Ja cu da predam patriju, a vi ostali kako hocete

[Viloticka]

Nakon vise od decenije rovovske borbe evo peglam belu kosulju da je zakacim na stap i da zamasem u znak predaje.Ne mogu vise. A sta sve nisam pokusavala... Pa samoj sebi sam se na glavu popela sa "pricaj srpski", "kazi mi to sad na srpskom", onda smo imali znak/pantomimu da predje na srpski, a kada vidim da mu je tesko onda ja ono sto je rekao na engleskom prevedem na srpski pre nego sto odgovorim.To je islo kako tako do sada. Imajuci u vidu uslove i okruzenje moje dete je izvanredno pricalo srpski. Medjutim sto je starije to se sa manje entuzijazma vraca srpskom. Nasa dvojezicna konverzacija predugo traje. I tako, pre neki dan mi dete rece, kad sam ga po ko zna koji put opomenula da mi prica na srpskom: "Ne mogu to da kazem na srpskom. Ili cu da kazem na engleskom ili ne mogu da kazem uopste". Sto je jos nagore, ja osecam da je u dlaku tako. Godine edukacije na engleskom ucinile su svoje.Godine edukacije na engleskom ucinile su svoje i kod nas odraslih. Po nekada pricamo engleski u kuci a da nismo ni primetili, konverzacija jednostavno tece (sto se naravno u vreme najzesce rovovske borbe za jezik nije desavalo).Ni ne mogu da se setim a zasto je ono bese ovoliko maltretiranje uopste bitno?A tu je i cinjenica koju sam znala od samog pocetka a to je da ako jednoga dana budem morala da biram izmedju toga da mi pubertetlija prica nesto na engleskom ili da mi ne kaze uopste - srpski u tom trenutku gubi sav znacaj.Imate li vi neke predloge i neke ideje, inace ja cu da zatvaram radnju. Bice ono: English, please. I doqrca svatovi.

[prima]

podsetilo me na mamu sa kojom je njena baka od rodjenja pricala samo francuski (samo sa njom) pa se mama pobunila u pubertetu i nisu ni pricale neko vreme. na silu ne ide odmah izaziva bunt.pomoglo bi da poseti serbsku zemlju ili da slusha muziku i gleda filmove, stripove, knjige....pomoglo bi i da se poneka shala kaze na srpskom, ili vic, chisto da mu/joj bude drago shto i to razume, a ne da stvara odbojnost kao neshto shto se mora.ja nemam decu i nisam zivela u inostranstvu al eto rekoh malo da pretpostavim sta bi moglo biti dobro O:]

[pacey defender]

letnji odmor u srbiji?

[Evi]

podsetilo me na mamu sa kojom je njena baka od rodjenja pricala samo francuski (samo sa njom) pa se mama pobunila u pubertetu i nisu ni pricale neko vreme. na silu ne ide odmah izaziva bunt.pomoglo bi da poseti serbsku zemlju ili da slusha muziku i gleda filmove, stripove, knjige....pomoglo bi i da se poneka shala kaze na srpskom, ili vic, chisto da mu/joj bude drago shto i to razume, a ne da stvara odbojnost kao neshto shto se mora.ja nemam decu i nisam zivela u inostranstvu al eto rekoh malo da pretpostavim sta bi moglo biti dobro O:]

Bez društva i kulture (knjige, filmovi) nema ništa od toga. Komunikacija sa roditeljima je generalno dosta uska u izboru tema i rečniku koji se koristi. A dete očigledno nema ni neku želju da zna taj jezik, to mu je samo neki napor. Ja se ne bih uzbuđivala, ne deluje mi da može nešto specijalno da se uradi po tom pitanju.

[Аврам Гојић]

Zatvaraj radnju, to je tako otkad je sveta i veka i ne mozes tu uciniti bas nista osim da se spakujes pa natrag u Srbijicu...Nikad nije bilo da druga generacija rado govori jezik starog kraja, niti da ga treca generacija uopste govori.

[MancMellow]

Neko ko ne misli da se vraća u Srbiju ne vidim neke potrebe da gaji jezik. Posebno ako nije u Evropi pa je kao malo bliže, češće može da dolazi, a možda jednog dana i budu u nekakvoj naddržavnoj zajednici sa zemljom porekla. To međutim ne mora da se odnosi na identitet. Kod Srba jezik nije apsolutno presudan za nacionalni identitet, tako da, ako ti je do toga stalo(identiteta) nema razloga da odustaješ samo zato što je bitka za jezik(unapred bila) izgubljena.

