(Neo)Liberalizam

[Indy]

Nisam primetio da mi se bilo šta omaklo, link se nadovezuje na ono što sam citirao iz tvog posta. Ja sam rekao da je članak zanimljiv, ne znači da je sveto pismo ili da se ja slažem sa svime (jasno je valjda da se tek učim o ovim stvarima, ne znam da li ima godinu-dve otkad sam i čuo za tog vražijeg Keynesa).

[pacey defender]

Odlična knjiga:The Commanding Heights; The Battle for the World Economy. Autori su Daniel Yergin, Joseph Stanislaw. Kod nas je prevedena, i može se kupiti za 400 dinara (+-50) u nekoj knjižari u Vlajkovićevoj ulici. Osim toga, urađen je i film, u trajanju od 6 sati (3 epizode po dva sata). Imao sam ga na disku, ali nema boga da ga nađem, i sad mi krivo.Evo tizera:

[Anduril]

šta troll on, dečko? Otvaraš troll o E.H. Carru na osnovu saznanja dobijenih površnim čitanjem Wikija, ha? Hehe.. ;) Knjiga "The Twenty Years' Crisis" E.H. Carra jeste 1 od 3 antologijska teksta u oblasti teorije međunarodnih odnosa. O tome danas postoji saglasnost u zapadanoj akademskoj zajednici koja se bavi međunarodnim odnosima (MO).

Koji je razlog sto se ovako nadmeno ponasas kad me ne poznajes? Knjigu o kojoj govoris nisam citao u celosti i sumnjam da je ona danas mnogo relevantna i vazna (jedna od tri!) na polju teorije medjunarodnih odnosa. Ono sto znam o Carr-u je iz Trinity koledza u Kembridzu gde je on bio master of fellows i to mi je sasvim dovoljno da zakljucim o cemu se radi. Kad odes tamo i popricas sa nekima od starijih profesora koji posecuju formalne vecere i diskutujes malo o medjunarodnoj politici i istoriji, ime Edwarda Carr-a ce pasti prilicno brzo, ali pre svega iz oblasti istorije (SSSR-a). A tvoje prizemne wiki insunuacije ostavi za nekog drugog.

Carr jeste kontroverzan teoretičar koji je pravio kreativne pokušaje teorijskih sinteza različitih škola mišljenja u MO: realizma, liberalizma i marksizma (tada). Kod njega najviše cenim realističke stavove o problemima tadašnjih MO.što se tiče Carrovog odnosa prema liberalizmu u MO između 2 svetska rata, on ga je kritikovao kao, u osnovi, utopijski i idealistički projekt. U tom pogledu istorija ga nije demantovala. Naprotiv, Drugi svetski rat je brutalno osporio tada glavnu liberalnu tezu o prirodnoj harmoniji interesa između država i potvrdio Carrove kritike te teze. (Zbog sramnog neuspeha da ostvari Vilsonov mandat, istorija Društva naroda predstavlja, čak i za mnoge liberale, simbol obmane i utopijskog karaktera liberalne/internacionalističke/ misli iz prve polovine XX veka. Između ostalog, zbog toga su liberali u MO posle II WW i redefinisali svoje osnovne postavke u pravcu odbacivanja krajnjeg idealizma i prihvatanja mnogo manje ambacioznih i ostvarljivijih ciljeva kao što je jačanje međunarodne uprave u ekonomskoj sferi MO)..

Ne slazem se u potpunosti sa ovom ocenom posto sam mnogo blizi liberalnim teorijama MO od recimo Kisindzerovskog realizma. Istorija ga je po mom misljenju demantovala jer neko kao Carr sigurno ne bi mogao da zamisli postojanje recimo EU koja jeste i utopijska/idealisticka politicka tvorevina odgovorna za najduzi period mira u istoriji moderne Evrope, a ne samo rezultat ekonomskog udruzivanja. Neuspeh vilsonianizma sigurno nije bio glavni uzrok katastrofe koja je zapocela 1939. vec je to bio revansizam Francuza i donekle Britanaca posle 1. Svetskog rata, uspon fasisticko-socijalistickih sistema, kao i Velika Depresija, ciji uzroci sigurno nisu bili u liberalizmu.O drugim stavovima Carr-a i njegovim simpatijama prema vec tada zlocinackom staljinistickom sistemu u SSSR-u necu dalje da razglabam.

