Roger Sanchez Posted August 1, 2009 Posted August 1, 2009 Špeceraj se već godinama upotrebljava za hranu i sve njoj slične proizvode, iće i piće u Kroatische Reichu.Nego ja sam prekjučer čuo da se u Sisku upotrebljava riječ smaranje u njenom poznatom značenju. Meni prvi glas.
Teja Posted August 1, 2009 Posted August 1, 2009 Špeceraj se već godinama upotrebljava za hranu i sve njoj slične proizvode, iće i piće u Kroatische Reichu.Nego ja sam prekjučer čuo da se u Sisku upotrebljava riječ smaranje u njenom poznatom značenju. Meni prvi glas. Izgleda da je tako i u Vojvodini. Ali ,bili ste isti Reich pa nije ni cudo :D
bus Posted August 1, 2009 Posted August 1, 2009 (edited) pitanje sa drugog mestastvarno, odakle spiza u dalmaciji?norvežani kažu spise - to eatedit, (čita se spize) /spi:sə/ na norveškom. Nemačka reč je Speise. Obe reči dolaze od latinskog expensa, koje je dalo spensa , pa spesa, pa spisa, koje je pozajmljeno u starovisokonemački i druge germanske jezike kroz nemački. Promena značenja je išla od trošak, prema trošak za namirnice, do hrana. ....Na venecijanskom spisa znači "svrab", ali na kalabrijskom, na primer, znači "jelo". Sad, moguće je da je spiza došla u dalmatinske govore iz nekog južnog italijanskog jezika (ne standardnog italijanskog), a još je verovatnije da je to dalmatska reč koja je preuzeta u lokalne hrvatske govore (ovo ljubičasto je samo moje nagađanje; da kažem informed guess). Dalmatski je bio romanski jezik koji je bio maternji jezik, npr. dubrovačke aristokratije, a govorio se i u drugim delovima dalmatinskog primorja. Izumro je na Krku u kasnom 19. veku. Malo dalmatskog (s Vikipedije):...E el daic: Jon ciairt jomno ci avaja doi feil, e el plé pedlo de louro daic a soa tuota: Tuota duoteme la puarte de moi luc, che me toca, e jul spartait tra louro la sostuanza e dapù pauch dai, mais toich indajoi el feil ple pedlo andait a la luorga, e luoc el dissipuat toich el soo, viviand malamiant. Muà el ju venait in se stiass, daic: quinci jomni de journata Cn cuassa da me tuota i ju bonduanza de puan e cua ju muor de fum.TranslationAnd He said: There was a man who had two sons. The younger of them said to his father: 'Father give me the share of his property that will belong to me.' So he divided the property between them. A few days later the younger son gathered all he had and traveled to a distant country, and there he squandered his property in dissolute living. But when he came to himself he said: 'How many of my father's hired hands have bread enough and to spare, but here I am dying of hunger! Edited August 1, 2009 by crveni autobus
расејан Posted August 1, 2009 Posted August 1, 2009 Izgleda da je tako i u Vojvodini. Ali ,bili ste isti Reich pa nije ni cudo :DТо је реч из новијег жаргона, пре деведесетих је нигде нисам чуо. Чини ми се да је пореклом београдска, или сам је бар ја отуд први пут срео.А шири се као и сваки добар жаргонски израз - не мора да се објашњава, ради посао, потиче од познатог корена, напросто је комбинација ствари које су постојале у језику пре онолико векова, ал' се тек сад нашла намена тој комбинацији. Пре тога је исти посао донекле радила реч "напоран", примењена на особу (дотле се примењивала само на рад, посао), али ипак нама боље леже глаголи.Посебно је згодна што је основа кратка а позната, па се изведенице лако коте. Ја сам својевремено на неком сајту водио виртуелну државу Смоританију, чији је симбол била животињка по имену сморфеј. Имамо и једног смордора овде, ако се не варам, а смораторијум на измишљање нових варијанти неће никако моћи да се заведе.
