Beograd

[Аврам Гојић]

Preminuo Jovan Bulj3. februar 2010. | 23:14 | Izvor: B92 Beograd -- U Beogradu je umro Jovan Bulj, penzionisani beogradski saobraćajni milicioner koji je početkom 70-tih godina 20. veka bio zaštitni znak prestonice SFRJ.Visok i elegantan čovek u beloj uniformi, sa belim šlemom, saobraćaj je regulisao na izlasku iz Terazijskog tunela, kod Doma omladine, ali i na Terazijama. Kažu da je završio višemesečni kurs baleta u Narodnom pozorištu u Beogradu i da je zato imao tako graciozne pokrete. Za njega su znali svi Beograđani, bio je redovan gost na prijemima u Skupštini grada, čak i kod Josipa Broza Tita. Na poziv britanskih kolega, svoje umeće je prikazao na londonskom Pikadiliju. Na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja zauzeo je treće mesto. Predstavljen i kraljici Elizabeti.

[Anonymous]

Ja ga se sećam. Dolazili smo da ga gledamo kod terazijskog tunela. Vozači su veoma vodili računa kako će proći pored njega.

[renne]

Blic piše o ugovoru sa EBRD i EIB, kažu da su ga imali da uvid

stoji opšta formulacija da će se raseljavanje romskih porodica koje žive ispod "Gazele" izvršiti u "skladu sa prihvatljivom međunarodnom praksom"

[Bane5]

Deo ugovora EIB-a i Puteva Srbije o "raseljavanju". Izvor "Novosti", faksimil ugovora. Уговор ЕИБ-а и Путева Србије Расељавање лица због радова на Пројекту Измештање лица погођених извођењем радова на Пројекту која сада живе у неформалним насељима испод, или у непосредној близини оба краја моста. Расељавање ће се вршити према плановима и на начин који је у складу са прихватљивом међународном праксом. Финансирање: ЕАР/EЗ, ДФИД, Град Београд

[Bane5]

ps. Da stvar bude nejasnija i sa sto manje preuzimanja odgovornosti, ugovor koji je 2008. potpisao grad sa Putevima jos sturije pominje "reseljenje" i nimalo nacin.

[renne]

Po ova dva članka nigde se ne navode stanovi, ili čvrsti materijal.

[đorđe geprat]

Ja ga se sećam. Dolazili smo da ga gledamo kod terazijskog tunela. Vozači su veoma vodili računa kako će proći pored njega.

smetnuo sam sa uma i tu raskrsnicu pominjajući jovana bulja na FILM > RIP. tretirao sam ga kao umetnika, glumca.

[Kayser]

Po ova dva članka nigde se ne navode stanovi, ili čvrsti materijal.

Naci ce se Djilas i EBRD negde na pola. Polucvrsti materijal.

[radisa]

Ima i onih kojima je Đilas postupio ODLIČNO ! :bljak:Blic...

Gost komentator Đilasovo "ne"! Žarko Jokanović | 04. 02. 2010. - 00:02h | Komentara: 20 Kad je odbio ultimatum Evropske banke u vezi kredita za sanaciju Gazele, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas dokazao je da je jedan od retkih političara kojima hrabrost ne nedostaje jer ne prihvata prikrivene mehanizme ekonomske kolonizacije, pod lažnom firmom poštovanja ljudskih prava. Rekao je "ne", što odavno niko nije učinio, jer nijedna zemlja Zapada ne nagrađuje uzurpaciju javnog prostora, kao što se to od nas traži, pa nećemo ni mi. Dokazao je da je ovaj zahtev ucena, sa pokušajem pljačke, jer, kao što reče: "Na kredit od 33 miliona evra kamata u slučaju izgradnje stanova za Rome ne bi više bila 5, nego 25 odsto". Zato većina Beograđana deli njegovu mučninu spram tobože zabrinutih zajmodavaca. A, sve to je izveo i na krajnje moralni princip: "Dok sam ja gradonačelnik, niko ko je zauzeo neku ledinu ili prostor, bez obzira na to ko za njega lobirao, neće dobiti stan. Jer u Beogradu ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji rade čitav život, a nemaju stanove i to bi bila velika nepravda".Đilas je otpisao bankarske gulikože, ali se i svesno zamerio građevinskoj mafiji, kojoj bi upravo i odgovaralo da oposli jedan siguran poslić sa državom u iznosu od pet miliona evra za romske stanove od čvrstog materijala. Zato je gradonačelnik stavio na kocku mnogo toga. Najpre je javno obznanio da bi prvo morali njega da smene da bi raseljeni iz nehigijenskog naselja dobili stanove. Odbio je da bude licemeran. Stavio je moralna pitanja iznad ekonomskih i političkih. Suprotstavio se evropskim lihvarima, koji uslovljavaju ekonomske kredite lažnom brigom o ljudskim pravima. Odbacio je anarhiju. Ušao u sukob sa nadležnim ministarstvom u čiji delokrug spada i sanacija Gazele kao dela koridora 10… I najzad, izrazio spremnost da Beograd uzme kredit na drugom mestu i sufinansira rekonstrukciju mosta. Jednom rečju: pokazao je da je i odlučan iodličan gradonačelnik! Pa, nek se, eto i Beogradu to jednom desi.

