Duhovno rehabilitacioni centar Crna Reka

[ObiW]

Pa sad, nisam baš siguran. Da postoji Krišna centar koji se bavi istom delatnošću (samo bez batina), verujem da ne bi bilo potrebno nekoliko godina da se digne frka oko toga što nekome decu heroinomane pretvaraju u sektaše.

a da postoji centar pod okriljem nekih od ostalih 4 sestara (katolicka, adventisticka, islamska ili jevrejska) koje po ustavu jedine i nisu a priori sekte? Jabuke sa jabukama, kruske sa kruskama.

[ObiW]

Ma nije to uopšte diskutabilno, znamo svi kakava je SPC - već i ono "orthodox" ne dolazi od branja karanfila. Post sam napisao zbog onog tvojeg "a smeta ti što su oni takvi". Da, smeta, bez obzira što državne ili privatne organizacije sličnog tipa nisu efikasnije, mnogobrojnije ili bolje finansirane, te stvari SPC prosto ne peru u ovakvim slučajevima. A može drugačije i može bolje i ako je neka crkva vlasnik i organizator - to je bio point pominjanja onih bolnica, ne da li je formalno-pravno i ovaj centar zaveden u registru kao medicinska ustanova ili ne.

Aha, pa slazem se ja da bi trebalo kao kod tebe u Svabiji ili kao kod mene ali...... mislim da od ovog posla, ako se manu batina, smene popove koji su tukli i placaju porez na rad te ustanove, od njih moze biti vise koristi nego stete.

[lazni]

pre nekoliko strana postavljen je link za forum ciji su ucesnici uglavnom ljudi koji imaju problem sa narkomanijom, tako da ko zeli moze lako da dodje do informacija u vezi terapijskih centara i uticaja SPC na iste.- jos 2005. pop branislav je gostovao u emisiji dok andjeli spavaju gde je javno priznao da tuce sticenike.- manastir kovilj (pod okriljem je SPC) koji vodi otac porfirije je na istom forumu predstavljen kao najbolji i najkompletniji od svih rehabilitacionih centara na prostorima ex yu.- u pomenutoj emisiji g-din branislav je solidno izvredjao konkurenciju (kovilj) i objasnjavao da su oni besplatni jer primaju narko elitu. tada je imao oko 70 sticenika po ceni od 200-300 eur.- na planini pored naseg glavnog grada postoji terapijski centar koji delom vodi i katolicka crkva. i u ovom centru se dobar deo dnevnog vremena posvecuje upoznavanju sticenika sa verom.ako SPC nekom ide na onu stvar, ne znaci da mu je dozvoljeno da generalizuje celu instituciju kao stetnu.

[Lucia]

...ako SPC nekom ide na onu stvar, ne znaci da mu je dozvoljeno da generalizuje celu instituciju kao stetnu.

Znali su šta sadista radi već par godina i ništa nisu preduzeli? SPC... što dalje od njih!

[Tvrdica]

