Vas odnos prema domovini ...

[uros_s78]

a da nije lepa ne bi bilo tuzno?(ko sto i nije bas) <_<

Jeste lepa, vidi Suboticu (ponajvise Palic), Novi Sad, Kikindu, Zemun, uzi centar Beograda.:)@ MP40-nemo' mi diras Zlatibor. Edited November 5, 2007 by uros_s78

[sheridan]

bilo bi ali je ovako tuznije. Nemoj sad da potegnem etno momente! Ono kad se popnem na Zlatibor pa mi lepo ili kad se najedem na salashu pa mi jos lepse... pa mi zao sto je sve u Srbiji...

ok, kad tako pretis...vise nista necu da kazem:)

[Д]

Jeste lepa, vidi Suboticu (ponajvise Palic), Novi Sad, Kikindu, Zemun, uzi centar Beograda.:)@ MP40-nemo' mi diras Zlatibor.

Уроше, ти ћеш када одеш, тек да схватиш колико волиш Србију. Ево да вам отворим душу, мене је до пре око 8 година све нервирало на исти овај начин на који читам овде од Шеридана, Мп40, помало чак и Уроша и све тако док нисам схватио да сам ја Србија, да су моји Србија, да су људи које волим Србија, да су моји преци Србија, да је сваки кутак који волим Србија, да је све што волим Србија.И заједно са тим, да оно што не волим и оно што ме је нервирало постоји оличено у сваком друштву, јер је инхерентно једном делу људи и равномерно распоређено по меридијанима. Негде је лепше упаковано, а уствари још горе и мрачније. И док нисам увидео исто тако, да ће та зла увек једнако да стижу без обзира где си и да само још могу мало теже да падну када си међу људима за које си странац, а да добра која међу њима доживиш увек имају недостатак сопственог-које-се-подразумева.А зашто је то тако? У основи зато што је човек биће заједнице и за испуњење му је неопходна околина, али не само било која околина као пуки збир људи, већ континуирано присутна околина, исти људи кроз сва доба. Има других људи који ће вас прихватити и са којима ћете моћи о свему да комуницирате, али они су за вас "од пола", али исто тако и ви сте за њих "од пола". И када се тако поделите на "до пола" и "од пола", никад више нема једне околине и пуног испуњења.

[melankolic]

и све тако док нисам схватио да сам ја Србија, да су моји Србија, да су људи које волим Србија, да су моји преци Србија, да је сваки кутак који волим Србија, да је све што волим Србија.

Vidis, tek kad sam izasao iz Srbije sam shvatio: ja nisam Srbija, da ljudi koje volim nisu Srbija, da su moji preci ziveli van Srbije, da je sve sto ne volim doslo iz Srbije.

[ObiW]

Moj odnos prema domovini? Bio je napet jedno vreme, posle razvoda. Sada je uglavnom korektan. Domovina mene ne dira (nema poziva za vojsku, extra poreza, pretnji oduzimanjem imovine), a ja nju ne pljujem kad sam u drustvu, cak i kada zasluzi.Otkako smo se razveli, mnogo se bolje slazemo.

[alberto.ascari]

Уроше, ти ћеш када одеш, тек да схватиш колико волиш Србију. Ево да вам отворим душу, мене је до пре око 8 година све нервирало на исти овај начин на који читам овде од Шеридана, Мп40, помало чак и Уроша и све тако док нисам схватио да сам ја Србија, да су моји Србија, да су људи које волим Србија, да су моји преци Србија, да је сваки кутак који волим Србија, да је све што волим Србија.И заједно са тим, да оно што не волим и оно што ме је нервирало постоји оличено у сваком друштву, јер је инхерентно једном делу људи и равномерно распоређено по меридијанима. Негде је лепше упаковано, а уствари још горе и мрачније. И док нисам увидео исто тако, да ће та зла увек једнако да стижу без обзира где си и да само још могу мало теже да падну када си међу људима за које си странац, а да добра која међу њима доживиш увек имају недостатак сопственог-које-се-подразумева.А зашто је то тако? У основи зато што је човек биће заједнице и за испуњење му је неопходна околина, али не само било која околина као пуки збир људи, већ континуирано присутна околина, исти људи кроз сва доба. Има других људи који ће вас прихватити и са којима ћете моћи о свему да комуницирате, али они су за вас "од пола", али исто тако и ви сте за њих "од пола". И када се тако поделите на "до пола" и "од пола", никад више нема једне околине и пуног испуњења.

Kakav blues Sine, ti si zaspao u najgorem Bobanovom vremenu, ne zagadjuj više, keve ti (Rusije).

[bus]

Moj odnos prema domovini? Bio je napet jedno vreme, posle razvoda. Sada je uglavnom korektan. Domovina mene ne dira (nema poziva za vojsku, extra poreza, pretnji oduzimanjem imovine), a ja nju ne pljujem kad sam u drustvu, cak i kada zasluzi.Otkako smo se razveli, mnogo se bolje slazemo.

