(Neo)Liberalizam

[pacey defender]

Je li šumpeter imao tezu da monopoli u privatnom vlasništvu imaju tu 1 prednost u odnosu na koncept konkurencije u narečenoj privrednoj grani, utoliko što ne moraju da gledaju kratkoročno na efekte reklame, кноњ-хоњ, nego dugoročno mogu da se bez velikih potresa usredsrede na smanjivanje marginalnih troškova pomoću ekonomije obima?

Edited January 27, 2009 by pacey defender

[Indy]

Je li šumpeter imao tezu da monopoli u privatnom vlasništvu imaju tu 1 prednost u odnosu na koncept konkurencije u narečenoj privrednoj grani, utoliko što ne moraju da gledaju kratkoročno na efekte reklame, кноњ-хоњ, nego dugoročno mogu da se bez velikih potresa usredsrede na smanjivanje marginalnih troškova pomoću ekonomije obima?

Obrazlaže to na cca 20 strana vrlo gustog teksta koji nije dušu dao za ekstrahovanje... Od čega samo 1 fragment.

The theory of simple and discriminating monopoly teaches that,excepting a limiting case, monopoly price is higher and monopoly outputsmaller than competitive price and competitive output. This is trueprovided that the method and organization of production?and everythingelse?are exactly the same in both cases. Actually however there aresuperior methods available to the monopolist which either are notavailable at all to a crowd of competitors or are not available to them soreadily: for there are advantages which, though not strictly unattainableon the competitive level of enterprise, are as a matter of fact secured onlyon the monopoly level, for instance, because monopolization mayincrease the sphere of influence of the better, and decrease the sphere ofinfluence of the inferior, brains, or because the monopoly enjoys adisproportionately higher financial standing. Whenever this is so, thenthat proposition is no longer true. In other words, this element of the casefor competition may fail completely because monopoly prices are notnecessarily higher or monopoly outputs smaller than competitive pricesand outputs would be at the levels of productive and organizationalefficiency that are within the reach of the type of firm compatible withthe competitive hypothesis.

[Kampokei]

Može da se studira i na kredit (što se uglavnom i radi). Koliko vidim iz svoje okoline, uglavnom 1 talenat i dolazi do izražaja. Kao što je pisao i pomenuti šumpeter, još pre 70 godina. Tesla je kopao kanale, nije ga izdržavao welfare. Itd. (Sa ovim u boldu se u stvari radikalno ne slažem).

Jeste da je offtopic, ali moram o ovome. Pre svega, ja sve vreme govorim o Evropi, jer ne znam mnogo kako stvari stoje u US, AUS ili Kanadi. E sad, prvo, nisam govorio o ljudima koji obavezno mora da budu formata 1 genija iz Smiljana. Pretpostavljam da ce uvek postojati mehanizmi da se takvi prepoznaju (samo da sada ne pocnemo sa pricom o tome sta bi sa Teslom bilo da je ziveo u Srbiji, hehe). Drugo, nisam govorio o tome da taj talentovani malisan treba da zivi na welfare-u (otkud ti samo ovo? ). I pristupacan, a kvalitetan obrazovni sistem, kao osnovna poluga socijalne pokretljivosti, je deo dobrog welfare sistema. Cak su i besplatni vrtici deo tog sistema (zacudio bi se koliko je rano detinjstvo bitno za formiranje detetovih sposobnosti). Trece, govoris o podizanju kredita? Neko mora da dize kredit i ide na trziste rada do guse zaduzen, a neko ne mora da dize kredit (George W recimo, a kapiram da ga ne bi ni dobio). A nekome ce ga odbiti. Samim tim, ne mozemo da govorimo o jednakosti sansi.

[Indy]

Pa nije bitno ako si zadužen, ako ne moraš da vraćaš dug dokle god ne počneš da zarađuješ. To je, u stvari, vrlo dobra biznis investicija (bolja od mnogih drugih koje se svakodnevno izvode i bez kojih bi ekonomija zamrla, pri čemu ta druga zaduživanja imaju mnogo veći stepen rizika, pošto je korelacija između nivoa obrazovanja i zarade vrlo jaka - život je život i naravno da nema apsolutnih garancija). I da se opet vratim šumpiju:

Capitalism provides, to a much greater extent than most ofus believe, the ladders for talent to climb. There is an element of truth in the brutal slogan of the typical bourgeois which many worthy men find so irritating, viz., that those who cannot climb by these ladders are not worth troubling about. The ladders may not be up to any standard we choose to set, but it cannot be said that they do not exist. Not only does modern capitalism systematically proffer means to shelter and nurse almost any kind of ability in the early stages of its development?so much so that in some lines the difficulty is not how to find the means for talent but how to find anything that has any claim to be called a talent for the means proffered? but by the very law of its structure it tends to send up the able individual and, much more effectively, the able family. Thus, though there may be social losses particularly in the class of semi-pathological genius, it is not likely that they are very great.

