Drugi svetski rat - opsta istorija

[Topola]

Disklejmer za pasionirane citaoce: kolega namenski brka cirilicu i latinicu. Gde, uocicete sami. Ili ce vam objasniti kolega vathra, cim prepuni minobacace...

[namenski]

BTW, Арсений Тарковский, otac Andreja Tarkovskog, onog rezisera, osvrnuo se na jednu od znacajnih pojava leta '41, poznatu kao немецкий автоматчик:

 

Немецкий автоматчик подстрелит на дороге,
Осколком ли фугаски перешибут мне ноги,

 

В живот ли пулю влепит эсесовец-мальчишка,
Но все равно мне будет на этом фронте крышка.

 

И буду я разутый, без имени и славы
Замерзшими глазами смотреть на снег кровавый.

 

Pre nego je gostovao kod sina u Stalkeru, pesmom Вот и лето прошло:

 

 

smislio je i vise nego poznatu i izvodjenu pesmu poznatu kao: Гвардейская застольная, poznatiju i kao Bыпьем за Родину, выпьем за Сталина.., danas doduse retku i izmenjenu u nekim^tm delovima.

 

[Topola]

Kao sto rekoh...

[namenski]

Disklejmer za pasionirane citaoce: kolega namenski brka cirilicu i latinicu. Gde, uocicete sami. Ili ce vam objasniti kolega vathra, cim prepuni minobacace...

Da ti i ja nesto raspravimo: podnosim te sa stipaljkom na nosu, ovo je forum uostalom, ima nas raznih.

Podsecas me na poslednjeg kafanskog dobacivaca iz prikrajka, onog podmuklog, a la hijena, koji - a to upravo ovih dana citam po forumu prateci tvoja dobacivanja - nikad, ama bas nikad ne nastupa sam, nego uvek uz i iza nekog jaceg.

U kafani za takvo ponasanje postoji efikasna sankcija iako sam siguran da bi ti poprilicno pre toga kezeci se zbrisao.

Ovde cu samo - poslednji put - da te zamolim: obilazim te, obidji me.

OK?

[Topola]

Bez nervoze, molim. Ovo je forum a ne kafana ili sta god da ti se prividja u ovaj kasni sat. Ne preti nikome i ponasaj se iole normalno, ako je to moguce.

I ne brkaj latinicu i cirilicu, ne mogu ljudi da te razumeju sta pises.

[Korki]

Prvo, ta prica o tehnickoj superiornosti kao nekom kljucnom faktoru pada u vodu, japan nije bio tehnicki superioran u aziji naspram britanaca i saveznika, opet oni su oprali pod sa njima, dok je 38 i 39 u mandzuriji i mongoliji pored tehnike, tj oklopa doslli do izrazaja novi vidovi taktike i komandni kadar na celu sa zukovom

 

Малаја и Сингапур јесу велики порази Британаца, са дупло мање војске је Јапан успео да их добије, али је то било захваљујући предности у техници. Примера ради, Малаја, Британаца дупло више у људству али скоро без тенкова, за разлику од Јапанаца.

Грешиш, Јапанци су због лошег искуства са Совјетима 1938, пораз код Халхин Гола, почели масовно да се посвећују развоју тенкова, ишли су у Немачку да их Вермахт обучи најновим тактикама тенковске борбе. Они никада нису достигли бројке тенкова као Руси или Немци али су направили значајан напредак после 1938, што је довело до успешне кампање против Британаца у Јужној Азији.

 

 

The Japanese similarly considered the result not a failing of tactics, but one that simply highlighted a need to address the material disparity between themselves and their neighbors. They made several reforms as a result of this battle: Tank production was increased from 500 annually in 1939 to 1,200, a mechanized headquarters was established in early 1941, and the new Type 1 47 mm Anti-Tank Gun was introduced as a response to the Soviet 45mm. These cannons were mounted on Type 97 Chi-Ha tanks, resulting in the Type 97 ShinHoTo Chi-Ha ("New Turret") variant, which became the IJA's standard medium tank by 1942. IGHQ also dispatched General Tomoyuki Yamashita to Nazi Germany in order to learn more about tank tactics following the crushingly one-sided Battle of France and the signing of the Tripartite Pact. He returned with a report where he stressed the need for mechanization and more medium tanks. Accordingly, plans were put underway for the formation of 10 new armored divisions in the near future.

