(Neo)Liberalizam

[pacey defender]

ko su neoliberali? šta to znači, uopšte?- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -MayDay: Pejsi, izvini ali...Kao sto cete videti, pregled osnovnih teza svake skole je prilicno neujednacen. Ko god smatra da nesto treba dodati, neka napise u novom postu ili meni na pm, pa cu ja editovati ovaj uvodni post. Postoji veliki broj pitanja u vezi kojih su ove skole imale siprotstavljena misljenja. Zbog toga ovaj pooll ne treba bude shvacen kao izbor za mis (tu bi ih izgleda Marx odrao), vec samo kao instrument da proverimo stavove na forumu. Ocekujem da se o svim pitanjima nastavi diskusija u nacelu i po amandmanima. MarksizamMarksisticka teorija predvidja da u dijalektickom smenjivanju drustvenih uredjenja od robovlasnistva do kapitalizma sledi odbacivanje kapitalizma od strane radnicke klase i uspostavljanje sistema gde se sva imovina nalazi u kolektivnom vlasnistvu. Nezadovoljstvo radnika potice od cinjenice da njihove nadoknade za ulozeni rad ne odgovaraju vrednosti ulozenog rada. Za takvu raspodelu dohotka je krivo trziste zato sto se razmena odvija prema cenama koje se izvode iz subjektivnih vrednosti koje potrosaci pripisuju tim proizvodima i uslugama, a ne iz radnih vrednosti ulozenih tokom procesa proizvodnje. Pored toga, kapitalista, tj. vlasnik sredstava za rad i proizvodnju, prisvaja sav visak koji se ostvaruje. Zato drzava, tj. centralni planski organ treba da preuzme ulogu trzista i da odredjuje sta ce se proizvoditi, po kojim cenama ce se vrsiti razmena i nacin na koji ce se drustveni dohodak kasnije rasporedjivati. Marksisticka ekonomska teorija se nalazi u temelju komunistickog i etatistickog privrednog uredjenja.KejnzijanizamPrema teoriji koja se nalazi u osnovi ove skole drzava moze da stimulise privredni rast kroz fiskalnu politiku (povecanje javne potrosnje i transfera stanovnistvu i privredi, smanjenje poreskih opterecenja) i monetarnu politiku (povecanje novcane mase, smanjenje kamatnih stopa) kao i kroz manipulacije deviznim kursom. Iza teorije se nalazi pretpostavka da su cene u kratkom roku konstantne i da do prilagodjavanja dolazi tek u dugom roku, a ?u dugom roku svi smo mrtvi?. Kejns pretpostavku o rigidnosti cena pravda mehanizmom formiranja cena i pregovaranju o platama, kao cenama rada. Navodi da je zbog ranije potpisanih ugovora nemoguce u kratkom roku menjati cene, a pogotovo ne plate, kao i da se trgovcima ne isplati da menjaju cene na dnevnoj osnovi. Kada privreda zapadne u recesiju, tj. kada se bruto domaci proizvod nalazi ispod nivoa koji bi postojao u slucaju pune zaposlenosti radnog i kapitalnog inputa, drzava treba da intervenise kroz povecanje agregatne traznje. Javni rashodi i smanjenje kamatne stope (pojeftinjenje novca) podgrevaju novcanu traznju (u smislu novca spremnog za potrosnju) kod stanovnistva i privrede i time stimulisu potrosnju. Porast potrosnje kroz mehanizam multiplikatora povecava BDP u vecem stepenu nego sto je drzava inicijalno potrosila. Kejnzijanci intenzivno koriste concept Filipsove krive koja pokazuje inverznu vezu izmedju zabelezenih istorijskih dugorocnih stopa nezaposlenosti i stope inflacije. Shodno tome, kreatori makroekonomske politike imaju pred sobom dva suprotstavljena cilja, nisku inflaciju i nisku nezaposlenost, koje treba da postignu koriscenjem nekih od fiskalnih ili monetarnih instrumenata. Konacno, prepustiti privredu slobodnom delovanju trzista nije uputno jer se bez stimulansa od strane drzave privreda ne moze sama izvuci iz recesije.Monetarizam i Cikaska SkolaMonetarizam je pravac koji je nastao oko Fridmanove kvantitativne teorije novca, prema kojoj povecanje ponude novca (novcane mase) rezultira u povecanju potrosnje koja pravi pritisak na cene da porastu na gore i to u kratkom roku. Logika ovakvog ponasanja cena se objasnjava kroz mehanizam po kome svi ucesnici na trzistu imaju racionalna ocekivanja u pogledu buduceg kretanja cena (u proseku ne grese) i ugradjuju anticipiranu inflaciju u tekuce pregovaranje o platama i odredjivanje cena svojih proizvoda i usluga. Zbog toga Fridman predlaze fiksno monetarno pravilo prema kome se mora voditi kredibilna politika konstantne stope rasta novcane mase, kako se ne bi podsticala inflatorna ocekivanja kod ekonomskih subjekata. Na