Arhitektura i Urbanizam kod vas

[onamonamo]

interesuje me koji to stil u arhitekturi nazivate soc-kom? rana moderna, internacionalni, ..?joj da su francuzi poslusali korbizjea, pariz ez ju nou it ne bi postojao. sve je srusio i napravio novi pariz, soliteri + zelene povrsineedit: e zaboravih anegdotu sper und firer. planiraju neku paradu, i centralnu zgradu za to, i hitler kaze, "zgrada mora da bude 100 metara dugacka", sper mu na to hrabro protivureci: "gresite fireru, zgrada mora biti bar 200 metara dugacka!!"

Edited December 9, 2009 by ruskabajka

[Ivan]

interesuje me koji to stil u arhitekturi nazivate soc-kom? rana moderna, internacionalni, ..?joj da su francuzi poslusali korbizjea, pariz ez ju nou it ne bi postojao. sve je srusio i napravio novi pariz, soliteri + zelene povrsine

Pokazao se on šta ume u Braziliji.Ne, rana moderna je rana moderna. Ona je vezana i za bauhaus i za finski oprtunizam. Sve zajedno izmešano. Kod nas ima kako sjajnih, tako i jako turobnih primera iste arh. Uglavnom se u to vreme sve to svodilo na umešnost autorskog izraza.Soc arh uglavnom se smatra ono što je građeno u vreme komunizma, uglavnom posmatrano sa socijalnog stanovišta. Pa si tako kod nas barem što se tiče, dobio u prvoj fazi Novi Beograd, koji je u to vreme bio jedna ogromna spavaona. Kasnije se to dosta pripitomilo. edit: Na primer i London ima svoja predgrađa sa ovakvim tipovima arhitekture, koji su tada služila da zadovolje potrebe socijalno ugroženih grupa. Danas se u Londonu na primer dešava inverzibilan proces gde peglaju ove solitere, i prave naselja prikladne visine za život višeg srednjeg sloja ljudi...Ne treba mešati Kurbizjea i soc arh. Ali autorski izraz pomešan sa ideologijom tog vremena su na primer stvorile bivše zgrade Generalštaba u Nemanjinoj ulici. Još su te zgrade imale i svoja imena "Sutjetska" i beše li "Neretva"!?!i.t.d. Edited December 9, 2009 by Ivan

[onamonamo]

po meni soc kom bi vise isao uz urbanizam, oko cega se slazemo, cini mi se. nekako mi ne ide uz pojedinacne zgrade taj izraz...nimejer je radio braziliju valjda?

[jms_uk]

zgrade Generalštaba u Nemanjinoj ulici.

7 spratova kao 7 ofanziva?

[Ivan]

Oscar Niemeyer je gradio mnoštvo zgrada po Braziliji. Uglavnom sve reprezentativne zgrade, kao i mnoštvo stambenih. Urbanističko rešenje grada je radio Le Courbusier. Kao i pojedine obejekte, isto tako.Courbusier je utro pravac savremenoj arhitekturi. Oslobodio ju je stega konvencionalnog koje je važilo do tada. Autor je više, po meni, remek dela kao na primer katedrala u Roncham, ali i veliki je doprinos za mene lično, ostvario i u istraživanju o kvalitetu življenja u stambenoj arh. Iako ima opet za mene jako loše i grube objekte, njegov doprinos u arhitekturi je ogroman. Njegova "Atinska povelja" je alfa i omega za svakog arhitektu današnjice. Kao urbanista ima mnoštvo plenenitih zamisli, koje još uvek nisu moguće u praksi. Za razliku od mnogobrojnih njegovih savremenika koji su bili utopisti, on je našao meru i formulu da svoj kreativni naboj u pozitivnom svetlu ostavi pokoljenjima. Mene lično fasciniraju njegovi rani radovi vila po Parizu, kojima ni današnji autori teško mogu da doskoče. Pojam idiograma je isto tako vezan za njega, gde se kroz pojednostavljen crtež objašnjava elementarna ideja. Bio je u najmanju kontraverzan u svom pristupu izvedbi objekata. Na nekim je briljirao u upotrebi savršeno izvedenih detalja, a na nekima je pak toliko grubo kršio zakone estetike, da bi čovek pomislio da se ne radi o istom autoru.Njegova ideja ravnih krovova, i pete fasade gde raste trava koja je nadomeštena onom tlu koji je objekat "uzeo" kada je sagrađen, u budućnosti će tek imati smisla sa ovim globalnim zagrevanjem i sa sve više studijskih projekata, najviše po Italiji i Francuskoj, gde se ova arhitektura danas krsti ekološkom.E sad pazi. Nijedan URB nije dalje odmakao od osnovne antičke matrice. Courbusier ga je samo redefinisao, ubacivanjem "zelenog" lejera. Što ruku na srce, nije njegov izum, već njegovih francuskih prethodnika. On ga je samo pokrstio kao definitivan i konačan urb izraz. Novina jesu bili ti ravni krovovi i krovne terase sa baštama, što iz ugla humanog posmatrača i nije tako loša ideja.Sroc arh ide uz masovnu primenu arm bet u izgradji, prefabrikovanu industrijsku gradnju, materijale lošijeg kvaliteta, opštim prostim formama bez prostornih detalja, upotreba živog kolorita koja bi nadomestila arh ukras, koji je proglašen zločinom u arh. I da, tu je kumovao le Courbusier. I opšte, prvi modernisti tog vremena. F.L.Wright nije bio dovoljno moderan, uopšte cela ta Čikaška škola arhitekata. Oni su baška najviše koristili čelik umesto arm. betona, pa su se i po tome znatno razlikovali. Japanci su se u prvi mah itekako priklonili evropejcima, da bi se kasnije povukli i razvili njima sopstven način i pristup savremenom dizajnu. Od evropejaca ovde još štrče Aldo Rosi i Miss Van de Rohe, kao i par Švajcaraca, kojima je serviran neprijatan trenutak kada je le Courbusier u sred Ženeve dobio I nagradu za 1 centar, koji kasnije nikad nije izveden. Da pogodimo zašto? 2gaston lagaffeBem li ga...

