Plovila

[אַף אֶחָד]

Meni se cini da se zajebao u ovom klipu. Slajd na 5:01, vlasnik karga koji nije nista izgubio, mora da plati g.a. trosak 51.7K, ali zato onaj koji je izgubio sve (slajd na 5:16) po njemu ima pravo da trazi 100K kompenzacije. To niti ima smisla, niti moze da bude general average. Onaj koji je izgubio 100K robe, moze da trazi samo 48.3K naknade.

 

Moguce da ja gresim i da srednja vrednost znaci nesto drugo u pomorstvu, ali pre bih rekao da je ovo klasicni slucaj objasnjavanja neceg jednostavnog na komplikovan nacin, tako da na kraju ispadne i pogresno. Mozda @namenski moze da potvrdi?

 

 

[namenski]

1 hour ago, chandra said:

Mozda @namenski moze da potvrdi?

Nema od toga nista : probao sam da obnovim, obaska sto mi ni kada je trebalo nije bas islo, provukao sam se - uostalom, ja sam tehnicko lice : materija je toliko komplikovana, sa toliko pozivanja na propise i presedane koji sezu jos u 17. vek, terminologiju da ne pominjem, da trazi onako bas, bas poznavanje ne samo osnova pomorskog prava.

Ovdasnji, forumski pravnici cute, sta znam, mozda se na beogradskom Pravnom pomorsko bas i ne tretira nesto, osim mozda u predmetu Medjunarodno pa i to onako usput.

Najinteresantnije je sto je 'aj da kazem ishodiste, rezultat manje-vise nesporan i pravno sazvakan.

Ali, bice ili se meni barem tako cini, da se moderni svet ponovo - kao i u jos poprilcino stvari - sapleo o neke izandjale regulative koje jednostavno vise ne mogu da prate ovoliko brzi razvoj - i kvalitativno i kvantitativno - promena koje se desavaju.

Od - kada smo vec na temi - pomorstva, do informisanja, zagadjenja, koronu da ne pominjem.

 

Sto se ovog sueckog nesrecnika tice, manuo sam se: tehnicki deo je obavljen, brod su Egipcani zadrzali, ide rasprava kakva ide - BTW ovaj lik gore sa YT i nije bas nesto - a za ostalo videcemo: ako nista drugo, stvorice se neki novi presedan...

 

I, da, jos pre neki dan zakacih da je egipatski zahtev za naknadu stete cirka 1 milijarda US$.

Od toga - 300 miliona za narusenu reputaciju, ugled.

Pustili su, iz licnih, privatnih razloga, 4 clana posade...

[namenski]

Evo i najnovije vesti: sud u Ismailiji odbacio je zahtev za oslobadjanje ladje nesrecnice dok se upravi Sueckog kanala (SCA) ne isplati trazena odsteta u visini od cirka 900 miliona US$...

Sledece rociste zakazano je za 22. maj.

[Johny]

Tretirala se zajednička havarija na beogradskom pravnom, ali sam ubedjen da je niko nije pipnuo od tad, a i institut je sam po sebi komplikovan...

 

Znam i anegdotu da su tokom devedesetih jednog starog profesora sa pravnog koji je važio za stručnjaka u materiji pozvali u inostranstvu da bude jedan od arbitara u utvrđivanju štete,  u ono krizno vreme, i da se čovek pored svih plaćenih troškova puta, smeštaja i višenedeljnog boravka i analize, vratio sa sumom po priči ekvivalentnom tipa 20K eur...

 

 

[אַף אֶחָד]

22 hours ago, namenski said:

Nema od toga nista : probao sam da obnovim, obaska sto mi ni kada je trebalo nije bas islo, provukao sam se - uostalom, ja sam tehnicko lice : materija je toliko komplikovana, sa toliko pozivanja na propise i presedane koji sezu jos u 17. vek, terminologiju da ne pominjem, da trazi onako bas, bas poznavanje ne samo osnova pomorskog prava.

 

 

 

Ma ne pricam o zakonu, no o elementarnoj matematici u ovom klipu. Ovi brojevi iz primera koji daje su besmisleni. Onaj koji je izgubio sav teret ne bi trebalo da moze da potrazuje potpunu naknadu, vec potpunu naknadu umanjenu za general average cost.

[namenski]

20 hours ago, Johny said:

Tretirala se zajednička havarija na beogradskom pravnom, ali sam ubedjen da je niko nije pipnuo od tad, a i institut je sam po sebi komplikovan...

Tretirala se, verujem, jeste, ali...  

1 hour ago, chandra said:

 

 

Ma ne pricam o zakonu, no o elementarnoj matematici u ovom klipu. Ovi brojevi iz primera koji daje su besmisleni. Onaj koji je izgubio sav teret ne bi trebalo da moze da potrazuje potpunu naknadu, vec potpunu naknadu umanjenu za general average cost.