Dakle, shvatila sam da si se o ovoj 1 vrlo kontroverznoj ličnosti koja ne može da se uklopi u neki crno-beli šablon (klasifikaciju) obavestio sa Wikija, izvodeći zaključak na osnovu 2-3 stava, pogrešno povezana, naravno. Ali, ovom prilikom ću samo još da primetim i to da neko ko podržava Ahtisarijev plan (tj. ti) prigovara 1 E.H. Carru podršku Minhenskom sporazum. A u oba slučaja se radi o appeacementu - pokoravanju i povlađivanju jačem, i baš ti bi trebalo da podržavaš Carra u ovom stavu, doslednosti radi

.Zasto lazes? Gde sam ja to ikada podrzavao Ahtisarijev plan? Nadji citat, molim. Prozivas me da sam ostrascen samo zato sto sam kritikovao aktuelnu spoljnu politiku Tadiceve Srbije u odnosu na Kosovo koja je po mom misljenju realizam (koji pociva na iracionalnim premisama u nasem slucaju) kojem se ja protivim kako u teoriji tako i u praksi. Liberalni pristup bi bio onaj o kome sam pisao vec dovoljno a koji se sastoji pre svega u snaznom ekonomskom povezivanju/udruzivanju regiona i u razvoju. A Kisindzerski realizam (kojim se rukovode i SAD po pitanju Kosova) mozes ostaviti za nekog drugog.

Budi ljubazan da me ubuduće zaobiđeš, i da me ne vučeš za prste, jer nije mi prijatno da komuniciram da nekim koga sam stavila na IL, i to prvenstveno zbog ideološke ostrašćenosti i običaja da u 10-ak kb teksta predstavi i objasni nešto što se u suštini svodi na rečenicu sa početka objašnjenja. Pored toga, ova tema nosi 1 potencijal da mi se nakače na leđa svi "slobodni liberali" ovog foruma, pa se zato definitivno odjavljujem iz rasprave

.Ovo je forum i ja odgovaram na stavove a nikovi me uglavnom ne zanimaju. Ako ti se ne svidja kad neko kritikuje tvoj stav, preskoci komentar i gotovo, ali mi zato ne mozes braniti da odgovaram na sta god hocu. Nikoga nisam vredjao, a ko je ostrascen dovoljno govori tvoja netolerantnost prema drugacijim ali zato sasvim legitimnim liberalnim politickim stavovima.

[Anduril]

evo da se odmah legitimisem kao zastupnik cikaske ekonomske misli. dakle, free market + drzavna intervencija tamo gde je market failure, ali sam jako rigorozna i skepticna prema kandidatima za market failure. to znaci da moram da se raspravljam i sa austrijancima i sa levicarima.sto se tice teze da se stampanjem novca moze stvarati bogatstvo, moj odgovor je da se ne moze stvarati novo 'agregatno' bogatstvo, ali se moze redistribuirati od jednih ucesnika ka drugima. ko tu najcesce dobija? vlada i oni koji prvi dodju u posed tog novca. gube oni koji dodju u posed tog novca kada mu je inflacija, prouzrokovana stampanjem novca, pojela kupovnu moc.