liniji teorije o racionalnim ocekivanjima se nalazi i Lukasova kritika (Profesor sa Cikago Univerziteta) prema kojoj se ne mozemo oslanjati na istorijske podatke o ponasanju osnovnih makroekonomskih velicina i izmerenih relacija medju njima kako bismo kroz kontrolu jednih uticali na druge, jer ekonomski agenti anticipiraju posledice svake ekonomske politike i shodno tome menjaju i svoje ponasanje u odnosu na ono koje je bilo prisutno ranije. Time koncept Filipsove krive pada u vodu, jer monetarna ekspanzija se direktno odrazava na povecanje cena i ostavlja neutralan efekat na ekonomski rast i zaposlenost. Predstavnici ove skole se zalazu za slobodno trziste, ali priznaju postojanje slucajeva kada trziste nije efikasno (market failure). Kao primer se navodi postojanje javnih dobara, koja, po definiciji, predstavljaju dobra koja su u podjednakoj kolicini dostupna svim potrosacima i iz cije potrosnje se ne moze niko iskljuciti (free rider problem). Uzmimo za primer plocnik u Knez Mihajlovoj. Individualnom privatniku se ne isplati da finansira izgradnju plocnika da ne bi gazio po blatu kad vec moze da saceka da poplocavanje obavi neko drugi ko ima vecu spremnost za placanje tako neceg. U poslednje vreme se podiglo pitanje regulacije bankarskog sektora koje se ne sme prepustiti slobodnom trzistu i neogranicenom cilju maksimiziranja profita zbog eksternih efekata koji finansijski system ima na realni sektor.Austrijska SkolaFormalno, glavna razlika izmedju Austrijske skole i ostalih je nacin zakljucivanja. Austrijanci koriste dedukciju, dok ostali mnogo cesce koriste indukciju kao metod logickog zakljucivanja. Dalje, oni analiziraju ekonomske fenomene iz perspektive individue i za njih podela na makro i mikroekonomiju nema smisla. Insistira se na tome da je slobodno trziste, tj. ekonomija ustvari samoorganizirajuci fenomen. Osnova sistema su principi po kojima se ponasaju individue u sistemu i ti principi su glavne premise teorije. Insistira se mozda vise nego kod ostalih na ekonomskom subjektivizmu glede vrednosti necega. O ceni odlucuju isklucivo individue, a grupe i sistem nisu u stanju da odrede pravu cenu necega. Austrijanci uglavnom odbijaju da koriste statisticku i ekonometrijsku metodologiju sto cini modernu mejnstrim ekonomiju blizu prirodnim naukama. Sa druge strane, Austrijanci su blize politickoj filozofiji i psihologiji sto mozemo i videti kroz samu biografiju Hajeka npr. Kao razlog za to se navodi da se ekonomski zakoni ne mogu pouzdano testirati u praksi/aksperimentu zbog slozenosti same ljudske prirode, tj. sam eksperimenat ce promeniti ponasanje njegovih ucesnika (nesto slicno Hajzenbergu i elektronima u fizici). Zato austrijanci analiziraju ekonomske fenomene tek posto su se dogodili, sto istovremeno znaci da je tesko dokazati eksperimentom da Austrijanci nisu u pravu posto se odgovarajuci kriticki eksperimenat ne moze sprovesti. Austrijska teorija privrednih ciklusa je verovatno najvazniji/centralni doprinos skole. U njoj mozemo videti i uzrok/objasnjenje sadasnje krize. Teorija nalaze da su recesije/depresije i bum periodi ekonomije zapravo uzrokovani centralnim bankama koje prvo snizavaju kamate na prenizak nivo, upumpavaju likvidnost u sistem, dolazi do kreditne ekspanzije, kao rezultat se formiraju baloni u odredjenim sektorima (npr. akcije, nekretnine itd), snizava se stednja, visak novca u sistemu izaziva iracionalno trosenje i uzrokuje rastuci broj losih investicija, ceo ciklus se nastavlja do trenutka kada se dostigne plafon jer nema vise novca za dalji rast, ovo uzrokuje kontrakciju u likvidnosti i tako dolazi do recesije ili depresije (sto zavisi od toga koliko je bio velik i iracionalan bum pre toga) koje su zapravo proces ozdravljenja sistema/ekonomije, jer akteri sada mnogo racionalnije trose novac, pocinju da stede vise i fokusiraju se na najvaznie potrebe da bi ekonomski ponovo ojacali. Recept austrijanaca je jednostavan, ali gorka pilula - drzava ne treba da se mesa u ekonomiju u vreme recesije/depresije, vazna je samo njena uloga u odrzavanju vladavine prava i eventualno u pomoci socijalno ugrozenima, a subvencije i stimulisanje ekonmije su zapravo stetni i produzavaju recesiju/depresiju kao sto je vidjeno u slucaju Velike depresije i Nju Dila tokom tridesetih u SAD.

