Plovila

[namenski]

Evo jednog od iste sorte, rasnog линијаша...

U punom sjaju i na svom poslu: pun k'o brod...

[אַף אֶחָד]

Dok te nije bilo letos @Vjekoslav i ja smo malo balavili na lepotici jadrolinije. lepa flota je to bila.

[namenski]

27 minutes ago, chandra said:

Dok te nije bilo letos @Vjekoslav i ja smo malo balavili na lepotici jadrolinije. lepa flota je to bila.

Ne znam oko Jadrolinije, vraticemo se na nju, ali kada je ova sorta gorepomenutih brzih, i mi smo konja za trku imali.

1960, Jugolinija, daleko najveci mediteranski linijski brodar koji je znao da broji i preko 80 brodova, spadao i u velike svetske, pred kojom su neki Onazisi i Niarhosi bili patuljci...

Doduse, samoupravljacima^tm nije trebao neki Deutche Werft, bio je vise nego dovoljan rijecki 3. maj...

 

 

 

 

 

 

Ukratko, 1 lepotica...

 

 

[אַף אֶחָד]

Jugolinija je isto imala lepih brodova. Jugolijijna Kostrena, ispred Jadrolinijin Osijek.

 

.

[אַף אֶחָד]

Ahaha, skoro istovremeno... Kostrena i Jesenice su sestre.

 

[namenski]

15 minutes ago, chandra said:

Kostrena i Jesenice su sestre.

Ne bas bliznakinje...  

Kostrena je bila nesto, za cvrc veca i 2 ili 3 godine mladja, spadala je takodje u pominjane brze i bila je namenjena linijama za Daleki Istok....

 

Edit: neverovatno je kako je i koliko brodska moda, dizajn, slicna automobilskoj, moze i obrnuto: sa par godina greske plus/minus moze da se odredi period u kome je brod gradjen...

A po nekim frcoklama moze da se odredi i brodogradiliste, zemlja porekla...

Edited November 26, 2021 by namenski

[אַף אֶחָד]

sestre, ne bliznakinje. jedna malo starija. Salim se, promaklo mi da nisu identicne. Na slikama ih je nemoguce razlikovati.

 

Kostrena je putovala uglavno na daleki istok, pa se tamo i nasukala sredinom 70-tih.

 

edit - gledam sad ove slike gore, neverovatno lepi, elegantni i skladni brodovi. Jel se zna ko je to projektovao u 3.maju?

Edited November 26, 2021 by chandra

[namenski]

15 hours ago, namenski said:

brodska moda, dizajn...

 

14 hours ago, chandra said:

neverovatno lepi, elegantni i skladni brodovi.  Jel se zna ko je to projektovao u 3.maju?

Sto se projektovanja tice, sumnjam...

Tada se vec radilo o sistemskoj^tm, uhodanoj industriji, timskoj, sto bi se danas reklo, mada nema sumnje da je postojao neki vodeci, glavni projektant.

Kao sto nema sumnje da smo zametnuli imena tih i takvih ljudi: vazno je da se secamo svakog disidenta^tm iz tog doba ili jos gore - onih koji su se u disidente na silu ugurali posle neke 1990, pa i to posle zavidnog partijskog staza...

Al' jebes to, glej ovo: duh vremena, duh epohe, pnajbolje odrazen kroz dizajn:

 

 

Pa vrsnjaci, 1962, godina gore/dole:

 

 

 

 

 

Do su se, recimo, crtezi:

...uveliko razradjivali...

 

Dizajnerska, tehnoloska epoha koja se, mozda, zavrsila 1968, ali i tako sto je 1969. covek sleteo na Mesec....

[אַף אֶחָד]

On 27.11.2021. at 14:12, namenski said:

Dizajnerska, tehnoloska epoha koja se, mozda, zavrsila 1968, ali i tako sto je 1969. covek sleteo na Mesec....

 

malo moderne klasike - uslikano jutros uz prvo sunce.

 

 

Evo je na moru pod punim vetrom. Kakva sila!

 

[אַף אֶחָד]

On 21.10.2021. at 0:57, namenski said:

 

Gunther Prien, na podmornici koja bi danas izgledala i izgleda kao konzerva, bez sonara, u potpunom mraku, u poduhvatu koji je Britance kostao skoro preko 1,000 poginulih i 1 dragocenog bojnog broda.

