Beograd

[radisa]

Mora da postoji jedna glavna. Najveća i najlepša.

A što ne bi bila plastična. Kinezi bi nama za ljubav napravili najveću plastičnu jelku na svetu, i to bi bilo super :)

[MayDay]

Pa nek bude i od zelene žice, samo neka je najveća i na Trgu i nek sija.Inače, mene taj iz Opštine pitao hoću li ja da organizujem postavljanje. Ja rekla da mislim na njih. Budala. Bolje da sam ja to završila sa majstorima.

[gospa buba]

a pa iz opshtne, ministarstva, fonda, zavoda i saveta ce ti uvek ponuditi da neshto 'izvolontirash'.'jer je, kod nas, znate, takva situacija, da nishta ne moze da se uradi. zato vi morate da vrshite pritisak'i to za ozbiljne stvari. a tek za jelku :o

[pere urban x]

Ја сам виђао живе људе по трговима.

[ajgor]

Pa nek bude i od zelene žice, samo neka je najveća i na Trgu i nek sija.Inače, mene taj iz Opštine pitao hoću li ja da organizujem postavljanje. Ja rekla da mislim na njih. Budala. Bolje da sam ja to završila sa majstorima.

Vredelo bi pitati Rođu za savet :) U Bandistanu svake godine postavljaju veliku jelku, a vidim da i poklanjaju poveće primerke i drugima - Vatikan, Berlin...

[Pontijak]

poziva se hella da na ovu vest okaci fotografiju babe gurmanke :D

BG: Porez na imovinu veći za 80%Izvor: Politika, Tanjug Beograd -- Porez na imovinu u Beogradu biće sledeće godine povećan za 80 odsto, rekao je član Privremenog organa Beograda Andreja Mladenović.

Edited December 10, 2013 by Pontijak

[barrcode]

poziva se hella da na ovu vest okaci fotografiju babe gurmanke :D

evo ja ću.

[Pontijak]

[Filipenko]

Porez na imovinu u Beogradu biće sledeće godine povećan za 80 odsto, rekao je član Privremenog veća Beograda Andreja Mladenović i dodao da bi, da je Skupština grada usvojila predlog prethodne gradske uprave, to povećanje bilo veće od 300 procenata.

Jebote, kakvi jadnici..."oni bi vam povećali 300% a mi ćemo samo 80%"

[harper lee]

Jebote, kakvi jadnici..."oni bi vam povećali 300% a mi ćemo samo 80%"

Otkako su dosli na vlast to im je jedino obrazlozenje za sve.Padali su razni s vlasti u Srbiji i ispraceni na ovaj ili onaj nacin ali ovi ce kad padnu biti hvatani lasom i cereceni po ulici. Ne znam da li je ikada nesposobnija i gluplja grupa ljudi od ovih idiota upravljala ne drzavom, nego bilo cime sto je vece od farme svinja u Donjem Brijanju. Edited December 10, 2013 by harper lee

[Singer]

uf sto bih voleo da se SNS toliko neprijatno iznenadi rezultatima u BG-u... ono, ni 10% a Djitler iz kontre izdominira sa jedno 60%. lepo da se ismejem k'o covek pa ne morao vise ikada! :D

[Pontijak]

Otkako su dosli na vlast to im je jedino obrazlozenje za sve.Padali su razni s vlasti u Srbiji i ispraceni na ovaj ili onaj nacin ali ovi ce kad padnu biti hvatani lasom i cereceni po ulici. Ne znam da li je ikada nesposobnija i gluplja grupa ljudi od ovih idiota upravljala ne drzavom, nego bilo cime sto je vece od farme svinja u Donjem Brijanju.

ma da. kao sto su hvatani lasom i cereceni na ulici oktobra 2000e

[harper lee]

ma da. kao sto su hvatani lasom i cereceni na ulici oktobra 2000e

Pa, Milanovic i ekipa iz RTS-a nisu bili daleko od toga. :fantom:Tada je bar bilo nade da ce smenom biti bolje. Posle ovih ce biti kompletno beznadje.

[Lezilebovich]

