etika, moral

[transcending]

sta ti je kategoricki imperativ? sto bi rekao jedan filozof iz srbije tose 'sve sto je moralno prihvatljivo, nije bioloski prihvatljivo'a ja bih da citiram moju drugaricu a. kadic iz njenog zurnala u kome kaze da je savest : "Savest Svakom od ljudi je dato da ZNA kad ON napravi pogresan korak i isto tako kad napravi ispravan"Savrseno!

kantova formulacija kategoričkog imperativa: "delaj samo prema onoj maksimi za koju u isto vreme možeš želeti da ona postane jedan opšti zakon" [handle nur nach derjenigen maxime, durch die du zugleich wollen kannst, dass sie ein allgemeines gesetz werde]. drugi oblik ove formulacije bi glasio: "delaj tako kao da bi trebalo da maskima tvog delanja postane tvojom voljom opšti prirodni zakon". e, sad, mnogima kategorički imperativ zvuči kao staro, banalno, tzv. zlatno pravilo "moralnosti" [zlatno pravilo se kao pojam javlja tek u 18. veku, ali po sadržini seže mnogo vekova unazad i poznatno je još kod starih civilizacija - recimo, kod herodota, pripisuju ga i talesu i pitaku, antifonu, isokratu, seneki... pojavljuje se i u jevrejskoj tradiciji, a u novozavetnoj pozitivnoj formulaciji u hristovoj besedi na gori: "sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima..." (matija, 7, 12); i negativna formulacija: "što ne bi hteo da ti se čini, to ne čini ni ti drugima"]. zlatno pravilo jeste praktičko načelo delanja, izloženo u određenoj imperativnoj formi, ali ga nikako ne treba poistovećivati sa kantovim kategoričkim imperativom. praktička načela mogu biti različita - jedna su takva da zavise od svrhe onog ko ih postavlja, a druga zavise od maksima ljudi koji ih postavljaju, a treća se oblikuju nezavisno od maksima onog ko ih postavlja, kao i od konkretnih svrha. prvi oblik je oblik zlatnog pravila, drugi oblik se javlja u utilitarističkoj tradiciji, dok treći oblik biva izveden u kantovom određenju kategoričkog imperativa.da ne širim dalje, nadam se da je jasno.

[cedo]

kantova formulacija kategoričkog imperativa: "delaj samo prema onoj maksimi za koju u isto vreme možeš želeti da ona postane jedan opšti zakon" [handle nur nach derjenigen maxime, durch die du zugleich wollen kannst, dass sie ein allgemeines gesetz werde]. drugi oblik ove formulacije bi glasio: "delaj tako kao da bi trebalo da maskima tvog delanja postane tvojom voljom opšti prirodni zakon". e, sad, mnogima kategorički imperativ zvuči kao staro, banalno, tzv. zlatno pravilo "moralnosti" [zlatno pravilo se kao pojam javlja tek u 18. veku, ali po sadržini seže mnogo vekova unazad i poznatno je još kod starih civilizacija - recimo, kod herodota, pripisuju ga i talesu i pitaku, antifonu, isokratu, seneki... pojavljuje se i u jevrejskoj tradiciji, a u novozavetnoj pozitivnoj formulaciji u hristovoj besedi na gori: "sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima..." (matija, 7, 12); i negativna formulacija: "što ne bi hteo da ti se čini, to ne čini ni ti drugima"]. zlatno pravilo jeste praktičko načelo delanja, izloženo u određenoj imperativnoj formi, ali ga nikako ne treba poistovećivati sa kantovim kategoričkim imperativom. praktička načela mogu biti različita - jedna su takva da zavise od svrhe onog ko ih postavlja, a druga zavise od maksima ljudi koji ih postavljaju, a treća se oblikuju nezavisno od maksima onog ko ih postavlja, kao i od konkretnih svrha. prvi oblik je oblik zlatnog pravila, drugi oblik se javlja u utilitarističkoj tradiciji, dok treći oblik biva izveden u kantovom određenju kategoričkog imperativa.da ne širim dalje, nadam se da je jasno.

