Plovila

[אַף אֶחָד]

Ahaha, tako nekako. Treba korito za barku?

 

Ovaj alat i slicni njemu otvaraju mnoga vrata za brzi i efikasniji dizajn - brzih i efikasnijih brodova.

 

S druge strane, kad pomislis kako se brodogradnja razvijala, od prvog kanua i izdubljenog stabla do 16-vekovnih cuda tehnika od 1500+ tona. Postojala su znanja iz dinamike i pre Njutna, ali Njutn im je dao razumevanje i matematicki aparat koji je dinamiku ucinio dostupnom. Ne znam da li postoji nekakva tehnicka istorija brodogradnje iz tog vremena? Na cemu se to zasnivalo? Neke osnove kinematike su bile poznate i pre Njutna. Oksfordske racundzije iz 14-veka, pa Buridan, kasnije Galilej...

 

 

[namenski]

7 hours ago, chandra said:

Ahaha, tako nekako. Treba korito za barku?

 

Ovaj alat i slicni njemu otvaraju mnoga vrata za brzi i efikasniji dizajn - brzih i efikasnijih brodova.

 

S druge strane, kad pomislis kako se brodogradnja razvijala, od prvog kanua i izdubljenog stabla do 16-vekovnih cuda tehnika od 1500+ tona. Postojala su znanja iz dinamike i pre Njutna, ali Njutn im je dao razumevanje i matematicki aparat koji je dinamiku ucinio dostupnom. Ne znam da li postoji nekakva tehnicka istorija brodogradnje iz tog vremena? Na cemu se to zasnivalo? Neke osnove kinematike su bile poznate i pre Njutna. Oksfordske racundzije iz 14-veka, pa Buridan, kasnije Galilej...

 

Ma jok, sve OK, nego je ovaj Siemens bloger bas preterao: izmislio mitove, pa krenuo da ih rusi...

Nije moj rejon^tm, doduse, ali, recimo, nije tacno da su klasifikaciona drustva dovodila u pitanje ni uvodjenje/primenu ni priznavanje CFD...

I jos toliko toga, udario bas u reklamu...  

 

A sto se nauke tice, ovo je, verovao ili ne, dugme uniforme pitomca svedskog drzavnog korpusa brodograditelja iz neke 1793. godine, sa sve formulom nad formulama od koje pocinje moderna, naucna brodogradnja - formulom za izracunavanje metacentarske visine broda, jednog od osnovnih parametara oblika trupa i svega sto od toga zavisi, a sto se u krajnjem svodi na ponasanje broda na vodi, njegovu plovnost sto bi se reklo.

Interesantno je da su u teoretskim razmatranjima banku drzali Francuzi i to sa sve drzavnom stimulacijom: pomenuo si Njutna i ekipu, Ojler je ipak na neki nacin rodonacelnik ulaska nauke u brodogradnju i to ne samo teorijski, matematicki negoi prakticno, buduci da je bio neposredno angazovan na izvodjenju radova.

Ali - sva nauka na stranu - izgradnja broda kao artefakta, bas kao i most (obaska sto su i na nivou simbola slicni, jer i brod je neka vrsta mosta) dugo ostala vestina zanatska, po malo umetnicka, a u svakom slucaju intuitivna i strahovito zavisna od iskustva kako pojedinca, tako i lokalnih uslova...

Samo na Jadranu, i to na nasoj^tm strani  moguce je istorijski identifikovati preko 10 lokalnih varijeteta recimo leuta...

Kao sto nije bila retkost, da se sve do bogami nekih 50-ih godina 20. veka novogradnja u renomiranom brodogradilistu ponasa ne bas onako kako je zamisljeno kod projektovanja.

