Beograd

[namenski]

Polazak jedinog prevoznog sredstva za niz Dunav, nista autobus, nista voz, samo Dunav.

Linija Beograd - Kladovo, prijem putnika.

 

[Аврам Гојић]

koliko je trajao put?

[namenski]

Ovako je, otprilike, izgledala Zupa koju smo pominjali.

Na poslu, doduse 1943. godine.

 

[namenski]

A ovako se kupalo dok je Ada bila divljina i daleko, 1960.

 

[namenski]

koliko je trajao put?

Ne znam tacno, moracu da pogledam redove voznje, ali je bogami uzvodno mogao da potraje i dva dana.

Nije bilo jezera, Djerdap je bio divljina.

Ako ti znaci, pogledacu tacne podatke, s obzirom da se radilo o izistinski jedinom saobracajnom sredstvu.

 

Edit: ondasnje savsko pristaniste.

 

Edited August 26, 2014 by namenski

[Аврам Гојић]

Ako te ne mrzi. Jako volim takve podatke.

[namenski]

Karadjordje u onom Djerdapu, 1940.

 

[namenski]

...s obzirom da se radilo o izistinski jedinom saobracajnom sredstvu.

 

 

 

 

Fotografija je mozda malo ...., ali je ilustrativna.

Sava, uzvodno, skoro pa Zagreb.

 

[KnightLore]

U Kladovu trune, vec je istrulio brod koji je tamo odvucen da ga se sredi, Split, prelep pravi putnicki parni brod.

Mozda ga se neko seca, dugo je, sve do u devedesete, bio parkiran ispod mosta u Brankovoj i radio kao restoran i vrlo problematican pansion, ali je bio ubedljivo najlepse meto da se popodne sedi i pije ladan spricer ili pivo.

U vremena pre splavova.

 

Parobrod "Split" je bio prvi putnički brod u Kraljevini Srbiji i kako to obično biva sa istorijskim blagom u nas, ostavljen je da trune u Kladovu.

 

 

Prvi putnički brod Kraljevine Srbije sagrađen je pre 115 godina, u Prvom svetskom ratu borio se protiv Austrijanaca, pa je potopljen, uoči Drugog bio je dom stotinama Jevreja... A danas trune u Kladovu.

 

U novembru 1898. kapetan Stevan Jovanović dovezao je iz Nemačke “Cara Nikolu II”. Ovaj je parobrod predstavljao ponos Prvog povlašćenog parobrodskog - kasnije Srpskg brodarskog društva i plovio je kao salonski brod između Šapca na Savi, Beograda i Radujevca, u to vreme značajne luke na Dunavu. Narednih 115 godina ovaj će brod biti akter burne i slavne istorije da bi danas završio kao zarđala olupina u kladovskom brodogradilištu.

 

U junu 1914. njime je Nikola Pašić kroz Đerdap otplovio u Timočku Krajinu da diže borbeni moral posle austrougarskog ultimatuma, a u avgustu će ga oštetiti austrijske granate. Nastaviće da plovi i vozi vojsku sve do 1915, kada ga je da ne bi pao Austrijancima u ruke, potopila sopstvena posada. Izvađen je 1917. i odvučen na remont u Nemačku, a onda vraćen 1923. po ugovoru o miru, kaže nam Gordana Karović, kustos Zbirke rečnog brodarstva Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, kojoj dugujemo i mnoge druge podatke o ovom brodu.

 

U nastojanju da spase oko 1.370 svojih sunarodnika iz područja koja je okupirao Treći rajh, Savez jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije 1939. angažovao je, između ostalih, i brod “Car Nikola II” da ih od Bezdana niz Dunav prevezu do Crnog mora, odakle bi nastavili u Palestinu, tada pod britanskom vlašću. Bio je namenjen religioznima koji su zahtevali ritualnu kuhinju. Britanci su, međutim, odbijali da ovim Jevrejima izdaju ulazne vize, pa se transport zadržao u Kladovu. Tu je ostao do septembra 1940. godine, a putnike su primili meštani. Kad je u Kladovu zbog blizine Nemaca u Rumuniji postalo opasno, nesrećne izbeglice vraćene su u Šabac. Odatle je 200 dece bez roditelja uspelo da u dva transportera sa šabačke železničke stanice ode za Palestinu. Ostale su pobili Nemci kad su došli u Srbiju.

 

Po iskrcavanju izbeglica brod menja ime u “Kralj Petar I”, a od marta do oktobra 1941. leži nasukan na ušću Tise. Nemci ga remontuju i daju mu ime “Urfahr”. U kratkom periodu tokom 1945. plovi pod imenom “Tito” da bi iste godine promenio ime u “Split”, koje zadržava do kraja korišćenja. U to vreme plovi kao putnički brod na relaciji Beograd-Prahovo-Beograd, a sedamdesetih godina je, pregrađen u brod restoran, usidren ispod Brankovog mosta u Beogradu. Budući da su na njemu i kabine sa ležajevima za odmor lađara, brzo postaje javna kuća, a štampa o njemu piše kao o “brodu koji je potonuo od stida”.

 

Od 1992. brod je u brodogradilištu u Kladovu i u vlasništu jedne privatne firme. Muzej nauke i tehnike ga 2006. proglašava za kulturno dobro.

 

Na slici iz šezdeset i neke se pored parobroda "Split" vidi i jedna raketa.

 

[namenski]

Evo Cara Nikole II

 

 

Nije pametovanje, da pogresno ne shvatis, u prvom planu je Meteor, Raketa je pozadi.

[namenski]

Jedan Off, moderacija nek brise: Dunav kakvog vise nema.

 

Cuvena stena Babakaj i Golubac.

 

[KnightLore]

Nije pametovanje, da pogresno ne shvatis, u prvom planu je Meteor, Raketa je pozadi.

 

 

No frks, meni su svi ti brzi hidrogliseri bili rakete, pa i one na moru. Svaki dan se nauci nesto novo.

[namenski]

Nego, da se vratimo na temu: jos jedan, mozda poslednji spomenik industrijske arhitekture Beograda, osim nekoliko zgrada u Rakovici, koji ce, cenim, da bude ladno, tiho i na kvarno ubiven.

Dorcol, stara elektricna centrala.

 

[Аврам Гојић]

Sećam se priče, ne znam odakle, da je to tako solidno gradjeno da bi rušenje bilo pravi inženjerski poduhvat.

Dugo nisam tu bio. Da li klošari i dalje žive dole?

edit: vidim ogradu, dakle ne...

Edited August 26, 2014 by Грешни Василије

[Apdajk]

Kakva genijalna zgrada. U takvoj jednoj, londonskoj, je danas Tate Modern i ništa im ne fali.