Propagandni efekat da ne pominjemo: nesto jace od mesec dana posle pocetka WW2.

 

Gledam malo stare postove na temi - super su ti ove price i omazi proslavljenim moreplovcima, ali ovo u boldu zahteva malu korekciju.

 

HMS Royal Oak je brod preostao iz velikog rata. U vreme kad je stigao u Scapa Flow 1939 bio je vec zestoko ostecen i prespor u odnosu na novu generaciju plovila. Poslat je u Scapa Flow vise da posluzi kao nekakva plutajuca protiv-avionska baza, nego sto se na njega ikad vise racunalo na moru.

 

Inace, za razliku od velike vecine nemackih brodova koji su tamo potopljeni i kasnije izvadjeni i izrezani za reciklazu, Royal Oak je ostavljen na dnu kao spomenik zrtvama (ukupno 835).

 

Prethodni podmornicki napadi na Scapa Flow su osujeceni 1914 i 1918. Moguce da su britanci 1939 stvarno bili previse opusteni. S druge strane, i to kako se Prien provukao izmedju barzi koje su zatvarale ulaz u zaliv je apsolutno neverovatno. Pa onda dva put pucao u razmaku od 20ak minuta (prva neeksplodirana torpeda nadjena i unistena tek pre neku godinu), a onda se jos i vratio istim putem.

 

 

[Radoye]

Istina je da Royal Oak nije bio u stanju za aktivnu sluzbu u momentu kad je potopljen ali ne zato sto je iz prvog svetskog rata (gro tadasnje britanske mornarice narocito veliki brodovi su mu bili parnjaci) nego zato sto nije stigao na red za remont pre nego sto je izbio rat. Inace bio je aktivan prvih meseci rata i planirano je da se remontuje i modernizuje cim pre. Ostali brodovi iz njegove klase su sluzili ceo rat, jedan je bio pozajmljen SSSR-u, ostali u RN. Svi su izrezani nakon rata. Inace i prethodna klasa bojnih brodova (Queen Elisabeth) je uredno sluzila tokom WW2, doduse oni su zavrsili punu modernizaciju neposredno pred rat. Britanija nije puno novih bojnih brodova / bojnih krstasa gradila nakon WW1 (samo dva Nelsona, posle i pet KGV koji su naruceni vec kad je bilo jasno da je djavo odneo salu i kompletirani su tokom WW2, i na kraju Vanguard koji je zavrsen posle rata) zbog odredbi Vasingtonskog Sporazuma kojim su se obavezali na drasticno smanjenje brojnog stanja u mornarici pa su vise rezali nego sto su gradili.

 

Sto se tice vadjenja, na tim nemackim brodovima nije niko poginuo, potopile su ih posade iz protesta, ovaj se smatra za grobnicu (slicno i Arizona u Perl Harburu) i zato se ne dira...

 

 

 

[namenski]

2 hours ago, chandra said:

HMS Royal Oak je brod preostao iz velikog rata. U vreme kad je stigao u Scapa Flow 1939 bio je vec zestoko ostecen i prespor u odnosu na novu generaciju plovila. Poslat je u Scapa Flow vise da posluzi kao nekakva plutajuca protiv-avionska baza, nego sto se na njega ikad vise racunalo na moru.

Dobro, jesam ga malo precenio  ili je barem tako izgledalo, tek bilo kako bilo - brojao se i imao te noci u sebi kompletnu posadu.

U post-WW1 ne samo britanskim lutanjima i drustvenoj, politickoj i svakoj drugoj konfuziji, na Royal Oak se racunalo: okljastrena iz navedenih i jos po nekog razloga, Kraljevska mornarica je, eto, morala da broji i njega.

Ali - kada se radi o Prien-ovom poduhvatu - nije vazan sam brod: vazan je bio propagandni efekat (cirka nesto jace od mesec dana od pocetka WW2) prodora u bazu nad bazama Kraljevske mornarice.

Mi danas tesko mozemo da zamislimo znacaj, tezinu vesti da je Home Fleet isplovio iz mirnodopskog Portsmouth-a i uputio se u ratnu bazu - Scapa Flow.

Ugasenih svetala.

To je bila vest koja je evropsko pa i svetsko javno mnjenje, a bogami i kabinete, itekako uzdrmavala: britanski pandan kontinentalnim mobilizacijama - pricam o periodu pre WW1 - koraka posle kojeg se iz makar samo tehnickih razloga - nije vise moglo nazad.