Горан М. Антић ИНТЕРВЈУ: ПРОТОЈЕРЕЈ БРАНИСЛАВ ПЕРАНОВИЋЦрна Река или црна рупа СПЦ Све ово врло сумњиво изгледа, и очигледно је да се заиста ради о притисцима и ултиматумима који нису примерени ЦрквиНема медија у Србији који није објавио снимке батинања лопатом штићеника Духовно-рехабилитационог центра за лечење болести зависности Епархије рашко-призренске у Црној Реци надомак Новог Пазара. У време кад смо разговарали са Перановићем (26. мај) на неким телевизијама појавио се снимак на коме се види где лично он ашовом по туру спроводи терапију над једним штићеником. Да ли је у питању само средњовековна методологија Душановог законика, или ови снимци откривају и нешто дубље, што је труло у држави Србији, и СПЦ? О томе, за "Врањске", говори управник центра, протојереј Бранислав Перановић, један од главних јунака приче о Црној Реци.Врањске: На чему се заснива рад Духовно-рехабилитационог центра за болести зависности у Црној Реци?- Перановић: Ја сам у много наврата и у многим медијима објашњавао да је то комплексно питање и тешко за једноставно објашњење; инсистирао сам пре свега на томе да се ми не бавимо само наркоманијом, него пре свега личностима. Значи, оно што ми чинимо, јесте пружање прилике човеку да дође к себи, пре свега кроз дуготрајну изолацију, која је основни услов за било какав покушај рехабилитације. Управо зато су неуспешне конвенционалне медицинске установе, зато што немају изолацију, и немају друге облике терапије, који су веома важни, као што је радна терапија.Који су још садржаји у Рехабилитационом центру?- Постоји уметнички део, забавни, спортски, едукативни део. Имамо распоређен радни дан, библиотеку са хиљадама књига, филмотеке, видеобимове, компјутере, курсеве, и још много штошта, што је битно за рехабилитацију. Ми, иначе, имамо четири кампа - камп Црна Река је "пријемно одељење", и то је пролазни камп после кога се одлази у такозване "напредније" кампове. Тамо је ситуација још примеренија неком нормалном животу, и где човек добија праву прилику да се врати назад на пријемно одељење ако то жели, али се то веома ретко дешава, да је некоме Црна Река толико прирасла за срце. Због чега? Да ли због метода које смо имали прилике да видимо у медијима?- Не, не. Остали кампови су мањи, подеснији за живот; то су као велика земљорадничка газдинства, ми смо изнајмили имања и ту формирали кампове, јер је био велики притисак родитеља. Наш камп се повећавао, за пет година од четири штићеника, расло је на осам, 15, и желео сам да станемо на 30, али то није било могуће, био је веома велики број наркомана који нису имали коме да се обрате, и родитељи нису имали где да сместе такву децу на дуготрајну изолацију.УНУТАРЊА ДИСЦИПЛИНАКаква су правила за време изолације?- Ја сам увек говорио да код нас постоје правила, која су свакоме унапред саопштена, и ако та правила буду драматично прекршена, то се неће толерисати. Никада, дакле, нисам крио да то постоји, сви штићеници и родитељи су на то унапред упозорени, јер у тако великом центру као што је Црна Река, са преко 200 штићеника, мора да постоји унутарња дисциплина, поготово што ми немамо селекцију при пријему; ми примамо све одреда, једино не примамо бегунце од закона.Каква је унутрашња структура у кампу?- Код нас нема никакве челичне дисциплине, јер би то онда личило на затвор. Чак, и у најтежим тренуцима нико не жели да напусти наше кампове, напротив, више него икада имамо притисак да примимо нове штићенике, од којих сваки може да прекине терапију кад год хоће, с тим да испоштује процедуру прекидања; не може да каже - е, идем сад! Просто, пристао је на наше услове, и свој одлазак мора да најави бар 10 дана раније, управо због тога да би и он размислио, али да бисмо и ми покушали да утичемо на њега да не одустаје, јер зна где се враћа.Какве су реакције родитеља, после фамозног снимка из кампа?- Не знам да ли сте уопште негде видели негативне реакције, осим овог родитеља чије је дете на снимку. Најгоре од свега је што је ово једна страшна кампања и медијски линч, и да се у ствари у свему овоме најмање питају они који су непосредно укључени, а то су сами штићеници и њихови родитељи, који су у стрепњи и очајању, а поготово после овог снимка који је додао уље на ватру (снимак оца Перановића, како својеручно телесно кажњава штићеника - п.а.), да се кампови не погасе, јер не знају шта ће са својом децом. Које се методе користе у лечењу штићеника?