Ovo je toliko jadno i uvlakački, da gotovo liči na podmevanje... A nije...

[đorđe geprat]

u moru odvratnih tekstova naciJonalne i (ne)ugledne "bolikite" pojavio se i jedan ljudski tekst. o Саобраћајцy који је плесао као Елвис Присли

Умро је Јован Буљ, чувени „балетан” са градских раскрсница, којег су грациозни покрети претворили у поп звезду Југославије и прославили чак и у европским метрополама „Најбољи даса после Елвиса Прислија”, рекли су енглески хипици за Јована Буља док су га посматрали како 1970. године регулише саобраћај у лондонском Оксфорд стриту. Асоцијација је била на месту јер Буљ не само да је био наочит, него je и плесао вешто као краљ рокенрола, једино што су његови покрети више личили на балетске пируете и, уместо куковима, њихао је рукама. Чак му је и униформа – потпуно бела од ципела преко рукавица до „тропског” шлема, с нацифраним гајтаном за пиштаљку и златним ширитима и дугметима – била китњаста готово као одора у којој је Присли забављао публику у луксузним хотелима Лас Вегаса. Буљ је наступао на много скромнијим местима – раскрсницама на Славији, Зеленом венцу, код Трга Републике и „Лондона”, одакле је на врхунцу југословенске славе позван да прикаже таленат и у „правој” престоници Енглеске. Био је, како би рекли шоу бизнис менаџери, „гостујућа атракција” и у другим европским метрополама, али га је највише љубави обасипало на улицама Београда, које је „рашчишћавао” десетак година. Бродвеј је имао „певајућег детектива”, ми смо имали „саобраћајца који плеше”. До прекјуче, када је Јован Буљ преминуо у седамдесет другој години.Његов отац Ђурађ, који је подигао устанак у Лици, где је Јован и рођен, породицу је у „осмој офанзиви” превео у Војводину. Син му је завршио Полицијску школу у Сарајеву, показујући се као добар омладинац и помагањем у изградњи првог југословенског аутопута. Тада није помишљао да ће на друму направити каријеру. Тек што је одслужио војску као гардист у Београду, вратио се у главни град, где је примљен у Савезни секретаријат унутрашњих послова и био ангажован у обезбеђењу. Седам година је чувао најважније зграде и људе: СУП, СИВ и ЦК, Кочу Поповића, Вељка Влаховића, Александра Ранковића и Тита, који ће га касније звати као госта на пријеме. После Лекиног пада, када су му многе колеге пензионисане, Буљ је питао да га преместе у саобраћајце. Рекли су му да је превише низак, али су на његово наваљивање попустили.У то доба Буљ је већ имао искуства као глумац у новобеоградском аматерском позоришту, с којим је путовао по земљи. Касније је објаснио да је саобраћајац желео да постане јер му се допадало да буде „лепа појава, са шапком и белим рукавицама”. И његова супруга Ева за „Политику” каже да је увек волео да буде глумац. Није истина, објашњава она, да је икада похађао балетски течај. Грациозни покрети су му били урођени а позориште је прво место где је могао да се искаже.Чим се нашао на улици, на Теразијама, постао је представа за себе. Деловао је као да је разрадио кореографију, мада му је, тврдио је, сваки гест навирао спонтано. Страна телевизија је снимак његовог наступа синхронизовала са Моцартовом музиком. Као Траволта у дискотеци, није морао никоме да прилази. Било је довољно да „заплеше” сам и девојке су преко улице притрчавале да поделе игру с њим или барем да се сликају.Осим у Лондон, звали су га и у Рим, Милано, Берн, Цирих, Париз, Русију, да се не спомињу летња гостовања у градовима дуж Јадрана. На светском првенству у грациозном регулисању саобраћаја освојио је треће место, али је овде остао први и јединствен до 1980. године, када је превремено послат у пензију. Рекли су му да је више глумац него саобраћајац и упутили га да прати возове. Кад је напустио државну службу, помагао је супрузи у трафици да би потом чувао паркинг на Савском кеју. И тамо је задржао необичне кретње и љубазно се јављао сваком пролазнику.Појавио се када је Београд подражавао „весели Лондон”. Бели саобраћајац, разигран и кокетан, био је савршен одраз „белог маршала” и режима који се приказивао жовијалним и напредним као његов први човек. Десетак година касније, када су Тито и систем били пред крајем, Славију је напао „бели фантом”, порше који је за нос вукао немоћне полицајце и ругао се режиму. Бели саобраћајац и „бели фантом” никад се нису срели а, коинциденцијом, Буљ је ускоро пензионисан. Дошло је ново доба, у које се није уклапао.Још тада, данас и више, већина саобраћајаца је, за разлику од Буља, била немарна, док су возачи и онда били некултурни. Буљ их није кажњавао јер је веровао у лепу реч. Његове колеге нису примењивале ни лепу реч ни казне пошто их није било брига, као ни данас. Ни он не би био од помоћи у данашњем густом саобраћају јер полицајац више нема времена да забавља публику. Зато ће Буљ остати највећи „уметник” београдских раскрсница.