[Anduril]

Dobro, pokusacu da objasnim u kratkim crtama kako sam ja razumeo Austrijsku skolu (uglavnom sam citao Hajeka, nesto manje Mizesa, Mengera i Rotbarda). Izmedju navedenih imena postoje znacajne razlike, pa cu samo spomenuti sta je manje-vise mejnstrim. Navescu glavne karakteristike, a u zagradama moje misljenje o tome:1. Formalno, glavna razlika izmedju Austrijske skole i ostalih je nacin zakljucivanja. Austrijanci koriste dedukciju, dok ostali mnogo cesce koriste indukciju kao metod logickog zakljucivanja. (Naravno, oba metoda su validna i ja ovde ne vidim nista sporno. Sporna je mozda metodologija i o tome cemo kasnije).2. Austrijanci analiziraju ekonomske fenomene iz perspektive individue i za njih podela na makro i mikroekonomiju nema smisla. Insistira se na tome da je slobodno trziste, tj. ekonomija ustvari samoorganizirajuci fenomen. Osnova sistema su principi po kojima se ponasaju individue u sistemu i ti principi su glavne premise teorije.3. Insistira se mozda vise nego kod ostalih na ekonomskom subjektivizmu glede vrednosti necega. O ceni odlucuju isklucivo individue, a grupe i sistem nisu u stanju da odrede pravu cenu necega. (Ovo je jedan od glavnih problema planskih ekonomskih sistema koji imaju problem da objektivno odrede pravu cenu).4. Po meni je glavna razlika izmedju Austrijske skole i ostalih pravaca u ekonomskoj nauci percepcija ekonomije kao nauke per se. Austrijanci uglavnom odbijaju da koriste statisticku i ekonometrijsku metodologiju sto cini modernu mejnstrim ekonomiju blizu prirodnim naukama. Sa druge strane, Austrijanci su blize politickoj filozofiji i psihologiji sto mozemo i videti kroz samu biografiju Hajeka npr. Kao razlog za to se navodi da se ekonomski zakoni ne mogu pouzdano testirati u praksi/aksperimentu zbog slozenosti same ljudske prirode, tj. sam eksperimenat ce promeniti ponasanje njegovih ucesnika (nesto slicno Hajzenbergu i elektronima u fizici). Zato austrijanci analiziraju ekonomske fenomene tek posto su se dogodili, sto istovremeno znaci da je tesko dokazati eksperimentom da Austrijanci nisu u pravu posto se odgovarajuci kriticki eksperimenat ne moze sprovesti. (Ovaj aspekat i objasnjenje austrijanaca me je najvise privuklo. U prirodnim naukama se elementi koji se analiziraju mogu izolovati u laboratoriji na osnovu cega se donose odredjeni zakljucci koji se zatim mogu posmatrati i u prirodi. Kod kompleksnih prirodnih nauka kao sto je to recimo (molekularna) biologija ovaj proces zakljucivanja stize do svog limita. Danas je recimo jos uvek veoma tesko napraviti dobar kompjuterski model najjednostavnijih celija ili pojedinacnih sistema unutar njih. Vrslo cesto se u bio-labu ispostavlja da stvari koje se desavaju in vitro ne moraju i da se desavaju in vivo. Ekonomija sa druge strane zna jos manje od biologije o pojedinacnim parametrima u sistemu (politicki uticaji, psihologija aktera, slucajnosti, iracionalnost, protok informacija) pa ipak, prave se modeli i na osnovu njih se izvode putem indukcije generalni zakljucci. Zato mene ne cudi da gro mejntrim top ekonomista raznih banaka, fondova, vlada i centralnih banaka ili cak nobelovaca nije bilo u stanju da predvidi efekte na trzistu i ovu krizu u kojoj se nalazimo. Naprotiv, ismevali su jos pre nekoliko godina ljude koji su takodje logickim zakljucivanjem, ali drugacijom metodologijom, pricali o nadolazecoj depresiji.) 