Valabash.Moram reci da se moj post-razvodni odnos prema istoj dosta promenio. Postao je zdraviji i daleko manje emotivan. Kad se setim sebe pre nekoliko godina, u potpunosti razumem zasto sam morao da prodjem kroz period desrbizacije sistema, ali i dalje mi je ponekad tesko da shvatim intenzitet negativnih osecanja koja sam gajio. No ipak, Srbija 90ih je bila ... posebno mesto, pa cu jednostavno prihvatiti da mi je trebalo vremena to come to terms with all the accumulated frustration. Sada> kao turisti mi nije lose (ali mi nije ni onoliko loodilo kao u drugim zemljama). Retke posete jedino sluze ponovom bondingu s roditeljima, bratom i prijateljima. Interesantno neko od iznad primeti da sto vise vreme u poseti prolazi, to mu vise nedostaje Svedska. I meni Kanada. Ista stvar. A ovde pozelim ponekad samo da se prosetam ulicama tamo i vidim tih nekoliko posebnih ljudi i mesta. Fali mi u poslednje vreme i pogled s Kalemegdanske terase i, uopste, setnja Kalemegdanom. I, naravno, jezik.

[Lutador]

Vidis, tek kad sam izasao iz Srbije sam shvatio: ja nisam Srbija, da ljudi koje volim nisu Srbija, da su moji preci ziveli van Srbije, da je sve sto ne volim doslo iz Srbije.

Pa ti si srećan čovek.Inače, ako nije indiskretno, kad kažes "sve sto ne volim došlo je iz Srbije'' - da li to podrazumeva i tvoje roditelje, prijatelje (ako ih imaš), devojku, deo grada u kome si odrastao - ''kraj'', bilo šta drugo?

[iDemo]

...ako se ja ne budem postavljao kao Srbin nego kao neko ko se integrisao u kanadsko drustvo, onda to nece biti tako.

Jel' si vec isplanirao kako ce ti biti 'englesko ime'?? Dzoni ili Dzimi?? Pazi samo i prezime da promenish da ne bude zabune...

[melankolic]

Pa ti si srećan čovek.Inače, ako nije indiskretno, kad kažes "sve sto ne volim došlo je iz Srbije'' - da li to podrazumeva i tvoje roditelje, prijatelje (ako ih imaš), devojku, deo grada u kome si odrastao - ''kraj'', bilo šta drugo?

Recimo da ti ne zelis da shvatis ono sto sam pod tim mislio. Edited November 5, 2007 by melankolic

[Lutador]

Recimo da ti ne zelis da shvatis ono sto sam pod tim mislio.

Iskreno, stvarno ne shvatam. Ali tvoj je izbor da li želiš da odgovoriš.

(uros_s78 @ Nov 6 2007, 06:15) ...ako se ja ne budem postavljao kao Srbin nego kao neko ko se integrisao u kanadsko drustvo, onda to nece biti tako.Jel' si vec isplanirao kako ce ti biti 'englesko ime'?? Dzoni ili Dzimi?? Pazi samo i prezime da promenish da ne bude zabune...

Ovo me podseti na ''Dnevnik uvreda `93.''... "Gazda će mi dati da lepim tapete ako ne kažem da sam Srbin."Dobar film.

[melankolic]

Iskreno, stvarno ne shvatam. Ali tvoj je izbor da li želiš da odgovoriš.

Iskreno, ti ne zelis da znas gde zivis (ako ovde, uopste, zivis).

[iDemo]

Iskreno, stvarno ne shvatam. Ali tvoj je izbor da li želiš da odgovoriš.Ovo me podseti na ''Dnevnik uvreda `93.''... "Gazda će mi dati da lepim tapete ako ne kažem da sam Srbin."Dobar film.

Hteli mi to ili ne, voleli ili mrzeli - za nama se, gde god da odemo, vuce ono sto je (gisto "u nashe ime") neko negde radio. E sad - kako ce ko da se izbori s tim 'problemom' je individualna stvar. Zavisi od stila, znanja jezika i sposobnosti (u poslu a i shire)... Moj izbor je bio (danas to i nije vise tako bitno) da kazem da sa S(v)rb ali da potom dodam da je od toga najmanje 50% 'Bosnian'... Bilo je zanimljivih scena... :)

[Lutador]

Iskreno, ti ne zelis da znas gde zivis (ako ovde, uopste, zivis).

A gde je to ''ovde''? Ja, koliko sam shvatio, ti si se izbavio ''odavde''?

[melankolic]

A gde je to ''ovde''? Ja, koliko sam shvatio, ti si se izbavio ''odavde''?

Nisam se "izbavio" (nisi zeleo da shvatis, koliko sam shvatio) vec sam upoznao neki svet koji postoji i van granica Srbije (zamisli!). Nazalost, nije dovoljno dugo trajalo. Edited November 5, 2007 by melankolic