Edited December 9, 2009 by Ivan

[onamonamo]

sad si me malo zbunio, morao sam da proverimevo sa wiki: Niemeyer organized a competition for the lay-out of Brasília, the new capital, and the winner was the project of his old master and great friend, Lúcio Costa. Niemeyer would design the buildings and Lucio the plan of the city.od te ekipe iz prve pol 20veka meni alto najzanimljiviji

[Ivan]

sad si me malo zbunio, morao sam da proverimevo sa wiki: Niemeyer organized a competition for the lay-out of Brasília, the new capital, and the winner was the project of his old master and great friend, Lúcio Costa. Niemeyer would design the buildings and Lucio the plan of the city.od te ekipe iz prve pol 20veka meni alto najzanimljiviji

Ma, bila je tu neka pizdarija, na naciJonalnom nivou. Nema greške onako kako sam ti rekao.

[onamonamo]

bila je pizdarija, ali na drugom projektu, UN hq u njujorku... nikako se ne secam da korbi ima neke veze sa brazilijom, cini mi se da si sa njujorkom pobrkao

[Ivan]

To baška. Znam za to. Ček, pa Brazilija bila pre toga, zar ne?Nego, ovde je bilo na konkursu ko će, šta će. Pa je Korbi rekao da neće raditi na tome. Ali p*čka crtala. Pa još pre roka nacrtala. Pa izbio skandal, kako neko ko nije brasilian da tako funjarski uglavi projekat, i baš Korbi, pa bratska soc. internacionala, pa levi pokret, pa antifašizam, pa pizdarije. Na kraju bio kompromis, jer Korbi, pa di bi on progutao ponos, jednom samo tako ga zeznuli u Ženevi do tad, pa rekli da mu ovaj da skice, a ovaj se mora držati njih i samo pod tim uslovom da se potpiše. A onda im se ameri potsmevali samo tako, bilo toga, kako su mene učili ijhaha u tadašnjoj štampi. Ali u fazonu, ma pusti budale i tome slično. To kod nas ne bi prošlo... Pa posle bilo, ok je sve, ali šta Korbi tamo da gradi, koji objekat, pa i oko toga zbog svega ovoga bilo frka. Pa se na kraju tamo ova dvojica i slikali, kao da ništa nije bilo. Sve u svemu surovo vreme, surova arhitektura.

[Аврам Гојић]

Jel sam sad malo jasniji?

Mnogo, mnogo jasniji, vrlo informativan post. Trebalo bi svi da nekako prihvatimo cinjenicu da je svo nase pisanje ovde uglavnom liseno konteksta/bekgraunda licnosti koje pise, i da moramo da pisemo veoma precizno ako zelimo da izbegnemo nesporazum. Izvinjavam se zbog potcenjivanja tvog znanja.

[Ivan]

Mnogo, mnogo jasniji, vrlo informativan post. Trebalo bi svi da nekako prihvatimo cinjenicu da je svo nase pisanje ovde uglavnom liseno konteksta/bekgraunda licnosti koje pise, i da moramo da pisemo veoma precizno ako zelimo da izbegnemo nesporazum. Izvinjavam se zbog potcenjivanja tvog znanja.

Veoma mi je drago zbog toga ako sam ti makar malo dolovio o čemu se radi. Itekako sam bio svestan toga što sad pišeš, te zato nisam išao na varijantu fajta sa tobom. Iako mi je bilo užasno neprijatno što sam bio primoran da istrolujem prošli topik.Verovatno nisam rekao ni delić onoga što bi trebalo da zaokružim celu sliku, kao na primer da smaram sa drugim konkursnim rešenjima, jer bi verovatno većinu ovde to tako u sitna crevca iritiralo. I ovo je bojim se bilo preopširno.

[Аврам Гојић]

Ali sada smo na pravom topiku, i vise nije trolovanje, a mene fascinira pomisao na to kakav bi bio alternativni izgled grada u kome zivim.