- Пре свега, кад се помене "лечење", то је превише паушално, мада и ми понекад тако кажемо; а то није наивно, због тога што су нам дошли здравствени инспектори да провере да ли има надрилекарства и надриапотекарства, па су установили да нема. Све то другачије изгледа на лицу места; овако, кад се виде два снимка где неко некога туче, поготово кад се то прикаже на неким тенденциозним телевизијама, то изгледа страшно. Пре свега, не ради се ни о каквом медицинском, психијатријском, или тако некаквом лечењу; то је стационирање, изолација која би требало да траје што је могуће дуже, најмање годину дана. Лекови се користе у физичкој кризи, искључиво, штићеници их доносе са собом, онако како је прописао психијатар, осим "метадона", који је код нас забрањен. Боље да не причам шта мислим о тој терапији. Каква је терапија у кампу?- Одређен начин живота, ритам живота. Радни дан штићеника је строго одређен: устајање је у пола седам, што не важи за оне који су у кризи, који су тек дошли, и којима треба десетак дана да дођу к себи, да преброде кризу. У седам је јутарње богослужење, које није ни за кога обавезно, то је ствар слободне воље и избора штићеника. После тога, јутарња кафа, чај, даље, сређивање просторија, а од девет до једанаест је "послушање", како ми у цркви кажемо, то јест, обављање неких послова. Сами штићеници у ствари све сами раде, и сами се организују. И физичке послове, сами себи кувају, месе хлеб, чак и грађевинске и остале занатске послове. У 11 сати је ручак, после тога пауза, практично, до шест сати увече у кампу се ради, сваким радним даном када то време дозвољава, а наш радни дан је, разуме се, оно што није "црвено слово", односно верски празник. Имају довољно одмора, не ради се више од шест сати дневно, али је тај рад веома важан. Чак, после два месеца, када је дозвољена прва посета родитеља, они се буквално изненаде напретком. Па како не би напредовао човек који се два месеца не дрогира, не кризира, ако се не смуца ноћу, ако устаје рано, ако редовно једе, ако вредно физички ради, ако се дружи са неким... Има спорта, теретане, игралишта, стони тенис, шах, то је један изузетно велики камп; па само замислите 200 људи тамо.Какви су односи међу штићеницима?- Ту смо врло обазриви, и не дозвољавамо да се створи затворска атмосфера. Тога је било посебно у почетку, и вратио бих се у то време кад су настали ти снимци. Једноставно, појави се неко, или дилер који се навукао, или бивши полицајац који се навукао, па сада има неке нерашчишћене рачуне са штићеницима које је некада тукао, има свега и свачега, али узајамни сукоби штићеника се код нас ни на који начин не толеришу, и ту немамо разумевања, то спречавамо и сечемо у корену. Никада нисмо имали никакав озбиљан сукоб, нити једну једину тучу. Мислим да је једном један штићеник ударио лопатом, онако пљоштимице некога, али веома су ретки такви, и најмањи инциденти."КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА"Откада постоје кампови, колико је штићеника било у њима, и какви су резултати?- Ја се око 15 година бавим наркоманијом, а активно у Црној Реци од почетка 2004. године, откада је ту прошло око 1.000 штићеника. Ако статистички обухватимо оне који су ту провели најмање годину дана, што је минимално време боравка које ми препоручујемо, негде око 30 посто успеју да се извуку, а осталих 70, на жалост не успеју, и често се враћају код нас и изнова покушавају. Што је дужа апстиненција, све је већа шанса да човек дође к себи, да усвоји нормалан систем вредности, да стекне духовност, да се покаје, да живи кроз свету Цркву, да се заиста преобрази, а Црква је место преображаја.Шта сте заправо подразумевали у цитату из наслова овог текста?- Када сам рекао да ли је "Црна Река или црна рупа СПЦ и Србије", ја наравно не мислим тако, просто смо принуђени. Чак и код светог Јована Лествичника, када светитеља питају да ли у појединим тренуцима игуман треба и сме да употреби физичку силу, он одговара са "да, али не својом руком, не он лично, него неко други, јер ако ништа друго не помаже, то би можда помогло човеку на неки начин", а у којим је то приликама, то не бих знао, јер је то било пре 15 векова. Поменули сте "колатералну штету"; цео се случај покренуо у термину одржавања Сабора СПЦ, те нема ли ту елемената неких међусобица у врху СПЦ, везано за владику Артемија, јер су кампови на подручју његове епископије?