:) Odlicno.Kad smo vec kod legitimisanja, meni, kao bivsem socijal-demokrati je sada ocigledno najbliza austrijska skola sa odredjenim soc modifikacijama po pitanju zdravstva i obrazovanja. Razlozi su sledeci:1. Po mom misljenju, austrijska skola pruza najkoherentniji ideoloski sistem koji obuhvata sve - od politike, pa do ekonomije; od slobode pojedinca pa do sistema. Cikaska skola ili Kejnz zu pre svega ograniceni na ekonomsku sferu (ili cak makroekonomsku), a to je po meni i najveca greska, jer se drzava i politika suvise cesto mesaju ekonomski iracionalnim i cesto populistickim merama. Stavise, politicari koriste jednu ili drugu skolu shodno svojim kratkorocnim potrebama, a ne dugorocnim potrebama drzave i vecine gradjana. Tako je jedno vreme bio moderan Kejnz, pa zatim Fridman, pa posle toga neo-Kejnz, a sada, kao sto vidimo, dolazi cak i socijalizam. Jedino sto politicari ocigledno ne iskoriscavaju je austrijska skola.2. Ne verujem previse modelima neokenzijanaca i cikaskoj skoli upravo zbog sadasnje i proslih kriza. Ove dve skole su bile dominantne u poslednih 60 godina, pripadnici tih skola su definisali ekonomsku politiku, pa ipak, malo sta su predvideli, ali su zato puno toga upropastili. Sa druge strane, austrijanci su marginalizovani i to sa dobrim razlogom - predvideli su Veliku depresiju kao i ovu sadasnju veliku krizu i dali su, po mom misljenju, najlogicnija objasnjenja svih vecih kriza uzimajuci u obzir ne samo cisto ekonomske, vec pre svega politicke i psiholoske parametre koji su neodvojivi od ekonomije.3. Najbolja potvrda da neoliberalizam nema veze sa austrijancima je kratak pogled na razvoj visine duga i inflacije u razvijenim zemljama poslednjih 60 godina, a posebno u vreme reaganomics-a koje se cesto citira kao pocetak dominacije neoliberalizma. Smatram da drzava ne sme da se ponasa manje odgovorno po pitanju dugova kao sto bi se ponasao i svaki racionalni pojedinac. U vecini zemalja danas to nazalost nije slucaj i ogromni dugovi se prebacuju na pleca mlade generacije koja se uz to suocava i sa demografskim problemima. To cine i neoliberali, i kejnzijanci i klasicni levicari/socijalisti. Vazno je da imamo danas, a sta ce biti sutra, nije vazno. Pokazite mi jednu jedinu vecu razvijenu drzavu u kojoj je preovladavala neka od ovih skola, a koja je otplatila svoje dugove? Velika vecina ima sada vec ogromne dugove.4. Ubedjen sam da je drzava nuzno zlo, da je treba minimalizovati i da politicari mnogo cesce zloupotrebljavaju svoju poziciju nego sto cine bilo kakvo dobro. Zato su najbolji restriktivni ustavi poput Dzefersonove deklaracije koja ogranicava moc drzave, pa je politickoj klasi u SAD trebalo 150 godina da postepeno razgrade originalne liberalne teze otaca nacije. Jacanje (nacionalne) drzave kroz 20. vek je dovelo do daleko najvecih ljudskih katastrofa, pa se i zato zalazem za razgradjnu iste. Zanimljivo je recimo procitati Rotbarda sta kaze o vezi izmedju promena u americkoj spoljnoj politici i uticaju big biznisa na drzavu i obratno: Wall street, banks and american foreign policy 5. Sto se tice moje zadrske oko zdravstva i obrazovanja, zalazem se za potpunu privatizaciju istih, ali i sa posebnim porezom koji bi svakom gradjaninu garantovao odredjen pausalan iznos za lecenje i obrazovanje. Privatizacija sistema koji ne mogu da funkcionisu u uslovima konkurencije mislim da nema smisla.6. U sadasnjoj situaciji oko ekonomske krize, austrijanci bi verovatno pustili sve velike zaduzene banke da bankrotiraju, FED bi bio ukinut kao i monopol drzave/politicara/privatnih banaka da stampaju novac, niko ne bi dobio nikakav bailout, uticaj vlade u politicara na monetarnu politiku bi bio minimalizovan, bio bi uveden token money ili neka druga stabilnija podloga za novac, free money itd., bili bi uvedeni jednostavni i transparentni zakoni/regulativa, a razni mesetari bi zavrsavali redovno u zatvoru jer ne bi imali mocne prijatelje u politici koji bi krojili zakone kako odgovara iskljucivo big biznisu. Kompanije bi morale mnogo manje da ulazu u lobiranje i potplacivanje politicara/administracije, a obratile bi mnogo vecu paznju na konkurenciju i razvoj proizvoda. Ljudi bi morali da zive u skladu sa onim sta zaradjuju i ne bi mogli vise da trose dugove svoje dece. Naravno, sve ovo nije toliko popularno, ni medju bankarima, ni medju politicarima, a jos manje medju obicnim ljudima koji su do sada trosili ono sto nisu imali. Medjutim, kad ceo sistem krahira kao sto se to trenutno dogadja, ovim poslednjim ce se otvoriti oci, jer cela prica i ekonomija uopste nije tako komplikovana kako izgleda ili kako neki zele da je predstave. Edited January 26, 2009 by Anduril

[Budja]

Nego, kad smo već tu, ja kao levak bih imao par nadasve nemalicioznih pitanja... (ozbiljno)1. Kakav stav imaju liberalne škole prema pomoći koju je vlada SAD obezbedila pojedinim propalim ekonomskim gigantima?2. Da li je ijedna škola u svojim teorijama predvidela da je tako nešto moguće da se desi i kakvu je reakciju predlagala u tom slučaju?3. šta bi se dogodilo da vlada SAD nije intervenisala?i konačno4. Koliko sve ovo ima veze sa izvornom liberalnom idejom i gde je uopšte ta granica (po liberalnim školama) kada liberalizam prelazi u socijaldemokratiju/socijalizam?Zafaljujem unapred :)

To je bar lako:1. Protiv.2. Ako mislis na GM - bankrotstvo.3. Ljudi bi izgubili posao i bili izvesno vreme na socijalnoj pomoci.4. Nikakve, naravno.

[MayDay]

ajaoj! sad vec imam tri posta na koje treba da odgovorim.prvo cu da odgovorim pejsiju, jer mi najlakse, a u medjuvremenu cu andurila da pitam ko treba da finansira izgradnju mosta, drzava od poreza ili pojedinac? cisto da se zagrejemo. pejsi, stopa inflacije je u odsustvu shokova ponude (poskupljenje cene nafte npr.) jednaka razlici izmedju stope rasta novcane mase i stope rasta GDP-a. to znaci da ako ti godisnje novcana masa poraste 3%, a privreda poraste 2% dobija se inflacija od 1%. obrnuto, ako GDP poraste za 5% dolazi do deflacije. ponavljam, to se desava samo u odsustvu eksternih sokova kao sto je nezavisno poskupljenje nekih kljucnih sirovina ili neka tehnoloska inovacija sto je pozitivan sok. dalje, novcana ekspanzija je u nadleznosti centralne banke i najcesce se odvija putem operacija na otvorenom trzistu, gde CB kupuje obveznice, a za uzvrat ubacuje dinare u promet. odgovor na srdjanovo pitanje zahteva da izlozim sve razloge koji su, po mom misljenju, doveli do krize. to je haotican posao, pa cu postepeno.vec sam negde napisala, ali cu ponoviti. ja ne bih ni banke ni detroitsku trojku vadila iz govana! medjutim, kad se donose odluke ne gleda se u proslost vec samo u buducnost. argument protiv bailouta: kad jednom nekom uskocis u pomoc zato sto je too big to fail, taj ce u buduce da racuna na tu pomoc i ponovo ce da preuzima rizike koje ne bi preuzimao u slucaju da sam snosi posledice svog ponasanja. to je taj cuveni moral hazard. za mene i vise nego solidan argument.ali!argumenti za bailout: u slucaju automobilske industrije, samo ugrozenih 50k radnih mesta (+porodice), pa je to vec stvar politike.u slucaju banaka, problem je sto je to finansijski sistem, koji je po pravilu jako osetljiv, a neophodan je za dobro funkcionisanje relanog sektora. za razliku od automobilske industrije gde nakon bankrota njena imovina i dalje vredi i moze da se rasproda kako bi se namirili poverioci, u aktivi banaka stoji sve i svasta sto trenutno nema vrednsot, a poverioci su stedise i druge banke, pa kolaps jedne vodi ka kolapsu druge banke.uskoro pisem dalje...

Edited January 26, 2009 by MayDay

[Budja]

Kao da odgovara meni? Pa Indy, nesto ti se cesto omakne da mi odgovaras linkovima koji bas i ne protivrece onome o cemu ja govorim.No stvarno zanimljiv clanak. Da li tacerizam ima korene u politickoj nuznosti ili u ideologiji? Ako stvari postavimo tako, onda svaka javna reforma (posto je sprovode politicari) motivisana je politikom, a ne ideologijom.

Da rascistimo neke stvari:Kao uzroci krize navode se politika jeftinog novca i deregulacija.Prvo svakako nije liberalna politika, drugo jeste.Moj utisak je da prvo ima presudnu ulogu, a ne drugo. No, 'ajde da to prepustimo analiticarima.Regan, Tacer:Njihova uloga zavisi od toga kako cese da preseces vreme. Da li ces Regana i Tacerovu posmatrati kao one koji su izvukli SAD i V. Briatniju iz kome, ili kao one cije su politike generisale sadasnji krah. To je cisto ideoloska patkometrijska prica i nema smisla ponovo je rastezati ovde.

[Budja]

Citam malo ovog Kousa sto je MayDay poslala. Ivanredna teorija, ali ne zato sto daje recept kako stvari treba da funkcionisu vec sto daje recept sta da se gleda kakda se odredjuju politike.U tom smislu, sve ekonomske teorije koje su modelirane su superiorne u odnosu na Austrijance. Austrijanci, kao sto Anduril rece, jesu vise filozofska nego ekonomska kategorija. Barem ova pomenuta trojka (Hajek, fon Mizes, Rotbard). Na mnoga prakticna pitanja Austrijska skola ne moze da da odgovor ili je on uvek jednako predvidljiv. Ta skola jeste dosledna i loigicki konzistentna ali to ne mora da znaci da je nuzno daje tacan opis realnosti, bez obzira sto Anduril prica o tome kako su oni sve predvideli.Ove formalne teorije imaju tu prednost da su pretpostavke jasne, i da je onda kritika jasna.Spomenuti Kouz (pada mi na pamet i Miler-Modiljanijeva teorija strukture izvora finansiranja preduzeca) su odlicne ne zato sto tacno opisuju realnost vec zato sto su izgradjene na jasnim pretpostavkama i kada se gelda realnost, relaksirajuci neke od tih pretpostavki daju recept za ponasanje.Jos jedna digresija kroz slobodne asocijacije:Ekonomisti govore obicno o unapredjenju efikasnosti koje istovremeno dovodi do poboljsanja blagostanja (ili nesmanjivanja blagostanja) svih (Pareto optimum) uz datu pocetnu alokaciju resursa. Prva lekcija iz mikroekonomije je da je efikasnost neutralna u odnosu na pravednost (Valrasove toerije blagostanja), odnosno kriterijum efikasnosti u Pareto smislu se moze postici iz razlicitih pocetnih alokacija resursa. Ekonomija se tako bavi unapredjenjem alokacije resursa ali je silent u odnosu na zatecenu alokaciju.U tom smislu levicari mogu da imaju argument, koji, cini mi se, nedovoljno iskoriscuju: preraspodela i stvaranje nove vrednosti nisu nuzno suprotstavljene kategorije. Hocu reci, jednokratna preraspodela nija Pareto optimalna jer ce nekima nuzno biti gore, ali kada se izvrsi ravnoteza i efikasnost se grade oko nove tacke i nista ne ometa stvaranje nove vrednosti. (Podvlacim jednokranta, jer kontinuirana stvara distorzije.). Takodje, (konzervativni) ekonomisti ce se verovatno pozivati i na Eroua koji kaze da je nemoguce definisati koherentne i konzistentne drustvene prioritete, osim u uslovima diktature. To je jos jedan prilog u korist "nemesanja".Konzervativci namerno isticu growth vs redistribution suprotnost kako bi sacuvali status quo. I tako se dobija paradoks da ekonomija, zeleci da bude vrednosno neutralna i "pozitivna", zapravo postaje argument u korist jedne ideoloske grupe nasuprot druge. Liberali, sa svoje stranje, jesu pomalo konfuzni oko tog pitanja. Svi cemo se sloziti oko ukidanja monopola, subvencija, malih poreza i sl. Ali nemamo odgovor na pitanje da li je preraspodela potrebna da bi se sadasnja alokacija resursa koja nije nuzno plod konkurencije i fer borbe u proslosti, treba da se izmeni. Primer: da li je najavljena nacionalizacija i preraspodela zemljista u Boliviji opravdana ili ne? The Economist kao argument navodi da su krupni zemljovlasnici produktivniji, no ta se produktivnost moze postici nacionalizacijom i kasnijom razmenom gde ce opet oni najproduktivniji dobiti priliku da upravljaju zemljistem, ali ce i oni koji nemaju imati priliku da svoje znanje i pare najproduktivnije uposle.Preovladjujuci kompromis je jednakost sansi. No, taj koncept je zasnovan na trajnoj redistribuciji i stoga nuzno ne vodi efikasnosti. I tako dalje...

[Anduril]

Liberali, sa svoje stranje, jesu pomalo konfuzni oko tog pitanja. Svi cemo se sloziti oko ukidanja monopola, subvencija, malih poreza i sl. Ali nemamo odgovor na pitanje da li je preraspodela potrebna da bi se sadasnja alokacija resursa koja nije nuzno plod konkurencije i fer borbe u proslosti, treba da se izmeni. Primer: da li je najavljena nacionalizacija i preraspodela zemljista u Boliviji opravdana ili ne? The Economist kao argument navodi da su krupni zemljovlasnici produktivniji, no ta se produktivnost moze postici nacionalizacijom i kasnijom razmenom gde ce opet oni najproduktivniji dobiti priliku da upravljaju zemljistem, ali ce i oni koji nemaju imati priliku da svoje znanje i pare najproduktivnije uposle.

Koliko mi je poznato, vecina austrijanaca se zalaze za privatizaciju drzavnog vlasnistva kroz njegovo prevodjenje u ruke korisnika. Tako bi drzavni univerzitet pao u ruke njegovih zaposlenih recimo.Sa druge strane, privatne firme kao sto su delovi military industrial complex-a koje su najveci deo profita ostvarile na racun drzave bi verovatno najvecim delom prestale da postoje posto njihovo postojanje u nekih 80-90% slucajeva nema nikakvo opravdanje. Edited January 26, 2009 by Anduril

[Zabalujev]

Regan, Tacer:Njihova uloga zavisi od toga kako cese da preseces vreme. Da li ces Regana i Tacerovu posmatrati kao one koji su izvukli SAD i V. Briatniju iz kome, ili kao one cije su politike generisale sadasnji krah. To je cisto ideoloska patkometrijska prica i nema smisla ponovo je rastezati ovde.

Uopšte mi nije bila namera da se bavim njihovim uticajem na krizu. Pisao sam to u kontekstu rasprave koji je bio aktuelan koju stranicu ranije, ali nema veze, zanimljivo mi je i ovo, a i saznam koješta novo. Sad ću malo više da čitam, a malo manje da pišem, na zadovoljstvo celog čovečanstva.

[Anduril]

ajaoj! sad vec imam tri posta na koje treba da odgovorim.prvo cu da odgovorim pejsiju, jer mi najlakse, a u medjuvremenu cu andurila da pitam ko treba da finansira izgradnju mosta, drzava od poreza ili pojedinac? cisto da se zagrejemo.

Nisam ovo video u prvi mah. Pa trenutno vec imamo dosta mostova, tunela i autoputeva u privatnom vlasnistvu i nisam nesto primetio da to lose funkcionise. Naprotiv, previse je infrastrukture u rukama drzave koja propada sirom sveta. Sa druge strane, poznato je koje su sve basnoslovne sume izgubljene na infrastrukturne projekte koji nisu imali smisla. Sada je naravno pitanje na koji nacin ce da se vrsi privatizacija postojecih autoputeva i ko odlucuje o gradnji novih. U ovo prvom slucaju, blizi sam resenju kao i za privatizaciju univerziteta koji ne daje nuzno prednost korporacijama na pocetku. Naravno, ovo je sve pod uslovom da se izvrsi zaista potpuna privatizacija drzavne infrastrukture/imovine.

[Indy]

Sad ću malo više da čitam, a malo manje da pišem, na zadovoljstvo celog čovečanstva.

Mislim da možeš da se opustiš, kao i srdjann, pošto će, ako je poverovati rečima ovog vidovnjaka, na kraju pobijedit bandiera rossa... ali ne revolucijom, vec sa necim kao the change we can believe in:

Schumpeter's theory is that the success of capitalism will lead to a form of corporatism and a fostering of values hostile to capitalism, especially among intellectuals. The intellectual and social climate needed to allow entrepreneurship to thrive will not exist in advanced capitalism; it will be replaced by socialism in some form. There will not be a revolution, but merely a trend in parliaments to elect social democratic parties of one stripe or another. He argued that capitalism's collapse from within will come about as democratic majorities vote for the creation of a welfare state and place restrictions upon entrepreneurship that will burden and destroy the capitalist structure. Schumpeter emphasizes throughout this book that he is analyzing trends, not engaging in political advocacy. In his vision, the intellectual class will play an important role in capitalism's demise. The term "intellectuals" denotes a class of persons in a position to develop critiques of societal matters for which they are not directly responsible and able to stand up for the interests of strata to which they themselves do not belong. One of the great advantages of capitalism, he argues, is that as compared with pre-capitalist periods, when education was a privilege of the few, more and more people acquire (higher) education. The availability of fulfilling work is however limited and this, coupled with the experience of unemployment, produces discontent. The intellectual class is then able to organise protest and develop critical ideas.In Schumpeter's view, socialism will ensure that the production of goods and services is directed towards meeting the authentic needs of people and will overcome some innate tendencies of capitalism such as conjecture fluctuation, unemployment and waning acceptance of the system.

