Drugi svetski rat - opsta istorija

[Topola]

... prikazujemo kao шоњу: ovde se cesto... .

Stvarno ne otkrivam u cemu je kod kolege trik sa ovim latinica-cirilica miksom...?

[Korki]

Dobro bre Korki, sve je to tako manje-vise bilo, pa ipak ne menja nista na cinjenici da je Singapur - inace cilj japanskog strmoglavljivanja niz poluostrvo - pao kao posledica pogresne, ali itekako za svoje vreme utemeljene procene, da ga je nemoguce napasti/osvojiti s kopna.

Imas milion primera britanske zapanjenosti kada se shvatilo da grad nema ama bas nikakvu odbranu od napada s kopna; desava se i najboljima, a ne vidim zasto insistiras na skoro bioloskoj nadmoci japanskog vojnika nad zapadnim.

Spora nema: nezahtevan i lak za odrzavanje, dobro obucen i motivisan japanski vojnik, energicno vodjen, bio je strasan protivnik, obaska njegovo potcenjivanje od strane zapadnjaka koji su poslednje batine od zute rase dobili jos u Rusko-japanskom ratu sto se na Zapadu - s obzirom da se radilo o Rusima - bas nesto i nije racunalo.

Do decembra 1941: pogledaj datume, uostalom.

Rat je poceo 6/7 decembra 1941, Prince of Wales i Repulse potopljeni su 10. decembra: tada je svakom bilo jasno da od suprotstavljanja Japancima nema nista i da ce se morati da ogranici na strogo dostizne ciljeve. Dakle, nista od odbrane Malaje, Singapur kako bude, zbogom danasnja Indonezijo sa sve Holandjanima kao kolonijalnim gospodarima, treba posto-poto zadrzati Cejlon i spreciti prodor Japanaca u Indiju, inace poduhvat kome se Japanci nisu tokom rata ozbiljno ni priblizili. Nista od odbrane Filipina, treba razmisljati i pripremati se za moguc napad na Australiju.

Tacka.

Vidim da postujes Japance  :), cenim, ali: Koralno more je bilo u maju, Midvej negde u junu, Gvadalkanal u avgustu, dakle nepunih 8 meseci od pocetka, Japanci su bili zaustavljeni i to slomljene kicme, da bi se do kraja rata povlacili pred strategijom koja je za cilj imala sto manje izgubljenih zivota i iskoriscavanje mogucnosti sopstvene industrijske proizvodnje.

I to sa tihookeanskim prostorom i Japanom kao sekundarnim, sporednim ciljevima jer je glavni protivnik bila Nemacka i to je prihvaceno kao globalna saveznicka strategija kojoj je bilo podredjeno sve drugo.

Kraj.

Od japanske vojnicke superiornosti, inace ekstremno precenjene, fascinantnija je bila, a i danas je, sposobnost zapadnih demokratija, Amerike pre svega, da se uci i nauci modernom ratovanju: ne zaboravi da je Amerika u rat usla prakticno bez kopnene vojske, ali ne zaboravi da je i australijski i britanski i americki vojnik na kraju bio superioran nad japanskim i to na njegovom terenu, dzunglama i ostalim divljinama kao sto su Burma, itd, itd...

Fascinira i sposobnost, brzina ucenja: od batina u pomorskim bitkama pocetkom rata, od Kuantana, Jave, i narocito nekoliko skoro pa fijaska oko Gvadalkanala, stiglo se do rutinskog bijenja Japanaca svuda gde su se zatekli.

 

Precenjivanje Japanaca i njihovih takozvanih vojnickih kvaliteta je dobrim delom nastalo posle rata i to iz propagandno-holivudskih razloga, jer necemo valjda da neprijatelja prikazujemo kao шоњу: ovde se cesto pominju sovjetska iskustva sa tim istim Japancima uoci rata, ali se prenebregava sovjetsko iskustvo sa busidom i slicnim glupostima.

Na pitanje nekolicine sovjetskih asova jos iz Spanije zasto nije izvrsio harikiri kada je oboren, zarobljeni japanski pilot je mrtav 'ladan odgovorio da je njega otac uoci odlaska u rat posavetovao da se ziv vrati kuci, a da harikirisanje i ostale samurajske gluposti ostavi njegovom velicanstvu i generalima...