Secam se primera radi, onako random, tipa Sloboda, relativno malih (oko 1,800 BRT, tako nekako) a brzih brodova gradjenih u rijeckom 3. maju za Jugoliniju i to za potrebe odrzavanja brzih pruga Jadran/Mediteran - Zapadna Evropa:

Svi su ih volei i bili su cenjeni, ali - skakali su kao jarci, dozlaboga nemirni, a pri tom se odlicno ponasali...

Naravno, ima, bilo je i kudikamo drasticnijih primera, pa se tako dogadjalo da brod cija je projektovana brzina recimo 12 kt, dostigne u sluzbi jedva pola od projektovane brzine,pa i to jedva...

 

Tek, u doba velikih inzenjera i industrijske revolucije, doba Brunela, Ajfela, pa konacno i Tesle, polovinom 19. veka nauka i brodogradnja pocinju da se druze onako bas, bas, i to sa:

Covekom po imenu William Freude i prvim bazenom za eksperimentisanje:

Pokrovitelj je naravno bio britanski Admiralitet...

 

Ali, bilo kako bilo, mislim da i danas kod porinuca kako najvecih i najsofisticiranijih, pa do rucno radjenih u avliji, kod ulaskatm u vodu novogradnje, dela ljudskih ruku koje treba da plovi - po nekom odgovornom^tm - nije nikako svejedno...  

 

 

Inace, setih se, 1 sasvim pristojna knjiga na temu:

 

Izdao je MIT Press neke 2007...

[אַף אֶחָד]

Lepo si to napisao za brodogradnju i arhitekturu mostova. Slucajno bas juce pricam s nekim kolegom o tome kako Millau viaduct iz daljine lici na niz jedrilica. Jos kad utone u oblake... Inace CFD modeli uticaja oluja su posebno radjeni za ovaj most i imali su veliki uticaj na konacni dizajn.

 

Hvala za ovaj naslov - nisam to video ranije. Naruceno.

 

Na ostalo odgovaram, ali vrv ne pre ponedeljka. Offline vikend pocinje.

 

 

[namenski]

Zoves se Velebit, dobro ovde su te slikali dok si se jos zvao Grof Khuen Hedervary, leto, neki jul neke 1942, plovis za Saveznike, Bengalski zaliv, negde oko Andamanskih ostrva, tek, u susret ti naidje obican trgovacki brod, kolega takoreci.

Nekako ovakav:

Sabrat po sudbini i poslu, u relativno mirnim vodama, vije neku prijateljsku zastavu, tek:

Sleti zastava, podigne se ova gore i jos pre nego je stigla gde treba, jave ti, signaliziraju da se ne zajebavas sa radiom i da ti na pamet ne padne da slucajno krenes da kuckas neke poruke, inace...

Inace, poklopci, specijalno pravljeni da se iza njih ne vide pozamasni topovi, smaknuti su i samo cekaju... 

 

Onda stigne naredjenje da se spremis za ukrcavanje u camce za spasavanje, pristigne camac sa odeljenjem naoruzanih mornara da pokupi knjige sifara (koje si odmah sa druge strane broda bacio u more, sve prema instrukcijama), brodski dnevnik, nesto namirnica, i - posle 10-ak minuta - nema vise Velebita...

 

Gusar, dakle NE pirat, u ovom slucaju poznat kao Kormoran, obelezavan kao Handelsstörkreuzer, HSK-8, u saveznickim krugovima poznat kao Raider G...

Ono, nije da nije: jos pre rata, neke 1938. pravili su ga imajuci u vidu i neke druge namene, a ne samo odrzavanje obicne trgovacke linije sa Dalekim Istokom.

Nista para, nista ugalj, dizeli i daljina plovljenja onoliko, brzina 18 cvorova, nezamisliva za tadasnje obicne trgovacke brodove...

 

I - kao takav - uspes da navuces ni manje ni vise jednu krstaricu, vise nego ozbiljan ratni brod, sposoban da te u regularnim uslovima oduva s mora ne prilazeci ti blize od 10-ak kilometara.