[Luka]

Svidja mi se 1 ideja da se postavi 1 pool, podrzavam.Ago, u spoileru je 1 Call for Papers za konferenciju pod naslovom `After Liberalism?` koja ce biti odrzana u oktobru u Londonu. Posto je to 1 svez CfP tj. danasnji, prilazem ga cisto da bacite pogled na big picture, na trenutno aktuelne teme u IR a vezane za liberalizam.

Date: Monday, January 26, 2009, 6:34 PM2009 Millennium Annual ConferenceCALL FOR PAPERSAfter Liberalism?The annual conference of Millennium Journal of International Studies will take place on the 17th-18th of October 2009 at the London School of Economics and Political Science. The conference will focus on the role of liberalism today and in the future.A selection of the conference papers will be published in Millennium: Journal of International Studies, vol. 38, no. 3.The discipline of IR has long had a strange courtship with liberalism. Indeed, it could be argued that liberalism has come in and out of intellectual fashion, largely as a response to world events. After two world wars and the Great Depression, the self-proclaimed founding fathers of IR sought to distance themselves from the unfulfilled promises of Wilsonian liberalism by taking a hard and scientific look at power politics. A few decades later, policymakers, practitioners and academics heralded the fall of the Berlin Wall and the end of bipolarity as beckoning in a new cooperative world order.Now, twenty years since the "End of History", the liberal moment seems increasingly under threat. International and domestic norms and institutions are confronted with the War on Terror. Those who presented the International Economic Order as the road to global prosperity face one of the worst financial meltdowns in living memory. Cosmopolitan-inspired interventionism is juxtaposed with the failure to prevent and react to humanitarian crises, and democratic projectsaround the world have either stagnated or reversed. Finally, the (re-)emergence of distinctly illiberal great powers further questions the universality of Liberalism in the post-Cold War world.The Millennium 2009 Conference, marking the twentieth anniversary since the End of the Cold War, presents a unique opportunity to put recent developments in international relations into theoretical perspective. If the first twenty years crisis sounded the "death toll" of liberalism, do events today once again mean a victory for realism? Is the liberal moment announced in 1989 now over? To what extent can IR "learn from history", or like Wilsonian liberalism after WWI, will the end of this liberal order bring very different outcomes and results?Finally, in light of recent scholarship integrating political philosophy and IR, what value does liberalism as an ideology, celebrating the normative primacy of the individual, have in guiding us through current international problems?This conference seeks to address the role and critiques of liberalism in IR theory and practice today. It actively encourages debate between IR's different intellectual traditions, and looks forward to discussion on all aspects ofthe merits or problems of liberalism in IR.Suggested Panel Titles:- Capital or Kapital? The 2008 Financial Crisis and the Neo-Liberal Consensus- The First Debate Revisited: The "End of History" or "Back to the Future"?- The Rise and Fall (and Rise?) of Offensive Liberalism.- Time to Learn Russian and Mandarin? The Rise of Illiberal Powers.- When the Emperor had No Clothes: Re-evaluating Explanation, Forecasting And Prediction in IR Theory since 1989.- Kant's Long (but Fading?) Shadow: Re-evaluating Liberal Theories of International Relations.- Conflict Resolution as State-Building: Institutionalising Neoliberalism in Post-Conflict Societies.- Emancipation and Ideology in the 21st Century: Will the "Last Man" Please Stand Up?- Political Philosophy meets IR Theory: Liberalism versus Republicanism

[Indy]

greška

Edited January 26, 2009 by Indy

[Budja]

Koliko mi je poznato, vecina austrijanaca se zalaze za privatizaciju drzavnog vlasnistva kroz njegovo prevodjenje u ruke korisnika. Tako bi drzavni univerzitet pao u ruke njegovih zaposlenih recimo.Sa druge strane, privatne firme kao sto su delovi military industrial complex-a koje su najveci deo profita ostvarile na racun drzave bi verovatno najvecim delom prestale da postoje posto njihovo postojanje u nekih 80-90% slucajeva nema nikakvo opravdanje.

Mislio sam vise na imovinu koja je u privatnim rukama, a koja je plod "prvobitne akumulacije kapitala", i primitivne eksploatacije. Dakle, oni koji su bogatstvo izgradili privatnim vlasnistvom nad prirodnim resursima (slucaj Latinske Amerike) ili prisnim odnosima sa drzavorm.