[hazard]

Neko ko ne misli da se vraća u Srbiju ne vidim neke potrebe da gaji jezik. Posebno ako nije u Evropi pa je kao malo bliže, češće može da dolazi, a možda jednog dana i budu u nekakvoj naddržavnoj zajednici sa zemljom porekla. To međutim ne mora da se odnosi na identitet. Kod Srba jezik nije apsolutno presudan za nacionalni identitet, tako da, ako ti je do toga stalo(identiteta) nema razloga da odustaješ samo zato što je bitka za jezik(unapred bila) izgubljena.

Dozvoli, da kao neko ko je proveo godine i godine u inostranstvu pa tamo i odrastao sa tobom, se potpuno ne slozim sa tobom.Jezik jeste presudan. Bez znanja jezika to se svodi na folklor sekcije i odlazak na vidovdanski piknik. I da mozda odlazak u crkvu, gde je pola sluzbe na stranom jeziku (npr. engleskom). Takav nacionalni "identitet" je, mogu reci iz prve ruke, smesan.A to da nema potrebe za gajenjem jezika je isto pogresno; znanje drugog jezika je velika stvar. Mogucnost razmisljanja i izrazavanja na dva jezika je bogatstvo koje dosta sluzi i u drugim stvarima (kao neko ko govori prakticno "dva maternja jezika" u tom smislu kazem to, opet, iz prve ruke). Procitati nesto na drugom jeziku, pogledati iz druge perspektive, mnogo znaci. A sto se tice dece u pubertetu, valja to forsirati. Znam mnoge koji su maternji jezik zapustili, a onda u 18. i 19. godini imali pravu krizu identiteta, upisivali casove srpskog jezika i srpske istorije, i sl. Ili ljude koji su rodjeni daleko od Srbije, nikad nisu ni naucili srpski od roditelja, a onda posetili Srbiju, i shvatili da imaju potrebu da nauce srpske, i mnogo im je krivo sto im to slabo ide...Btw ne razumem zasto je problem odrzati znanje srpskog u Australiji - zar tamo nema tona Srba, zar ti dete nema prijatelje Srbe/Hrvate, zar ne pricaju medjusobno na maternjem jeziku? Ja sam tako svakodnevno govorio srpski, znaci ne samo sa roditeljima...Na kraju, iz licnog iskustva i observacija da kazem, ako dete zaboravi jezik krivica je apsolutno na roditeljima...Na kraju, posalji ga bre u Beograd na 2 meseca i ima da uci srpski ko lud :)

[MancMellow]

Dozvoli, da kao neko ko je proveo godine i godine u inostranstvu pa tamo i odrastao sa tobom, se potpuno ne slozim sa tobom.Jezik jeste presudan. Bez znanja jezika to se svodi na folklor sekcije i odlazak na vidovdanski piknik. I da mozda odlazak u crkvu, gde je pola sluzbe na stranom jeziku (npr. engleskom). Takav nacionalni "identitet" je, mogu reci iz prve ruke, smesan.

Pa nije smešan nego je to taj (u slučaju UK, USA, CAN, AUS, NZ, itd) identitet u stvari anglo(sa podvrstama)-srpski identitet. To je najbolje čemu se možeš nadati(ako ti je do tako nečega stalo, pošto ja znam i one koje je baš briga). Sretao sam takve "anglo-srpske" ljude kod naše(posebno one starije) emigracije u Londonu i, normalno, nešto manje na severu Engleske. Treća generacija, veze nemaju srpski ili je to nešto urnebesno smešno, ali smatraju sebe Srbima. Ono što me je pomalo i nerviralo to je što su još i kao nekakvi nacionalisti, moš misliti... Dakle, da li je lepo i korisno da znaju dva jezika kao maternji-jeste. Da li ih treba ubiti u pojam da tako bude-ne. I opet-šta će biti s trećom generacijom, s četvrtom... Inače, ovi svi tipovi ljudi koje si ti naveo su oni koji su sami shvatili da žele da otkriju taj dao svog kolektivnog identiteta preko srpskog jezika.