- Управо тако ми се чини. Како то да су та два снимка чувана тако дуго, преко три године? Ко је чувао, и зашто, за сада можемо само да нагађамо. Али, исувише је много коинциденција да бисмо наивно веровали да је то тек случајност. Не волим теорије завере и нећу да улазим у те ствари, међутим, ово врло сумњиво изгледа, и очигледно, услед те непријатне реторике од стране Синода СПЦ, не целог, да се заиста ради о притисцима и ултиматумима који нису примерени за Цркву. Требало је рећи - "умољава се његово преосвештенство владика Артемије да преиспита рад центра Црна Река", а не овако ултимативно, као да ми овде непрестано мучимо те људе и хитно се то мора угасити, како се они више не би мучили. Дакле, једна тако озбиљна институција, као што је Влада СПЦ, да се на такав начин односи према једном тако сложеном проблему! Па није то од јуче, ми постојимо шест година, и мени је таква реакција у најмању руку непримерена.ТЕМПИРАНЕ БОМБЕШта ће, после свега, бити са рехабилитационо-духовним камповима?- То је немогуће сада знати; пресудно је шта ће одлучити владика Артемије, јер је он, односно епархија основала камп, и он једино тако може и да се угаси. А да је решио да га угаси, он би га већ угасио. И шта год владика Артемије да одлучи, ја ћу то потпуно прихватити, јер у њега имам потпуно поверење. А видите и родитељи, мученици, колико се труде, непрестано су у мобилном стању, покушавајући да спасу центар од гашења. Па дигла се хиљаду пута већа прашина, него због погибије ђака у школским двориштима, и никоме није пало на памет да угаси те школе, него се тражи други начин решавања проблема. Ово је, чини се, све оркестрирано и синхронизовано, и неће ништа доброга донети. Невиђена је кампања и одсуство минималне објективности. Па најцрњи затвори не могу бити потпуно црни, а камоли камп Црна Река!Како реагује владика Артемије?- Он је у врло деликатној ситуацији: с једне стране молбе родитеља, а он је врло осетљив на њихова страдања и њихове деце, да се камп не угаси, а на другој страни, овај медијски линч, и исхитрен захтев Синода СПЦ. Зашто је то толико хитно, како кажу? Да ли има злостављања тренутно у кампу? Као да ми савки дан злостављамо људе; па имамо децу професора универзитета, председника суда, адвоката, лекара, судија, политичара, просветних радника... И како је могуће да нико о томе добро не помисли? А исти ти родитељи се свим силама боре да то очувају. Наравно, неки неће да се експонирају, јер није једноставно признати да имате наркомана у породици, па чувају своју анонимност ради неког њиховог личног комодитета. А шта би било да 200 људи, 200 темпираних бомби, пустимо на улицу, и назад у породице? Да ли је ико свестан да има око 300.000 наркомана у Србији? Колико стотина родитеља дневно бива малтретирано, јер се сматра да 50 посто наркомана малтретира родитеље?УЛОГА РЕЛИГИЈЕКаква је улога религије, духовности, у лечењу наркомана; кроз медије се случај Црна Река повремено провлачи и као злоупотреба вере?- У овом тренутку није могуће одбранити се од тотално злонамерне кампање, која је по мом дубоком схватању уочљиво усмерена на владику Артемија, а ми смо само колатерална штета. Дакле, пресудна је улога вере и религиозности, и опште је познато да у свету највеће успехе постижу у рехабилитацији наркомана и зависника управо религиозни кампови разних вера. Па нисам ја такав систем измислио. Е сада, како ми то батинамо, пребијамо? Кад се хиљаду пута једна иста ствар понови, чак и они који су били на нашој страни, могуће да ће посумњати, зато што то пара уши, не звучи нормално, како је то могуће у Цркви?! Нико неће да се пита зашто ти, наводно "злостављани" штићеници остају ту добровољно? Онај младић са првог снимка је седам месеци после тога што се десило остао код нас добровољно. Ја то заиста не одобравам, то је претерано, али то је тако. И кад је одлучио да оде, ми смо га пустили. Чак и његов отац у разговору са мном, причао је како нам ништа посебно не замера, како смо помогли његовом детету. Наравно, био је потресен и шокиран када је видео снимак, како и не би?! Тешко је то објаснити, у животу није све црно-бело, него постоје нијансе.УПОТРЕБА СИЛЕКакав је однос званичне терапеутике према вашим методама лечења наркомана?- И оно што интимно прихватају, не могу јавно да признају. Како ће се званична установа одредити према примени силе, па макар то било и неопходно? Као да на психијатријама нема силе, као да је у затворима нема, али ово је сад сасвим друга прича. Наравно, љутиће се надлежни, али лекари из Драјзерове су слали људе код нас, зато што они тамо немају услова за изолацију, која је неопходна.