 

 

The scope and results of this conflict were not widely known at the time. Mortified by defeat in battle, the Japanese sought to conceal their disgrace. For its part, the Soviet Union was preoccupied with seizing defensive positions in the West with the division of Poland and the occupation of the Baltic States, and did little to trumpet its victories.

In addition, having killed most of his military leaders in his purges, Stalin was unwilling to promote Zhukov’s victory and see the general emerge as a popular hero. Even so, later actions during the war would ensure that Zhukov would become justly famous as the leading Soviet commander of World War II. Many of the characteristic features of the Russian way of war can be seen in his leadership at Khalkhin Gol: massive firepower; tight integration of infantry, artillery, tanks and warplanes; elaborate deception measures; and ruthless sacrifice of lives.

When Adolf Hitler invaded the Soviet Union in the summer of 1941, the Japanese were tempted to join the assault, but the shadow of Khalkhin Gol haunted them. With the influence of the Strike North group at an end, Japanese military planners began to look at British, French and Dutch colonial possessions in Southeast Asia as offering greater prospects for expansion.

Stalin remembered the fierce fighting in Mongolia as well. Even as he summoned 1,000 tanks and 1,200 warplanes from Soviet Far Eastern forces to battle the German invaders who were making spectacular gains, 19 reserve divisions, 1,200 tanks and some 1,000 aircraft remained in Mongolia to confront the Japanese. Although small by the standards of later World War II battles, the fighting between Soviet and Japanese forces at Khalkhin Gol cast a long shadow over subsequent events in the Pacific theater and on the Russian Front.

http://www.historynet.com/world-war-ii-soviet-and-japanese-forces-battle-at-khalkhin-gol.htm

[bigvlada]

 

Ti bas onako ozbiljno i iz sve snage ponovo citas istoriju  :P

Ono, jesu Mideldorf i njemu slicni verovali u razne stvari, narocito posle rata, kada je trebalo propirati poraz, pa je tako Guderijan, na primer, verovao da je pocetkom novembra temperatura ispred Moskve pala na -78 stepeni (Celzijusa).

I ne samo verovao, nego i crno na belo napisao u memoarima sve se diveci samom sebi i svojima.

Pricam ti pricu je da su Sovjeti pocetkom rata imali vise automatskog oruzja od Nemaca: zloglasni nemacki automaticar (ruski izraz) bio je mora za PKKA tokom celog pocetka rata pa sve do duboko u leto 1942. godine; i automat i poluautomatska puska su masovno usli u upotrebu tek negde oko i posle Staljingrada kada se em videlo i odlucilo sta je potrebno, em se postiglo da to moze da se proizvodi u velikim kolicinama.

Sto se tehnike tice, takozvane moderne, nje je kod Sovjeta pocetkom rata bilo tu i tamo, pa cak i tamo gde ju je bilo njena zapazenost je zavisila od sposobnosti i energicnosti komandovanja: Halder, imace nacelnik OKH u to vreme, jula 1941. u svom dnevniku pise o pojavi novih sovjetskih tenkova od 100 (sic) tona i to govoreci o sovjetskim akcijama na jugu u kojima je ucestvovalo nekoliko novih i energicno vodjenih KV tenkova, mislim toliko o pouzdanosti svedocenja i savremenih i naknadnih.