[bus]

Da, dobar je predlog da se on na bilo koji način poveže sa svojim vršnjacima koji govore srpski (a s kojima želi da provodi vreme). Naravno, odlična je i i deja da poseti Srbiju preko leta (znam, daleko je...). Za održavanje bilo kog jezičkog sistema živim i aktivnim je potrebna motivacija, a deca (čim krenu da se socijalizuju van porodice) najveći broj inovacija u svoj govor unose imitirajući vršnjake, a ne više roditelje. Jedna stvar: ako ti je stalo do toga da očuva srpski, rečnik jeste jako važan, ali je još važnije da ne izgubi izgovor i gramatički sistem (padeže, kongruenciju, vremena), jer je to ona kritična komponenta koja se mnogo teže nadoknađuje (i uči kad si odrastao). Rečnik će moći da širi kad god (i ako ikad) odluči da mu je srpski bitan, jer sposobnost da se uče nove reči ostaje otvorena celog života.Ja lično ne mislim da etnički i kulturni identitet imaju neke nužne veze s jezikom; (Australijski Srbin se može biti i samo s engleskim, mada jezik svakako pomaže da se bude srpski Srbin).što se tiče obrazovanja, bilingvalna deca koja imaju razvijeniji prvi jezik generalno imaju razvijeniji i drugi jezik, mada je ovo jako komplikovano pitanje s dosta varijabli ("razvijeniji prvi jezik" uključuje i čitanje knjiga i opštu pismenost, dakle zahteva veliki napor).Kognitivno, svi ljudi koji govore više jezika imaju prednost nad jednojezičnim ljudima u istovremenom žongliranju više vrsta informacija (od slika do matematike), a generalno imamo manje vokabulare od jednojezičnih (na svakom pojedinačnom jeziku), a mnogo veće sveukupno (kad se svi jezici iskombinuju). Dalje, malo smo sporiji kad treba da se setimo reči na bilo kom jeziku, ali to je zato što se više reči nadmeće da bude izabrano svaki put kad nam treba bilo koja reč. O socijalnim i ekonomskim prednostima ni ne vredi mnogo pričati. Sve u svemu, bolje mu je da ostane dvojezičan, ali će mu trebati motivacija u vidu vršnjaka.

[Aineko]

meni je ovo jako zanimljiva tema, iako nemam dete. ali ako ga ikad budem imala znace srpski i cirilicu, ili cu se ja bar potruditi da ih zna. i to nema nikakve veze sa nacionalnim identitetom posto je meni do njega stalo koliko i do lanjskig snega, ali ima sa necim drugim. moja mama, npr. obozava da knjige. ja takodje. otkada pamtim (bukvalno, posto sam jako rano naucila da citam), ja sam bila okruzena knjigama. ako moje potencijalno dete bude pokazavilo i deo te strasti ka citanju, mislim da bi bio zlocin da se ne potrudim i omogucim mu da bude u stanju da u originalu cita Pekica, Antica, Crnjanskog, Miljkovica itd. ne znam, meni je to bitno,a ako bude i tom detetu,onda vredi truditi se...edit: typo

Edited March 11, 2009 by estel

[bus]

A posto su za strast ka citanju u najvecoj meri odgovorni roditelji i rana okruzenost knjigama... postoje sanse da ces uspeti u naumu :)

[pt 2.0]

meni je ovo jako zanimljiva tema, iako nemam dete. ali ako ga ikad budem imala znace srpski i cirilicu, ili cu se ja bar potruditi da ih zna. i to nema nikakve veze sa nacionalnim identitetom posto je meni do njega stalo koliko i do lanjskig snega, ali ima sa necim drugim. moja mama, npr. obozava da knjige. ja takodje. otkada pamtim (bukvalno, posto sam jako rano naucila da citam), ja sam bila okruzena knjigama. ako moje potencijalno dete bude pokazavilo i deo te strasti ka citanju, mislim da bi bio zlocin da se ne potrudim i omogucim mu da bude u stanju da u originalu cita Pekica, Antica, Crnjanskog, Miljkovica itd. ne znam, meni je to bitno,a ako bude i tom detetu,onda vredi truditi se...

slicna situacija je i kod mene... postoji li kulturni identitet? ako postoji, ja zelim da moje dete moze da razume moj identitet, i da budemo bliski po tom osnovu.mene ova tema jako interesuje, ali me i plasi, posto je moja situacija takva da ce dete vrlo verovatno imati majku mene, oca rusa, a zivecemo u zemlji gde se govori engleski jezik. unapred sam sludjena, i ovo pitanje jezika mi je jako jako vazno... nisam spremna da ikada podignem belu maramu... to nije samo "idi kupi mleko" na srpskom... to je sve na srpskom... literatura, poezija, nijanse, zargon... identitet.