5. Austrijska teorija biznis sajkla je verovatno najvazniji/centralni doprinos skole. U njoj mozemo videti i uzrok/objasnjenje sadasnje krize. Teorija nalaze da su recesije/depresije i bum periodi ekonomije zapravo uzrokovani centralnim bankama koje prvo snizavaju kamate na prenizak nivo, upumpavaju likvidnost u sistem, dolazi do kreditne ekspanzije, kao rezultat se formiraju baloni u odredjenim sektorima (npr. akcije, nekretnine itd), snizava se stednja, visak novca u sistemu izaziva iracionalno trosenje i uzrokuje rastuci broj losih investicija, ceo ciklus se nastavlja do trenutka kada se dostigne plafon jer nema vise novca za dalji rast, ovo uzrokuje kontrakciju u likvidnosti i tako dolazi do recesije ili depresije (sto zavisi od toga koliko je bio velik i iracionalan bum pre toga) koje su zapravo proces ozdravljenja sistema/ekonomije, jer akteri sada mnogo racionalnije trose novac, pocinju da stede vise i fokusiraju se na najvaznie potrebe da bi ekonomski ponovo ojacali. (Mislim, meni je ocigledno da je ovo gore opisano upravo ono sto se dogodilo u poslednjih 10-20 godina. Prvo u Japanu krajem osamdesetih a zatim u Americi/Evropi krajem devedesetih sa New economy i sada sa nekretninama u SAD, UK, Spaniji i istocnoj Evropi. Takodje, dvadesetih godina pre 1929. se slicno dogodilo i zato su Mizes i Hajek bili u stanju da relativno sigurno predvide Veliku depresiju. Slicna situacija je i sada, prvo nam stize deflacija, ali ce zato silna likvidnost koja se upumpava pre ili kasnije izazvati inflaciju kada deflatorna korekcija stigne do dna. Poenta je u tome da centralne banke me mogu sve da predvide i ne mogu da odrede tacnu kolicinu novca koju treba upumpati pa ce tako napraviti gresku, tj. upumpace previse sto kasnije rezultira inflacijom. O politickim uticajima i motivima da ne govorim. Recept austrijanaca je jednostavan, ali gorka pilula - drzava ne treba da se mesa u ekonomiju u vreme recesije/depresije, vazna je samo njena uloga u odrzavanju vladavine prava i eventualno u pomoci socijalno ugrozenima, a subvencije i stimulisanje ekonmije su zapravo stetni i produzavaju recesiju/depresiju kao sto je vidjeno u slucaju Velike depresije i Nju Dila tokom tridesetih u SAD).Ok, mislim da je ovo sasvim dovoljno za pocetak. Ima tu jos dosta toga da se diskutuje, ali necu sada da preterujem. Koga zanima vise neka ode na mises.org ili na sajtove linkovane tamo i naci ce dosta zanimljive literature. Cato insitut je takodje dobra adresa.MayDay, it's your turn. :)