Nemci su Sovjete pocetkom rata nadigrali pre svega takticki i organizaciono: stereotip o nemackom vojniku/oficiru koji je slepa ratna masina je toliko stereotipan da stereotipniji ne moze da bude. Nemacki vojnik/oficir su bili izuzetno poticani na samoinicijativu, ona je negovana kao deo doktrine, a nemacko komandovanje se jos iz Moltkeovih vremena ponosilo cinjenicom da komandovanje daje direktive, opste pravce, dok nize komande treba da vide sta ce i kako ce.

Nasuprot njima, sovjetsko komandovanje je bilo bez inicijative, skoro u potpunosti zavisilo od odluka vise komande koje su se, pocetkom rata narocito, cekale da cesto ne budu nikada docekane - Nemci bi stigli prvi.

Kada se tome doda zaziranje od odgovornosti - cest je, recimo bio slucaj da komandanti vazduhoplovnih jedinica sopstvene gubitke radije pripisuju delovanju neprijatelja nego havarijama jer bi se, u protivnom, izlagali opasnosti da budu optuzeni za sabotazu - dobija se jedan od elemenata smese koja je dovela do neuspeha leta 1941. godine i koji su se - karakteristicno - samo u manjem obimu ponovili i leta 1942.

Ali je isto tako i cinjenica da su kasnije tokom rata Sovjeti Nemce nadigrali i takticki i svakako drugacije ma koliko se Nemci i tokom rata i narocito posle upinjali da dokazu da svoj uspeh Sovjeti imaju da zahvale svemu i svacemu, samo ne superiornosti koju su s teskom mukom i uz ogromne zrtve ostvarili.

PKKA se u drugoj polovini rata jeste vozila na americkim kamionima i jeste bila obuvena u americke i engleske cokule: gvozdjurija kojom je satrla Nemce bila je Сделано в СССР, а plejada marsala koji su bili na njenom celu moze da se poredi samo sa marsalima jednog drugog vremena.

 

Tačno. 

 

German officer education in the interwar years

http://goo.gl/RvaslZ

 

Štancovali su kombinaciju T-34/IL-2 kao da sutra ne postoji. 

 

Prvo, ta prica o tehnickoj superiornosti kao nekom kljucnom faktoru pada u vodu, japan nije bio tehnicki superioran u aziji naspram britanaca i saveznika, opet oni su oprali pod sa njima, dok je 38 i 39 u mandzuriji i mongoliji pored tehnike, tj oklopa doslli do izrazaja novi vidovi taktike i komandni kadar na celu sa zukovom

 

Japan je bio i (deliimčno - npr. radar im je bio slaba tačka) tehnički i taktički superiorniji od saveznika na početku rata. Njihova torpeda, razarači i pre svega amfibijsko ratovanje su bili bez premca (džinovske podmornice i bojne brodove namerno ne trpam ovde jer su bili egzotika, ne odlučujući činilac). Prvi su uveli namenski građen nosač aviona u upotrebu (Hermes je započet pre, ali nije prvi završen) i prvi su imali tip broda za amfibijske operacije, pradedu današnjih Mistrala. E sad, višak ambicija i manjak tehničkih sredstava čine svoje.  A najgora greška im je bilo potcenjivanje američke ekonomske moći (čitaj - sposobnosti da brzo grade eskortne nosače aviona, Slobode^tm i LST-ove), loše rešen sistem konvoja, nedovoljno ulaganje u razvoj novih lovaca, neadekvatno mornaričko pilotsko školstvo (malo škola, mnogo potreba za pilotima)... 

[kurjak92]

Малаја и Сингапур јесу велики порази Британаца, са дупло мање војске је Јапан успео да их добије, али је то било захваљујући предности у техници. Примера ради, Малаја, Британаца дупло више у људству али скоро без тенкова, за разлику од Јапанаца.

Грешиш, Јапанци су због лошег искуства са Совјетима 1938, пораз код Халхин Гола, почели масовно да се посвећују развоју тенкова, ишли су у Немачку да их Вермахт обучи најновим тактикама тенковске борбе. Они никада нису достигли бројке тенкова као Руси или Немци али су направили значајан напредак после 1938, што је довело до успешне кампање против Британаца у Јужној Азији.