 

Сложили смо се да је британски војни кадар у Малаји и Сингапуру био лош а војска неприпремљена због официрског кадра који је већ имао искуство са блицкригом. Генерал Персивал, командант у Сингапуру, је ветеран Британског експедиционог корпуса из 1940 у континенталној европи и имао је искуство са немачким блицкригом. Односно, он није баш пуно научио, како ти тврдиш.

 

Јапан је напредовао преко копна, где су биле јасно постаљене линије одбране, које су пале због глупости британских официра.

 

Тврдње да је Британија одустала од Сингапура је неистина, то показује шок у Лондону са размерама пораза у Малаји и Сингапуру. Они су били потпуно убеђени да ће се Сингапур далеко дуже одржати, чак је било инсистирања да се брани по сваку цену.

 

Sending reports to the chiefs of staff in London, as well as to Churchill, Wavell did not try to sugarcoat the situation. “I must admit to being staggered by Wavell’s telegram of the sixteenth,” said Churchill, who wrote in his memoirs that “the possibility of Singapore having no landward defenses no more entered my mind than that of a battleship being launched without a bottom.”

On January 25, General Percival ordered his army across the Strait of Johore and onto Singapore Island. By the 31st, all remaining British and Commonwealth troops withdrew across the 1,100-foot causeway that straddled the strait, leaving Johore to Yamashita and his troops. After crossing it, the retreating British blew a 75-foot gap in the bridge, making it impassable to the advancing enemy.

Everyone from Churchill down to the lowest private expected Singapore to hold out for at least three months. By that time, they believed, enough reinforcements would reach the island to make Singapore too well defended even for Yamashita to overcome.

 

Наравно да свака војска напредује са ратним искуством. Али основни разлог напредовања САД су огромни ресурси који су убачени, број војника је повећан преко 5 пута од 1941 до 1945(од 1.5 милиона до преко 8 милиона). Плус што су јапанци растурени са подморницама(опет велики ресурси САД), те су игубили ресурсе у Ј-И Азији, због чега су се појавиле Камиказе, између осталог.

Црвена армија је августа 1945, за две недеље, победила скоро 1 милиона јапанских војника у Манџурији. То се не би десило ни у сну 1941. Тако нешто крупно против Јапана нису имале САД ни 1945, али то опет не значи нешто много јер је јапанска војска и држава били у катастрофалном стању.

 

Немам ја никакве посебно поштовање према Јапанцима у 2СР, штавише, доста тога што су радили ми се гади. Покушавам само реално да сагледам ствари, британски официрски кадар током јапанских акција у Малаји и Сингапуру је био лош.  Као што је и својетски током 1941 на њиховом западном фронту.

 

Што се тиче руско-јапанског рата, не бих то ширио јер Јапан би то изгубио да им споинзори нису направили револуцију 1905 у Русији, иако су имали огромне предности.

[bigvlada]

"Poslovicno konzervativni Britanci su bili itekakvi avangardisti: ne treba zaboraviti, na primer, da se ideja o napadu na Perl Harbur i mogucnostima koje taj napad otvara rodila posle britanskog napada na Taranto, bas kao sto ne treba zaboraviti da je - strateski veoma odmereno i pokazalo se uspesno - u vreme napada Japana na britanske posede u Aziji - taj deo sveta bio, sto se Britanaca tice, pusten niz vodu, sa punom svescu da ce se tamo gubiti do daljnjeg, a da odluka ima da padne protiv Nemacke."

 

Iako je nama lako da izvlacimo takve zakljucke, pa iako se slazem sa tim da su i nemci i japanci isli na blef i brzinu(i oko ovog dela o tenku na pacifiku), donekle svesni svojih ogranicenja u resursima i industriji, nema sanse da su britanci svesno dozvolili ili pustili niz vodu aziju tada, kada se pogleda kolike su gubitke pretrpeli tamo. A tu su i francuzi i amerikanci, pa samo na filipinama se japancima predalo 80 hiljada americkih vojnika, da ne pominjem civile. To bi bilo kao kada bi pocetne poraze i gubitke sssr npr proglasili strategijom.