[luba]

pocetak, ali jos bez hapsenjaПрипадници Полицијске управе у Новом Пазару су поднели кривичну пријаву против НЕМАЊЕ РАДОСАВЉЕВИЋА (31) звани ?Кеба? из Лазаревца, сарадника Православно-мисионарског и духовно рехабилитационог центра ?Црна Река? због основане сумње да је извршио кривично дело насилничко понашање, које је извршено на штету Д. П. из Зајечара, бившег штићеника поменутог Центра и бившем управнику истог Центра БРАНИСЛАВУ ПЕРАНОВИЋУ (51) из Лознице, због основане сумње да је извршио кривично дело злостављање и мучење а на штету С. Ј. из Лознице бившег штићеника поменутог Центра. Наведене кривичне пријаве поднете су Општинском јавном тужилаштву у Тутину.О свим предузетим мерама и радњама полиција је доставила извештај Општинском јавном тужилаштву у Тутину и Окружном јавном тужилажтву у Новом Пазару.Полиција наставља даљи рад на утврђивању чињеница које би могле указати да је у наведеном Центру дошло до злоупотреба у финансијском пословању. Према осумњиченима ће бити предузете све законом предвиђене мере. БеоградБрој:264/0929. мај 2009.

[Razzmatazz]

Aha, pa slazem se ja da bi trebalo kao kod tebe u Svabiji ili kao kod mene ali...... mislim da od ovog posla, ako se manu batina, smene popove koji su tukli i placaju porez na rad te ustanove, od njih moze biti vise koristi nego stete.

True, svaki pomak na bolje je plus. Idealno bi bilo ovako kako je sad s ove strane pruge, a dole pozitivni pomak može da se ocrtava u celoj lepezi promena. Mogli su samo da promene politiku tretmana i izbace mlaćenje, a da niko ne bude smenjen i da se crkva uopšte ne oglasi, kao toliko puta do sada. Mene je, iskreno rečeno, iznenadilo to da se crkva ne samo oglasila, nego da je mrdnula onom stvari. Ali, moglo je da se uradi koji korak ka tom idealnom stanju - sad, dok je još sve vruće - i mislim da bi crkva, kad su na stolu istrage, pretnje optužnicama i ostalo, bila u stanju na napravi neke kompromise. Tipa, da imaju tu stacioniranog lekara koji redovno vrši pregled pacijenata (iliti "štićenika"), a ne da ih voze u Novi Pazar kada popa kao stručno lice proceni da za time postoji potreba; ako škola ili sportski klub mogu da imaju lekara ili drugo medicinsko osoblje, mogu i oni sa populacijom od 200-300 "gostiju". Naravno, crkvi je lakše u okviru damage controla da stvar prosto zatvori, nego da se raspravlja i pravi kompromise, ali ovo nije poslednji objekat tog tipa i ako se sada ne definišu neke smernice i minimumi, pašće stvar opet zaborav dok si rekao "fortnajt".

[Lyckety Splyt]

Lyckety Splyt:Ukoliko sam dobro razumeo, ti predlažeš da se legalizije svaka vrsta droge (osim onima koji nisu u stanju da pravilno rasuđuju).

