Roba iz kolonija, kahva, začini itakoto, ne?

Претпостављам... Мада, чијих то колонија, кад ми нисмо имали. Беше ли то Васко Попа или неко други што је волео "колонијалну Хану... по очевом дућану"? Могу да замислим да је израз дошао код нас преко трговаца који су отварали такве радње, какве су већ имали и у другим земљама. Пошто је код нас појам колоније био онако, мало неодређен, временом је међу колонијалну робу стрпано све што је иоле компликованије од џака пасуља и не производи се у нашем селу. Жилети, парфеми, сапуни... осим ако нам Француска и Немачка нису биле колоније .Ни први ни последњи израз коме се значење скроз изврнуло, чим се мало измакао из свог контекста. Као што се десило промоцији, например.

U Užicu i okolini postoji izraz „dela, dela“ za koji ne znam iz kog jezika vodi poreklo, mada pretpostavaljam da je iz turskog. Odakle bi drugo? Ne znam ni kako tačno da ga prevedem, ali smisao je „hajde, hajde“ ili „čik probaj“.Npr. dete izvodi vratolomije, a majka će na to: „Dela, dela, ako padneš, sam ćeš kod doktora!“ Može i samo dela ( ali mnogo ređe), npr. „Dela, dodaj mi onu kutiju sa police!“Isto i sa rečju deder, npr. nastavnik učeniku: „Deder, izađi na tablu!“Da li neko zna odakle potiču ove reči, koriste li se i u drugim krajevima i da li postoji neko drugačije značenje od onog kojeg sam navela?

Nemam pojma odakle potice "dela, dela", ali znam da se puno koristi i u Hercegovini. "Deder" postoji i u Bosni, a ja nekad negde procitao da potice iz - latinskog (od glagola dedere, ili tako nekako).

Nemam pojma odakle potice "dela, dela", ali znam da se puno koristi i u Hercegovini. "Deder" postoji i u Bosni, a ja nekad negde procitao da potice iz - latinskog (od glagola dedere, ili tako nekako).

И она болест има латинско име: наспидермија. То је кад само седи и с времена на време се огласи са "наспидер ми још једну".

U Užicu i okolini postoji izraz „dela, dela“ za koji ne znam iz kog jezika vodi poreklo, mada pretpostavaljam da je iz turskog. Odakle bi drugo? Ne znam ni kako tačno da ga prevedem, ali smisao je „hajde, hajde“ ili „čik probaj“.

mene podseća na yalla, yalla (arapski)(bio je i simpa švedski film)

još više na grčko ela, ela

još više na grčko ela, ela

to se bas dosta koristi na cg primorju

Da li neko zna odakle potiču ove reči, koriste li se i u drugim krajevima i da li postoji neko drugačije značenje od onog kojeg sam navela?

u crnoj travi se koristi s istim tim značenjem samo skraćeno de, de, a ima i duža verzija jela, jela... može - jela vamo, kao dođi vamo. ja sam uvek mislila da većina tih izraza tamo dolazi iz bugarske, bugarska je preko brda... sad ako se koristi i u hercegovini i u užicu onda nema puno smisla...

Ovo kruži srbonetom. Ne znam koliko je tačno (liči, jer recimo ima -aja u radnom gl. pridevu). Verovatno je trebalo da bude mnogo smešno, ali meni je više interesantan jezički dokument. Naslovi filmova na leskovačkom.

Шта све можеш у Денверу када си мртав -- Које ће работиш у Денвер кад липшешПољубац змаја -- Целивка од аждајуПакт с вуковима -- Нећу рат, боље је сас вуциМачка на лименом усијаном крову -- Мачка на жешке лимене ћерамидеО брате, где си -- А бе бате куде сиКо то тамо пева -- Куј тој там појеБекство из Њујорка -- Бежанија из ЊујоркПолицијска академија -- Факултет на милицајциРазјарени бик -- Побеснели биволТрчи Лола трчи -- Бегај Лоло бегајВатрене улице -- Сокаци у огањМала ноћна музика -- Малечка свирка по тамнинуБлистави ум -- Убав мозакНисмо више клинке -- Пораснуле смоСам у кући -- Дома, без гостДобар, лош, зао -- Не лош, не ваља, ич не ваљаПрохујало с вихором -- Одуваја ги ветарСви наши страхови -- Све од које се плашимоЗа ким звона звоне -- По кога звонив звонцаУ Кини једу псе -- У Кину једев кучикиДванаест жигосаних -- Дванаес сас белегПоследњи самурај -- Самурај на крајДобро, да боље не може бити -- Мерак работаСве о мојој мајци -- Све о маму ми

Banatski:Si pretisla to dugme? Jače moraš da pretisneš. Šta ja znam dal se ajmokac može kuvati u pretis loncu. Imala je visok pretisak.

Жабаљ:Ми смо канда дигод препушили ди није требало, па нам се нешто покарабасило с тим артикловима.

Претпостављам... Мада, чијих то колонија, кад ми нисмо имали. Беше ли то Васко Попа или неко други што је волео "колонијалну Хану... по очевом дућану"? Могу да замислим да је израз дошао код нас преко трговаца који су отварали такве радње, какве су већ имали и у другим земљама. Пошто је код нас појам колоније био онако, мало неодређен, временом је међу колонијалну робу стрпано све што је иоле компликованије од џака пасуља и не производи се у нашем селу. Жилети, парфеми, сапуни... осим ако нам Француска и Немачка нису биле колоније .Ни први ни последњи израз коме се значење скроз изврнуло, чим се мало измакао из свог контекста. Као што се десило промоцији, например.

Malo kasnim, ali da nije poreklo obrnuto - roba koja je potrebna kolonistima dok osvajaju divljinu i pomeraju granicu, male svaštarske radnje koje niču na obzorju događaja? Možda zbog onog crtanog filma "Generalova radnja", ali me nekako asocira na američke koloniste koji špartaju ka Pacifiku, u davna, pradavna vremena kad je Midvest bio bliže zapadu no istoku. Nekada je postojao i lanac radnji "Colonial Stores", ali ime mu je dato tek sredinom prošlog veka, pa ne deluje da je uzrok, već pre posledica... Naravno, sve i da je tako, ne bih znao kasti kako se to ime primilo kod nas - osim ako nije u pitanju jedan od prvih vesnika colony-zacije? :-)

"colonial goods", kolonijalna roba, biberi, kadife i te stvari

Ovo kruži srbonetom. Ne znam koliko je tačno (liči, jer recimo ima -aja u radnom gl. pridevu). Verovatno je trebalo da bude mnogo smešno, ali meni je više interesantan jezički dokument. Naslovi filmova na leskovačkom.