Да не идем предалеко, пар битних ствари за ослобођење Београда (хронолошки):

- продор дивизија НОВЈ у Србију

- операција Ретвик

- продор Совјета на Балкан.

 

  - Титов тајни лет са Виса у Москву 

Beograd, oktobar 1944: 1 bosonogi bivsi cetnik u engleskoj bluzi sprovodi zarobljenog nedicevskog oficira i jos neke pripadajuce civile.

I smeje se k'o picka.

 

Сви партизани су јако добро опремљени.

Један добро одевен, жељан да обнови обућу, мерка чизме на заробљеницима.

Тако су и они одрпани са шајкачама остали без чизама.

Шиљкане нико није хтео, и овај се залепио за официрске краљевске чизме 

 

Одличан пример за поређење делова одеће и обуће, хвала не фотографији!

Edited October 22, 20159 yr by Џеремаја Крстић

ko deca ste.takmicite se a istina vam nije bitna..

daj to o ardenima i ovim domacim akcijama

Како није битна?

Видиш да се борим против подметања да су Београд ослободили босоноги партизани и пијани Совјети.

 

Истина је да је Београд ослобођен првенствено заслугом Црвене армије али су и јединице НОВЈ ту имале своју улогу.

Od čije ruke je poginuo Valter Štetner, zna li se?

 

 

Podno Beograda razbijena Prva brdska divizija, i da neko, tj većina u Srbiji tupi kako su to ničim vredne borbe bile sa nemačkim trećepozivcima. Dno 

Edited October 22, 20159 yr by dillinger

Od čije ruke je poginuo Valter Štetner, zna li se?

 

 

Podno Beograda razbijena Prva brdska divizija, i da neko, tj većina u Srbiji tupi kako su to ničim vredne borbe bile sa nemačkim trećepozivcima. Dno 

To ti dodje srpska novokomponovano istoricarska mrtva petlja, inace omca za svakog ko vlazi i svrsava na Majku Rusiju: ista ta Crvena armija, jedina osloboditeljica Beograda, bez koje bi u Festung Beograd jos uvek sedeli Nemci dok bi partizani obletali okolo naokolo, cim predje u Madjarsku, Poljsku, Cesku ili Nemacku, postaje okupator, skoro pa isti kao Nemci, silovatelj miliona zena, totalitarizam nad totalitarizmima, itd, itd...

Vazno je posrati se po svojima, po sopstvenoj istoriji i po svaku cenu minimalizovati doprinos partizana i pripadajucih komunjara jer je poznato KO se zaista borio protiv Nemaca.

Нисам стекао утисак да неко те борбе назива ничим вредне.

Да није било совјетске јуришне авијације, артиљерије и оклопних возила, јединице НОВЈ не би могле да разбију Немце.

Борбе у околини Београда и само ослобађање града су саставни делови исте операције а подаци о слабијем саставу немачких јединица се односе на сам град.

 

Нико нормалан не може да назове Штетнерову 1.брдску дивизију Вермахта или 2. бранденбуршки пук - трећепозивцима.

Није познато како је Штетнер тачно страдао али то није ни важно, могао је да погине од совјетског или партизанског метка или услед дејства совјетске авијације, односно артиљерије.

To ti dodje srpska novokomponovano istoricarska mrtva petlja, inace omca za svakog ko vlazi i svrsava na Majku Rusiju: ista ta Crvena armija, jedina osloboditeljica Beograda, bez koje bi u Festung Beograd jos uvek sedeli Nemci dok bi partizani obletali okolo naokolo, cim predje u Madjarsku, Poljsku, Cesku ili Nemacku, postaje okupator, skoro pa isti kao Nemci, silovatelj miliona zena, totalitarizam nad totalitarizmima, itd, itd...

Vazno je posrati se po svojima, po sopstvenoj istoriji i po svaku cenu minimalizovati doprinos partizana i pripadajucih komunjara jer je poznato KO se zaista borio protiv Nemaca.

 

Сувише вулгарно, емотивно и субјективно, што никако није добро за покушај утврђивања истине.

Нема ту омаловажавања НОВЈ нити величања Црвене армије већ су у питању јасне чињенице.

Bogami pere odradio si dobre psihološke pripreme za ovu rundu protiv ventilatora. Uz standardno znanje vataš ga na emocije a matori je tu najtanji.

Od čije ruke je poginuo Valter Štetner, zna li se?

 

Није познато како је Штетнер тачно страдао али то није ни важно, могао је да погине од совјетског или партизанског метка или услед дејства совјетске авијације, односно артиљерије.

 

Ево једне неодређене верзије...