Edited February 3, 2009 by MayDay

[Zabalujev]

ko su neoliberali? šta to znači, uopšte?

Dobro, neoklasični liberali, libertarijanci, anarho-kapitalisti, klasični liberali... Btw. pacey, ko beše onaj istoričar koga Vujačić stalno citira kada hvali liberalizam 19. veka (ono kako je Veliki rat doneo ograničavanje sloboda, svetog prava uživanja alk. pića itd). Pitam bez zajebancije, kuckam nešto, a fusnota je fusnota (što reče Earl, ko je ovaj lik Ibid ). Bio bih zahvalan za kvalitetne reference. Btw. bruka za libertarijance i primer kako ideologija ume da ošteti čoveka: na Google books nigde da nađem preview Kapitalizma i slobode, ali zato Shock doctrine u velikim količinama dostupno. Malo više smisla za propagandu ne bi štetilo klasičnim liberalima/libertarijancima/blabla.

[pacey defender]

Dobro, neoklasični liberali, libertarijanci, anarho-kapitalisti, klasični liberali... Btw. pacey, ko beše onaj istoričar koga Vujačić stalno citira kada hvali liberalizam 19. veka (ono kako je Veliki rat doneo ograničavanje sloboda, svetog prava uživanja alk. pića itd). Pitam bez zajebancije, kuckam nešto, a fusnota je fusnota (što reče Earl, ko je ovaj lik Ibid ). Bio bih zahvalan za kvalitetne reference. Btw. bruka za libertarijance i primer kako ideologija ume da ošteti čoveka: na Google books nigde da nađem preview Kapitalizma i slobode, ali zato Shock doctrine u velikim količinama dostupno. Malo više smisla za propagandu ne bi štetilo klasičnim liberalima/libertarijancima/blabla.