Edited January 28, 2009 by Anduril

[Indy]

Zato mene ne cudi da gro mejntrim top ekonomista raznih banaka, fondova, vlada i centralnih banaka ili cak nobelovaca nije bilo u stanju da predvidi efekte na trzistu i ovu krizu u kojoj se nalazimo. Naprotiv, ismevali su jos pre nekoliko godina ljude koji su takodje logickim zakljucivanjem, ali drugacijom metodologijom, pricali o nadolazecoj depresiji.)

Bravo Andurile, plamenu Beča!Nego, apropos ovog u citatu, ima zanimljiv članak u NYT: http://www.nytimes.com/2009/01/04/magazine...isk-t.html?_r=1

?The story that I have to tell is marked all the way through by a persistent tension between those who assert that the best decisions are based on quantification and numbers, determined by the patterns of the past, and those who base their decisions on more subjective degrees of belief about the uncertain future. This is a controversy that has never been resolved.?

[Gandalf]

neo-kejnzianci, neo-marksisti... klasicni marksisti i kejnzijanci su prevazidjena sorta.neo-kejnzijanac, jedan od boljih:a maverick named Hyman P. Minsky maintained a more negative view of Wall Street; in fact, he noted that bankers, traders, and other financiers periodically played the role of arsonists, setting the entire economy ablaze. Wall Street encouraged businesses and individuals to take on too much risk, he believed, generating ruinous boom-and-bust cycles. The only way to break this pattern was for the government to step in and regulate the moneymen.http://www.newyorker.com/talk/comment/2008...co_talk_cassidy

[pacey defender]

Anduril, odličan post!. Ja bih samo dodao na sve ovo i Misesovu ključnu poentu o ulozi sistema cena. Imajući na umu popriličnu suprotstavljenost dva sistema - komandni i tržišni, Mises je objasnio da je jedino sistem cena u stanju da izvrši adekvatnu valorizaciju proizvedenih dobara, ali, još važnije - njegova poenta je da socijalizam prouzrokuje glad! Ako se uzme u obzir da je on sve to pisao davnih četrdesetih, onda ovo dobija dodatno na značaju. Sistem cena zapravo čini smislenim celokupnu društvenu interakciju u ekonomskoj sferi, pa je svako mešanje države kontraproduktivno i štetno. Onog trenutka kada se država umeša tako što plafonira cene određenog proizvoda, privrednik nema više interesa da se bavi tom privrednom delatnošću i svoj kapital izmešta u druge privredne grane. Na primeru kontrole cene mleka, iz najhumanijih pobuda, kako bi se pomoglo najsiromašnijima, Mises pokazuje kako kontrola cena proizvodi nestašicu mleka. Svako ko je živeo u Srbiji devedesetih, nema bolji dokaz da je Mises bio u pravu.Dalje, kontrola cena ima tendenciju da se širi i u ostale privredne grane, naročito ka dobavljačima. Onoga trenutka kada pokušate da plafonirate cenu mleka, to će značiti da ćete morati da stavite pod kontrolu i cene svih onih proizvoda koji učestvuju u proizvodnji 1 litra mleka. Mises kaže da je ovo suština nacional-socijalističkog načina privređivanja gde formalno postoji privatno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, ali se ono ne može nazvati tržišnim privređivanjem, obzirom da je država ta koja kaže koliko će se određene robe proizvesti za koga, kada, i najbitnije - po kojoj ceni.Ova Misesova poenta je naročito bitna ako se nadnice tretiraju kao cena rada. Ako veštački pokušavate državnim merama da kontrolišete plate, uticaćete na privrednu aktivnost i proizvesti mnogo veće štete nego koristi, iako ste (možda) bili rukovođeni najhumanijim namerama. Slično je i sa kamatama, kao cenom pozajmljenog novca.Ipak, meni je Mises sporan zbog svog odnosa prema ljudskoj prirodi i "promeni društvenih institucija i odnosa", koje je mahom stavljao u revolucionarni kontekst. On je smatrao da stvari treba da se menjaju u hodu, nečime što je nazivao "peaceful evolution". Zato je Rothbard, meni barem, bolji lik, jer je insistirao na radikalnom idealizmu, te nije prezao i od nekih radikalnih sredstava pri promeni određenih neliberalnih pojava, u smeru ostvarivanja liberalnih vrednosti. što se tiče Hajeka, on je smatrao da država treba da propisuje minimalnu cenu rada. Da, Hajek. Ua, socijalisto! ;) Ipak, njegov nemerljiv doprinos je u onome što je nazvao "katalaksija". Danas su popularne diskurzivne teorije, naročito one koje potenciraju značaj upotrebe određenih jezičkih termina u svrhu plasiranja određenih ideoloških vrednosti. Ove diskurzivne teorije mahom su popularne u levičarskim krugovima, ali Hajek nudi nešto što liči na pomenuto. Naime, on kaže da je sam termin "ekonomija" po svojoj strukturi, naklonjen intervencionističkim vrednostima, tj da izvorno značenje "upravljanja domaćinstvom", preneseno na nivo društva, implicira da državni službenici imaju zadatak da državom upravljaju baš kao što domaćini upravljaju domaćinstvom. Dakle, ako postoji ekonomija, postoji i potreba za nekakvim službenicima koji će vršiti alokaciju resursa u skladu sa svojim viđenjem prioriteta, baš kao što to čine donosioci odluka u domaćinstvu/porodici.Po Hajeku, ovaj diskurs (iako on naravno ne upotrebljava termin diskurs) je fundamentalno intervencionistički, te kandiduje suprotan termin - kattallatien, koji podrazumeva spontanu interakciju individua u odnosima razmene različitih dobara.