Ovo za singapur nije krivica doktrine, vec krivica nesposobnosti ljudi koji stoje iza odredjenih planova, na svim stranama , a oni imaju svoja imena,prezimena i generalske cinove.

 

 

Crvena linija je bila invazija na Australiju, radi nje su bili spremni da žrtvuju i Egipat i ceo Bliski Istok. Japanci nisu išli na blef, iskoristili su bukvalno sve što su imali, do tačke pucanja. Zato im se tri puta desilo da im transportne brodove na sidrištu iznenade Holanđani, Britanci, Australijanci i Amerikanci. 

 

Почетак успешне јапанске инвазије Малаје је искључиво кривица британских официра. Линија одбране око Џитре, која је требала да буде прва линија одбране, а која је по проценама генерала Јамашите, који је предводио Јапанце у тој кампањи,  требала да издржи  најмање месец дана и Јамашита је рачунао да ће изгубити хиљаде људи, та линија одбране је пала за 15 сати и 37 мртвих Јапанаца. Пала је зато што су британски официри оставили у ауту целу мапу одбране, Јапанци нашли и са лаким тенковима и бициклима разбуцали британске аеродроме(јапанци су их поспрдно назвали Черчилови аеродроми) у позадини и целу одбрамбену британску линију преузевши огромну количину залиха муниције и нафте.

Шта тек рећи око блефа који је Јамашита применио на Сингапуру на који је британски генерал Персивал пао са бомбардовањем иако су британци имали 3 пута више војске од Јамашите.

Шта рећи о официрима који дозвољавају да има војска бежи када чује јапанске бицикле? Аустралијанци су бежали на сам звук Јапанаца.

Шта рећи о томе да линија одбране код Сингапура падне јер нема правилне комуникације између ифицира?

Уосталом, командант ваздухопловства Брук-Пофам је смењен пре коначног напада Јапанаца на Сингапур због катастрофе на Малаји.

 

Геринг је Јамашити говорио да Сингапур не може пасти за мање од годину дана због одбране, Јамашита га је узео за 70 дана.

 

Иначе, Јамашита се школовао код немаца да примени Блицкриг, он је то генијално прилагодио условима џунгле иако је био кратак са људима. Храбрио је Јапанце говорећи им да су западњаци далеко од нивоа жртвовања који јапанци имају и који ће побећи на први значајан ниво страдања и борбе.

Хитлер га уопште није импресионирао, штавише.

 

Napad na Malaju je planiran godinama. Skladišta bicikala za japansku pešadiju je neko morao da napravi, dopremi bicikle i sakrije ih. Slična ingenioznost je upotrebljena prilikom rekviviranja malog brodovlja koje je odmah upotrebljeno u nizu amfibijskih operacija duž obala Malaje, u morima gde je VB imala pomorsku nadmoć. Uspeh bi bio potpun, nevezano za to ko je komandovao britanskim snagama. Oni su mogli ili da budu opkoljeni i uništeni ili da se uz borbu povlače. 

 

Singapur je bio osuđen na propast, godinama pre izbijanja rata. Čerčil priznaje da snosi deo odogovornosti jer nije postavljao pitanja u vezi strukture odbrane tvrđave. Teška artiljerija tvrđave nije mogla da efikasno dejstvuje protiv ciljeva u svojoj zaleđini jer nije bila dizajnirana za tako nešto. Da se kompletna britanska vojska u Malaji najbrže što je mogla povukla i zauzela gotovo nepostojeće odbrambene položaje prema kopnu , izdržala bi još neko vreme, ali ne preterano dugo. Singapur je bio odsečen a Japan je imao prevlast u vazduhu. Snabdevanje tolikog grada samo pomoću podmornica koje su tada imali nije bila realna opcija. 

 

Ovako, imali smo iscrpene trupe koje su trebale da brane moreuz, slaba utvrđenja, bez teške artiljerije, prevlasti u vazduhu i pouzdanog snabdevanja. I da su odbili prvi napad, koliko bi izdržali posle osvajanja Jave, Sumatre i Bornea koje su branile potpuno neadekvatne snage? Da su imali još trupa, Japanci su mogli da se ušetaju u Darvin, umesto da ga samo bombarduju. 