[cedo]

meni je ovo jako zanimljiva tema, iako nemam dete. ali ako ga ikad budem imala znace srpski i cirilicu, ili cu se ja bar potruditi da ih zna. i to nema nikakve veze sa nacionalnim identitetom posto je meni do njega stalo koliko i do lanjskig snega, ali ima sa necim drugim. moja mama, npr. obozava da knjige. ja takodje. otkada pamtim (bukvalno, posto sam jako rano naucila da citam), ja sam bila okruzena knjigama. ako moje potencijalno dete bude pokazavilo i deo te strasti ka citanju, mislim da bi bio zlocin da se ne potrudim i omogucim mu da bude u stanju da u originalu cita Pekica, Antica, Crnjanskog, Miljkovica itd. ne znam, meni je to bitno,a ako bude i tom detetu,onda vredi truditi se...edit: typo

slicna situacija je i kod mene... postoji li kulturni identitet? ako postoji, ja zelim da moje dete moze da razume moj identitet, i da budemo bliski po tom osnovu.mene ova tema jako interesuje, ali me i plasi, posto je moja situacija takva da ce dete vrlo verovatno imati majku mene, oca rusa, a zivecemo u zemlji gde se govori engleski jezik. unapred sam sludjena, i ovo pitanje jezika mi je jako jako vazno... nisam spremna da ikada podignem belu maramu... to nije samo "idi kupi mleko" na srpskom... to je sve na srpskom... literatura, poezija, nijanse, zargon... identitet.

Za veliku decu ne mogu nishta da kazhem, ali za malu sam "expert".Od rodjenja ja svom detetu pricham samo srpski i povremeno ubacujem engleski.Majka joj pricha makedonski i povremeno ubacuje francuski.Dete nema nikakav problem sa tim.Iako pricha samo makedonski, osim ako ja ne insistiram, zna (padezhe ne greshi :)) sve jednako na srpskom. Kada je trazhim da mi prevede neke rechi na engleski, nema problema.Na skype bez problema komunicira sa babom i dedom na srpskom, jedino shto ne zheli majci i njenim roditeljima da pricha srpski :).Samo tati pricha srpski.Navija za Makedoniju i Srbiju :).Poenta je, po meni, nishta ne treba nametati, treba pocheti na vreme (od prvog dana) i treba istrajati. Ono shto ne ide krioz uchenje, ide kroz igru. Edited March 11, 2009 by cedo

[hazard]

mene ova tema jako interesuje, ali me i plasi, posto je moja situacija takva da ce dete vrlo verovatno imati majku mene, oca rusa, a zivecemo u zemlji gde se govori engleski jezik. unapred sam sludjena, i ovo pitanje jezika mi je jako jako vazno... nisam spremna da ikada podignem belu maramu... to nije samo "idi kupi mleko" na srpskom... to je sve na srpskom... literatura, poezija, nijanse, zargon... identitet.

Sve je "odradivo", ne brini, znam par srpsko-madjarskih parova u dijaspori cija deca tecno govore srpski, madjarski, engleski a u jednom slucaju i francuski. Treba samo krenuti od malih nogu. Engleski ce nauciti - ne brini, ti mu pricaj srpski samo a otac samo ruski, i znace sva 3...

[cedo]

Sve je "odradivo", ne brini, znam par srpsko-madjarskih parova u dijaspori cija deca tecno govore srpski, madjarski, engleski a u jednom slucaju i francuski. Treba samo krenuti od malih nogu. Engleski ce nauciti - ne brini, ti mu pricaj srpski samo a otac samo ruski, i znace sva 3...

Mozhda tu mozhe malo da bude problema. Ako oba roditelja prichaju jezike koji nisu sluzbeni na tom govornom podruchju.Mozhda treba onda i da prichaju pomalo/mnogo i engleski (u konkretnom sluchaju). Ne znam.Mozda na forumu ima ljudi koji imaju konkretno iskustvo, ili neki struchnjak... Edited March 11, 2009 by cedo