(Neo)Liberalizam

[Kampokei]

Jednakost sansi i socijalna fluidnost, dva vrlo srodna koncepta, su vrlo jaki motivi za postojanje drzave blagostanja, pa samim tim i neke redistribucije. Deca nasledjuju materijalna dobra od roditelja te, all else equal, unutar svoje generacije startuju sa razlicitih pozicija. I ne samo to, nasledjuje se i socijalni kapital od roditelja i okoline, itd. Problem je sto, ako mehanizmi socijalne fluidnosti ne funkcionisu (a jako ce tesko, tj nikako nece funkcionisati bez welfare state), onda imas talentovane i sposobne ljude zarobljene negde na dnu drustvene lestvice. Ne bave se onim za sta su najsposobniji, sto je lose i za njih i za drustvo, jer taj posao radi neko manje sposoban i to zato sto je imao bolju pocetnu poziciju. Na prvi pogled paradoksalno, ali welfare state, iako podrazumeva redistribuciju, zapravo na neki nacin omogucava i slobodno trziste znanja.

[Anduril]

Drzava blagostanja se vremenom na zapadu pretvorila u drzavu parazita - to je cinjenica. Medjutim, ona, po meni, nije u direktnoj suprotnosti sa liberalnim principom. U poredjenju sa sezdesetim ili sedamdesetim godinama, socijalni sistemi u Evropi su u medjuvremenu pred kolapsom, bar u tom obimu. Meni se mnogo vise dopada koncept male drzave ali drustva otvorenih sansi, sto znaci da bi postojao recimo porez za obrazovanje ciji bi prihodi isli iskljucivo i direktno u fond koji bi svakom detetu odredio odredjeni pausalni iznos za pristojno osnovno, srednje i visokoko obrazovanje i tako omogucio vec pomenutu fluidnost u sistemu koja bi na pocetku kao i sada bila smanjena. Sistem bi bio u potpunosti privatizovan i tako bi se izbegla bilo kakva birokratija u raspodeli tog novca, a porez bi morao da se trosi samo u te svrhe, bez mogucnosti da razni politicari, funkcioneri i administracija odvajaju svoj deo od budzeta/poreza gradjana. Nesto slicno bi se moglo uvesti i u zdrastvu. Najgora resenja su upravo ovi mesani sistemi koji omogucavaju lak profit privatnim osiguranjima na racun drzavnih kroz biranje mladih i bogatih, dok stari i bolesni ostaju u drzavnom. Biranje osiguranika na osnovu starosti, pola i genetskih predispozicija je diskriminacija.@ BudjaNe vidim kako bi privatizacija/uvodjenje liberalizma moglo da resi sve drzavne nepravde u vezi raspodele pocinjene u proslosti. Uostalom, to je tada i sada cesto bio i drustveni ugovor, tj. velika vecina je pristajala na to i nije se nesto posebno bunila. To je utopija. Ja bih bio zadovoljan kada to bar prestalo i zato sam i naveo MIC u SAD koji bi kroz liberalizaciju najvise bio pogodjen, pa tako i njegovi vlasnici. Ako je naravno nesto prigrabljeno protivzakonito i kroz direktnu intervenciju politicara, mesto za tako nesto je sud. To je slicno problemu nacionalizacije/restititucije, pa tako bi to moralo da se vrati. Latinska Amerika je dobar primer.

Edited January 27, 2009 by Anduril

[Kampokei]

Drzava blagostanja se vremenom na zapadu pretvorila u drzavu parazita - to je cinjenica. Medjutim, ona, po meni, nije u direktnoj suprotnosti sa liberalnim principom. U poredjenju sa sezdesetim ili sedamdesetim godinama, socijalni sistemi u Evropi su u medjuvremenu pred kolapsom, bar u tom obimu.

Slazem se da liberalizam i drzava blagostanja nisu obavezno u koliziji. Na kraju krajeva, bar u Evropi postoji nesto sto se zove socijalni liberalizam. Sto se tice drzave blagostanja, njenog kolapsa i parazitizma, evropske su drzave u tom pogledu suvise razlicite jedna od druge da bismo mogli da ih ocenjujemo na gomili. U nekoj gruboj podeli postoje cetiri vrste welfare rezima samo u Evropi. Parazitizam je onako malcice populisticka kategorija, postoji, ali u mnogo manjoj meri nego sto se misli i ne postoji svuda u istoj meri. Osim toga, prepoznati parazite i uvesti mehanizme za sprecavanje zloupotrebe tzv. "means-tested benefits" (tj. pomoc od drzave ako ti zivotni standard padne ispod nekog kriticnog nivoa) nije nimalo tesko i to se radi. Danski flexicurity model recimo ostavlja vrlo malo prostora za parazite.Ovo me podsetilo na onu bivsu francusku ministarku Rachidu Dati, koja se vratila na posao posle par dana, pa je to izazvalo veliku polemiku. To porodljsko bolovanje je recimo nesto u cemu unutar Evrope postoje ogromne razlike. U Skandinaviji je taj sistem, recimo, najvise user-friendly, roditelji imaju pravo na najduze bolovanje (mislim da je sada Bugarska zapravo na prvom mestu, jer se tamo desila prava demografska katastrofa). Ali u Skandinaviji je, sto zbog arhitekture welfare sistema (sto zbog i nekih drugih faktora) i procenat zena koje se vrate na taj isti posao najveci, te je gubitak lifetime income-a tokom celog radnog veka, a zbog dve trudnoce, najvise 10%. U Nemackoj, Britaniji i Spaniji to moze da ide i preko 20%, skoro 25%. Na sve to, nordijske zemlje, uz Francusku, imaju ponajmanje problema sa natalitetom u Evropi.

[Budja]

Drzava blagostanja se vremenom na zapadu pretvorila u drzavu parazita - to je cinjenica. Medjutim, ona, po meni, nije u direktnoj suprotnosti sa liberalnim principom. U poredjenju sa sezdesetim ili sedamdesetim godinama, socijalni sistemi u Evropi su u medjuvremenu pred kolapsom, bar u tom obimu. Meni se mnogo vise dopada koncept male drzave ali drustva otvorenih sansi, sto znaci da bi postojao recimo porez za obrazovanje ciji bi prihodi isli iskljucivo i direktno u fond koji bi svakom detetu odredio odredjeni pausalni iznos za pristojno osnovno, srednje i visokoko obrazovanje i tako omogucio vec pomenutu fluidnost u sistemu koja bi na pocetku kao i sada bila smanjena. Sistem bi bio u potpunosti privatizovan i tako bi se izbegla bilo kakva birokratija u raspodeli tog novca, a porez bi morao da se trosi samo u te svrhe, bez mogucnosti da razni politicari, funkcioneri i administracija odvajaju svoj deo od budzeta/poreza gradjana. Nesto slicno bi se moglo uvesti i u zdrastvu. Najgora resenja su upravo ovi mesani sistemi koji omogucavaju lak profit privatnim osiguranjima na racun drzavnih kroz biranje mladih i bogatih, dok stari i bolesni ostaju u drzavnom. Biranje osiguranika na osnovu starosti, pola i genetskih predispozicija je diskriminacija.@ BudjaNe vidim kako bi privatizacija/uvodjenje liberalizma moglo da resi sve drzavne nepravde u vezi raspodele pocinjene u proslosti. Uostalom, to je tada i sada cesto bio i drustveni ugovor, tj. velika vecina je pristajala na to i nije se nesto posebno bunila. To je utopija. Ja bih bio zadovoljan kada to bar prestalo i zato sam i naveo MIC u SAD koji bi kroz liberalizaciju najvise bio pogodjen, pa tako i njegovi vlasnici. Ako je naravno nesto prigrabljeno protivzakonito i kroz direktnu intervenciju politicara, mesto za tako nesto je sud. To je slicno problemu nacionalizacije/restititucije, pa tako bi to moralo da se vrati. Latinska Amerika je dobar primer.

1. Slazem se oko poreza. Sa strane traznje to resava problem. Ne resava sa strane ponude u smislu da ce se kroz konkurenciju videti koje su skole dobre a koje lose, pa ce biti veci pritisak na bolje skole. One ce biti u stanju da naplate vise, a ovi sto se drzavno finansiraju to nece moci da priuste. Sa druge strane, moguce je da drzava premira bolje skole u visini nadoknade koje bi one ostvarile na trzistu. U tom slucaju metodom lutrije bi se moralo odredjivati ko bi se upisao.Jos jedan problem je u visini dodatnih troskova - ako su siromasni grupisani u odredjene kvartove a bolje skole su u bokljestojecim kvartovima, to stvara dodatne troskove onima iz siromasnijih kvartova koji bi da upisu decu u bolje skole.Itd, itd...Slazem se da su mesoviti sistemi najgori. Sva ta privatno-javna parnterstva su sviranje k.... i obicna manipulacija kako bi se drzavni dug prikazao manjim nego sto jeste. Ti mesoviti aranzmani pruzaju idealan prostor za muljanje i korupcije, cak i vise nego cisto drzavni aranzmani gde neko polaganje racuna ipak postoji.Slazem se i oko zdravstvenog osiguranja.2. Gledam na Wiki-ju gini koefijent (mera nejednakosti u drustvu). Srbija je istorijski, ma sta mi mislili, prilicno jednako drustvo - ranije sitni seljaci, nesto malo industrijalaca, pa socijalizam. Takvi istorijski uslovi su, sustinski, dobra osnova za uspeno liberalno drustvo.U Latinskoj Americi (narocito andske i centralnoamericke zemlje) gde je diferencijacija ogromna, ne samo po bogatstvu vec i po rasi, samo politikom jednakih sansi bez re-distributivnog reza trebalo bi isuvise mnogo godina da se zaista dodje do vertikalne mobilnosti. A takav re-distributivni rez nije moguc u uslovima korumpiranog drustva i pravne nesigurnosti kada upravo oni kojima treba da se uzme kontrolisu poluge vlasti. Cinjenica je da se to sada polako menja, i bilo bi lepo kada bi ovi "narodni" rezimi uz neke nuzne redistributivne mere poukidale gomilu privatnih monopola umesto sto ih zamenjuju javnim monopolima.Ipak, oveo je trol. Ja bih voleo da se nekako vratimo na diskusiju (neo)klasicna, kejnzijanska i austrijska skola. Gde je pool i osnovne teze? Edited January 27, 2009 by Budja

[MayDay]

Neka Anduril napise poglavlje o Austrijancima, ja cu o Kejnzijancima i Cikagu. Sta cemo sa pokretima? Anarhokap, Sockap, Libertarijanizam...? Ovo drugo je bolje, jer tu moze sira publika da se svrsta i mozemo da se pozavadimo ko ljudi.

Edited January 27, 2009 by MayDay

[Budja]

Neka Anduril napise poglavlje o Austrijancima, ja cu o Kejnzijancima i Cikagu. Sta cemo sa pokretima? Anarhokap, Sockap, Libertarijanizam...? Ovo drugo je bolje, jer tu moze sira publika da se svrsta i mozemo da se pozavadimo ko ljudi.

Pool je samo za kapitaliste.Ako se ukljuce i ovi drugi, tu normalne diskusije nema. Za njih odvojen pool.

[MayDay]

Neka, neka. Meni su svi dragi.

[Anduril]

Sta je sa danasnjom neoklasicnom mikro-ekonomijom? Ko ce to da objasni/prezentuje? Nekako mi se cini da poredimo stvari koje ne mogu u potpunosti da se porede. ;)

[MayDay]

necemo da komplikujemo previse. sto se tice teorijskih pravaca, kandidati su: 1. austrijska skola, 2. cikago, 3. kejnzijanizam i 4. marksizam.