Nema ovde nikakve elementarne matematike: ne znam ko je lik, sudeci po outfitu^tm  neki od entuzijasta, dok je ovo pos'o za - verujem - vojske advokata i to surovo specijalizovanim, a i oni bi imali da se namuce: zakoni^tm sezu od antickih Lex Rhodia de iactu, preko Napoleona i takozvanih York-Antwerp pravila do Customs of Lloyds, sa bukvalno desetinama raznoraznih konvencija i svega ostalog izmedju... 

Sve u svemu, niti sta razumem, niti znam, obaska sto je slucaj bas specifican i ziher ce da porodi neku novu praksu, presedane...

Ne razumem, na primer, zasto je potegnuta tzv. General Average koja se u srpskoj pravnoj terminologiji pravodi kao sto Johny rece kao zajednicka havarija koja - koliko se secam - podrazumeva nameru u smislu svesne radnje preduzete na stetu broda i tereta, a da bi se sprecila, izbegla veca steta...

Ovde nikakve namere nije bilo: radilo se, mislim, o takozvanoj visoj sili - plovio brod, dunuo iznenadni jak vetar, zaneo ga i bi sta bi...

Mislim, razumem zasto je potegnuta: da bi se eventualno razblazili^tm troskovi odsete...

A opet, tehnicki, steta nije nesto posebno velika: ostecenja na brodu su minimalna, troskovi spasavanja takodje nisu zahtevali neke posebne i ekstremno skupe postupke.

Za stetu na teretu ne znam, niko je ne pominje/specificira u smislu pokvarljiva roba, taj rad, na stranu sto naknada za tu vrstu stete ne moze da bude predmet potrazivanja (samo) od brodara, dobar, najveci deo nje, regulisan je ugovorima prodavca i kupca...

Koliko su Egipcani preterali sa zahtevom od 1 milijarde drugo je pitanje, bas kao sto je pitanje i zasto ih neko zbog toga ne pritisne: oni, prakticno, nisu pretrpeli nikakvu stetu/troskove osim samog spasavanja koje i onako ne ide na njihov teret, na stranu sto nisu pretrpeli ni stete od kasnjenja - svaki od one sile brodova koji su cekali, kada je saobracaj otvoren, platio je uredno sve dazbine za tranzit, tu omanuli nisu.

Reputacija na stranu: do sada niko Egiptu/SAC nije ozbiljno prigovorio na tu temu...

Javlja mi se da je ovde stvar u nacinima i obimu zakljucenih osiguranja: svaka strana ucesnica u zajednickom plovidbenom poduhvatu je verovatno pokusala da minimalizuje te troskove, smatrajuci da je rutina - rutina.

Sve dok se nije dogodilo - kao sto je jednom moralo da se dogodi - da rutina prestane da bude rutina i nastupi situacija poput ove...

Jebemliga...  

 

Sto bi se u Srbiji reklo: ima da se sudimo... 

[namenski]

 

A u medjuvremenu...

A.P. Moler Maersk najavljuje exceptionaly strong performance za prvi kvartal ove godine i ocekivanja za jos jace i bolje u ostatku iste, pre svega zahvaljujuci izuzetno visokom rastu potraznje u kontejnerskom saobracaju izmedju Kine i SAD...

Maersk koji barata sa cirka 1/5 svetskog kontejnerstva javlja dalje da nema dovoljno ladja da zadovolji rastucu traznju koja je, naravno, dovela do rekordnog rasta vozarina.

Americki uvoz iz Azije skocio je za 40% samo u prva 3 meseca ove godine, a kontejnerski brodovi su prinudjeni da po prispecu cekaju na istovar van luke u LA i do 16 dana...

Ipak, ne planira se nabavka novih brodova.

[Skyhighatrist]

On 5.5.2021. at 12:03, namenski said:

ovaj lik gore sa YT i nije bas nesto

Ovaj lik je chief engineer i plovi cca 25 godina, biće da zna po nešto

[namenski]

1 minute ago, Skyhighatrist said:

Ovaj lik je chief engineer i plovi cca 25 godina, biće da zna po nešto

Jeste, opste je poznato da od машинаца^tm boljih poznavalaca ove pravne materije nema...

[Skyhighatrist]

Što li sam te i skido sa ignora kad ionako sve znaš najbolje na planeti...

[namenski]

10 minutes ago, Skyhighatrist said:

Što li sam te i skido sa ignora kad ionako sve znaš najbolje na planeti...

Daj bre ne seri...

Lik po spremi sa materijom nema veze, moze, mogao je da je savlada/udje u nju, osim eventualno ono malo u bilo kojoj masinskoj^tm skoli^tm u koju je isao, samo na nivou hobija, interesovanja...

Cak bi se i kapetan duge plovbe, ciji posao je ohoho povezan sa papirima i ovom vrstom problematike ustezao da na temu kaze onoliko i onako, a on po prirodi posla mora da u njoj bude poprilicno; chief, pak, za razliku od oficira palube, nikada nece, tacnije ne moze, da dobaci do zapovednika i znanja koja to zvanje podrazumeva.

Ja sam probao, barem da se podsetim nesto gradiva, a i iz materijala koji su me kasnije iz drugih razloga interesovali i trebali mi, ali sam digao ruke, dozlaboga je zakovrtno...

Zao mi je sto se niko od forumskih pravnika ne prihvati da pokusa da malo razbistri pojmove, bice da je do kontinentalnosti^tm materije...

 

Obaska sto sam jasno i glasno gore na vise mesta rekao da pojma nemam, da je zakovrtno, tako da je, bice, malo i do tvog serindanja samog serindanja radi....

[namenski]

Na danasnji dan, 07. maja, ali 1945, dakle nepuna 2 dana pre zvanicnog, pecatom i potpisom overenog kraja rata, negde bas u ovo doba, pred ponoc, pao je zrtvom poslednji brod evropskog dela Drugog svetskog rata, norveski teretnjak Sneland I...

Malo, koji minut pre, stradao je i Kanadjanin Avondale Park...

Ali - stradali su ne bilo gde, nego u samom Firth of Forth-u lokaciji kojoj nemacke podmornice ni u najboljim danima nisu mogle ni da pridju...

Izvodjac radova, Kapitänleutnant Emil Klusmeier, sa sve svojom posadom i brodom, vratio se kuci 15. maja...

Em kraj rata, em je bilo davno proslo vreme kada su se nemacke podmornice redovno vracale kuci...

 

A plovilo je bilo:

Elektroboot U-2336, sorte XXIII, namenjena manjim, plicim morima poput Severnog ili Mediterana, planirana u broju od nekoliko stotina komada, mladja sestra vece:

Elektroboot sorte XXI...

 

Obe naprave su - na stranu svi mlazni avioni i rakete - bile jedino Hitlerovo pravo i potencijalno najopasnije poslovicno tajno oruzje koje je trebalo da izmeni tok rata...

 

Ali, tu je prica tek pocela: dotadasnje ronilice - nemacke podmornice iz WW2 su se u malo cemu razlikovale od onih iz WW1 - postale su prave pracate podmornice.

I, kao takve, bukvalno keve svih posleratnih podmornica, od Amerike do CCCP-a, svih onih Вискија, onih sto i danas tonu po Indonezijama i Argentinama...

Precrtavali su ih svi, od Francuza do Britanaca, a neki bogami one zaplenjene po nemackim lukama i koristili.

Cak i oko Sueca, 1956. godine..

Nemacka, ona zapadna, je svoju poslednju aktivnu XXIII otpisala - 1966. godine.

 

[namenski]

21 hours ago, namenski said:

...nemacke podmornice iz WW2 su se u malo cemu razlikovale od onih iz WW1...

...ali ih je, i takve kakve su bile, trebalo traziti i posto-poto sprecavati da pobede u najvaznijoj bici WW2 na Zapadu: drzanju i odrzanju plovnih puteva na Atlantskom okeanu, ponajviseonog najvaznijeg, severnoatlantskog koji povezuje istocnu obalu Severne Amerike sa Britanijom, zadatak koji ce Zapad nastaviti da resava o posle WW2.

Sa nekih 30-ak podmornica sa kojima je usla u rat, Nemacka nije bila ni prineti dvema najpodmornickijim - sto se broja tice - zemljama - CCCP-u i Italiji, ali je uz sva davanja prednosti kopnu i vazduhu, brzo uvidela gde mozda lezi resenje.

Nije spavala ni druga strana: Britanija, sama, gola k'o prst, imala je dovoljno mudrih glava koje su se - ako nista drugo - dobro secale probleme sa nemackim podmornicama u proslom, takozvanom Velikom ratu.

Kada je poceo Drugi Veliki, i kada su nemacke podmornice pocele da se razmnozavaju, ispostavilo se da rezerva - jer i mornarica ima rezervu, drugi poziv, ni izdaleka nije dovoljna: mobilisani ribarski brodovi mada brojni, niposto nisu zadovoljavali: previse razlicitih, neujednacenih u svakom pogledu, jednostavno nisu bili zgodni za organizovano delovanje, pre svega pratnju konvoja, inace obaveznog i nezaobilaznog prvog pristupa zastiti od podmornica.

Trebalo je zastititi sporo, sipljivo i neugledno Njegovo Velicanstvo Teretnjak, ruznu napravu zbog koje postoje svi zlatom prostepovani admirali koji se sepure na gomilama celika teskim i po nekoliko desetina hiljada tona...

I - potpuno bezvrednim kada se radi o lovu na podmornice.

Uz duvar pritisnuta Britanija je trazila i nasla resenje: rodilo se ruzno pace, verovatno najruzniji brod WW2, ali brod koji je dao vremena da se uzme vazduh, izdrzi dok iz americkih brodogradilista nisu pocele da priticu reke od po nekoliko stotina brodova za pratnju.

 

Druge nije bilo: gene je dao obican kitolovac, brod pravljen za relativnu brzinu, daleko plovljenje i savladjivanje teskog, najtezeg mora, dovoljno veliki da moze da ponese svu potrebnu opremu, kako za pucanje, tako i za trazenje, ali i za smestaj - kakav-takav - 80-ak ljudi.

I, tako se rodila - cak je iz naftalina izvucena vec zapustena mornaricka nomenklatura - korveta sorte Flower.

Na prvi pogled, po linijama, oblinama, vidi se da se ne radi o ratniku.

Unutra je bilo jos neratnickije: za pogon je umesto raznoraznih sofisticiranih sistema izabran obican, jednostavan - parni pogon, stara dobra parna masina.

Pre svega zato sto se nije imalo ni vremena ni ljudi ni materijala za rukovanje necim slozenijim: ljudstvo iz rezerve je sa parnom masinom u ta vremena bilo k'o prst i nokat:

Ruzno pace je bilo zakinuto i na brzini: svega nekih 16 cvorova, nedovoljno da bude brze od podmornice koja plovi na povrsini, po nekad nedovoljno i da pristigne odmakli konvoj, ako se slucajno zadrzalo, dal' loveci podornice, dal' pomazuci pogodjenima ili potpoljenima.

Ipak, nije bas da nije izgledalo ratnicki:

I - vrsilo je pos'o.

Toliko dobro da ih je napravljeno skoro 300 komada.

Tesko da je u WW2 bilo po posadu tezeg i neudobnijeg broda: spavanje u njemu se uporedjivalo sa spavanjem na mokroj travi.

A spavalo se svuda gde je bilo mesta: tamo gde se jelo, kuvalo:

 

 

Tamo gde se ljustio krompir:

 

Ali, sta god i kako god, kada je trebalo ploviti, i to po jednom za plovidbu teskom putu - severnim delom Atlantskog okeana, plovilo se itekako:

 

 

 

I - ginule su: njih preko 30, vecina od strane podmornica u ta rana vremena dovoljno bezobraznih da se upuste i u otvoreno bijenje sa ruznim pacetom.

 

Ipak, kao i svaka takozvana uspela konstrukcija, pokazale su se i dokazale kada je bilo najteze.

I nastavile i posle rata: udeljivane malim mornaricama u kojima su mogle da izigravaju vece brodove, baveci se poslovima gde je trebalo dobro ploviti - meteorologijom na primer...

Jedna je zapala u mornarici Kraljevine Jugoslavije kao Nada: odlukom posade istakla je zastavu sa crvenom petokrakom i pridruzila se partizanima, da bi posluzila do neke 1948. godine kada je uredno vracena i Britaniji i prodata Egiptu.

Tek, bilo kako bilo, od svih desavanja za vreme rata, svih Denkerka, Bitaka za Britaniju, Romela i pustinje, Normandije i dalje i to po sopstvenom priznaju - Vinston je najbrizljivije i najzabrinutije pratio desavanja na okeanskom putu na kome je Ostrvo jos jednom dokazalo i pokazalo da je Ostrvo sa kojim nema sale.

Desavanja ni malo spektakularna ili fotogenicna, koja su se izrazavala brojkama ponajpre izgubljene, potopljene tonaze, ali desavanja u kojima je ruzno pace uradilo svoj deo posla.

 

 

 

[namenski]

On 5.5.2021. at 15:20, namenski said:

Evo i najnovije vesti: sud u Ismailiji odbacio je zahtev za oslobadjanje ladje nesrecnice dok se upravi Sueckog kanala (SCA) ne isplati trazena odsteta u visini od cirka 900 miliona US$...

Sledece rociste zakazano je za 22. maj.

U medjuvremenu, SCA je upravo predlozio da se oko odstete nadju^tm na - 600 miliona US$, smanjivsi tako svoje potrazivanje za 30%...

[namenski]

 

Gravity Industries se dosetio, za nekih kako cene oko 500,000 US$ po kompletu, jos jedne moguce namene za svoju JetSuit andrmolju: dopremi pilota/peljara na brod.

Naprava je za slicne, абордажне namene vec isprobana od marinaca, ali ne onih fotogenicnih, nego onih pravijih^tm, Kraljevskih:

 

 

 

Kazu da vrsi pos'o, mada se nesto bas i ne polomise da objasne razlike u koriscenju iste od istreniranih likova u punoj kondiciji i pilota koji nisu bas nesto...