 

 

http://www.historynet.com/world-war-ii-soviet-and-japanese-forces-battle-at-khalkhin-gol.htm

Pusti ova zapadno pranje istorije, japanci su ih dobili jer su britanci imali potpuno nesposoban oficirski kadar u aziji, i kolonijalni sistem na izdisaju . Japanski tenkovi su bili laki, relativno zastareli, sa slabim oklopom i slabim topovima, zbog terena na kojem su korisceni, nista spektakularno.

I pricamo o osvajanjima u kome je odnos snaga bio ludacki 2:1, gde se videla sva snaga britanske imperije onog trenutka kada naspram sebe nisu imali urodjenike sa kopljima. Drugo kada pricam o tehnickoj zaostalosti u odnosu na saveznike, ja sam tu mislio na pesadijsko naoruzanje i opremu o oklop, gde je japan bio debelo inferioran(jer i pricam o kopneneim osvajanjima , ne pomorskim i vazdusnim bitkama).

[Korki]

Слажем се да су британски официри били јадни и да је Черчил хтео да их жртвује(да се разумемо, британска континетнална војска је традиционално била шупак) али је однос тих лаких јапанских тенкова и британске технике ишао 1:5 до 1:10 у корист Јапанаца.

Јапанци су после лошег искуства са Совјетима 1938 направили унапређење у континенталној војсци, промена тактике и унапређивање технике, то је чињеница.

[kurjak92]

eto, dosli smo do slaganja 1+ 
tridesete godine su bile vreme velikog napretka, poboljsanja(plus ratna iskustva po mandzuriji) japanske vojske

[namenski]

Korki sinko  :), sve je to smuti pa prospi, niti su Britanci imali lose oficire, niti su Japanci savladali tenkove; tenk je u Aziji i na Tihom okeanu bio, s obzirom na geografiju, klimu, itd, itd, samo - pa i to u najboljem slucaju - pokretni bunker, od Indokine i Malaje, do ostrva.

Tenak^tm je evropsko oruzje: tu je rodjen, tu je doziveo vrhunac slave i uspesnosti i sva je prilika da ce tu i da izumre; izuzimam, naravno, bliskoistocne primene, pre svega izraelske, koje su opet - evropsko dete i to po nacinu razmisljanja pre svega.

Mislim da precenjujete britanske neuspehe u Aziji protiv Japana: posledica su shvatanja, opravdanog za tadasnji svet, da je Singapur ugrozen iskljucivo s mora i da ga treba braniti, uciniti neosvojivim s te strane. Japanci se niz poluostrvo nisu sjurili tenkovima, nego pesice i - biciklima, i to brzinom koju skolovani evropski umovi nisu mogli ni da zamisle, bas kao sto nisu mogli ni da zamisle da ce SIngapur da bude sjeban s te strane.

Efikasnost kojom su Japanci (i Nemci) primenili avijaciju nije posledica njihove tehnoloske nadmoci: posledica je doktrine, ekstremno uspesne, ali doktrine koja je u sebi sadrzala i seme svoje propasti. Obe doktrine su ocajnicki bile usmerene na ocajnicku potrebu da se rat dobije brzo; i jedni i drugi su znali da produzenje vodi pravo u katastrofu: sve, ama bas sve, bilo je usmereno ka tom cilju, a mit o takozvana kolonijalnoj inferiornosti Britanaca je rodjen mnogo kasnije.

Poslovicno konzervativni Britanci su bili itekakvi avangardisti: ne treba zaboraviti, na primer, da se ideja o napadu na Perl Harbur i mogucnostima koje taj napad otvara rodila posle britanskog napada na Taranto, bas kao sto ne treba zaboraviti da je - strateski veoma odmereno i pokazalo se uspesno - u vreme napada Japana na britanske posede u Aziji - taj deo sveta bio, sto se Britanaca tice, pusten niz vodu, sa punom svescu da ce se tamo gubiti do daljnjeg, a da odluka ima da padne protiv Nemacke.