Negde sam chachkao po internetu i malo chitao o kategorichkom imperativu i mislim ( a i drugi misle :)) da je Kant da bi uspeo u sprovodjenju svoje ideje odgovarao na pitanje Shta treba da uradim/chinim? gde je potrebna je odredjena instanca iz koje ce doci odgovor. Ljudsko delovanje uvek je nechim odredjeno a ono što je nosilac tog delovanja jeste maksima. Maksima je subjektivni nivo i podrazumeva da neko delovanje jeste. Ona je pretpostavka delovanja i mozhe biti proizvod razlichitih sklonosti. Ono shto Kant hoce da ochuva jeste sloboda koju ne zheli da svede na nešto sluchajno. E ta instanca jeste um. Um mozhe da odredi volju. Volja je slobodna da deluje u skladu sa umom. U tom smislu je sloboda sadrzhaj a um forma nasheg delovanja. Um je supstancijalizovan. To ce reci da mi i kada ne chinimo shodno njemu/umu, mi znamo za njegov zahtev. Zato je on kategorichki imperativ, shto bi se reklo nema vrdanja. Edited September 30, 2009 by cedo

[transcending]

Negde sam chachkao po internetu i malo chitao o kategorichkom imperativu i mislim ( a i drugi misle :)) da je Kant da bi uspeo u sprovodjenju svoje ideje odgovarao na pitanje Shta treba da uradim/chinim? gde je potrebna je odredjena instanca iz koje ce doci odgovor. Ljudsko delovanje uvek je nechim odredjeno a ono što je nosilac tog delovanja jeste maksima. Maksima je subjektivni nivo i podrazumeva da neko delovanje jeste. Ona je pretpostavka delovanja i mozhe biti proizvod razlichitih sklonosti. Ono shto Kant hoce da ochuva jeste sloboda koju ne zheli da svede na nešto sluchajno. E ta instanca jeste um. Um mozhe da odredi volju. Volja je slobodna da deluje u skladu sa umom. U tom smislu je sloboda sadrzhaj a um forma nasheg delovanja. Um je supstancijalizovan. To ce reci da mi i kada ne chinimo shodno njemu/umu, mi znamo za njegov zahtev. Zato je on kategorichki imperativ, shto bi se reklo nema vrdanja.

ovde se dolazi do nužne korelacije između pitanja morala i slobodne volje [teme koju, takođe, ovde postavih :)]. samo, nije u pitanju "delovanje", nego "delanje".ukratko: imperativi delanja mogu biti problematički, asertorički i apodiktički. problematički imperativi zapovedaju radnje radi mogućih svrha; asertorički su usmereni ne samo na uspešnu realizaciju bilo koje od svrha [kao problematički], nego na realizaciju određene svrhe, koja se na prirodno-nužan način javlja kod svih umnih bića, a to je svrha sreće; apodiktički imperativ se ne odnosi na realizaciju bilo kojih svrha, niti sreće, uopšte ne na materiju radnje, niti na posledice koje iz nje proističu, nego se odnosi na formu radnje, gde je radnja "objektivno nužna sama za sebe, bez veze sa nekom drugom svrhom". moralno dobra radnja ne može stajati pod nekim uslovom, nego mora biti bezuslovno nužna.apodiktički imperativ, kao kategorički imperativ, stoji izvan odnosa svrha - sredstvo, namera - ozbiljenje, jer se odnosi na princip iz koga moralna radnja mora bezuslovno da proizađe. on zapoveda, bez pretpostavki. kat. imperativ je sintetički, jer je bezuslovan - ne može se izvoditi iz neke pretpostavljene svrhe radnje.verovatno i najteže pitanje je pitanje obaveznosti važenja kategoričkog imperativa, kao moralnog sintetičkog stava a priori, koji se izvodi iz uma. u tome se i sastoji taj epohalni obrt koji je kant doneo u etiku - njeno područije se više ne može zasnivati analitički, kao što je to činila tradicionalna etika u celini, nego sintetički, isključivo iz mogućeg slobodnog samozakonodavstva uma. sama sloboda bila bi odmah poništena, ukoliko bi se analitički zasnivala.je l' bismo mogli da se složimo sa hegelovim kritičkim odnosom, prema kantovom učenju o kategoričkom imperativu - da on počiva na ideji radikalnog razilaženja između značenja koje mu se daje i realne nemoći da se u stvarnosti izvede do izvršenja, tj. do željenog moralnog stanja?

