Beograd

[kapetanm]

Imali neko od forumaša da zna o kome delu Zvezdare se govori?

 

У ствари већи део Звездаре, ван шуме, био је кукурузиште. И мој крај је у то време био њива коју је неки сељак - власник испарцелисао и распродао

[bigvlada]

Jeremija Stanojević

Jeremija Stanojević, pukovnik Jugoslovenske vojske.
Pravi primer na delu ljubavi prema svom gradu.
Između 1929. i 1932. sistematski fotografisao ulice Beograda.

Poreklom iz poznate srpske porodice XIX veka, čiji je predak knez Stanoje, jedan od onih posečenih knezova 1804. god. Deda Jeremija, po kome nosi ime bio je, kako se to onda govorilo, «sovjetnik, popečitelj, polkovnik i kavaler» Oženio se kćerkom prote Mateje Nenadovića, Marijom, pa je tom vezom bio u srodstvu i Karađorđevićima.(Sinovica prote Mateje bila je Persida, žena kneza Aleksandra). I za vreme kneza Aleksandra Jeremija - deda bio je ministar pravosuđa i prosvete.
Posle ubistva kneza Mihaila porodice Stanojević i Nenadović proterane su iz Srbije, jer su optužene za organizovanje ubistva. Deda Jeremije Stanojevića je oslobođen usled nedostatka dokaza, ali mu je konfiskovana imovina i proteran je sa celom porodicom u inostranstvo. Ocu našeg Jeremije, Vitomiru, tada je bilo jedanaest godina.
Vitomir se u inostranstvu oženio Jelisavetom Longinović kćerkom prote Simeona Longinovića iz Srpskog Itebeja. Dok su živeli u Nemačkoj, Karlsrueu, rodio im se sin Jeremija, 1881. Sledeće godine porodica se vratila u Srbiju, jer je pomilovana, pa je Jeremija kršten u Beogradu i u crkvenim knjigama upisan kao da je rođen u Beogradu.
U porodici vezanoj za književnost (babin brat je Ljubomir Nenadović, stric dr Dragiša Stanojević, publicista) i politiku, Jeremija Stanojević je već sa tri godine naučio da čita i piše. A do osme godine pročitao je masu srpskih književnih dela i narodnih umotvorina.
Sa šesnaest godina je maturirao. Konkurisao za Vojnu akademiju, jer mu je ideal bio vojnički poziv. Ali iz političkih razloga nije bio primljen, pa se upisao na studije istorije, jer ga je to takođe interesovalo. Ipak, pokušao je i sledeće godine opet da se upiše na vojnu akademiju, ali opet bezuspešno. Tek u trećem pokušaju je uspeo, 1900. god, kad se politička klima u Srbiji promenila.
Školovanje u Akademiji završio je za tri godine, kao trinaesti od 182 pitomca.
1908, za vreme aneksione krize obučavao je đake – dobrovoljce okupljene oko «Narodne odbrane». 1911. postao je član organizacije «Ujedinjenje ili smrt», poznatije kao «Crna ruka».
U oba Balkanska i u Prvom svetskom ratu, kao kapetan druge klase, i komandir čete, istakao se hrabrošću, i za to svaki put bio odlikovan.
Posle rata postao klasni starešina, a zatim profesor na Vojnoj akademiji
1938. postavljen za načelnika Istorijskog odeljenja Glavnog generalštaba, gde ga je zatekao Drugi sv. rat.
Rat je proveo u zarobljeništvu, odakle se vratio s obolelim srcem. Dobio je penziju i poživeo do 1950.
Bio je od ljudi koji mnogo rad na sebi. Kao mladić, smatrao da mu preterana zadubljenost u knjige i bujna mašta šteti, i zato se i opredelio za vojni poziv. Tad je shvatio i značaj sporta, kojem je kasnije u životu posvetio dosta pažnje. Sam je u oštrom maršu prepešačio veliki deo Srbije, a jednom prilikom je izveo i sportski podvig o kome je pisala i ondašnja štampa. Skočio je sa Savskog mosta u punoj ratnoj opremi i isplivao na obalu.
Bio je temeljan, uporan, izuzetno disciplinovan i strog, pre svega prema sebi. Zato je i nosio nadimak «Ješa Disciplina».
Kulturan, načitan, i esteta imao je mnogo prijatelja među umetnicima i bogatu biblioteku.
U slobodnim časovima, sem čitanja bavio se i filatelijom i skupljanjem narodnih nošnji.