I kod tih liberala koje srđan i mnogi drugi nazivaju neoliberalima, postoje razlike, koje su najuočljivije kroz odnos prema novcu. Postoji solidna razlika između onoga što su austrijska i čikaška škola govorile i govore. Rotbard i Fridmen se nikako ne mogu staviti u istu fioku, ako ne razmišljaš binarno, naravno.što se tiče tog istoričara, sećam se i ja sa vujačićevog predavanja baš tu priču o tome da je WWI doneo povećanje uloge države i da su, zamisli, građani morali da vade dokumenta. Jedan od poenti je bila i ta da je ultimativni dokaz paternalizma to da nas država tera da se vezujemo u kolima. Blah, Vujačić je super lik, ali si u pravu što se tiče ovoga, potpuno. Ne znam ime tog istoričara. što se tiče propagande, Global book je imao odličnu seriju knjiga - bili su tu Bastiat, Friedman, Mises, Hayek, Ayn Rand, Rothbard, Haslitt. Većina u prevodu Miroslava Prokopijevića. Odlična edicija, ali sa samo 1 tiražom. Kupio sam skoro sve, ali se podelilo i razdelilo (u cilju propagande :P ), a sad mi žao što sam ostao bez toga. Smešno jeftino bilo - 250din u proseku pre 3 godine. Btw, ima li ovde još onih koji su u fusnotama mislili da prim.prev. znači primitivno prevedeno... :D

[Luka]

Btw. pacey, ko beše onaj istoričar koga Vujačić stalno citira kada hvali liberalizam 19. veka (ono kako je Veliki rat doneo ograničavanje sloboda, svetog prava uživanja alk. pića itd).

Ralph Raico? Vujacic preporucuje, recimo, njegov The Rise, Fall, and Renaissance of Classical Liberalism...http://www.fff.org/freedom/0892c.asp Edited January 24, 2009 by Luka

[srdjann]

ko su neoliberali? šta to znači, uopšte?

Ma pusti sad terminološko teranje maka na konac... Daj komentar... :P

[Zabalujev]

I kod tih liberala koje srđan i mnogi drugi nazivaju neoliberalima, postoje razlike, koje su najuočljivije kroz odnos prema novcu. Postoji solidna razlika između onoga što su austrijska i čikaška škola govorile i govore. Rotbard i Fridmen se nikako ne mogu staviti u istu fioku, ako ne razmišljaš binarno, naravno.

Ma da, sećam se ja vremena kad su se na forumu šibali kojekakvi hajeci i mizesi, pa dokazivali ko je veći individualista . :D Kao da je to i bitno. Nema potrebe da se zamlaćujemo terminološkim pitanjima (mada ispade da neoliberalizam ima negativnu konotaciju, verovartno zbog levičarskog spominjanja svako malo). Pa Hajek proglasi sve redom socijalistima, a sad ispade da je velika frka što jedan korpus ideja koje imaju polazište u klasičnom liberalizmu i teže radiklanom individualizmu i smanjenju uloge države obuhvatamo pojmom "neoliberalizam". ;)

što se tiče propagande, Global book je imao odličnu seriju knjiga - bili su tu Bastiat, Friedman, Mises, Hayek, Ayn Rand, Rothbard, Haslitt. Većina u prevodu Miroslava Prokopijevića. Odlična edicija, ali sa samo 1 tiražom. Kupio sam skoro sve, ali se podelilo i razdelilo (u cilju propagande :P ), a sad mi žao što sam ostao bez toga. Smešno jeftino bilo - 250din u proseku pre 3 godine. Btw, ima li ovde još onih koji su u fusnotama mislili da prim.prev. znači primitivno prevedeno... :D

Da, znam za te knjige, one tamno-žute korice, baš sam tu čitao Fridmana onomad. No pošto radim, nemam neke vajde od biblioteka, jbg. nadopunjuem se elektronskim alternativama.

Ralph Raico? Vujacic preporucuje, recimo, njegov The Rise, Fall, and Renaissance of Classical Liberalism...http://www.fff.org/freedom/0892c.asp

Hvala. :)

[Luka]

Sorry4troll:@ Zabalujev, Pacey, etc. Imam knjigu ?THE TWENTY YEARS' CRISIS? by Edward Hallett Carr, u e-formi. To je 1 antologijsko štivo o liberalizmu u međunarodnim odnosima, iako je iz 1939. godine. Tu Carr elegantno demolira ?liberalni idealizam? između 2 svetska rata, ali su sve teme aktuelne i danas (contents: the science of international politics, the international crisis, politics, power and morality, law and change, etc). U Wordu je, oko 170. str. Ako vam treba, pošaljite mi mail adresu na PM.----------On topic: Nadam se da su nadležni organi obavešteni o hakerskim napadima na sajt Pešcanika. Meni je, naravno, žao zbog njihovih problema, ali bojim se da im moje suze ne mogu pomoci ??