Bas kao sto je i pala.

Danasnja popularna naklapanja o tome da su Sovjeti '41. imali vise tenkova od Nemaca - sto je inace tacno - padaju u vodu pred ne tako rado isticanom cinjenicom da su vise tenkova imali i Francuzi. I to tenkova 'boljih' od nemackih.

Ovo boljih sam stavio pod navodnike jer je potpuno svejedno/nevazno koji je tenk bolji: ratujes s onim sto imas, na tebi je da se organizujes i sredis: osim Nemaca, nije se sredio niko, jer su oni jedini svoje tenkove upotrebili na nacin koji se tenkovima pristoji, dakle u masi i koncentrisano, kombinovano sa podrskom iz vazduha, kljucem za uspehe u prvom periodu rata.

[kurjak92]

"Poslovicno konzervativni Britanci su bili itekakvi avangardisti: ne treba zaboraviti, na primer, da se ideja o napadu na Perl Harbur i mogucnostima koje taj napad otvara rodila posle britanskog napada na Taranto, bas kao sto ne treba zaboraviti da je - strateski veoma odmereno i pokazalo se uspesno - u vreme napada Japana na britanske posede u Aziji - taj deo sveta bio, sto se Britanaca tice, pusten niz vodu, sa punom svescu da ce se tamo gubiti do daljnjeg, a da odluka ima da padne protiv Nemacke."

 

Iako je nama lako da izvlacimo takve zakljucke, pa iako se slazem sa tim da su i nemci i japanci isli na blef i brzinu(i oko ovog dela o tenku na pacifiku), donekle svesni svojih ogranicenja u resursima i industriji, nema sanse da su britanci svesno dozvolili ili pustili niz vodu aziju tada, kada se pogleda kolike su gubitke pretrpeli tamo. A tu su i francuzi i amerikanci, pa samo na filipinama se japancima predalo 80 hiljada americkih vojnika, da ne pominjem civile. To bi bilo kao kada bi pocetne poraze i gubitke sssr npr proglasili strategijom.
Ovo za singapur nije krivica doktrine, vec krivica nesposobnosti ljudi koji stoje iza odredjenih planova, na svim stranama , a oni imaju svoja imena,prezimena i generalske cinove.
 

[čekmeže]

Svesno, nesvesno neke druge opcije nisu ni imali. Nakon Denkerka je ostala neka mizerija opreme za odbranu ostrva plus imaš Mediteran i Afriku. Došlo im ono malo Kanađana u HK, kad su im odmah potopili dva broda bilo je ćao zdravo, nek se Oziji i Ameri dalje krljaju.

[Korki]

Korki sinko  :), sve je to smuti pa prospi, niti su Britanci imali lose oficire, niti su Japanci savladali tenkove; tenk je u Aziji i na Tihom okeanu bio, s obzirom na geografiju, klimu, itd, itd, samo - pa i to u najboljem slucaju - pokretni bunker, od Indokine i Malaje, do ostrva.

Tenak^tm je evropsko oruzje: tu je rodjen, tu je doziveo vrhunac slave i uspesnosti i sva je prilika da ce tu i da izumre; izuzimam, naravno, bliskoistocne primene, pre svega izraelske, koje su opet - evropsko dete i to po nacinu razmisljanja pre svega.

Mislim da precenjujete britanske neuspehe u Aziji protiv Japana: posledica su shvatanja, opravdanog za tadasnji svet, da je Singapur ugrozen iskljucivo s mora i da ga treba braniti, uciniti neosvojivim s te strane. Japanci se niz poluostrvo nisu sjurili tenkovima, nego pesice i - biciklima, i to brzinom koju skolovani evropski umovi nisu mogli ni da zamisle, bas kao sto nisu mogli ni da zamisle da ce SIngapur da bude sjeban s te strane.