U vremena kada je osnovna premisa izgradnje Kraljevske mornarice bila - biti 2X jaci od dve najvece kontinentalne mornarice uzete zajedno.

Ali, ima nesto drugo: meni je strasno zao sto se (i moji) postovi na tehnici citaju kao price o gvozdjuriji.

Jer je takozvana tehnika bez ljudi, coveka obicna gomila gvozdja, a ne postoje price koje su mi odbojnije i neprijatnije, o takozvanim takticko-tehnickim osobinama, brzinama, visinama, generacijama, broju i vrsti ovog ili onog naoruzanja , itd, itd...

Zato je svaka prica o tehnici - ili prica o ljudima ili nema svrhe, drage volje je prepustam entuzijastima koji se ubijaju da odmere koji je brod, avion, tenk - bolji...  

Inace, kada smo vec pomenuli Prien-a, tek da se pomene: te noci mu je Wachoffizier, najpribliznije pomocnik, zamenik, bio lik po imenu Engelbert Endrass, lik koji se kasnije, naravno, popeo i do sopstvene komande, upisao u top 10 nemackih podmornickih komandanata i nadziveo Prien-a za nekoliko meseci - koliko se secam nestao je, ulovljen, sa celokupnom posadom decembra '41 negde oko Azora...

 

I uopste, nase tehnicizirano^tm gledanje na stvari iz ove oblasti, cesto nas odvodi na stranputice: zahvaljujuci sreci da je dopao ropstva i pretekao, #1 medju neackim podmornicarima, Otto Kretschmer, posle rata je izasao na glas kao medijska zvezda maltene, zatrpavani smo njegovim intervjuima, svasta nesto...

Ali je obavezno zaboravljao, a i oni koji su ga zapitkivali, da napomene kako je tokom boravka u logoru za ratne zarobljenike u Engleskoj predsedavao tajnim naravno oficirskim ratnim sudom koji je sudio i presudjivao kolegama optuzenim za neizvrsavanje zadataka pa i kukavicluk.

Da je u jednom slucaju, svojom presudom naterao na bekstvo i samoubistvo kolegu komandanta podmornice.

Da je uredno, koristeci pogodnosti Crvenog krsta, dopisnicama kuci obavestavao koga treba u Nemackoj o stanju u logorima sa jos po nekom informacijom od znacaja....

Da je ukratko - bio nacista do koske.

I, izmedju ostalog, bas zato su filmovi poput kako bese Podmornice, Das Boot, na svoj nacin pogresni pa i stetni: prikazuju - ne samo on - smorene mlade ljude koji se, eto, bave teskim ratnim zanatom i po jednog jedinog fanaticnog nacistu, obicno omladinca koji cita Mein Kampf i prvi pukne kada je gusto....

Nista pogresnije: od oko 39,000 nemackih podmornicara, stradalo je u ratu njih oko 36,000, da ne proveravam tacne cifre.

Svi do jednog - dobrovoljci.

Sa komandantima medju kojima je stariji od 30 godina bio istinska retkost.

Pritom se nije radilo, nikako, o fanaticima, jer fanatici ne mogu da budu tako smrtonosno efikasni, na duze staze pogotovo, a treba imati u vidu da Hitlerovoj Nemackoj dobrovoljaca do kraja nije zafalilo.

 

I - tu dolazimo do bitne price: price koliko o protracenoj mladosti, omladini, jer ogromna vecina nije bila punoletna kada je Hitler dosao na vlast, koliko o snazi, moci - ideologije.

Jer, nisu najopasniji bili 1 Prien ili njegov Luftwaffe pandan Hartman, nego ljudi poput na primer:

 

Wolfgang Luth, cini mi se drugi po potopljenoj tonazi, covek koji je tokom rata proveo skoro 600 dana na moru, u podornici, u jednom slucaju cak 200 dana neprekidno, ali - covek, teoreticar, koji je uspeo, stigao da napise i knjigu.

Geistige Mobilmachung, nesto kao duhovna mobilizacija: nista dzez, nista crnacko jevrejske burgije, nije to za arijevce, nista slike golih zenskih na zidovima.

Knjigu koja je promptno podeljena svima...

I koji je 1944. godine, u dobi od 30 godina postao ni manje ni vise nego komandant cuvene Marineschule Mürwik, onom cuvenom Crvenom zamku, Rotes Schloss am Meer...