 

 

Сложили смо се да је британски војни кадар у Малаји и Сингапуру био лош а војска неприпремљена због официрског кадра који је већ имао искуство са блицкригом. Генерал Персивал, командант у Сингапуру, је ветеран Британског експедиционог корпуса из 1940 у континенталној европи и имао је искуство са немачким блицкригом. Односно, он није баш пуно научио, како ти тврдиш.

 

Јапан је напредовао преко копна, где су биле јасно постаљене линије одбране, које су пале због глупости британских официра.

 

Тврдње да је Британија одустала од Сингапура је неистина, то показује шок у Лондону са размерама пораза у Малаји и Сингапуру. Они су били потпуно убеђени да ће се Сингапур далеко дуже одржати, чак је било инсистирања да се брани по сваку цену.

 

Наравно да свака војска напредује са ратним искуством. Али основни разлог напредовања САД су огромни ресурси који су убачени, број војника је повећан преко 5 пута од 1941 до 1945(од 1.5 милиона до преко 8 милиона). Плус што су јапанци растурени са подморницама(опет велики ресурси САД), те су игубили ресурсе у Ј-И Азији, због чега су се појавиле Камиказе, између осталог.

Црвена армија је августа 1945, за две недеље, победила скоро 1 милиона јапанских војника у Манџурији. То се не би десило ни у сну 1941. Тако нешто крупно против Јапана нису имале САД ни 1945, али то опет не значи нешто много јер је јапанска војска и држава били у катастрофалном стању.

 

Немам ја никакве посебно поштовање према Јапанцима у 2СР, штавише, доста тога што су радили ми се гади. Покушавам само реално да сагледам ствари, британски официрски кадар током јапанских акција у Малаји и Сингапуру је био лош.  Као што је и својетски током 1941 на њиховом западном фронту.

 

Што се тиче руско-јапанског рата, не бих то ширио јер Јапан би то изгубио да им споинзори нису направили револуцију 1905 у Русији, иако су имали огромне предности.

 

Kao što rekoh šok je bio kod neupućene javnosti, kod ljudi koji su rukovodili ratom šok je nastao jer nisu bili dovoljno obavešteni o tome kakva je struktura odbrane Singapura. Naravno da su odustali, preusmerili su brodove sa pojačanjima i provijantom za Australiju.

[Korki]

Сингапур је требао да издржи 2-3 месеца док не стигне подршка. Имали су залиха за то. Имали су три пута више војске од Јапанаца. Јапанска врховна команда је говорила Јамашити да се повуче док се не доведу нове трупе и попуне залихе. Јамашита је то одбио и ушао у ризик са блефом, почео је да масовно бомбардује у кратком року Сингапур како би изгледало да има огромне резерве, у стварности их није имао, на шта је Персивал пао. Још једна ствар, линије одбране су постављене у залеђнини, оне можда нису биле довољно добре, али то нећемо никада сазнати, јер су се распале и пре озбиљног јапанскго напада јер је комуникација између британских официра била очајна и због масовног дезертирања(већ сам помињао да су Аустралијанци бежали само када би чули Јапанце).

Черчил је знао раније, код смене Брук-Пофама и постављањем  Увејвела за команданта у Индији(Ромел га описује са речима: “a touch of genius”)  да није прављена копнена одбрана али се то променило, направљена је одређена одбрана док Јамашита није кренуо на Сингапур.

Ово је извештај Увејвела према Черчилу након пада већег дела Малаје али пре напада јапанаца на Сингапур

 

Wavell arrived in Malaya the day after Japanese forces crossed the Slim River. The first thing he did was make an inspection tour, and what he found appalled him—the 11th Indian Division had been shattered, and the entire body of British and Commonwealth troops was disorganized and demoralized. He ordered a general retreat—the official phrase was “withdrawal”—to Johore province, the southernmost tip of the Malay Peninsula. Just across the narrow Strait of Johore was the island of Singapore itself.

On Singapore, Wavell found that the situation was even worse. He arrived to inspect the defenses on the north shore, facing Johore, and quickly discovered that there were none. There were not even detailed plans to defend Singapore against an attack from Johore, and the island’s great naval guns could not be turned to fire at attackers from the north.