Ministarstvo prostora o džentrifikaciji

Д. Веселиновић, И. Чукић, И. Бранисављевић, Р. Лазовић, Р. Козма, М. Аксентијевић Све ће то уметност позлатитиКада кварт ,,оживе”, место уметника се уступа приватном сектору и потребама богате и моћне елите која отвара ноћне клубове и тргује некретнинамаСавамала у последњих неколико година представља право огледно поље за многобројне пројекте, експерименте ревитализације, урбане регенерације и културне трансформације. Често можемо чути да ,,овај запуштени и донедавно занемарени део Београда постаје центар уметности,” да ,,уметници оживљавају Савамалу”, да ,,Савамала постаје креативни центар града” и слично. Мислимо да је време да скренемо пажњу на могуће негативне последице оваквих планова и пројеката.Уметност и култура су значајни фактори урбаних регенерација и ревитализација још од седамдесетих година прошлог века. Оно што се јављало као последица, а уосталом и циљ, ових процеса јесте раст цена некретнина у тим квартовима. Постављање потреба уметника и културних радника (пре свега за простором) изнад потреба локалног становништва води измештању најсиромашнијег становништва, а касније и самих уметника. Када кварт ,,оживе”, њихово место уступа се приватном сектору и потребама богате и моћне елите која отвара ноћне клубове и тргује некретнинама.Овај процес, познат као џентрификација, наравно варира од случаја до случаја. Ипак, свуда се претварање дела града са сиромашнијим становништвом у луксузни крај за богатије слојеве друштва представља као природан и логичан процес, дуго ишчекивани ,,нови живот”. Тако се у домаћем контексту џентрификација објашњава као ,,повратак креативних и виших средњих класа у центар града, у радничке квартове”. Оно што оваква дефиниција пропушта да уочи јесте да се ,,повратак” неће зауставити на томе, већ да се убрзо ,,враћају” тајкуни, шеици и други бизнисмени који ће градити луксузне комплексе за себи сличне и са мало интересовања за креативну и друге класе.Да то није пука спекулација сугерише и поновна најава развоја Савског амфитеатра и спуштања Београда на реке, кроз пројекат ,,Београд на води”. У својој најновијој инкарнацији, овај пројекат предвиђа да сама обала припадне туризму, тачније ,,ексклузивним хотелима високих категорија”. Намеће се питање шта би, с таквим концептом, добили становници Београда од дуго ишчекиваног силаска на реке. Вероватно мањи приступ обали и теже видљиву реку. А многи примери из света указују и на неуспех оваквог развоја у остваривању бољитка локалне заједнице, услед елиминације некомерцијалних сектора градског живота.Савамала је била довољно жива и пре свих интервенција о којима се нашироко говори. Једина разлика је у томе што постојећи садржаји нису одговарали естетским критеријумима и новој вредносној подели посла, па је дошао тренутак да се они замене новим који су ,,више кул” и који најављују велике приливе капитала који се негде мора окретати. Показни примери креативних интервенција у локалном контексту, као што су пројекат Гете института Urban Incubator или улога „Миксер хауса” и припадајућег фестивала, јасно указују на припремање терена за овакав развој. Слику, и то пре свега медијску, о Савамали као ,,креативном центру града”, ствара неколицина великих актера који уметнике привремено увозе из Европе за потребе извођења радова или пак ангажују локалне ствараоце по експлоататорским условима уз уверавање да ће им се то што су сада део једне ,,велике приче” исплатити у будућој каријери.Све и да постоје уметници и радници у култури који долазе у кварт с намером да учине нешто добро за заједницу, њихови мотиви се показују наивним у светлу јединог могућег исхода, а то је развој тржишта некретнина. Уметници и креативни предузетници биће искоришћени у актуелним локалним процесима џентрификације. Својим присуством и радом, они покрећу процесе и дају легитимитет променама које ће се касније капитализовати изградњом луксузних резиденцијално-пословних комплекса у којима ће места за уметност бити само у дизајнираним предворјима хотела.Све ово, наравно, није само питање одговорности уметника који се у српској транзицији ионако сналазе како умеју, већ пре свега питање политике развоја града, и учешћа грађана у њој. Можда је баш развој Савског амфитеатра, и могућност да Београд коначно дочека силазак на реку, идеална прилика да се поведе широки и отворени дијалог о томе у каквом граду желимо да живимо.Чланови колектива Министарства простораД. Веселиновић, И. Чукић, И. Бранисављевић, Р. Лазовић, Р. Козма, М. Аксентијевић

[pacey defender]

Dođoh da postavim isti tekst. Odlično, odlično primećeno kako "oživljavanje" Savamale može imati jednu dalju posledicu po kulturu - njen odlazak iz Savamale - iako se u to ime Savamala oživljava. I naravno da je bilo vreme da neko opljune džentrifikaciju kao proces koji svi treba da podržimo, dok se na njega naslanjaju razni konsultanti za razvoj destinacija i likovi koji nameštaju zoniranje i izdavanje građevinskih dozvola.Ali ali, tu ima nekoliko tema. Prvo, potpuno je normalno da centar grada bude korišćen za razvoj biznis sektora, i u tom kontekstu ja ovaj tekst više vrednujem zbog toga što razotkriva stvarne namere, dok se neću uvek složiti sa argumentima protiv tih namera :)Kada neko u zemli Srbiji sa 20% nezaposlenih na pitanje "шта би, с таквим концептом, добили становници Београда од дуго ишчекиваног силаска на реке", odgovori "Вероватно мањи приступ обали и теже видљиву реку.", a ne pomene, recimo, neka nova radna mesta, onda mi se prirodno razvije potreba da kategorišem autore teksta u neke društvene klase, ako me razumete. E sad, naravno, ja znam neke potpisnike ovog teksta i znam koliko su posvećeni tome što rade, samo je trebalo spretnije da se izraze. Da ih ne poznajem, kao što ih verovatno mnogi ne poznaju, mislim da bi onaj prvi zaključak bio na mestu. Siguran sam da bi moj nezaposleni drugar iz škole bio u fazonu, šta ovi seru.

А многи примери из света указују и на неуспех оваквог развоја у остваривању бољитка локалне заједнице, услед елиминације некомерцијалних сектора градског живота.

Poslednji pasus teksta je jako dobar jer poziva na dogovor odnosno raspravu o tome kakav grad želimo. Ja sam siguran da su kompromisi mogući. Ali u takvim okolnostima, i grupa koja uživa u kulturnim sadržajima mora da razume da moraš da zaradiš neke novce (recimo u tom hotelu na obali reke) da bi uveče mogao da dođeš na pesničenje i platiš sebi pivo ili da sebi priuštiš da se odrekneš nekog iznošenog para cipela u korist azilanata.