdi mesto za prosjacenje, "zastitu", par komada kartona i najlona u nekom od slamova i druga gazdina kurodizanja po potrebi. Taj gazda od tvoje solidarnosti i mekog srca zivi u ekskluzivnoj kuci, vozi skupa kola (uglavnom dzipove), a ono sto mu preostane kad namiri svoj visoki standard zivota trosi na to da obezbedi prevoz dodatnih legitimnih jadnika u neki od vecih gradova kako bi rasirio biznis i zaradio jos vise. Gazda, inace, ima razgranatiji posao od toga. Drugi legitimni jadnici za njega peru sofersajbne na semaforima, skupljaju sirovine (uglavnom metal), prodaju kradenu i svercovanu robu ili dzepare, vec kako je ko i za sta sposoban. Radi se o ubedljivo najvecoj eksploataciji siromasnih i nesrecnih ljudi u Srbiji.

Da se nadovežem na priču, nešto sličnohttp://www.blic.rs/Vesti/Svet/221483/U-Parizu-raskrinkana-mreza-devojcica-dzeparosa-iz-BiH

U Parizu raskrinkana mreža devojčica džeparoša iz BiHBeta | 03. 12. 2010. - 23:58h | Foto: Reuters-Ilustracija | Komentara: 0PARIZ - U Francuskoj i Italiji su uhapšeni organizatori mreže devojčica džeparoša iz Bosne i Hercegovine koje su po Parizu krale pod pretnjom batina, opekotina od cigareta i silovanja, saopštile su danas francuske vlasti.Prema rečima pariskog tužioca Žan-Kloda Marena, ovo je najveća i najbolje organizovana mreža te vrste ikada otkrivena na području Pariza.Vođa te organizacije, 58-godišnji državljanin BiH, trošio je novac za kupovinu luksuznih automobila i poseda u Italiji, kao i na kockanje u kazinima, rekao je novinarima Maren. * Veruje se da je grupa prisvojila skoro četiri miliona evra, a jedna devojčica je za dan ukrala 100.000 evra.Devojčice su imale zadatak da u pariskom metrou i na mestima koja posećuju turisti otimaju novčanike i tašne, a "dnevno su morale da donesu najmanje 300 evra", naveo je Maren.Ukoliko im to ne bi pošlo za rukom, dodao je pariski tužilac, "tukli su ih, pekli cigaretama i povremeno silovali".Vođa organizacije, čije ime nije navedeno, i njegova dva sina, uhapšeni su u utorak u Italiji, a očekuje se njihovo izručenje francuskim vlastima.Uhapšeno je 18 ljudi, a protiv većine će narednih dana biti podignute optužnice.Devojčice su iz BiH dovođene u Francusku, gde su učene da kradu, a neke su, prema rečima francuskih zvaničnika, porodice prodale članovima mreže.

[Hella]

Na kraju ces reci da nije sve u lovi.

Наравно. Види како, нпр. злато јебе кеву, a пре три године је било дупло јевтиније. Овим темпом ће до краја 2011. коштати око 1.700, па предузми нешто у том смеру како би ти се Фонд за богаћење гонича робова попунио.

The Shanghai Gold Exchange revealed today it had imported nearly 500% more gold in the past ten months than it did in all of last year, according to Bloomberg.That's 209 tonnes of gold already, compared to 45 tonnes last year.

Eto, ljudi ne rade jer ne vole? Pa NIJE mu ponudio 70 tisuca nego 15. Zato nece da radi!!!

Неће да раде ни за 107.000. Неће да буду дрвосече, неће да беру малине, неће да чувају паркинге, шта онда хоће? Да се учлане у неку патриотску странку, па да их Ђилас доји? Јел то неки посао достојан београдског богочовека?

SNS: Većina u koaliciji sa SRS3. decembar 2010. | 16:26 | Izvor: TanjugBeograd -- Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić izjavio je da je u Beogradu vladajuća većina napravila koaliciju sa radikalima. ...Prema njegovim rečima, u upravne i nadzorne odbore beogradskih preduzeća, među kojima su GSP, "Gradske pijace", "Beogradske elektrane", "Infostan", Ada Ciganlija, "Zelenilo Beograd", "Beogradput", "Gradsko stambeno", postavljen je 31 radikal.

[Hella]

Најстарији Београђани ће од данас моћи да уживају у дотираном гријању.

Do sada prijavilo oko 200 najsiromašnijih penzionera, a prvih deset sa liste će dobiti propratna administrativna dokumenta i članske karte Fonda solidarnosti, kaže sekretarka udruženja Maja Nikolić. "Interesovanje je iznad svih očekivanja zbog čega je akcija produzena do Nove godine, a najviše prijavljenih, oko devedeset odsto, je iz Beograda", navela je Nikolićeva.

[Ryan Franco]

dosadno je ovo. kad ćemo opet da biramo najjači kraj/naselje?ili to ili da se razilazimo: