Plovila

[foto]

dobro, znao sam da je iz ovoga veka, ali nisam znao da li je 'prevodnica' adekvatan izraz. zato sam se pomogao 'liftom za brodove'.

izgleda spektakularno i estetski i funkcionalno.

[foto]

a, plovnost, save, drave, une, vrbasa i ostalih tokova koji se pominju u 12:00 na radio beogradu je jedna druga i tuzna prica. pa mi ne mozemo vise da se izborimo sa 1 cukarickim rukavcem. de cemo dalje. kada vidim 'rakete' u starim sfrj filmovima mene ozbiljna tuga uhvati. znam da rakete nisu mogle da prezive sa svojom potrosnjom, ali neka bela flota u ovim krajevima je mogla i trebala da postoji. mnogi rakete povezuju samo sa dunavom ali zaboravljaju da su one jezdile i po kvarneru, a ni sam ne znam da li su plovile i na juznijim delovima jadrana.

sve smo ubili, i voz i brod zbog autobusa, a sad umiru i autobusi.

 

pravi se bus stanica u donjem milanovcu velicine kao da je rec o herceg novom/kotoru, u najmanju ruku. zlocin prema okolini, prema budzetu i zdravom razumu

Edited June 18, 2021 by foto
typo

[Radoye]

Mesto gde sam rodjen i odrastao je do 1970-i-neke imalo pravo pravcato pristaniste na Tisi i redovnu putnicku brodsku liniju na sever prema Segedinu i na jug prema Novom Sadu i Beogradu. Tu se takodje krcalo zito i brasno koje se iz dobrog dela Backe slivalo u lokalne ambare i mlinove koji su zaposljavali veliki broj ljudi. Prvo je ukinuto pristaniste, koju godinu za njim i zeljeznica je prestala da prolazi ovuda, pruga je demontirana. Ubrzo su mesto poceli da napustaju i ljudi trbuhom za kruhom sto se kaze, pa je sa preko 9 hiljada sa popisa 1981 spalo na jedva 6 po poslednjem. Kad je moja generacija upisivana u prvi razred osnovne bilo nas je preko 100, generacija upisana proslog septembra broji 15 dece. Ostaju samo matorci a kad oni umru prazna kuca ostaje da se urusi od neodrzavanja i to je to.

[אַף אֶחָד]

21 minutes ago, foto said:

 kada vidim 'rakete' u starim sfrj filmovima mene ozbiljna tuga uhvati.

 

Sad si me vratio u davno doba. Jos pamtim jedinu voznju raketom, od Beograda do Milanovca (ili Kladova?) i decje uzbudjenje! Jel ovo bio tip na Dunavu? Ili ih je bilo vise?

 

[foto]

pa to bi trebalo da je na nekim visokim nivoima vlasti smisljeno/odluceno da nama vise ne trebaju voz i brod. to nije neka odluka koju donosi opstina koja izlazi na plovni put ili krosz koju prolazi pruga. to su strateske odluke.

samo, ja sam ubedjen da to nisu odluke donesene u okviru neke stretegije vec iz najbahatijeg neodrzavanja necega sto im je vekovima vec bilo napravljeno i postavljeno ispred nosa da ga koriste, odrzavaju i ubiraju korist od toga.

[foto]

7 minutes ago, chandra said:

 

Sad si me vratio u davno doba. Jos pamtim jedinu voznju raketom, od Beograda do Milanovca (ili Kladova?) i decje uzbudjenje! Jel ovo bio tip na Dunavu? Ili ih je bilo vise?

 

ja ih ne razaznajem. siguran sam da ce @namenski znati da ih razlikuje. koje su za reke, koje su za more, razliciti modeli... nije to bas bilo pod konac.

 

kao klinac igrao sam se na groblju raketa na otoku Cres. za muskog tinejdzera to je bio raj na zemlji/otoku/

 

edit:

mislim da su isle do kladova. jbg, davno to bejase.

Edited June 18, 2021 by foto

[namenski]

A, pa plovile su one i njihove koleginice poprilicno: 

Kao ova Kometa, Temzom na primer...

 

Ili Raketa, Greenwich...

 

Greenwich Hydrofil Service...

 

Sa sve odjecima^tm u tadasnjoj stampi :

Quote

On May 20, HM The Queen and HRH Prince Philip the Duke of Edinburgh visited Greenwich in connection with Architectural Heritage Year. By the Queen’s request, their return journey from Greenwich to Westminster was made via the scheduled hydrofoil service on the Russian Hydrofoil Raketa Thames. The Royal couple are said to have been “delighted” with the 15 minute trip.

A sve zahvaljujuci jednom sumornom tehnickom geniju:

On 7.3.2015. at 22:21, namenski said:

Ростислав Евгеньевич Алексеев

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/alexeyev_1_zpsrnrfntbf.jpg

 

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/alexeyev_3_zpshwkvxvyz.jpg

 

Genije, izistinski, grad Niznji Novgogorod, pa Gorki pa opet Niznji Novgorod, jedna fabrika, brodogradiliske od imena, ugleda, pa i pedigrea, Красное Сормово, brodogradiliste koje je u najboljim danima proizvodilo, u sred Volge, itekakve podmornice, one takozvane klasicne doduse.

A Aleksejev i njegov proizvod, ne bas i izmisljotina, jer se sa brodovima na krilima mnogi pokusavali poodavno, ali niko tako uspesno i genijalno kao ovaj covek, druga generacija sovjetske inzenjerske skole, naslednik ljudi poput italijanskog grofa emigranta Bertinija.

 

I proizvod:

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/Raketa_02_zpszb5psbfm.jpg

Raketa, hidrokrilac, prvi uspesni komercijalni, preko 400 komada, veselo je leteo iznad sovjetskih reka i jezera, ali i iznad belog sveta, ukljucujuci Temzu, italijanske, grcke, i ostale evropske, azijske vode i da ne pominjemo.

Zujala je, ako cemo posteno tutnjala i Dunavom i Savom, sto se Jugoslavije tice od Beograda do Dejrdapa, jedno vreme i kao zaboravljena brodska linija.

Kraj 50-ih i jedan od sovjetskih tehnoloskih trijumfa, priznat nevoljno: Raketa je, pored jednog zaboravljenog aviona cija je koncepcija i danas zaboravljena i u rodnoj zemlji, onog Jak-40 koji se dokopao zapadnog neba bez da su ga preterano pitali o certifikatima i ostalim glupostima kojima se sluze kad hoce nekog da zajebu, bila sovjetski izvozni artikal koji je svedocio o nadmoci sovjetske tehnologije.

 

Sledio je veci Meteor:

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/MeteorHydrofoil_zpsay4d28qi.jpg

 

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/Komet_09_zpsjnqo7oy9.jpg

Pa Komet, verzija Meteora prilagodjena koliko se moze morskim uslovima jer je slaba tacka ovih konstrukcija bila njihova plovnost, maritimne osobine, ili ako cemo posteno nesposobnost da se bore i izbore sa iole vecim talasima.

Tehnika jeste kompromis, ali svaki kompromis ima cenu poznatu kao 'ne mozes i da stisnes i da prdnes', dakle ili ces dobro da letis iznad vode, a da zaboravis obicno deplasmansko plovljenje, ili ces da dobro plovis, al ga majci neces leteti.

Sve u svemu idealni za unutrasnje vode, idealni i za morska priobalja, brzina koje su isle i do preko 100 km/h sto je, kada su brodovi u pitanju, otprilike kao kad bi obican auto isao nekih 300 km/h...

 

Burevestnik je bio zver, sa dva motora Ivcenko AИ-20, marinizirane verzije turboelisnih motora koji su pokretali takodje legendu, ali avionsku, Il-18, svaki snage oko 2,700 KS i nekih 

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/Burevestnik_08_zpskw5x96g6.jpg

 

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/Turya_08_zpsjrx8y9km.jpg

Sledile su, naravno, i vojne konstrukcije, primili su se i Kinezi i Severna Koreja koja, cini mi se, danas ima najvecu flotu hidrokrilnih torpednih camaca.

 

Onda su, brze-bolje, kako je to u doba Hladnog rata vec islo, utrcali Amerikanci, i to niko drugi nego Boeing, te Tucumcari, te ovo te ono, slabo je to sve u svemu bilo, a prestala je i takozvana vojna potreba.

Najbolji su bili, sva je prilika, stari majstori za male pomorske borce, tadasnje komsije Italijani, sa svojim Sparvierom:

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/Sparviero_02_zpsbdiizoo0.jpg

 

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/Rodriguez_zpsijfojaaz.jpg

Komercijalno su uspeli takodje Italijani, ciji je Rodriguez jedno vreme ozbiljno konkurisao Sovjetima i cije ste hidrokrilce mogli da u punom sjaju gledata na jezeru Marakaibo kako zuje snabdevajuci naftne platforme, brzo, brzo, najbrze ili kako se motaju oko obala raznih Sicilija, Sardinija i ostalih italijanskih obala, ali je interesantno da su se stari majstori dizajna drzali konvencionalnih oblika brodskog trupa, za razliku od dizajnu tradicionalno nesklonih Sovjeta cije konstrukcije i danas, mora se priznati, deluju ako ne moderno, ono barem nekonvencionalno.

 

http://i797.photobucket.com/albums/yy253/namenski/alexey_zps7fm2mxix.jpg

A Rostislav Aleksejev se dao u ekranoplane, napravio cudovista kakvima se i danas dive, optuzen za propuste koji su doveli do havarije jednog od njih, doziveo da vec u skleroticna breznjevljevska vremena uzalud pokusava da udje u zakljucanu sopstvenu kancelariju, ponizen pred 15,000 radnika koliko je tada zaposljavalo Crveno Sormovo.

Umro je 1980, danas je vec zaboravljen, u istoriji razvoja hidrokrilaca ga sve vise pominju usput, a u najvece uspehe ovog dobitnika Staljinove nagrade u dobi od 34 godine ubrajaju to sto mu slika visi u - Kongresnoj biblioteci.

Onoj u Vasingtonu.

 

[Radoye]

1 hour ago, foto said:

pa to bi trebalo da je na nekim visokim nivoima vlasti smisljeno/odluceno da nama vise ne trebaju voz i brod. to nije neka odluka koju donosi opstina koja izlazi na plovni put ili krosz koju prolazi pruga. to su strateske odluke.

samo, ja sam ubedjen da to nisu odluke donesene u okviru neke stretegije vec iz najbahatijeg neodrzavanja necega sto im je vekovima vec bilo napravljeno i postavljeno ispred nosa da ga koriste, odrzavaju i ubiraju korist od toga.

 

Dasta, mada to ne menja konacnu posledicu - ubijanje ekonomske perspektive na lokalu i teranje populacije u migracije sto u inostranstvo sto prema vecim gradovima, N. Sad i BG. Cija god da je odluka rezultat je katastrofalan.

[Filozof manijak]

Meni je nepojmljivo kako je u Vojvodini upropašćen brodski i železnički saobraćaj, posebno putnički. I to u regiji koja je topografski skoro pa savršena za tu vrstu saobraćaja. Tuga.

[namenski]

1 hour ago, Radoye said:

Dasta, mada to ne menja konacnu posledicu - ubijanje ekonomske perspektive na lokalu i teranje populacije u migracije sto u inostranstvo sto prema vecim gradovima, N. Sad i BG. Cija god da je odluka rezultat je katastrofalan.

Ma da se radi o posledicama visokopoliticketm odluke, pa bila i pogresna, ni po jada.

Radi se o podilazenju srednjem i nizem nivou takozvanih privrednika - vazi za sve vlasti od 90-te na ovamo, mada se ni prethodne nisu istakle, doduse iz razlicitih razloga - necemu se sto se pojednostavljeno zvalo autobuski lobi, a u stvari sakrivalo sustinu.

Jeste Off, ali samo primera radi: sedeo sam se ekipom ljudi, strucnjaka od sorte dokazanih u belom svetu, koji su iz zezanja, bukvalno uz pivo, izracunali - takozvana uza Srbija je u pitanju - da je ulaganjem u zeleznice, konkretno u kruznu prugu Beograd - Lapovo - Jagodina - Paracin - Stalac - Kruseevac - Kraljevo - Cacak - Beograd, sa odvojkom od Stalaca ka Nisu i jugu Srbije i njeno osposoblavanje za brzine do cca 150 km/h ustedelo dnevni dolazak u Beograd izmedju 500 i 800 autobusa, broj privatnih automobila da se ne pominje.

I to sa samo 2 voza dnevno - jutarnjim i vecernjim.

Sa svim pratecim troskovima i ekoloskim posledicama: pri tom bi autobusi ostali na svome, ali u lokalu, gde im je i mesto, komuterisuci lokalne putnike ka zeleznickim stanicama i vracajuci ih kucama, na razdaljinama koje u vecini slucajeva ne prelaze 50 km i na kojima je - za razliku od takozvanih medjugradskih - alternativni, ekoloski pogon vec itekako dostupan..

Siguran sam da bi se i za Vojvodinu, u kojoj je do pre nekoliko decenija bilo uobicajeno putovati na posao i po 50 kilometara - zeleznicom, cuvenim sinobusima.

Brojke usteda su stravicne, na stranu sto je Srbija postala groblje polovnih autobusa i na stranu sto su zeleznice osim po medjunarodnoj nuzdi odrzavane magistrale Subotica - Nis, sa odvojkom prema Grckoj, prakticno klinicki mrtve.

Na sve to, Srbija je forsiranom izgradnjom auto-puteva u vreme kada su isti vec ispozavrsavani i ciji se koncept nalazi pred preispitivanjem, zapustila, beznadezno mrezu lokalnih puteva i dala prednost megaprojektima koji ce - kada i ako budu gotovi - biti mozda vec prevazidjeni.

Edited June 18, 2021 by namenski

[mlatko]

Voz ne plaća akcize, mafija ne voli prugu jer je jednosmerna. Turbo kultura ne voli voz jer je dosadan a Mile je iz Lajkovca peške pre stigao u Beč nego Evropa u Srbiju.

Inviato dal mio Mi 9 Lite utilizzando Tapatalk

[gone fishing]

+1

stvar je u akcizama ali i u razmaženosti naših ljudi

- čitao sam komentare na vesti o brzoj pruzi bg-ns i većina komentatora kuka kako je prokop u sred ničega, bogu iza tregera, da treba pola sata vožnje do centra, te da im se više isplati da sednu u kola i  ionako su za sat vremena u ns

- takav je duh vremena, ne vredi kukati za šinobusima punim putnicima to je bio duh vremena pre 50 godina, kada nije mogla svaka šuša da priušti sebi kola

- danas smo preplavljeni kršom sa zapada za par hiljada € i to je ipak konforniji prevoz od voza koji ide 50 km/h u proseku, pa i od autobusa do koga opet treba doći i gubiti vreme na usputna iskrcavanja i ukrcavanja putnika

edit

- odgledah emisiju sat i tamo su sa murijom kontrolisali ispravnost kola, ispada da kada bi se strogo poštovali novi propisi 30% kola bi bilo isključeno iz saobraćaja, u srbistanu imamo 2 miliona kola, to znači da je 600k, uglavnom dizelaša, za otpad, no kako je ovo zemlja gde se sve može rastegnuti tako će biti i sa ovim propisima pa samo oko 9% njih neće proći tehnički od 1 jula

Edited June 18, 2021 by gone fishing

[אַף אֶחָד]

Nego kad smo vec na ovoj temi - sta mislite o projektu kanala Egej - Vardar - Morava? S politicke strane (kinezi globalno, grobar lokalno), ekonomske (cena procenjena na 17 Bn, sto u praksi znacu x2), ekoloske, itd?