Sending reports to the chiefs of staff in London, as well as to Churchill, Wavell did not try to sugarcoat the situation. “I must admit to being staggered by Wavell’s telegram of the sixteenth,” said Churchill, who wrote in his memoirs that “the possibility of Singapore having no landward defenses no more entered my mind than that of a battleship being launched without a bottom.”

 

Ово су припреме британаца за одбрану

 

 

Yamashita arrived at the southern tip of Johore early in February. For the ensuing week, the two sides prepared for the next—and final—phase of the campaign. The Japanese wheeled every artillery piece they had, all 440 of them, into positions facing Singapore. British forces dug trenches and waited.

 

Шта се дешавало када је Јамашита кренуо са нападом

 

Their initial landings were mainly unopposed. The defenders reacted differently in different situations. Australian troops near a mangrove swamp backed into the jungle, threw their rifles away, and ran.

 

Како су линије пале

 

 

At 4:30 a.m. on February 9, resistance abruptly subsided when the defending troops received orders to withdraw. It was a mistake: Brigadier D. S. Maxwell of the 27th Australian Brigade thought that Western Area Headquarters had given the order, and directed the troops to pull back, but headquarters denied that any such order had been issued.

For the defenders, it was a costly blunder. British and Commonwealth troops had dug in along the “Jurong line,” a high ridge on the western side of the island between the Kranji and Jurong rivers. The unwitting evacuation of the Jurong line jeopardized the entire British position on Singapore—as their main line of defense had disappeared.

[bigvlada]

Сингапур је требао да издржи 2-3 месеца док не стигне подршка. Имали су залиха за то. Имали су три пута више војске од Јапанаца. Јапанска врховна команда је говорила Јамашити да се повуче док се не доведу нове трупе и попуне залихе. Јамашита је то одбио и ушао у ризик са блефом, почео је да масовно бомбардује у кратком року Сингапур како би изгледало да има огромне резерве, у стварности их није имао, на шта је Персивал пао. Још једна ствар, линије одбране су постављене у залеђнини, оне можда нису биле довољно добре, али то нећемо никада сазнати, јер су се распале и пре озбиљног јапанскго напада јер је комуникација између британских официра била очајна и због масовног дезертирања(већ сам помињао да су Аустралијанци бежали само када би чули Јапанце).

Черчил је знао раније, код смене Брук-Пофама и постављањем  Увејвела за команданта у Индији(Ромел га описује са речима: “a touch of genius”)  да није прављена копнена одбрана али се то променило, направљена је одређена одбрана док Јамашита није кренуо на Сингапур.

Ово је извештај Увејвела према Черчилу након пада већег дела Малаје али пре напада јапанаца на Сингапур

 

Ово су припреме британаца за одбрану

 

 

Шта се дешавало када је Јамашита кренуо са нападом

 

Како су линије пале

 

Hajdemo opet, rezultat bi bio isti i da je tim trupama komandovao Nim, O'Konor ili Karton de Vijar. Nizom amfibijskih operacija duž obala Malaje je razbijena bilo kakva predratna koncepcija odbrane poluostrva. Amerikanci su savladali tu lekciju i kasnije je više puta primenjivali (npr. Paton na Siciliji). Singapur nije ostrvo u sred Mediterana kome se može lako prići, bilo kakva flota koja bi mu krenula u pomoć bi bila izložena konstantnim vazdušnim napadima torpednih i bombardera za obrušavanje sa baza na Sumatri, Malaji, Javi. Da ne pričamo o tome da bi flota mogla biti upućena tek kada i ako se potuče italijanska flota. Singapur je sjajna flotna baza, ali je upotrebljiv samo ako se poseduje i Indonezija. 

 

Kada imaš trupe koje se duži vremenski period povlače pod borbom, njihova borbena vrednost je mala. Japanci nisu blefirali, jednostavno nisu hteli da daju vremena protivniku da se sabere i odmori jer bi tada otpor bio veći. To je bio opravdan rizik i istorija im je dala za pravo. Nisu svi čekači poput Makezija ili Okinleka. Gde bi bio Romel da je stalno čekao na vodu i benzin? 