Nemacke pomorske akademije.

 

BTW, poginulom 14. maja 1945. dakle 5 dana posle kraja rata, kada se vracao u skolu i nije umeo, mogao da se priseti lozinke.

Na sta mu je strazar, Nemac, uredno prosvirao glavu.

Sta se te noci, neki tvrde da je bio pripit, motalo po glavi tridesetogodisnjaku posle saznanja o jednom izgubljenom ratu i - sigurno - katastrofe koja je zadesila Nemacku i koja je do katastrofe dovedena upravo naporom, upornoscu i hrabroscu, njega i njemu slicnih - necemo nikada saznati.

Sto je ponajmanje razlog da se povremeno ne zamislimo na moci ideologija koje, eto...

 

 

 

 

 

[אַף אֶחָד]

2 hours ago, Radoye said:

Istina je da Royal Oak nije bio u stanju za aktivnu sluzbu u momentu kad je potopljen ali ne zato sto je iz prvog svetskog rata (gro tadasnje britanske mornarice narocito veliki brodovi su mu bili parnjaci) nego zato sto nije stigao na red za remont pre nego sto je izbio rat. Inace bio je aktivan prvih meseci rata i planirano je da se remontuje i modernizuje cim pre. Ostali brodovi iz njegove klase su sluzili ceo rat, jedan je bio pozajmljen SSSR-u, ostali u RN. Svi su izrezani nakon rata. Inace i prethodna klasa bojnih brodova (Queen Elisabeth) je uredno sluzila tokom WW2, doduse oni su zavrsili punu modernizaciju neposredno pred rat. Britanija nije puno novih bojnih brodova / bojnih krstasa gradila nakon WW1 (samo dva Nelsona, posle i pet KGV koji su naruceni vec kad je bilo jasno da je djavo odneo salu i kompletirani su tokom WW2, i na kraju Vanguard koji je zavrsen posle rata) zbog odredbi Vasingtonskog Sporazuma kojim su se obavezali na drasticno smanjenje brojnog stanja u mornarici pa su vise rezali nego sto su gradili.

 

Sto se tice vadjenja, na tim nemackim brodovima nije niko poginuo, potopile su ih posade iz protesta, ovaj se smatra za grobnicu (slicno i Arizona u Perl Harburu) i zato se ne dira...

 

 

Pa upravo to - cela Revenge klasa velikih brodova iz WWI je postala prespora u odnosu na manje i brze razarace. RO je "modernizovan" nekoliko puta.  A sto su ga vise remontovali i dodavali mu oplate, to je ovaj bio sporijii bili sve sporiji. Na kraju se vukao s 20 cvorova, a vise nije bio nepotopiv kao u WWI. Mislim, daleko od toga da je bio direktno za rezanje, ali u njegovom potapanju daleko veci je bio gubitak ljudstvo i psiholoski efekat, nego sam brod. A i ovi ostali iz tog vremena su rat proveli uglavnom bombardujuci obale ili braneci luke. Vreme velikih pomorskih bitki je proslo s Jutlandom.

 

Ta operacija izvlacenja nemacke flote je tek bila ludilo. Skoro 20 godina su ih vadili uz sve moguce probleme, i prodavali u staro gvozdje. Jedan od kupaca je bila i Nemacka.

[namenski]

1 hour ago, chandra said:

 

Pa upravo to - cela Revenge klasa velikih brodova iz WWI je postala prespora u odnosu na manje i brze razarace. RO je "modernizovan" nekoliko puta.  A sto su ga vise remontovali i dodavali mu oplate, to je ovaj bio sporijii bili sve sporiji. Na kraju se vukao s 20 cvorova, a vise nije bio nepotopiv kao u WWI. Mislim, daleko od toga da je bio direktno za rezanje, ali u njegovom potapanju daleko veci je bio gubitak ljudstvo i psiholoski efekat, nego sam brod. A i ovi ostali iz tog vremena su rat proveli uglavnom bombardujuci obale ili braneci luke. Vreme velikih pomorskih bitki je proslo s Jutlandom.

 

Ta operacija izvlacenja nemacke flote je tek bila ludilo. Skoro 20 godina su ih vadili uz sve moguce probleme, i prodavali u staro gvozdje. Jedan od kupaca je bila i Nemacka.

Nije to sa i oko brzine brodova tako prosto: radilo se pre svega o koncepcijskim razlikama izmedju britanske i kontinentalnih mornarica ukljucujuci i nemacke skorojevice  koji su se kasnije ukljucili u trku.