Teja Posted August 1, 2009 Posted August 1, 2009 (edited) То је реч из новијег жаргона, пре деведесетих је нигде нисам чуо. Чини ми се да је пореклом београдска, или сам је бар ја отуд први пут срео.А шири се као и сваки добар жаргонски израз - не мора да се објашњава, ради посао, потиче од познатог корена, напросто је комбинација ствари које су постојале у језику пре онолико векова, ал' се тек сад нашла намена тој комбинацији. Пре тога је исти посао донекле радила реч "напоран", примењена на особу (дотле се примењивала само на рад, посао), али ипак нама боље леже глаголи.Посебно је згодна што је основа кратка а позната, па се изведенице лако коте. Ја сам својевремено на неком сајту водио виртуелну државу Смоританију, чији је симбол била животињка по имену сморфеј. Имамо и једног смордора овде, ако се не варам, а смораторијум на измишљање нових варијанти неће никако моћи да се заведе.Ne, nikako ne potice iz Beograda. U Srbiji niko ne zna sta je to. Ja sam pvi put cula za taj speceraj od moje drugarice iz Sombora.U Vojvodini se ranije tako govorilo i odnosilo se samo na zacine i neke prekomorske delikatese.Ali nadjoh nesto zanimljivo u vezi speceraja.Na italijanskom je to spezierie. Znachi da je poreklo speceraja latinsko pa je takositglo i u nemacki jezik.A ja ne mogu da verujem da nikada nisi cuo tu rech. Mislim, pre Beograda.A Smorfej je bash meden :) Edited August 1, 2009 by Teja
расејан Posted August 1, 2009 Posted August 1, 2009 Ne, nikako ne potice iz Beograda. U Srbiji niko ne zna sta je to. Ja sam pvi put cula za taj speceraj od moje drugarice iz Sombora.U Vojvodini se ranije tako govorilo i odnosilo se samo na zacine i neke prekomorske delikatese.Ali nadjoh nesto zanimljivo u vezi speceraja.Na italijanskom je to spezierie. Znachi da je poreklo speceraja latinsko pa je takositglo i u nemacki jezik.A ja ne mogu da verujem da nikada nisi cuo tu rech. Mislim, pre Beograda.A Smorfej je bash meden :)Ја друмом, ти пругом... мислио сам на реч смор, сморити и изведенице.А шпецерај... тамо се пазари све оно што дође у шпајз, па се од тога праве чушпајз, мелшпајз (за који немам појма шта је) и остала клопа..Мада, шпецерај сам нашао код Сремца, можда, и спомињао га којеко од старијих, ал' кад сам био клинац, код нас у крају је било само обичних дућана, где су се продавале намирнице и колонијална роба. Што би му била сва она кућна хемија, ваљда. Немам појма зашто се то тако звало. Било и пиљарница, пар комада, за беднике који се нису снабдели на пијаци а хитно им требало нешто, па какво је да је. Тамо смо куповали само кикирики и кестење.
Teja Posted August 2, 2009 Posted August 2, 2009 Ја друмом, ти пругом... мислио сам на реч смор, сморити и изведенице.А шпецерај... тамо се пазари све оно што дође у шпајз, па се од тога праве чушпајз, мелшпајз (за који немам појма шта је) и остала клопа..Мада, шпецерај сам нашао код Сремца, можда, и спомињао га којеко од старијих, ал' кад сам био клинац, код нас у крају је било само обичних дућана, где су се продавале намирнице и колонијална роба. Што би му била сва она кућна хемија, ваљда. Немам појма зашто се то тако звало. Било и пиљарница, пар комада, за беднике који се нису снабдели на пијаци а хитно им требало нешто, па какво је да је. Тамо смо куповали само кикирики и кестење.Sve dok nije ja u klin a ti u plochu,dobro je. ;) Speceraj i spajz nemaju nikakve veze jedno s drugim.Speceraj rekosmo sta je , a spajz je nemacki Speisekammer i tu se drze i sunka, kanta s mas, dzem, slatko,zalihe secera, brashna, visekobasice s plafona, suve sljive i orasi.Kolonijalna radnja bila bi isto sto u Americi general store.U Evropi su se zvale kolonijalne ( ne znam kako je u Engleskoj).Melspajz su palacinke Mehl= nemacki = brashno, Speise vec znash sta je.Sigurno da su i fine, mirisljave krofne neki melshpajz.
расејан Posted August 2, 2009 Posted August 2, 2009 Sigurno da su i fine, mirisljave krofne neki melshpajz.Песнички израз за крофну: вруће надахнуће.
billadni Posted August 9, 2009 Posted August 9, 2009 Cuo sam za izraz džmije u znacenju spava.e! kod nas džmije znači džonja. mada je gramatički ispravnije kunta-ti.
mioba Posted August 27, 2009 Author Posted August 27, 2009 (edited) evo jednog simpa žargonskog lokalizma :) .... I tako sad idem da cepam surnajst metara drva...šurnajst - ne znam odakle je autor posta, ali izraz sam prvi put čula u svom sremskomitrovačkom delu familije, i nigde izvan granica opštine (al to samo zato što po sremu nigde i ne idem inače, ne računajući familijske izlete)reč označava neprebrojivu (preteranu -_-) gomiluedit, dosledni lokalac bi rekao "šurnajst meteri drva" Edited August 27, 2009 by mioba
bus Posted August 27, 2009 Posted August 27, 2009 A to je širi Vojdošaški izraz. -_- Samo se često izgovara "šurnajs".
mioba Posted August 27, 2009 Author Posted August 27, 2009 Samo se često izgovara "šurnajs".u stvari to je tačan termin - šurnajst je uobraženi akademizam -_-
Otto Katz Posted August 27, 2009 Posted August 27, 2009 где су се продавале намирнице и колонијална роба. Што би му била сва она кућна хемија, ваљда. Немам појма зашто се то тако звало.Roba iz kolonija, kahva, začini itakoto, ne?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now