 

I posto smo vec krenuli nasiroko o vodenom saobracaju, dal da splitujemo to u posebno temu ili da ostane ovde na plovilima?

[namenski]

4 minutes ago, chandra said:

Nego kad smo vec na ovoj temi - sta mislite o projektu kanala Egej - Vardar - Morava? S politicke strane (kinezi globalno, grobar lokalno), ekonomske (cena procenjena na 17 Bn, sto u praksi znacu x2), ekoloske, itd?

Nema od toga nista i ne treba da bude: od trenutka kada je zamisljen, pa do poprilicno SFRJ elaborata^tm, obim svetskog pomorskog saobracaja je toliko porastao da bi kanal morao da bude k'o Suecki ne bi li iole zadovoljio potrebe.

Stvari se, a sa njima i razmere, proporcije, toliko brzo menjaju da mi toga nismo, bojim se svesni: treba se samo setiti da je Gazela opusteno pravljena da provede autoput (cak i onaj buduci, planirani, pravi) obodom Beograda, a da danas jedva zadovoljava potrebe kao jedan od gradskih mostova...

A to je bilo pre samo 50 godina pri cemu treba uzeti u obzir da se ovakve stvari planiraju sa decenijom kao jedinicom mere.

Kanal bi, sa srpske^tm strane imao smisla ili u s,lucaju naucnofantasticnog scenarija u kome bi Srbija toliko razvila privredu niz i uz Moravu da bi izgradnja/regulacija Morave/Morava sa sve mrezom kanala imala smisla.

Sto ce reci - nikad.

Ali, s druge strane, kao deo mnogo jeftinijeg projekta regulacije Morave/Morava, i njihovog sliva Srbiji je proslo cak i onih cuvenih 5 do 12, mislim da odgovorno i dugorocno povede racuna o svojim vodama.

Prakticno svi sistemi, od priobalja, do irigacije su devastirani do neprepoznavanja, rezerve pitke vode su ozbiljno nacete i jos ozbiljnije zagadjene, posumljavanje kao politika ne postoji, jednom recju katastrofa na pomolu.

Obrenovac je bio 1 opomena, ali bice da ce to i da ostane.

Sumnjam da u Srbiji danas ima prioritetnijih poslova, ali jos vise sumnjam da ce iko ma i da se osvrne....

Vazni su MiG-ovi.

Za Air Policing.

To! su teme.

 

 

Quote

I posto smo vec krenuli nasiroko o vodenom saobracaju, dal da splitujemo to u posebno temu ili da ostane ovde na plovilima?

Ma sta splitujes, samo se mnoze topici, mesto ususkano, nije jos privuklo paznju...

[namenski]

39 minutes ago, gone fishing said:

- takav je duh vremena, ne vredi kukati za šinobusima punim putnicima to je bio duh vremena pre 50 godina, kada nije mogla svaka šuša da priušti sebi kola

- danas smo preplavljeni kršom sa zapada za par hiljada € i to je ipak konforniji prevoz od voza koji ide 50 km/h u proseku, pa i od autobusa do koga opet treba doći i gubiti vreme na usputna iskrcavanja i ukrcavanja putnika

Nisi fer.  

Sinobuse sam pomenuo kao deo nacina zivota koji ukljucuje/podrazumeva kulturu^tm odlaska i dolaska na posao sa daljine od 50-ak kilometara.

Naravno, ne vise sinobusima, nego крштеним vozovima i jos крштенијим gradskim/prigradskim saobracajem koji bi putnike sacekivao i razvozio.

Iz samog centra grada, dakle крштене zeleznicke stanice.

Sve to mozemo da zaboravimo, dobrim delom i zbog toga sto si naveo, ali ipak problem je tu, ako ga se ne pusti na vrata uci ce kroz prozor, a Srbija ce ga po obicaju docekati spustenih gaca i platiti resenje nekoliko puta vise nego sto bi ga platila da se iole na vreme poduhvatila resavanja.

Uostalom, Srbija je propustila i svojevrsnu renesansu zeleznice sto danas itekako skupo placa.

I tek ce da placa.