 

Walter Stettner died 18.10.1944. On that whole day, heavy fighting was taking place between German forces on one side and joined Yugoslav - Russian forces on the other side. In the morning, front German troops were attacked by Russian planes in groups of 12 – 24.

Са немачке стране, у борбама за Београд учествовале су две групације: у самом граду и околини била је распоређена борбена група "Шнекенбургер", названа по команданту генералу Вилију Шнекенбургеру (Willi Schneckenburger, погинуо 13. октобра 1944.). Њу су сачињавале следеће јединице:

 

1. 2 батаљона 750. пука 118. ловачке дивизије
2. Пук "Тврђава Београд" (касније Дивизијска к-да за посебне намене "Штефан")
3. Бригада "ф. Рудно"
4. делови 737. пука 117. ловачке дивизије
5. допунски батаљон 7. СС дивизије "Принц Еуген"
6. 28. ландесшицен-батаљон*
7. неколико полицијских батаљона
8. један рударски заштитни батаљон из Костолца
9. 38. моторизовани противавионски артиљеријски пук
10. неколико дивизиона артиљерије 2. оклопне армије
11. 202 тенковски батаљон
12. делови 5. моторизованог полицијског пука

Укупна јачина ове групације износила је преко 20.000 људи, 40 тенкова и око 170 топова и минобацача.

 

У источној Србији на пробоју према Београду налазила се борбена група "Штетнер" (Walter Stettner Ritter von Grabenhofen, погинуо 18.10.1944.). Њу су сачињавали:

 

1. 1. брдска дивизија
2. 2. пук "Бранденбург"
3. 749. пук 117. ловачке дивизије
4. 117. извиђачки батаљон
5. један батаљон 7. СС дивизије
6. делови полицијских јединица из источне Србије

Укупна јачина ове групације износила је преко 20.000 људи, 35 тенкова и око 150 топова и минобацача.

 

 

У ослобађању Београда учествовале су следеће јединице Црвене армије:

 

1. 4. гардијски механизовани корпус под командом генерал-потпуковника Жданова, састава: 13., 14. и 15. механизована и 36. тенковска бригада, 230. хаубички артиљеријски пук, 140. минобацачки пук, 58. пук гардијских минобацача, 42. ловачка противтенковска артиљеријска бригада, 22. противавионски артиљеријски дивизион и 218. самостални инжењеријски батаљон
2. 5. самостална гардијска моторизована бригада
3. 73. стрељачка дивизија
4. 236. стрељачка дивизија

4. гардијски механизовани корпус је, заједно с јединицама ојачања, имао у своме саставу 17.022 човека, 160 тенкова, 21 самоходно артиљеријско оруђе, 31 оклопни аутомобил, 366 топова и минобацача. Стрељачке дивизије имале су између 7.500 и 8.000 бораца.

 

Прву армијску групу НОВЈ, под командом генерал-лајтнанта Пеке Дапчевића, сачињавале су:

 

1. Прва пролетерска дивизија
2. Пета крајишка дивизија
3. Шеста личка пролетерска дивизија "Никола Тесла"
4. 11. крајишка ударна дивизија
5. 16. војвођанска ударна дивизија
6. 21. српска ударна дивизија
7. 28. славонска ударна дивизија
8. 36. војвођанска ударна дивизија

 

У операцији је такође садејствовала 23. српска ударна дивизија. Ове јединице су на дан 5. октобра имале 32.000 бораца под оружјем. Захваљујући константном приливу добровољаца, овај број се до 14. октобра повећао на око 40.000.

 

 

*Landesschützen battalions

 

Territorial/local defense or territorial infantry units made of older personnel commonly used for guard and garrison duties. Lack of better German combat troops forced these units into anti-partisans operations for which they were badly prepared.

Edited October 22, 20159 yr by Џеремаја Крстић

За мене је ова тема завршена, могу само да додам и туце босоногих заробљених четника на списак Прве армијске групе НОВЈ   ^_^ 

Ok, zavrsite ovde sa cetnicima i partizanima. Imate topike za to, ovo je predvidjeno za opstu istoriju.

 

- možda je fejk, adolf deluje kao da je uzeo 2 bromazepama

- ispada da je istorija mogla biti potpuno drugačija da su rusi 1940 okupirali rumuniju i tako ostavili treći rajh sa suvim rezervoarima, slomili bi ih za par meseci ratovanja sa svojih 35k panzera...

Врло занимљиво, Хитлерово скоро па дивљење Русима у прављењу оружја.

Али други део јесте занимљивији, са све причом о времену на Западу Европе и нафтним пољима у Румунији. Остаје само сумња да ли је ово истина.