Efikasnost kojom su Japanci (i Nemci) primenili avijaciju nije posledica njihove tehnoloske nadmoci: posledica je doktrine, ekstremno uspesne, ali doktrine koja je u sebi sadrzala i seme svoje propasti. Obe doktrine su ocajnicki bile usmerene na ocajnicku potrebu da se rat dobije brzo; i jedni i drugi su znali da produzenje vodi pravo u katastrofu: sve, ama bas sve, bilo je usmereno ka tom cilju, a mit o takozvana kolonijalnoj inferiornosti Britanaca je rodjen mnogo kasnije.

Poslovicno konzervativni Britanci su bili itekakvi avangardisti: ne treba zaboraviti, na primer, da se ideja o napadu na Perl Harbur i mogucnostima koje taj napad otvara rodila posle britanskog napada na Taranto, bas kao sto ne treba zaboraviti da je - strateski veoma odmereno i pokazalo se uspesno - u vreme napada Japana na britanske posede u Aziji - taj deo sveta bio, sto se Britanaca tice, pusten niz vodu, sa punom svescu da ce se tamo gubiti do daljnjeg, a da odluka ima da padne protiv Nemacke.

Bas kao sto je i pala.

Danasnja popularna naklapanja o tome da su Sovjeti '41. imali vise tenkova od Nemaca - sto je inace tacno - padaju u vodu pred ne tako rado isticanom cinjenicom da su vise tenkova imali i Francuzi. I to tenkova 'boljih' od nemackih.

Ovo boljih sam stavio pod navodnike jer je potpuno svejedno/nevazno koji je tenk bolji: ratujes s onim sto imas, na tebi je da se organizujes i sredis: osim Nemaca, nije se sredio niko, jer su oni jedini svoje tenkove upotrebili na nacin koji se tenkovima pristoji, dakle u masi i koncentrisano, kombinovano sa podrskom iz vazduha, kljucem za uspehe u prvom periodu rata.

 

Почетак успешне јапанске инвазије Малаје је искључиво кривица британских официра. Линија одбране око Џитре, која је требала да буде прва линија одбране, а која је по проценама генерала Јамашите, који је предводио Јапанце у тој кампањи,  требала да издржи  најмање месец дана и Јамашита је рачунао да ће изгубити хиљаде људи, та линија одбране је пала за 15 сати и 37 мртвих Јапанаца. Пала је зато што су британски официри оставили у ауту целу мапу одбране, Јапанци нашли и са лаким тенковима и бициклима разбуцали британске аеродроме(јапанци су их поспрдно назвали Черчилови аеродроми) у позадини и целу одбрамбену британску линију преузевши огромну количину залиха муниције и нафте.

Шта тек рећи око блефа који је Јамашита применио на Сингапуру на који је британски генерал Персивал пао са бомбардовањем иако су британци имали 3 пута више војске од Јамашите.

Шта рећи о официрима који дозвољавају да има војска бежи када чује јапанске бицикле? Аустралијанци су бежали на сам звук Јапанаца.

Шта рећи о томе да линија одбране код Сингапура падне јер нема правилне комуникације између ифицира?

Уосталом, командант ваздухопловства Брук-Пофам је смењен пре коначног напада Јапанаца на Сингапур због катастрофе на Малаји.

 

Геринг је Јамашити говорио да Сингапур не може пасти за мање од годину дана због одбране, Јамашита га је узео за 70 дана.

 

Иначе, Јамашита се школовао код немаца да примени Блицкриг, он је то генијално прилагодио условима џунгле иако је био кратак са људима. Храбрио је Јапанце говорећи им да су западњаци далеко од нивоа жртвовања који јапанци имају и који ће побећи на први значајан ниво страдања и борбе.

Хитлер га уопште није импресионирао, штавише.