[kurjak92]

Sad ste me naterali da citam detaljno cercilove memoare :D isuse, i za sada, pri kraju treceg i poccetku cetvrtog toma, je itekako jasno da su britanci ocekivali da ce im singapur biti sigurna tvrdjava(i njegovo zaledje) . Telegram iz 12  januara 1942 se ticu pojacanja koje se sastoji od 4. 500 ljudi u dva konvaja,a telegram iz 14 januara nabraja pristigle : americki konvaj sa pedeset harikena, jedan puk protivtenkovske artiljerije, pedeset topova, jedan puk teske protivavionske artiljerije, pedeset topova. jedan puk lake protiv avionske artiljerije i 54 pesadijsku brigadnu grupu, ukupno 9000 ljudi. Msm da je tesko reci da su otpisali bas singapur(jesu druga manja mesta, singapur su zamislili kao tvrdjavu odakle ce krenuti u kontru) kada pise da racunaju da ce ona lako i dugo odoleti, i kada su poslali ovolika pojacanja. Dalje recimo istog dana.14stog predsednik australijske vlade ketrin pise kako se ceo unutrasnji odbrambeni sistem australije zasniva na nepovredivosti singapura, i problema ako se taj koncep narusi.

[Korki]

Наравно да су очекивали да опстане док не стигне подршка. Сингапур је на једном од кључних места у Азији, Малајски пролаз(Малака мореуз).

[kurjak92]

Iz cetvrtog toma, ispastanje u malaji
"Činjenica da Japanci vladaju zapadnim obalama malaje ne raspolazuci ni jednim jedinim ratnim brodom mora se smatrati kao jedan od najcudnijih britanskih propusta zabelezenih u pomorskoj istoriji. Zao mi je sto moram biti neprijatan, ali ocekujem nov izvestaj o  mnogo temeljnijem ispitivanju." telegram cercila prvom pomorskom lordu 22 januara 42. 

Slazem se, ali su opet fejlovali, sva podrska koju su poslali je stigla

[bigvlada]

Sad ste me naterali da citam detaljno cercilove memoare :D isuse, i za sada, pri kraju treceg i poccetku cetvrtog toma, je itekako jasno da su britanci ocekivali da ce im singapur biti sigurna tvrdjava(i njegovo zaledje) . Telegram iz 12  januara 1942 se ticu pojacanja koje se sastoji od 4. 500 ljudi u dva konvaja,a telegram iz 14 januara nabraja pristigle : americki konvaj sa pedeset harikena, jedan puk protivtenkovske artiljerije, pedeset topova, jedan puk teske protivavionske artiljerije, pedeset topova. jedan puk lake protiv avionske artiljerije i 54 pesadijsku brigadnu grupu, ukupno 9000 ljudi. Msm da je tesko reci da su otpisali bas singapur(jesu druga manja mesta, singapur su zamislili kao tvrdjavu odakle ce krenuti u kontru) kada pise da racunaju da ce ona lako i dugo odoleti, i kada su poslali ovolika pojacanja. Dalje recimo istog dana.14stog predsednik australijske vlade ketrin pise kako se ceo unutrasnji odbrambeni sistem australije zasniva na nepovredivosti singapura, i problema ako se taj koncep narusi.

 

Kada već čitaš Čerčila, baci pogled na tom IV, prilog D, Singapurska odbrambena postrojenja. Vlada je dejstvovala na osnovu netačnih informacija. Cifre od 70, pa 90 i na kraju 180 dana koje bi Singapur proveo pod opsadom su podrazumevale scenarije gde Japan ne okupira ostatak Malezije i Indonezije.  Pojačanja koja ti pominješ su poslata dok je još trajala bitka u Malaji. Ti Harikeni su stigli upakovani, a ono malo bombardera nije moglo da dejstvuje bez lovačke zaštite. Vejvel je tek preuzeo ABCD komandu u Singapuru koji je trebao da bude središte odbrane Indonezije. Međutim, kada su mesec dana kasnije Japanci osvojili dobar deo njegove komande, bilo je iluzorno slati bilo šta. Da ne pričam o stavu australijske vlade o dotadašnjem vođenju operacija. 

 

Ono što sam ja pominjao pre par dana možeš naći na stranama 38 i 39, tom četvrti, prosvetino izdanje. 