Australijska, HMAS Sidney, tu negde ovih dana bila je godisnjica, u neposrednoj blizini, takoreci na vidiku australijske obale.

Kojim trikovima, a bilo ih je, su skolovani i iskusni oficiri prisli na domet glasa sto se kaze sumnjivom trgovackom brodu da ga bolje osmotre nece se nikada saznati: Sidney je, naime, u roku od nekoliko minuta potopljen sa celokupnom posadom.

Niko nije preziveo, njih preko 650, da isprica pricu.

Nemci, velika vecina, skoro svi - jesu.

Doduse, morali su da osteceni brod nasukaju na obalu i odu u ropstvo.

Spekulacija je - kako to vec biva - bilo onoliko: te da se Kormoran posluzio perfidijom, zabranjenim postupkom, da pre pucanja nije istakao ratnu zastavu, te da je, mozda, tu negde bila i 1 japanska podmornica, a nije...

Koliko je to - mislim na posadu Kormoran-a bilo zaludjeno i na zalost sposobno, sa sve komandantom, izvesnim Theodorom Detmers-om pokazuje da su, neki od njih, pd vodjstvom naravno Detmers-a - pobegli iz logora za ratne zarobljenike.

U Australiji.

Gde su isli, cemu su se nadali, bog ce ga znati...

Uhvaceni su doduse brzo, posle par dana: Detmers-a je strefila срчка...

Ali, uhvativsi ga, otkrili su kod njega brodski dnevnik Kormoran-a koji je - pored itekako opsirnih ispitivanja i drzanja na oku - jer ne gubi se svaki dan krstarica, 10-ak potopljenih trgovackih brodova da ne pominjemo - uspeo da sakrije.

Ponadali su se da ce u dnevniku naci nesto novo glede sudbine Sidney-a.

Nisu.

 

[אַף אֶחָד]

Nedavno sam gledao dokumentarac o nalazenju olupine Sydneya.

 

A i na ovo sam naleteo nedavno - otkriven je identitet jedinog (privremeno) prezivelog sa Sydneya. :(

 

 

 

[אַף אֶחָד]

Vedrije teme - pricali smo pre nekog vremena o autonomnim brodovima.

 

https://techxplore.com/news/2021-11-electric-autonomous-cargo-ship-norway.html

 

Quote

First electric autonomous cargo ship launched in Norway

The Yara Birkeland will eliminate the need for around 40,000 truck journeys a year now fuelledf by polluting diesel.

Zero emissions and, soon, zero crew: the world's first fully electric autonomous cargo vessel was unveiled in Norway, a small but promising step toward reducing the maritime industry's climate footprint.By shipping up to 120 containers of fertilizer from a plant in the southeastern town of Porsgrunn to the Brevik port a dozen kilometres (about eight miles) away, the much-delayed Yara Birkeland, shown off to the media on Friday, will eliminate the need for around 40,000 truck journeys a year that are now fuelled by polluting diesel.

 

 

 

[אַף אֶחָד]

Zgodan prikaz sve sa avionom na jednom i podmornicom na drugom kraju.

 

[namenski]

Uvek ima, nadje se i nesto izmedju, nesto na drugom kraju... 

 

[אַף אֶחָד]

Ovo spaja dva kraja spektra - mislim da su pokusavali i da ga naprave, ali kao i svaki kombo bila bi to losa podmornica i jos gori avion.

 

[namenski]

18 minutes ago, chandra said:

mislim da su pokusavali i da ga naprave

Па сад... 

 

 

I 1 inzenjerski Genije:

Ростислав Евгеньевич Алексеев

 

Obaska sto su, bice, i lebdelica/hoverkraft i ekranoplan ubiveni kao posledica vantehnickih^tm okolnosti...

 

 

[אַף אֶחָד]

Ja sam mislio na ovo s moje slike - https://www.flitetest.com/articles/the-flying-submarine-story

 

 

[namenski]

10 minutes ago, chandra said:

Ja sam mislio na ovo s moje slike - https://www.flitetest.com/articles/the-flying-submarine-story

Shvatio, ali bre neozbiljno  

Proizvod sovjetskog inzenjerskog entuzijazma pocetkom krajem '20-ih i pocetkom '30-ih, u vremena kada je svaki komsomolac^tm hteo da budeako ne inzenjer, ono barem pilot: propratna pojava svake Revolucije i spremnosti da se nekriticki prihvataju novine, primera ima koliko neces.

Sve dok Drzava ne stane na noge, ucvrsti se i ne stasaju nove generacije inzenjera, dece nepismenih seljaka, sistematski skolovane, oslonjene na veliku inzenjersku tradiciju predrevolucionarne Rusije kao njen nastavak u najboljem smislu, ali i raskid sa tradicijama, konzervativizmom...

Bilo je i ludjih projekata, neke sam i pominjao uglavnom dole na PZD/Deponiji...

 

 

 

[namenski]

[אַף אֶחָד]

Izvlace uze?

[namenski]

U vremena kada su brodovi bili brodovi, leeepi... 

Metodom slucajnog izbora: Cap San Diego...

Jedan iz serije od 4 extra brza teretno-putnicka broda, pocetak '60-ih...

 

 

Hamburg Süd Reederei, namena odrzavanje takozvane brze pruge za Juznu Ameriku u vremena kada nije bilo bas svakodnevno jednostavno odleteti dole.

Na stranu sto bi se zli jezici dosetili i pojacanom interesu pojedinih Nemaca za Juznu Ameriku buduci da je jos uvek bilo drzecih mislim...

Ali, Nemacka i nemacko pomorstvo su drzali do veza sa Juznom Amerikom, tradicionalno stobi se reklo, i nemacki brodovi i pomorci su bili rado vidjeni u juznoamerickim lukama buduci da se radilo o kontinentu koji je vukao ponajmanje nemackih trauma iz oba Svetska rata...

Pomenuti zli jezici su tu popularnost tumacili izmedju ostalog i kao, recimo, da onaj ko je pripomogao da nekoliko hiljada Amerikanaca ode bogu na istinu, ne moze da bude bas toliko los...

Tek, besplatno pice u kafani, restoranu, baru, coveku koji bi (pro)govorio nemacki nije bilo nista neobicno.

Naprotiv.

Ali, to vec ne spada u pomorsku pricu.

 

A da se putovalo - jeste:

U putnickim kabinama kojima putnici danasnjih megakruzera mogu samo da zavide...

 

U baru:

 

I salonu gde nije bilo znakova zabrane pusenja:

 

Takoreci porodicno, bez guzve....

A ipak, radilo seo pravom pravcatom teretnom brodu:

 

Koji je neko vozio^tm, bez GPS-a i ostalih novotarija:

 

Nego kartu na sto, sestar i lenjir u ruke: mama Decca je tek osvajala brodove:

 

Kad pomenuh firmu Decca, onu sto je pravila gramofonske ploce, zaduzila je svet onoliko i nekim drugim napravama i sistemima koje je verujem cak i Google zaboravio:

Ova varijanta je otprilike vrsnjak broda o kome je rec...

 

I tako...

 

Dodjose neke 80-te, od labudjeg zavrsilo se kao Sangria:

 

... u nekim zabacenim lukama, sanjajuci o prosloj slavi, sa nekim mutnim tipovima, jebiga, ocvala lepotica zapala u lose drustvo, kako to vec sa lepoticama biva...

 

Mada, u slucaju Cap San Diego - zamalo: grad Hamburg se isprsio, nastupilo je i doba plasticne hirurgije, i postade muzej.

Ali i hotel u kome se do neku godinu sasvim lepo, malo jace cenovno doduse - dalo prespavati....

Dal' jos uvek radi - ne znam.

A mrzi me da pitam Booking...

K'o da on nesto zna o brodovima...