Čini mi se da malo preozbiljno shvataš forum. Ne predlažem ništa niti sam u prilici, ćaskam i iznosim neka generalna razmišljanja.Da, načelno mislim da bi trebalo legalizovati upotrebu a samim tim i prodaju narkotika. što se tiče razloga za legalizaciju upotrebe oni se sadrže u tome što čin uživanja narkotika se ne može smatrati kriminalnom radnjom. Njime se ne ugrožava ničije tuđe pravo niti sloboda te samim tim ne postoji osnov da bude kriminalizovano.Naravno, uz to je potrebno razviti sistem edukacije koji i najvećem glupaku omogućava da se obavezno upozna za štetnim poslijedicama konzumiranja narkotika. Ako se i pored poznavanja svih poslijedica neko odluči na konzumiranje narkotika, so be it, njegovo je pravo da raspolaže svojim tijelom kako hoće pa i na destruktivan način. Ne postoji zabrana upotrebe ni drugih faktora zdravstvenog rizika, pa ne vidim zašto bi postojala ni za narkotike.Sa druge strane ako je upotreba dozvoljena besmisleno je kriminalizovati omogućavanje upotrebe. E sad svaka roba nosi neke specifičnosti sa sobom. Kao što ne možeš da prodaješ meso na tezgi u centru grada tako ne možeš ni da prodaješ drogu na ćošku, u stanu etc. Recimo, narkotici bi se prodavali u za to specijalizovanim ustanovama, gdje bi 1. bila zabranjena prodaja licima ograničene poslovne sposobnosti 2. prodaju pratilo obavezno upoznavanje sa posljedicama korištenja 3. bio garantovan kvalitet robe 4. bila davana odgovarajuća "propratna sredstva"Neki od mogućih pozitivnih efkata su vezani sa samo izmiještanje narkotika iz kriminalne sfere. Dakle, ako ne eliminisanje onda bar smanjenje snage, moći i uticaja narko mafije i svih njenih manifestacija i ozbiljnije fokusiraje na preostale i opipljivije oblike kriminala povezanog za narko mafijom. Drugi potencijalni dobitak bi bio vezan sa smanjene razvoja i širenja bolesti koje obično prate i u vezi su sa narkomanijom. Mogući negativan aspekt bi bilo povećanje upotrebe narkotika, što je upitno. Na kraju država samo može da omogući građaninu da donese informed decision a ne može i da preuzme donošenje te odluke u njegovo ime. Ako većina uprkos svemu odluči da želi da ode u kurac, onda jebi ga, ko je neki drug organ da ih spriječava u tome.

[dacha od bosne]

Za one koji imaju svoje bližnje ili prijatelje ili poznanike koji su ovisnici, samo da priložim jedan link gdje bi se mogli obratiti za pomoć. Ukoliko se odluče na razgovor sa dotičnima, neka mi se jave na pm pošto ih poznajem lično. Ne znam da li postoji trenutno dovoljno mjesta ,ali se iskreno nadam da mogu pomoći.http://www.raskrsce.org.rs/serbian/pocetna.html

Edited May 30, 2009 by dacha od bosne

[Indy]

Viloticka rulz.

[Кристофер Лумумбо]

bas sam se pitao ko ce prvi ugurati kosovo i cia u ovu pricu. naravno, to je uradila najveci ljiga u srbiji.http://www.pressonline.rs/page/column/sr.h...amp;seriesId=34

[boshoku]

najveci ljiga u srbiji.

je i dalje dr. sova, chopper-banetova&vuciceviceva moralna vodilja. spc, nije profesija, vec poziv.

[Bright Billy]

bas sam se pitao ko ce prvi ugurati kosovo i cia u ovu pricu. naravno, to je uradila najveci ljiga u srbiji.http://www.pressonline.rs/page/column/sr.h...amp;seriesId=34

dragan jnecista savest jugoistocne evrope

[Nesh]

Istraga protiv Peranovića1. jun 2009. | 16:21 | Izvor: B92 Beograd -- Opštinsko javno tužilaštvo u Tutinu podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv protojereja Branislava Peranovića i đakona Nemanje Radisavljevića iz Crne Reke. Zahtev je podnet zbog sumnje da su njih dvojica izvršili krivično delo nasilja i mučenja. Tužilaštvo za obojicu traži i da se odredi pritvor zbog postojanja opasnosti da ponove delo ili utiču na svedoke. Podsetimo, o dešavanjima u rehabilitaciom centru Crna Reka javnost je upoznata posle emitovanja snimaka zlostavljanja i batinanja narkomana ašovima i lopatama.