Veoma se interesovao za istoriju Beograda, a posebno topografiju. Nameravao je i da napiše topografsku istoriju Beograda, pa je godinama prikupljao raznoliku dokumentaciju o tome. Skupljao je gravire, planove, stare fotografije i razglednice Beograda, beležio kazivanja starih Beograđana, obilazio terene gde su se zidale nove zgrade, da bi zabeležio tragove prošlosti pri izradi temelja. Uticao je na vlasnike zemljišta da nađene predmete predaju muzeju grada. U tome je došao na ideju da sistematski fotografiše ulice Beograda.
Ali, sav prikupljeni materijal Stanojević je držao u sanducima koje je čuvao u zgradi Vojne akademije. U bombardovanju 6. aprila ova zgrada je izgorela, a s njom i sva prikupljena dokumentacija o Beogradu. Delić tog velikog paketa, zbirka fotografija, koja se sad nalazi u Muzeju grada slučajno je sačuvana u kući Jeremije Stanojevića, gde se nekim srećnim čudom zatekla.
Zbirka je zatim preživela i bombardovanje 1944, pa sačekala svog autora da se vrati iz zarobljeništva.
Na poleđini svake od fotografija koje predstavljaju zgrade srušene u bombardovanjima Jeremija je pedantno dopisao taj tragični podatak.
Posle smrti Jeremije Stanojevića, Muzej grada Beograda otkupio je Zbirku.
Uz novopronađene i dodate nešto kasnije, ukupan broj u Zbirci iznosi: 2290 fotografija ulica Beograda.

Ako ništa drugo, Jeremija Stanojević zaslužio je bar da jedna ulica u Beogradu ponese njegovo ime.

 

http://beogradska.blog.rs/blog/beogradska/generalna/2009/01/21/jeremija-stanojevic

 

Jedna od fotografija, meni fascinantna. Kada gledamo stare fotografije Beograda, divimo se zgradama podignutim za vreme kraljevine. Međutim, kada se fotoaparat usmeri nekoliko metara levo ili desno od njih, vidimo koliko je Beograd i dalje bio palanka i koliko je stanovništvo teško živelo. Električno osvetljenje, vodovod, kanalizacija, grejanje i putevi će morati da čekaju još koju deceniju.

 

Ovako je izgledao i današnji bulevar Franše D'Eperea.  

[Tihajeza]

teško da je to bulevar franše d'eperea, ne može da se skupština odatle. možda bulevar revolucije.

 

sa tapatoka

[salerokada]

Jel Djoko Vjestica imao neke veze sa tim vodoskokom? Ja sam prilicno davno cuo da ljudi to zovu djokina strcaljka. Ne znam samo koliko je bio rasprostranjen taj naziv.

 

Kako sam ja čuo negde (valjda na radiju Studio B) Đoko je putovao svetom i kada mu se nešto napolju svidi on je tražio da se to napravi i kod nas. Navodno je vodoskok na Adi nastao kao kopija onog na ženevskom jezeru.

 

[*edited by mod]

Kako sam ja čuo negde (valjda na radiju Studio B) Đoko je putovao svetom i kada mu se nešto napolju svidi on je tražio da se to napravi i kod nas. Navodno je vodoskok na Adi nastao kao kopija onog na ženevskom jezeru.

 

 

 

Kako sam ja cuo Djoko se jednom preobukao u prosjacko odelo i posao po svetu da okusa ljude. Tako dodje jednom prosjaku, koji nije imao nigde nista, pod dragim Bogom, nego je bio sav u zivoj rani, gde su se bili i crvi zakotili. Kad ga Djoko zamoli da mu sto udijeli, prosjak mu rece: "Ja ti nemam nista dati do ovih crva", pa se masi rukom, te izvadi iz rane punu saku crva i dade prosjaku Djoku, jer je znao da ne valja prosjaka odbiti. Djoko primi crve, koji se u njegovoj ruci pretvorise u zute dukate. On ih vrati bolesnome prosjaku, pa se za nj pomoli Titu i spase ga muke i nevolje.

[hazard]

У ствари већи део Звездаре, ван шуме, био је кукурузиште. И мој крај је у то време био њива коју је неки сељак - власник испарцелисао и распродао

+1

[katamaran]

teško da je to bulevar franše d'eperea, ne može da se skupština odatle. možda bulevar revolucije.