 

Iz cetvrtog toma, ispastanje u malaji

"Činjenica da Japanci vladaju zapadnim obalama malaje ne raspolazuci ni jednim jedinim ratnim brodom mora se smatrati kao jedan od najcudnijih britanskih propusta zabelezenih u pomorskoj istoriji. Zao mi je sto moram biti neprijatan, ali ocekujem nov izvestaj o  mnogo temeljnijem ispitivanju." telegram cercila prvom pomorskom lordu 22 januara 42. 

 

Slazem se, ali su opet fejlovali, sva podrska koju su poslali je stigla

 

U toj istoj glavi piše i da se svaki pomorski prepad na zapadnoj obali Malaje završavao sa par britanskih brodova na dnu mora. Čerčil je u tom citatu nepravedan prema sopstvenoj mornarici. 

 

Imaš i jedan domaći izvor na temu, knjige Borisa Prikrila, Pakao Pacifika 1 i 2. 

[kurjak92]

Tuse za prave brojke, tj razliku stanja na papiru i terenu :D . Ali kada budem bio kuci, prekucacu deo koji je po meni najbolji pokazatelj nesposobnosti britanaca, onaj u kome se cercil samokaznjava i krivi, u fazonu, ju jbt kako nikome nije palo na pamet da nas bastion, nasa tvrdjava singapur nije ukopan i nema utvrdjenja ka severu, tj nema nista sa kopnene strane. I tu je bas u fazonu, niko ni komanda, ni nizi oficiri,, pa ni ja, nije mislio o tako ociglednom problemu i mani i to je uzasna greska i nasa glupost

 

Zanimljiv je cercilo za citanje , pored svih mana, poneo sam random tom da citam u busu, ima super anegdota o prvoj poseti rusiji i staljinu, gde se covek iskreno odusevio principu slavine i lavaboa naspram umivaonika

Ili kako je molotov u londonu na pregovorima spavao sa revolverom pod jastukom, cak i kada su postali saveznici

O materijalima, prilozima, telegramima i duhu vremena da ni ne pricam

 

Послато са GT-P7500 уз помоћ Тапатока

[kurjak92]

Potrazicu Borisa Prikrila posle februarskog roka, ako ga preporucujes za citanje

 

Послато са GT-P7500 уз помоћ Тапатока

[bigvlada]

Tuse za prave brojke, tj razliku stanja na papiru i terenu :D . Ali kada budem bio kuci, prekucacu deo koji je po meni najbolji pokazatelj nesposobnosti britanaca, onaj u kome se cercil samokaznjava i krivi, u fazonu, ju jbt kako nikome nije palo na pamet da nas bastion, nasa tvrdjava singapur nije ukopan i nema utvrdjenja ka severu, tj nema nista sa kopnene strane. I tu je bas u fazonu, niko ni komanda, ni nizi oficiri,, pa ni ja, nije mislio o tako ociglednom problemu i mani i to je uzasna greska i nasa glupost

 

Zanimljiv je cercilo za citanje , pored svih mana, poneo sam random tom da citam u busu, ima super anegdota o prvoj poseti rusiji i staljinu, gde se covek iskreno odusevio principu slavine i lavaboa naspram umivaonika

Ili kako je molotov u londonu na pregovorima spavao sa revolverom pod jastukom, cak i kada su postali saveznici

O materijalima, prilozima, telegramima i duhu vremena da ni ne pricam

 

Послато са GT-P7500 уз помоћ Тапатока

 

Pazi, na više mesta u knjizi imaš primere gde je nešto rečeno u žaru borbe, tj. događaja kao onaj citat o mornarici gore. Ne čudi me da je tako reagovao, upravo su mu potopili najnoviji bojni brod i bojni krstaš avionima. Pročitao sam ja Čerčila bar 5-6 puta, ima zanimljivih stvari, ali je i ulepšavao (svoj) doprinos. 

 

 

Potrazicu Borisa Prikrila posle februarskog roka, ako ga preporucujes za citanje

 

Послато са GT-P7500 уз помоћ Тапатока

 

Mnogo manje podataka, ali je pisano zanimljivim stilom. Naglasak je na pomorskim okršajima dok je sve ostalo tek pomenuto. Isti autor je napisao i nevidljivi neprijatelj na Atlantiku 1 i 2, o borbi protiv podmornica. 