[Anduril]

Sorry4troll:@ Zabalujev, Pacey, etc. Imam knjigu ?THE TWENTY YEARS' CRISIS? by Edward Hallett Carr, u e-formi. To je 1 antologijsko štivo o liberalizmu u međunarodnim odnosima, iako je iz 1939. godine. Tu Carr elegantno demolira ?liberalni idealizam? između 2 svetska rata, ali su sve teme aktuelne i danas (contents: the science of international politics, the international crisis, politics, power and morality, law and change, etc). U Wordu je, oko 170. str. Ako vam treba, pošaljite mi mail adresu na PM.

troll onHm, pa ne bih bas rekao da on nesto demolira jer ga je istorija ipak demantovala. Carr je vec tada kad je pisao tu poznatu knjigu dosta naginjao ka socijalizmu i marksizmu, a dokazao se i kao obozavalac SSSR-a. On je u neku ruku cinicno opravdao Hitlera i njegovo ponasanje pre rata tako sto je Nemacku (i SSSR recimo) uvrstio u sile koje nemaju, pa stoga valjda imaju prirodno pravo da prigrabe sta im pripada. Podrzao je recimo Minhenski sporazum.Sto se tice klasicnog liberalizma, mislim da su upravo Mizes, Hajek i Rotbard u poslednjih 100 godina dali najbolja objasnjenja za sve krize i njihove uzroke sve do danas. Danasnja kriza kapitalizma je i uzrokovana pre svega katastrofalnom sintezom neokejnzijske i cikaske skole koje su obe predmet kritika austrijske skole kao najmanje zastupljene u praksi poslednjih 100 godina. O socijalizmu i marksizmu mislim da ne moramo da trosimo reci.

[pacey defender]

Danasnja kriza kapitalizma je i uzrokovana pre svega katastrofalnom sintezom neokejnzijske i cikaske skole koje su obe predmet kritika austrijske skole kao najmanje zastupljene u praksi poslednjih 100 godina. O socijalizmu i marksizmu mislim da ne moramo da trosimo reci.

da, ovo je otprilike ono što bi Rotbard rekao o aktuelnoj krizi. Kada spojiš Grispena i nekog Kejnzovog fana, dobiješ ovaj mjehur koji je upravo implodirao. Mislim, to meni tako deluje kao površnom čitaocu i još površnijem posmatraču.

[Luka]

troll onHm, pa ne bih bas rekao da on nesto demolira jer ga je istorija ipak demantovala. Carr je vec tada kad je pisao tu poznatu knjigu dosta naginjao ka socijalizmu i marksizmu, a dokazao se i kao obozavalac SSSR-a.

šta troll on, dečko? Otvaraš troll o E.H. Carru na osnovu saznanja dobijenih površnim čitanjem Wikija, ha? Hehe.. ;) Knjiga "The Twenty Years' Crisis" E.H. Carra jeste 1 od 3 antologijska teksta u oblasti teorije međunarodnih odnosa. O tome danas postoji saglasnost u zapadanoj akademskoj zajednici koja se bavi međunarodnim odnosima (MO). Carr jeste kontroverzan teoretičar koji je pravio kreativne pokušaje teorijskih sinteza različitih škola mišljenja u MO: realizma, liberalizma i marksizma (tada). Kod njega najviše cenim realističke stavove o problemima tadašnjih MO. što se tiče Carrovog odnosa prema liberalizmu u MO između 2 svetska rata, on ga je kritikovao kao, u osnovi, utopijski i idealistički projekt. U tom pogledu istorija ga nije demantovala. Naprotiv, Drugi svetski rat je brutalno osporio tada glavnu liberalnu tezu o prirodnoj harmoniji interesa između država i potvrdio Carrove kritike te teze. (Zbog sramnog neuspeha da ostvari Vilsonov mandat, istorija Društva naroda predstavlja, čak i za mnoge liberale, simbol obmane i utopijskog karaktera liberalne/internacionalističke/ misli iz prve polovine XX veka. Između ostalog, zbog toga su liberali u MO posle II WW i redefinisali svoje osnovne postavke u pravcu odbacivanja krajnjeg idealizma i prihvatanja mnogo manje ambacioznih i ostvarljivijih ciljeva kao što je jačanje međunarodne uprave u ekonomskoj sferi MO)..