Nije, naime isto praviti ratni brod za mornaricu poput brtanske, namenjenu delovanju na svih 7 mora ili praviti mornaricu za, recimo Mediteran gde na svakih par stotina kilometara imas luku, bazu...

Britanski ratni brodovi svih vrsta, od linijskih do razaraca su po pravilu bili sporiji od konkurencije, ali im je zato autonomija plovidbe bila znacajno veca: ratni brod je, uostalom, uvek bio pitanje manje ili vise uspesnog kopromisa - vise oklopa/veci topovi = veca istisnina = manja brzina i obrnuto sa svim nijansama izmedju.

Nemci su tokom trke u pomorskom naoruzanju uoci WW1 zaigrali na nesto vecu brzinu od britanskih brodova, prvo zbog toga sto su znali da ce se bitka za prevlast voditi u Severnom moru gde autonomija nije - barem za njih - bila od znacaja, da bi se na kraju pokazalo da im je od brzine jedina vajda bila da mogu brzo da uteknu kuci, na stranu - jer ipak su Nemci u pitanju - znacajno solidnija gradnja i projektovanje brodova.

U Mediteranu se odvijala trka izmedju Francuske i Italije, ali u - brzini.
Rezultati su isli do apsurda, ali i konstruktorskih ekstremizama, poput odnosa duzine i sirine broda - jednog od presudnih parametara kada je brzina u pitanju koji je znao da ide i do 11:1...Zli jezici, naravno, tvrde da su Italijani insistirali na brzini, jer - Italijani...  

Ali su i rezultati bili cak i za danasnja merila pa zapanjujuci: francuska klasa Le Fantasque, poveci razaraci, na kraju rata klasifikovani cak kao lake krstarice su na probnim voznjama postizali i odrzavali brzinu preko 45 kts...

Tesko je i nezahvalno potezati primere, ali recimo Matapan u kome su se sudarili brzi Italijani sa sporim Britancima, na stranu ucesce aviona/nosaca, pokazao je da dobro vodjenoj mornarici manjak brzine nije smetnja: Warspite, za cvrc moderniji od Royal Oak-a postizao je pa tako oko 24 kt, dok je njegov italijanski parnjak Vittorio Veneto gazio i svih 30, a manje-vise slican odnos je vazio i za ostale sorte angazovanog brodovlja...

U izvikanom lovu na Bismarck-a, glavne britanske uzdanice posle gubitka nesrecnog Hood-a bili su Nelson i Rodney, oba brzine neka 23 kts prema Bismarck-ovih 30, dok je supermoderni i mladji od Bismarck-a, King George V bio projektovan za brzinu od 28...

Pa se ipak, sto se Britanaca tice - pitanje sudbine Bismarck-a nije ni na trenutak postavljalo...

[אַף אֶחָד]

Quote

ili prica o ljudima ili nema svrhe,

 

Ta ljudska strana price o brodovima je, naravno, ono zbog cega se pecamo na temu - i konstruktori i kapetani i mornari i putnici. Nautilus je gvozdjurija, ali Nemo je onaj roman ucinio fascinantnim i posle 150 godina (citam pomalo podmlatku, genijalna knjiga i dalje, sjajno ostarila za razliku od nekih drugih Vernovih dela). Ne znam gde si video da mi u tvojim postovima vidimo samo gvozdjuriju?

 

Pre neko vece sam gledao dokumentarac o Hitler jugendu. Nije ovde tema, ali se nadovezuje na ono tvoje o dobrovoljcima koji nikada nisu falili. Jezivo od prvog do poslednjeg minuta. Pa i ispovesti nekadasnjih jugendovaca koji ne propustaju da se ograde od akcija, ali zapravo, imas utisak, da o tom vremenu govore sa nepatvorenom nostalgijom. Hana Arendt je skovala banalnost zla misleci na Eichmanna - cije zlo mozda/verovatno nije bilo banalno - ali izraz savrseno opisuje upravo svu tu decu koja nisu nuzno bila ni zla, ni pokvarena, ali im je svako rasudjivanje zamenjeno ideoloskom propagandom. Nije da to ne gledamo i danas. Evo, u Spaniji, da se novi Franko sutra postavi na vlast, raznih problema bi mozda imao, ali verujem da bi falangu okupio dok trepnes.