[cedo]

je l' bismo mogli da se složimo sa hegelovim kritičkim odnosom, prema kantovom učenju o kategoričkom imperativu - da on počiva na ideji radikalnog razilaženja između značenja koje mu se daje i realne nemoći da se u stvarnosti izvede do izvršenja, tj. do željenog moralnog stanja?

Hm, kritika Kantovog formalizma?Ja sam se nekako ponudio da pokrenem topic, poshto ne vidim golemo interesovanje.Mozhda za koji dan, imam previshe obaveza, a ovde mogu da zaglavim, sa velikim Z. Izvini.edit: mozhda ce se netko ukljuchiti na pitanje: Koliko chovek mozhe da se izbori sa svojom prirodom? Edited September 30, 2009 by cedo

[Jolly Roger]

Zanimljivo istraživanje, poigravanje sa "centrom za moral" u ljudskom mozgu, direktan fizicki uticaj i modifikacija onoga što je za mnoge s one strane fizike, i nužna pitanja o kompleksnosti naseg osećaja moralnosti koje ovo neminovno sobom nosi i pokreće...

Magnets 'can modify our morality'Scientists have shown they can change people's moral judgements by disrupting a specific area of the brain with magnetic pulses.They identified a region of the brain just above and behind the right ear which appears to control morality.And by using magnetic pulses to block cell activity they impaired volunteers' notion of right and wrong.The small Massachusetts Institute of Technology study appears in Proceedings of the National Academy of Sciences. Lead researcher Dr Liane Young said: "You think of morality as being a really high-level behaviour."To be able to apply a magnetic field to a specific brain region and change people's moral judgments is really astonishing."The key area of the brain is a knot of nerve cells known as the right temporo-parietal junction (RTPJ).The researchers subjected 20 volunteers to a number of tests designed to assess their notions of right and wrong.In one scenario participants were asked how acceptable it was for a man to let his girlfriend walk across a bridge he knew to be unsafe.After receiving a 500 millisecond magnetic pulse to the scalp, the volunteers delivered verdicts based on outcome rather than moral principle.If the girlfriend made it across the bridge safely, her boyfriend was not seen as having done anything wrong.In effect, they were unable to make moral judgments that require an understanding of other people's intentions.Previous work has shown the RTPJ to be highly active when people think about the thoughts and beliefs of others.Electric currentsThe MIT team pinpointed the region in volunteers using a sophisticated functional magnetic resonance imaging (fMRI) brain scan.They then targeted the area using a technique called transcranial magnetic stimulation (TMS) to create weak electric currents that temporarily stop brain cells working normally.In one test, volunteers were exposed to TMS for 25 minutes before reading stories involving morally questionable characters, and being asked to judge their actions.In a second experiment, volunteers were subjected to a much shorter 500 millisecond TMS burst while being asked to make a moral judgement.In both cases, the researchers found that when the RTPJ was disrupted volunteers were more likely to judge actions solely on the basis of whether they caused harm - not whether they were morally wrong in themselves.Morally dubious acts with a "happy" ending were often deemed acceptable.Sarah-Jayne Blakemore, a brain expert at University College London, said the findings were insightful."The study suggests that this region - the RTPJ - is necessary for moral reasoning."What is interesting is that this is a region that is very late developing - into adolescence and beyond right into the 20s."The next step would be to look at how or whether moral development changes through childhood into adulthood."BBC

[расејан]

<br />Zanimljivo istraživanje, poigravanje sa "centrom za moral" u ljudskom mozgu, direktan fizicki uticaj i modifikacija onoga što je za mnoge s one strane fizike, i nužna pitanja o kompleksnosti naseg osećaja moralnosti koje ovo neminovno sobom nosi i pokreće..