[Budja]

Cini mi se da je logicnije da se usresredimo na razlike nego na slicnosti. Cini mi se da niko od neoklasicara pa ni neo-kejnzijanaca ne negira tezu da drzava nije mega-giga kompjuter koji moze efikasno da alocira resurse.U tom smislu glavni kandidati jesu metodologija i privredni ciklusi. Pri tome, cini mi se, metodoloski nema prevelike razlike u pristupu izmedju neoklasicara i neo-kejnzijanaca. Otuda su obe skole mainstream po vodecim univerzitetima dok je austrijska skola na margini, i ima veci ugled medju onima koji iz drugih drustvenih nauka dolaze u ekonomiju nego obrnuto. Naprosto, metod i jezik kojim se sluzi je razumljiviji sociolozima, politikolozima i filozofima nego matematicki metod ovih drugih. Recimo, medju domacim "austrijancima" mali je broj ekonomista a ako ih ima vrlo su mladi.Sto se tice Taleba, ne vidim u njegovim recima nista specijalno. Katastrofre se desavaju, malo cesce nego sto mislimo. OK, ali su i dalje nepredvidljive. Stoga, ta teza nema nikakvu upotrebnu vrednost jer ne daje nikakvo predivdjanje sta moze da se desi i kako to nesto da se izbegne. Kako je vec receno u clanku koji je Indi postavio - jedina pouka je ne trgovati, kao sto je pouka ne leteti avionom jer postoji mogucnost da jato ptica uleti u motor.

[Anduril]

Cini mi se da je logicnije da se usresredimo na razlike nego na slicnosti. Cini mi se da niko od neoklasicara pa ni neo-kejnzijanaca ne negira tezu da drzava nije mega-giga kompjuter koji moze efikasno da alocira resurse.

Pa nisam bas siguran. Ovi bailout -ovi i paketi za pokretanje ekonomije jesu nacin da se alociraju resursi, a to nisu mali resursi, stavise, to su resursi koje drzava cak i nema vec pravi dugove. Za mene je glavni problem sa neo-kejnzijancima ono, da uprostim: "pravicemo dugove i stimulisacemo ekonomiju u losim vremenima (recesiji), a vracacemo dugove u dobrim vremenima". Problem je u tome sto politicari i u dobrim vremenima ne vracaju dugove (sto je jedan od aksioma austrijanaca i zato se radi i o politicko-filozofskom problemu), a i ostali nisu ziveli lose od dugova. No, problem je u tome sto vreme za naplatu uvek dodje, za malog duznika ranije, a za veceg kasnije.

[hazard]

Sto se tice Taleba, ne vidim u njegovim recima nista specijalno. Katastrofre se desavaju, malo cesce nego sto mislimo. OK, ali su i dalje nepredvidljive. Stoga, ta teza nema nikakvu upotrebnu vrednost jer ne daje nikakvo predivdjanje sta moze da se desi i kako to nesto da se izbegne. Kako je vec receno u clanku koji je Indi postavio - jedina pouka je ne trgovati, kao sto je pouka ne leteti avionom jer postoji mogucnost da jato ptica uleti u motor.

Talebova poenta je da su sve te stvari inherentno nepredvidive i van naseg shvatanja i da raznim modelima o riziku koje koriste banke samo stvaramo iluziju da je sve pod kontrolom, i tako pravimo samo vecu katastrofu. Tako ljudi bivaju prevareni, pa neki potpuno nebulozni finansijski instrumenti dobijaju AAA rejting. Kada bi se suocili sa nesigurnoscu svega, i bili iskreniji sa sobom, bolje bi prolazili. To ne znaci da ne treba trgovati; svima nama je poznato da je kockanje veliki rizik npr., pa opet ima ljudi koji se kockaju. Ali bar bi znali da se kockamo i bili bi pazljiviji. Ja tako shvatam Taleba.

[MayDay]

ja samo da se izvinim, upala sam u neku guzvu. uskoro sastavljam poll!on talebono sto je main stream u finansijskoj teoriji je da se pretpostavlja da su prinosi normalno rasporedjeni, tj. da verovatnoce da se dogode ekstremno visoki ili ekstremno negativni prinosi teze nuli, sto naravno nije najtacnija pretpostavka i o tome je taleb ispisao dve knjige. cemu sluzi poznavanje distribucije verovatnoce prinosa? pa za procenu vrednosti aktive koja odbacuje te prinose. nije tacno da nisu korisceni modeli koji napustaju tu pretpostavku. normalna raspodela ti je pogodna kad hoces da imas model sa zatvorenim resenjima, a celu poslednju deceniju su se radile simulacije gde se napusta pretpostavka o normalnosti raspodele.hazard je ovde u pravu kad kaze da ne treba sad prestati trgovati. jednostavno treba preciznije odmeriti rizike i pravilno proceniti vrednost hartije.medjutim, nisu hartije dobijale rejting AAA zato sto su korisceni losi modeli, vec zbog mehanizma po kome se dobija rejting. ti imas 3 rejting agencije koje pokrivaju 95% US trzista. kad investiciona banka proizvede neku kompleksnu hartiju od vrednosti, ona mora i da plati jednoj od agencija da joj izvrsi procenu kreditnog rejtinga. problem je nastao zbog toga sto agencija dobija novac za rejting tek kada se sklopi dil sa IB, a IB ide jedne do druge agencije i proverava koja ce joj dati najbolji rejting. tada agencije imaju motivaciju da malo podignu rejting hartiji kako bi IB odlucila da bas toj agenciji plati. na kraju su se rejtinzi malo prenaduvali i eto, desilo se to sto se desilo...