Edited June 2, 2009 by Nesh

[pt 2.0]

Moji komentari u ovom postu i na ovu temu bice licna opservacija na temu zajednickog imenitelja svih heroinskih zavisnika koje sam licno poznavala (neki od njih su mi bili bliski prijatelji, neki poznanici... dosta ih je mrtvo, nesto od samoubistva, nesto od overdoziranja...) i njihovih porodicnih okruzenjaKomentari su uvezani recenicama henrika larssona, zato sto uglavnom mogu sve to da potvrdim.O roditeljima i porodicama mojih heroinskih poznanika - predistorija:

Najbolja namera je ujedno i jedina - želja da im se dete skine sa dopa. Međutim, kada se toj nameri suprotstave sujeta, nedostatak rešenosti da se do kraja lično uhvate ukoštac sa problemom, kao i stid od okoline ukombinovan sa patrijarhalnim vaspitanjem, onda dobijemo ovo o čemu pričamo.

- porodice nepotpune u smislu da su roditelji a) u 90% slucajeva razvedeni (desilo se u ranom pubertetu deteta), pri cemu jedan od roditelja ne pokazuje nikakvo interesovanje za decu (a kad se pojavi u zivotu deteta ima rigidan nastup), a drugi roditelj ima fazon "drugari smo", ali time zapravo prikriva izostanak odlucnosti i roditeljskog stava i zalaganja i nadomescuje ga indiferentnim, ali jako zgodnim "drugarskim odnosom".b) ako nisu razvedeni, roditelji zanemaruju dete u doslovnom smislu... ne bave se njime, cuskaju ga babama i dedama itd.Kako ce ti i takvi roditelji jednog dana, kada se pojavi akutni i drastican problem u zivotu deteta kao sto je narkomanija da ga rese?Posveceno? Punim angazovanjem?Aha, ali u drugom zivotu.U ovom ce samo da dete oznace kao problem i nadju se u cudu. Ili ga posalju u tako neku reku. Crnu.O problemima i nacinu da se oni rese...

Uostalom, na heroin se navlače ljudi sa problemima, to mogu da tvrdim. Od ljudi koje znam i koje sam pominjao, svaki je imao probleme koje je potiskivao na razne načine, od pripadnosti navijačkim grupama radi osećaja sigurnosti u masi, do ispoljavanja kompleksa na neki drugi način. Neko je bio mali, mršav i iskompleksiran zbog toga, neko je bio predebeo, ali svako od njih je na taj način pokušao da pobegne od svojih problema.

Ovde se HL i ja razilazimo u stavu. Svi ljudi imaju zivotne probleme i SVI ljudi imaju komplekse (bar tako kaze psihijatrija).Ono po cemu se obican covek razlikuje od potencijalnog heroinskog zavisnika jeste nacin suocavanja sa problemom i reakcija na problem...Osecaj identiteta i integritet kod ljudi koje sam poznavala nije postojao ni pre heroina.Postojala je preterana zelja da se dopadnes grupi (popularnoj u skoli, ili vec nekoj drugoj grupi vrsnjaka...), izrazeno kuceci i sledbenicki odnos prema usvojenim autoritetima i izostanak samokontrole u koriscenju sredstava da se do tog cilja dodje.I zakljucak...

I zbog toga je heroinskog zavisnika vrlo teško hendlovati, pošto nikavu volju ni odlučnost nije posedovao ni ranije, a kamoli sad.

Rek'o covek sve.Govorilo se ovde i o razumevanju i o hodanju po sumama (i gorama).Ja razumem zasto ti i takvi momci u Crnoj Reci dozvoljavaju da ih tuku.Ja razumem zasto ti i takvi roditelji CR vide kao izlaz.Ali jebeno ne opravdavam takav ekspres-lonac.I ne - nije dovoljno narkomane iscupati iz starih krugova.Potrebno im je izleciti roditelje.Potrebno je izleciti njih same od bivsih nesreca u glavi.Lecenje zavisnosti je samo prvi korak. Edited June 2, 2009 by PointTaken