nema sanse da mene neko spali... a neche bogme ni gliste da me jedu..... ja kad budem resila dumrem ima didem u neki besmrtni kovceg; otporan na sve bube, slonove, poplave, gromove, ratove, vulkane.. komete.... smakove sveta....... na nekom lepom planinskom vrhu na kome ljudi ne dolazu.... ispod velikog drveta gde raste puno niskog em sarenog livackog cvecha gde che biti vecnog prolecha

Шо си така... дај нарани мало то цвеће. Онда лепо твоји молекули изађу у шетњу кроз латице па опет мало видиш света. И тог, како оно беше, е да, пролећа.

pih, kakvi ste vi lejmeri... ja uopste ne razmisljam o sa'rani, jer ne planiram da mrem .

pa ni ja zapravo.. nekako uopste ne mogu da zamislim da chu jednog dana dumrem, ono, samo puff - i jedno galakticko nista.... kako je to dosadno..... kako che samo ovi sto veruju u svasta nesto tamo biti razocarani

pa ni ja zapravo.. nekako uopste ne mogu da zamislim da chu jednog dana dumrem, ono, samo puff - i jedno galakticko nista.... kako je to dosadno..... kako che samo ovi sto veruju u svasta nesto tamo biti razocarani

Шта да им радим. Нисам их ја очаравао, ал' нешто ми се чини да неће бити разочарања. Неће бити ничега :).

ima jedno lepo mesto, dom spokojstva i mira, na parceli 24. tražiću da me urnišu. i da bude bez kukanja jer se ide po redu.