[onamonamo]

Ali sada smo na pravom topiku, i vise nije trolovanje, a mene fascinira pomisao na to kakav bi bio alternativni izgled grada u kome zivim.

pazi ovo, na konkursu za nbg bilo resenje nekih francuza, prokopali su kanal otprilike po sredini danasnjeg novog beograda i stvorili savski rukavac koji se uliva u dunavski, formirali tu i tamo jezerca, rukavce, kanale.

[Ivan]

Interesantan link o onome što smo pričali do sad. Mada u ovom članku nema o tome kako je baš Verner Marh izabran da dođe kod nas kao projektant budućeg Beograda za OI, ali odgovor leži u onom što sam rekao o konkursu.Dalje. Moram da te razočaram.I posle 200 godina ova tema je ad hoc.Naime, cela stvar danas se svodi na jačinu investitora. Arhitekte i urbanisti su servilna menažerija. Tako da će se u budučnosti graditi i raditi oko Kalemegdana parcijalno, od potrebe do potrebe, od situacije do situacije, od nemanja do imanja novca, od imanja ili nemanja sluha za izgradnju budućih investitora, a ne kompententnih stručnjaka.Nažalost, glavna institucija kod nas koja bi trebalo da ima moć i poslednju reč o ovim stvarima, a to je Zavod za zaštitu spomenika kulture, nemoćna je nad najezdom raznoraznih polukrimogenih investitora u spovođenju njihovih ciljeva, i pored zakona i jasne regulative.Danas se ruše kuće, u neposrednoj okolini Kalemegdana, a koje su ZAKONOM ZAŠTIĆENA JAVNA DOBRA, kao na primer što je srušena ova kuća u Cincar Jankovoj ulici, odmah ispod Pedagoškog muzeja:Prave se truli kompromisi, koji kao krajnji rezultat imaju kao nekakve uslove koje Zavod propisuje, a koji defakto prave lošu kopiju originala, sa maksimalnim nepoštovanjem onog osnovnog, a to je da kroz to slovo zakona i kroz jasno i precizno utvrđene objekte koji se ne smeju dirati, to se ipak na kraju uradi.U Rajićevoj, na bivšoj okretnici je predviđen hotel. Ispod su pronađeni ostatci viadukta i vodovoda iz rimskog perioda, koji su opremali onu malopre pomenutu termu vodom. Zavod je ovde, i to jedva, uz pomoć i saglasnost naslednika parcele kojoj se nije definisao status pri nacionalizaciji, a na kojem mestu je bila u bombardovanju srušena zgrada, našao pravni okvir da zaustavi izgradnju dok se ostatci ne ispitaju i ne konzerviraju, uz uslov da je budući investitor obavezan da sačuva u svom budućem hotelu fragmente ovog cevovoda, koji će biti dostupan javnosti. Ovo se provuklo jedva, i na iglene uši, ali zato su se apetitii investitora veoma povećali, te sad on traži ceo kvart, sve do Pariske ulice, da od svega toga napravi hotel. Da ne dužim, postoji idejna skica tog hotela, gde se opet pravi onaj truli kompromis koji sam malopre pomijao, gde investitor čak traži da se ne zadržavaju postojeće fasade, već da ih on "okači", da vise kao ukrasi, kao kakve aveti iz prošlosti, na betonsko staklenoj fasadi novog hotela.Gde bi ruku na srce, opet bila ruinirana silueta grada i obesmišljen prostor koji bi trebalo da poveže grad i Kalemegdan u jednu celinu. Prva imitacija sa leve strane, gledano iz Pariske ulice bi trebalo da bude ex hotel "Srpski Kralj", porušen u bombardovanju u II sv. ratu. Sledeće dve slike dole:Postoji isto tako projekat sa kraja 70-tih. Tada se raspravljalo o provlačenju tramvaja ispod Pariske i Tadeuša Košćuška i povezivanje Kalemegdana i pešacke zone sa K.M. i Uzun Mirkovom. Sledećom prilikom nešto više o ovome.Ovde pogledaj šta se dešavalo još pre nego što se zvanično odlučilo i znalo šta će biti sa Lukom Beograd. Ovog arhitektu, iako među najboljim arhitetima današnjice nije niko zvao preko konkursa. Već je za njegov dolazak plaćena pozamašna suma novca, koja je veliko pitanje da li je uopšte bila isplativa!?O N.B. rukavcima, Adi Huji, Ratnom ostrvu i ostalim interesantnim delovima, opet, neki od sledećih puta.I tako u nedogled.

Edited December 10, 2009 by Ivan

[hazard]

Ova ideja sa tunelom ispod Tadeusa Koscuska je zapravo vrlo dobra, naravno kada bi se tunel iskopao dovoljno duboko da se ne uznemiri arheoloski sadrzaj ispod te ulice. Onda bi mogli ulicu da pretvore u pesacku i da otkriju arheoloske iskopine, prekriju ih pleksiglasom (kao sto to rade u Atini) i ostave ih dostupne javnosti. Inace ja sam za to da cela Vasina i Uzun Mirkova (od N. pozorista pa do T. Koscuska) budu pridodate pesackoj zoni.