On je u neku ruku cinicno opravdao Hitlera i njegovo ponasanje pre rata tako sto je Nemacku (i SSSR recimo) uvrstio u sile koje nemaju, pa stoga valjda imaju prirodno pravo da prigrabe sta im pripada. Podrzao je recimo Minhenski sporazum.

Dakle, shvatila sam da si se o ovoj 1 vrlo kontroverznoj ličnosti koja ne može da se uklopi u neki crno-beli šablon (klasifikaciju) obavestio sa Wikija, izvodeći zaključak na osnovu 2-3 stava, pogrešno povezana, naravno. Ali, ovom prilikom ću samo još da primetim i to da neko ko podržava Ahtisarijev plan (tj. ti) prigovara 1 E.H. Carru podršku Minhenskom sporazum. A u oba slučaja se radi o appeacementu - pokoravanju i povlađivanju jačem, i baš ti bi trebalo da podržavaš Carra u ovom stavu, doslednosti radi.Budi ljubazan da me ubuduće zaobiđeš, i da me ne vučeš za prste, jer nije mi prijatno da komuniciram da nekim koga sam stavila na IL, i to prvenstveno zbog ideološke ostrašćenosti i običaja da u 10-ak kb teksta predstavi i objasni nešto što se u suštini svodi na rečenicu sa početka objašnjenja. Pored toga, ova tema nosi 1 potencijal da mi se nakače na leđa svi "slobodni liberali" ovog foruma, pa se zato definitivno odjavljujem iz rasprave.

[Indy]

Pored toga, ova tema nosi 1 potencijal da mi se nakače na leđa svi "slobodni liberali" ovog foruma, pa se zato definitivno odjavljujem iz rasprave.

To može da se shvati na 2 načina: da te "slobodni liberali" (ma šta to bilo) jednostavno gnjave i mrcvare, ili da moraš da se mnogo mučiš da bi im pobila argumente, a imaš preča posla.Inače, obožavam te teze kako je liberalizam 1 utopija (u kojoj ja živim cca 13 godina).

[pacey defender]

Ma da, sećam se ja vremena kad su se na forumu šibali kojekakvi hajeci i mizesi, pa dokazivali ko je veći individualista . :D Kao da je to i bitno. Nema potrebe da se zamlaćujemo terminološkim pitanjima (mada ispade da neoliberalizam ima negativnu konotaciju, verovartno zbog levičarskog spominjanja svako malo). Pa Hajek proglasi sve redom socijalistima, a sad ispade da je velika frka što jedan korpus ideja koje imaju polazište u klasičnom liberalizmu i teže radiklanom individualizmu i smanjenju uloge države obuhvatamo pojmom "neoliberalizam". ;)

Vidi ti to sa hajekom, hayekom, a ako možeš - i sa F.A. von Hayekom. Inače, jako je bitno da se stvari nazivaju pravim imenom. Ovde bi mogla da se razvije 1 diskurzivna teorija, začuđujuće - iz liberalnog tabora, o tome kako neadekvatna upotreba termina "liberalizam" generiše negativan odnos prema toj političkoj teoriji.