[Gandalf]

Talebova poenta je da su sve te stvari inherentno nepredvidive i van naseg shvatanja i da raznim modelima o riziku koje koriste banke samo stvaramo iluziju da je sve pod kontrolom, i tako pravimo samo vecu katastrofu. Tako ljudi bivaju prevareni, pa neki potpuno nebulozni finansijski instrumenti dobijaju AAA rejting. Kada bi se suocili sa nesigurnoscu svega, i bili iskreniji sa sobom, bolje bi prolazili. To ne znaci da ne treba trgovati; svima nama je poznato da je kockanje veliki rizik npr., pa opet ima ljudi koji se kockaju. Ali bar bi znali da se kockamo i bili bi pazljiviji. Ja tako shvatam Taleba.

naravno. problem nastaje kada celokupan establisment, strucnjaci, biznosmeni, i vlada, krenu da ubedjuju da je sve u redu. i da je kockanja nema, vec se radi o sigurnim i odlicnim investicijama. sistem je savrsen. a ako se nadje poneki da upozori, uz navodjenje istorijskih primera, odgovor je uvek isti - ovaj put je drugacije. ;)

[Budja]

Talebova poenta je da su sve te stvari inherentno nepredvidive i van naseg shvatanja i da raznim modelima o riziku koje koriste banke samo stvaramo iluziju da je sve pod kontrolom, i tako pravimo samo vecu katastrofu. Tako ljudi bivaju prevareni, pa neki potpuno nebulozni finansijski instrumenti dobijaju AAA rejting. Kada bi se suocili sa nesigurnoscu svega, i bili iskreniji sa sobom, bolje bi prolazili. To ne znaci da ne treba trgovati; svima nama je poznato da je kockanje veliki rizik npr., pa opet ima ljudi koji se kockaju. Ali bar bi znali da se kockamo i bili bi pazljiviji. Ja tako shvatam Taleba.

To je sve tacno, ali daleko od revolucionarnog. Po Indijevom vrlo informativnom clanku izgleda da je on neki ekscentrik. Ili se takvim "prodaje". Nisu modeli i nerazumevanje rizika bitni (a sto Taleb implicira) vec je problem u incentives i siroj monetarno-kreditnoj politici.Na primer, po cemu je VaR stetniji od staticke procene adekvatnosti kapitala? Mislim, banke su kolabirale i ranije i pre "mazanja ociju" sofistikovanim modelima. Nije problem da menadzeri ne razumeju rizike, da su modeli losi i sl., vec je problem u incentives. Oni znaju da rizik, tj. potpuna neizvesnost gde se rizici ne mogu izracunati, postoji, ali ih bas briga- ko god nije preuzeo rizik ispao je budala. Svi su znali u sta su se upustali ali je svima bilo lepo dok je balon trajao. Iz toga proizilazi da nije resenje ukinuti modeliranje koje je efikasno u onih 99% slucajeva, vec tako postavii trziste da ne postoje podsticaji za uvecanje rizika. To je stvar makroekonomske politike i regulacije, a ne razumevanja rizika.Edit: Problem motivacije rkoz sukob interesa je objasnila MayDay na primeru kreditnih agencija. Edited January 28, 2009 by Budja

[Buck Naked]

Cekajte, ja nisam shvatio cemu pooll.. Sta, glasacemo sta je najbolja ekonomska teorija!? Dajte argumente, a ne demokratiju, sto mu gromova. Inace mozemo da izglasamo da je Zemlja ravna ploca.A ovo za konferenciju "Posle liberalizma" je my turf, sociologija. Naime, ovo je naslov studije sociologa Immanuela Wallersteina, levicar ali i ozbiljan sociolog, umro prosle godine.