[namenski]

Dobro bre Korki, sve je to tako manje-vise bilo, pa ipak ne menja nista na cinjenici da je Singapur - inace cilj japanskog strmoglavljivanja niz poluostrvo - pao kao posledica pogresne, ali itekako za svoje vreme utemeljene procene, da ga je nemoguce napasti/osvojiti s kopna.

Imas milion primera britanske zapanjenosti kada se shvatilo da grad nema ama bas nikakvu odbranu od napada s kopna; desava se i najboljima, a ne vidim zasto insistiras na skoro bioloskoj nadmoci japanskog vojnika nad zapadnim.

Spora nema: nezahtevan i lak za odrzavanje, dobro obucen i motivisan japanski vojnik, energicno vodjen, bio je strasan protivnik, obaska njegovo potcenjivanje od strane zapadnjaka koji su poslednje batine od zute rase dobili jos u Rusko-japanskom ratu sto se na Zapadu - s obzirom da se radilo o Rusima - bas nesto i nije racunalo.

Do decembra 1941: pogledaj datume, uostalom.

Rat je poceo 6/7 decembra 1941, Prince of Wales i Repulse potopljeni su 10. decembra: tada je svakom bilo jasno da od suprotstavljanja Japancima nema nista i da ce se morati da ogranici na strogo dostizne ciljeve. Dakle, nista od odbrane Malaje, Singapur kako bude, zbogom danasnja Indonezijo sa sve Holandjanima kao kolonijalnim gospodarima, treba posto-poto zadrzati Cejlon i spreciti prodor Japanaca u Indiju, inace poduhvat kome se Japanci nisu tokom rata ozbiljno ni priblizili. Nista od odbrane Filipina, treba razmisljati i pripremati se za moguc napad na Australiju.

Tacka.

Vidim da postujes Japance  :), cenim, ali: Koralno more je bilo u maju, Midvej negde u junu, Gvadalkanal u avgustu, dakle nepunih 8 meseci od pocetka, Japanci su bili zaustavljeni i to slomljene kicme, da bi se do kraja rata povlacili pred strategijom koja je za cilj imala sto manje izgubljenih zivota i iskoriscavanje mogucnosti sopstvene industrijske proizvodnje.

I to sa tihookeanskim prostorom i Japanom kao sekundarnim, sporednim ciljevima jer je glavni protivnik bila Nemacka i to je prihvaceno kao globalna saveznicka strategija kojoj je bilo podredjeno sve drugo.

Kraj.

Od japanske vojnicke superiornosti, inace ekstremno precenjene, fascinantnija je bila, a i danas je, sposobnost zapadnih demokratija, Amerike pre svega, da se uci i nauci modernom ratovanju: ne zaboravi da je Amerika u rat usla prakticno bez kopnene vojske, ali ne zaboravi da je i australijski i britanski i americki vojnik na kraju bio superioran nad japanskim i to na njegovom terenu, dzunglama i ostalim divljinama kao sto su Burma, itd, itd...

Fascinira i sposobnost, brzina ucenja: od batina u pomorskim bitkama pocetkom rata, od Kuantana, Jave, i narocito nekoliko skoro pa fijaska oko Gvadalkanala, stiglo se do rutinskog bijenja Japanaca svuda gde su se zatekli.

 

Precenjivanje Japanaca i njihovih takozvanih vojnickih kvaliteta je dobrim delom nastalo posle rata i to iz propagandno-holivudskih razloga, jer necemo valjda da neprijatelja prikazujemo kao шоњу: ovde se cesto pominju sovjetska iskustva sa tim istim Japancima uoci rata, ali se prenebregava sovjetsko iskustvo sa busidom i slicnim glupostima.

Na pitanje nekolicine sovjetskih asova jos iz Spanije zasto nije izvrsio harikiri kada je oboren, zarobljeni japanski pilot je mrtav 'ladan odgovorio da je njega otac uoci odlaska u rat posavetovao da se ziv vrati kuci, a da harikirisanje i ostale samurajske gluposti ostavi njegovom velicanstvu i generalima...