Ma pusti sad terminološko teranje maka na konac... Daj komentar... :P

problem sa upotrebom termina "neoliberalizam" je u tome što se koristi da se opiše politika koju je npr vodila Bušova administracija, koja, da se zadržimo samo na ekonomskim pitanjima, ima poprilično razlika u odnosu na sve ono što su nekada klasični liberalizam, a danas libertarijanci, zagovarali. Mislim da je neuporedivo ispravnije da jednostavno koristite termin "republikanci" ili "konzervativci" kada opisujete politiku stavljanja političke moći u funkciju odbrane ekonomske moći, a da termin "liberalizam" koristite da opišete sve one ideje i pokrete koji traže upravo suprotno - odvajanje politike i ekonomije, u cilju ekonomskog i svakakvog drugog prosperiteta individua. što se tiče ilićevog stava, tj paralele između veličanja novca koje je zamenilo veličanje države, samo bih da potsetim da se u liberalnoj misli na novac gleda prvenstveno kao na sredstvo razmene, dakle - instrumentalno, a ne kao na vrednost po sebi. Oni drugi, koji misle da se novo bogatstvo stvara i stiče emitovanjem novih količina novca, bi možda mogli da odgovore na ovu srđanovu prozivku. Edited January 25, 2009 by pacey defender

[Luka]

To može da se shvati na 2 načina: da te "slobodni liberali" (ma šta to bilo) jednostavno gnjave i mrcvare, ili da moraš da se mnogo mučiš da bi im pobila argumente, a imaš preča posla.Inače, obožavam te teze kako je liberalizam 1 utopija (u kojoj ja živim cca 13 godina).

Slobodni liberali su liberali raznih vrsta, pošto postoje različite varijante liberalnih teorija. Ja govorim o liberalizmu u MO, što je jako široka temu u kojoj treba najpre napraviti razliku između unutrašnje i međunarodne politike, njihovih struktura, da bi se shvatile razlike između liberalizma na nivou države i na nivou sistema država. Jako interesantna rasprava, za koju ja sada nemam vremena. Možda se uključim kasnije, sad je splitovano..Carrove teze o utopijskom karakteru liberalizma su sa početka XX veka, pa to teba imati u vidu..

[Indy]

Slobodni liberali su liberali raznih vrsta, pošto postoje različite varijante liberalnih teorija. Ja govorim o liberalizmu u MO, što je jako široka temu u kojoj treba najpre napraviti razliku između unutrašnje i međunarodne politike, njihovih struktura, da bi se shvatile razlike između liberalizma na nivou države i na nivou sistema država. Jako interesantna rasprava, za koju ja sada nemam vremena. Možda se uključim kasnije, sad je splitovano..Carrove teze o utopijskom karakteru liberalizma su sa početka XX veka, pa to teba imati u vidu..

šteta, pošto jeste zanimljiva tema. Liberalizacija međunarodne trgovine i ekonomska globalizacija jesu vrlo konkretne manifestacije liberalizma u međunarodnim odnosima, pa je teško govoriti o tome kao je to danas utopija - države koje su se prevashodno smatrale nacionalnim u razvijenom svetu u vremenu koje ti pominješ su završile svoje ratovanje; sad imamo moderan svet vs one kojima odgovara da i dalje žive u 12. veku, što je malo drugačija problematika... mada i tim drugima odgovara globalizacija i slobodna razmena onda kada im odgovara, npr. kada je u pitanju nafta.)

[MayDay]

evo da se odmah legitimisem kao zastupnik cikaske ekonomske misli. dakle, free market + drzavna intervencija tamo gde je market failure, ali sam jako rigorozna i skepticna prema kandidatima za market failure. to znaci da moram da se raspravljam i sa austrijancima i sa levicarima.sto se tice teze da se stampanjem novca moze stvarati bogatstvo, moj odgovor je da se ne moze stvarati novo 'agregatno' bogatstvo, ali se moze redistribuirati od jednih ucesnika ka drugima. ko tu najcesce dobija? vlada i oni koji prvi dodju u posed tog novca. gube oni koji dodju u posed tog novca kada mu je inflacija, prouzrokovana stampanjem novca, pojela kupovnu moc.