[Luka]

necemo da komplikujemo previse. sto se tice teorijskih pravaca, kandidati su: 1. austrijska skola, 2. cikago, 3. kejnzijanizam i 4. marksizam.

Ne treba stavljati marksizam. Prvo nije korektno da na 1 strani imaš marksizam (verovatno si planirala 1 poglavlje baš o Marksu ) a na 2. strani da imaš 3 kolone. Dalje, ne trebaju tu nikakva "poglavlja", nego za svaku školu mišljenja po 5 stavova koji čine paradigmu.

[Lale Gator]

Neka Anduril napise poglavlje o Austrijancima, ja cu o Kejnzijancima i Cikagu.

A ko će o Marksistima?

[Zabalujev]

Mislim da možeš da se opustiš, kao i srdjann, pošto će, ako je poverovati rečima ovog vidovnjaka, na kraju pobijedit bandiera rossa... ali ne revolucijom, vec sa necim kao the change we can believe in:

šumpeter? Prvi put sam za njega čuo neke 2001. kada ga je đelić hvalio. Skoro sam diskutovao sa jednim domaćim ekonomistom stare garde (nije profan, nego praktičar, sad će još malo u penziju, a u izvesnom JKP nadzire 3.5 miliona evra godišnjeg profita). Čovek neobično gotivi Kejnza i šumpetera, pretpostavljam da su nekada na ekonomskom faksu kod nas baš gurali tu dvojicu. Na osnovu ovoga što si citirao, jasno mi je i zašto.Inače, sam citat... Jedan profa Amer koji mi je skoro držao predavanja na master studijama je rekao kako su kod njih većina profesora "liberal demokrats", što je u američkom smislu dosta crveno. To nekako ide u ovu priču o intelektualcima. Ali u praksi izgleda deluje onako kako si ti pisao koju stranicu ranije: desničari dođu, udare restrikcije na welfare, privreda se malo razmaše, onda plebsu dosadi nejednakost, pa izabere levičare koji raspodeljuju, a u međuvremenu se zamazuju oči pričama o emigrantima, ratovima itd.

Sta cemo sa pokretima? Anarhokap, Sockap, Libertarijanizam...? Ovo drugo je bolje, jer tu moze sira publika da se svrsta i mozemo da se pozavadimo ko ljudi.

Možemo i da vidimo šta je Aristotel imao da kaže na ove teme.

[Musharaf]

Moja oblast interesovanja je Information Economics. To je mikromikroekonomija i bavim se modelima gde su ucesnici na trzistu nejednako informisani o predmetu transakcije. Klasicni mikroekonomisti uvek pretpostavljaju da su svi podjednako informisani i da nema neizvesnosti ili da barem i u prisustvu neizvesnosti svi dele ista verovanja.

hehe, svrati na automobile i temu o polovnjacima :)

[Indy]

A ko će o Marksistima?

Kad ne bih imao pametnija posla, bukvalno bih mogao ja. To je jedino od dosad pomenutog iz čega sam formalno edukovan, i to čak osmicu imao. :D(A i sumnjam da se nešto znatno promenilo u marksizmu u zadnjih 30 godina). Inače, za ostale stvari ostajem 1 čitač, mada zdušno navijam za libertarijance. živeli Komandant Mark i Blek Stena! Edited January 27, 2009 by Indy

[Indy]

....ako mehanizmi socijalne fluidnosti ne funkcionisu (a jako ce tesko, tj nikako nece funkcionisati bez welfare state), onda imas talentovane i sposobne ljude zarobljene negde na dnu drustvene lestvice. Ne bave se onim za sta su najsposobniji, sto je lose i za njih i za drustvo...

Može da se studira i na kredit (što se uglavnom i radi). Koliko vidim iz svoje okoline, uglavnom 1 talenat i dolazi do izražaja. Kao što je pisao i pomenuti šumpeter, još pre 70 godina. Tesla je kopao kanale, nije ga izdržavao welfare. Itd. (Sa ovim u boldu se u stvari radikalno ne slažem). Edited January 27, 2009 by Indy