 

 

Bilo bi interesantno razraditi scenario po kome Japan nije napao SAD već isključivo Britance i Holandiju, čega se Ruzvelt plašio. U tom scenariju, SAD je ostala neutralna do kraja rata.

 

Decembar 1941. godine, sleđeni Vermaht je pred Moskvom, kampanja niskog inteziteta u Africi i otvoreni podmornički rat na Atlantiku. Postavlja se pitanje da li bi VB i SSSR uz pasivnu pomoć SAD kroz zakon o zajmu i najmu mogli da pobede Nemačku, Italiju i Japan? Gledajući relativne snage industrija, moje mišljenje je da bi. 

 

Japan bi osvojio Maleziju, Indoneziju i Indokinu. Umesto rasipanja snaga po ostrvima odvojio bi nešto veće snage za Burmu, možda bi prodro dublje u Indiju od Imphala ali ne bi imao trupa za nešto više. Dodatni desanti na Pakistan, Irak ili Keniju ne bi dolazili u obzir jer ne bi imali dovoljno brodova za nesmetano snabdevanje tih operacija (sistem konvoja im je bio kriminalno loš). Australija bi bila uznemiravana povremenim vazdušnim napadima ali njena vojska, vična pustinjskom ratovanju je suviše tvrd orah za ozbiljnu invaziju. Kina je pružala daleko bolje uslove za dalja osvajanja. Japanska čelična industrija je nekoliko puta manja od britanske. Da bi novoosvojene izvore sirovina stavili u promet potrebne su godine (izuzev nafte). Kolonije po pravilu nisu imale razvijenu industriju a gradnja dodatnih kapaciteta u Japanu i transport traže vremena. Nije isti slučaj kao sa nemačkim osvajanjem visokoindustrijalizovane Čehoslovačke ili Francuske. 

 

Britanci bi eventualno isterali Nemce iz Afrike, sa ili bez desanta na Maroko i Alžir. Usledilo bi osvajanje Sicilije, Sardinije i Korzike i na taj način bi bila ugrožena kako obala južne Francuske tako i cela zapadna obala Italije. Nemci bi morali da razvlače trupe. Ovo je bio originalni plan koji je kasnije napušten u korist ambicioznijeg napada na samo tlo Italije. Sovjeti bi, snabdeveni američkim i britanskim materijalom polako krckali nemačku kopnenu vojsku. 

 

Britanija bi sama započela razvoj atomske bombe u Kanadi (koja je več tada počela sa skladištenjem Uranijuma) dok bi noćna bombardovanja rajha postala svakodnevna. Ne bi bilo D-dana niti iskrcavanja u Francuskoj, Britanije nije sama imala dovoljno trupa za to. Bila bi izvršena operacija Jupiter (oslobađanje Norveške). 

 

1944. godine bi Sovjetski Savez počeo ključne ofanzive za prodor u Nemačku. Italija bi kapitulirala, nastao bi kratkotrajan građanski rat koji bi se završio pobedom komunista na severu i rojalista na jugu. Nakon rata bi nastale Italijanska Demokratska Republika na severu i Kraljevina Italija na jugu, podržavana od strane VB. Grčka bi bila ostala monarhija. 

 

1945. godine SSSR bi potpuno okupirao Nemačku, Britanija bi izvršila desante i oslobodila Dansku, Holandiju, Belgiju i Luksemburg, obrazujući tako sanitarni koridor između sebe i komunističkih zemalja. Komunistički pokret otpora bi preuzeo vlast u Francuskoj a gvozdena zavesa bi pored pomenutih država obuhvatala i Pirineje. Japan bi kapitulirao nakon bacanja britanskih atomskih bombi na njega. Akciju bi izvršili Lankasteri leteći iz Australije nakon dodatnog vazdušnog punjenja gorivom od strane Handley Page HP. 54 bombardera iz baza u Kini i (prikriveno neutralnih) Filipina.  

[vathra]

Шта је ово сви се примили да пишу за Телеграф.

[kurjak92]

Шта је ово сви се примили да пишу за Телеграф.

Pravda za filipa dika :3

[bigvlada]

Шта је ово сви се примили да пишу за Телеграф.

 

Ponela me tema, a i gledam Man in High Castle seriju ovih dana. :)