Edited February 5, 2010 by djordje geprat

[sherman]

ponosni sam vlasnik par hardiskova koji u sebi imaju nista od navedenognajkul sam!!! a svi ti koji kazu da su sa Dusanovca su uglavnom iz Marinkove Bare, ali ih blam da kazu. znam o cemu pricam, burazer mi je odatle

[Аврам Гојић]

da, klasika...."dusanovac, mala, privatna kuca....tamo kad prodjes onaj nadvoznjak"...vazi <_<

[sherman]

da, klasika...."dusanovac, mala, privatna kuca....tamo kad prodjes onaj nadvoznjak"...vazi <_<

da da ili ono "malo hobitsko naselje na obodima dusanovca"

[Аврам Гојић]

da da ili ono "malo hobitsko naselje na obodima dusanovca"

ma neka razumem ja to...vec sam poceo da lazem ljude da sam kupio gajbu na Zvezdari....pripada opstini Zvezdara, sta ima veze

[đorđe geprat]

ako se ne varam đilas je bio ministar za NIP u 2. drkoševoj vladi

U proteke četiri godine, od kada je NIP osnovan, potrošeno je stotinu milijardi dinara na razne projekte. Do danas, niko od predstavnika ni bivše ni sadašnje vlasti nije smatrao da je sanacija ovog mosta jedan od prioritetnih projekata Srbije. Jednostavno, država je donosila odluke da se novac troši na neke druge projekte, a ne na Gazelu. “Deo novca je mogao i po meni morao da se koristi za rekonstrukciju Gazele jer smo tada imali 586 miliona evra. Tadašnje ministarstvo za kapitalne investicije nije smatralo da je to projekat prvog prioriteta, nego je to koristilo za neke druge projekte za koje se smatralo da su važniji”, navodi Kalanovićeva. Strategija dodele novca iz NIP-a uglavnom je podrazumevala izdvajanje novca za manje lokalne projekte. Tako su se među važnijim projektima našli čak i nabavka vozila za tržišnu inspekciju, unapređenje analitike podataka sektora usluga ili škola novinarske specijalizacije. Deo novca je otišao i na rekonstrukciju doma kulture u Žitorađi. Međutim, u domu se nije razvijala kultura već su meštani mogli da posećuju striptiz klub.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=02&dd=09&nav_id=409975&fs=1