Како се зваше онај тест из "Блејд ранера"?Пази, "In one scenario participants were asked how acceptable it was for a man to let his girlfriend walk across a bridge he knew to be unsafe." - тотално иста смицалица као оно питање "кад си престао да тучеш жену". Недостају кључне ствари - да ли је и она знала да је мост кршан, да ли он уопште има власт да јој забрани или дозволи, да ли јој је уопште рекао да сумња у мост, да ли је она кренула преко моста њему у инат, или је можда малоумна или...Други опит, за који сам чуо око те исте вести, је да је једна сипала отров пријатељици у кафу, све мислећи да је то шећер. Да ли је крива, и да ли треба да се осећа крива? Опет исти недостатак било каквих података за расуђивање (да ли је грешка до сувише сличне амбалаже, да ли је ова таква лујка да држи такве отрове по кући заједно са намирницама, да ли је неко трећи сипао отров у кутију) - опет се ништа не зна, ал' важно је да испитаник треба да донесе некакав морални суд, и да ми добијемо масну дотацију да наставимо истраживање, а можда и изградимо још масније каријере ако нађемо начина да се то уграђује у униформе и активира из штаба.

[kgmr]

želeti

nije 'zeleti', nego 'hteti'

[Аврам Гојић]

Како се зваше онај тест из "Блејд ранера"?

nerd mode "They call it Voight-Kampff for short"/nerd more

[kgmr]

http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?showtopic=720&st=120posto je ova gore tema zakljucana, ajde ovde:čovek je ubio šestoro u ljudi. optužen je, osuđen, kazna: smrtna. u zatvoru je, i čeka izvršenje kazne. u toj zemlji ima jedna bolest, koja ubija oko 1000 ljudi godišnje, i tim naučnika godinama traži lek. na dobrom su putu, istestirali su lek na životinjama i po svim mogućim dozvoljenim normama, a sada treba da testiraju na čoveku i da ga puste u potrošnju, pošto znaju da lek deluje i da ce spasiti zivote 1000 ljudi. daju oglas u novine da traže dobrovoljca, i tri meseca im se niko ne javlja. zatvoreniku padne na pamet da predloži sudijama nekog vrhovnog pravnog tela sledeće: prihvatiće se toga da bude dobrovoljac, ako mu se kazna preinači u bilo koju manju od doživotne. napiše pismo i pošalje. vi ste jedan od sudija, šta ćete odlučiti?

[Shan Jan]

Neka crkne. Njegova kazna je i primer a ne prost +/-. Bar ja to tako gledam. Mozda bih mu dozvolio da mu se odlaze smrtna dok se testira lek na njemu. Ili cak da se pretvori u dozivotnu (no ovo je zato sto sam inace protiv smrtne) al nema leba da se zbog bilo cega takav covek pusti na slobodu. Takav rulet (opasan netestiran lek/zatvor) mi je ok dati na izbor nekome ko sluzi kaznu zbog velike kradje, ubistva iz nehata... Al ovo je malo previse, zar ne?

[Kelt]

vi ste jedan od sudija, šta ćete odlučiti?

budući da lek može da se testira na bolesnima, a ne na zdravima.... ništa. Neka ovaj traži da se dobrovoljno inficira ili šta već, ali će to etički odbor da odbije.

[kgmr]

budući da lek može da se testira na bolesnima, a ne na zdravima.... ništa. Neka ovaj traži da se dobrovoljno inficira ili šta već, ali će to etički odbor da odbije.

kelte. :P. zamisli da se inficirao. bolest ubija 1000 ljudi, ali od nje boluje npr. 5000, nije smrtonosna za svakog.

[Kelt]

kelte. :P.

^_^

zamisli da se inficirao. bolest ubija 1000 ljudi, ali od nje boluje npr. 5000, nije smrtonosna za svakog.

jedan čovek im neće biti dovoljan za statistiku, čak i ako sve piše istim slovima i ima puno referenci :P Preinačiti mu kaznu na 99 godina, a ovu mogućnost ostaviti da okaje svoje grehe društvu. Pragmatično i pravnički lukavo. (nemoj da mi gunđaš, kaže "ne doživotna", ovo nije doživotna, to što će verovatno da živi manje... jbg, upsi dejzi) Edited March 6, 2011 by Kelt

[Reaktor]

vi ste jedan od sudija, šta ćete odlučiti?

Zavisi od toga koliko je farmaceutski lobi/tim naučnika voljan izdvojiti sredstava za kunića. Edited March 6, 2011 by Reaktor

[расејан]

vi ste jedan od sudija, šta ćete odlučiti?

Доживотна минус једну годину.