 

sa tapatoka

Ovo je Vracar. Negde oko Kalenic pijace.

 

 

edit: Krunska

 

Kako sam ja čuo negde (valjda na radiju Studio B) Đoko je putovao svetom i kada mu se nešto napolju svidi on je tražio da se to napravi i kod nas. Navodno je vodoskok na Adi nastao kao kopija onog na ženevskom jezeru.

 

Jos nisam cuo da ga neko zove Djokina strcaljka. Mislio sam da je neka interna zajebancija jer mi je majka radila sa njegovom zenom u JAT-u ali ona insistira da je procitala negde u novinama.

Edited October 14, 2014 by katamaran

[ajgor]

 

 

 

Jos nisam cuo da ga neko zove Djokina strcaljka. Mislio sam da je neka interna zajebancija jer mi je majka radila sa njegovom zenom u JAT-u ali ona insistira da je procitala negde u novinama.

 

Sada se zaboravilo, ali jedan od zanimljivijih naziva koje su beogradski mangupi onomad nadevali je i "Radmilin bide"za tada novoobnovljenu fontanu na trgu Marksa i Engelsa, u vreme šminkanja centra grada pred samit nesvrstanih 1989. 

[bigvlada]

 

 

Ovako je izgledao i današnji bulevar Franše D'Eperea.  

 

 

 

 

 

[salerokada]

Kako sam ja cuo Djoko se jednom preobukao u prosjacko odelo i posao po svetu da okusa ljude.

 

Lepo se ti zezaš. Ja sam samo napisao kako sam čuo. Bukvalno su tako pričali.

 

[kud u maglu Simoviću]

može li informacija za mene neupućenog, kako sutra oko 14h stići s nbgd-a na dorčol?

[belch]

 

 

Tokom održavanja javnog skupa "Vojna parada – Beograd 2014" za saobraćaj će do četvrka, 16. oktobra, u 20 časova biti zatvoreni Bulevar Nikole Tesle i Ulica Ušće, saopšteno je iz Sekretarijata za saobraćaj.

 

Bulevar Nikole Tesle, od Bulevara Mihajla Pupina do Trešnjinog cveta, biće zatvoren do 16. oktobra u 20 časova. Deo Bulevara Nikole Tesle, od Ulice trešnjinog cveta do Džona Kenedija, sutra i u sredu, 15. oktobra, od 14 do 18 časova, i u četvrtak, 16. oktobra, od 8 do 20 časova takođe će biti zatvoren za saobraćaj.

 

 

 

 

Ulica ušće, od Bulevara Nikole Tesle (izlaz iz PC "Ušće") do Bulevara Nikole Tesle, (prolaz ispod Brankovog mosta iz pravca Starog Sajmišta) takođe će do četvrtka,16. oktobra, u 20 časova biti zatvorena za saobraćaj.

 

Zbog održavanja "Vojne parade – Beograd 2014" doći će do promene režima rada linija javnog gradskog prevoza.

 

Vozila sa linija 84, 704, 706 i 707 će se umesto Bulevarom Nikole Tesle, na delu od Brankovog mosta do Glavne ulice u Zemunu, u oba smera, u navedenom periodu kretati Bulevarom Mihaila Pupina, Aleksandra Dubčeka, Nikolaja Ostrovskog, Avijatičarski trg i dalje redovnim trasama. Vozila sa linije 15 će umesto Bulevarom Nikole Tesle, na delu od Brankovog mosta do Ulice 22. oktobra u Zemunu, u oba smera, u navedenom periodu saobraćati Bulevarom Mihaila Pupina, Aleksandra Dubčeka, 22. oktobra i dalje redovnom trasom.ž

 

U smeru ka okretnici "Novi Beograd – Toplana" vozila sa linije 60 ići će sledećom trasom: Brankov most – Milentija Popovića – interna saobraćajnica – Vladimira Popovića – Zemunski put – Brodarska i dalje redovnom trasom, dok će u smeru ka Zelenom vencu vozila sa ove linije koristiti redovnu trasu.

 

Vozila će na izmenjenom delu trase koristiti sva postojeća stajališta javnog gradskog saobraćajnog prevoza.

 

[kud u maglu Simoviću]

danke

:)

[Frank Pembleton]

može li informacija za mene neupućenog, kako sutra oko 14h stići s nbgd-a na dorčol?

Čamcem

[kud u maglu Simoviću]

nemam
:(

 

zar ne paradiraju i po reci?