Plovila

[kapetanm]

Imam neku ekipu za brodske izlete po Savi,Dunavu, Tisi. Nista lepse nego kad , cim krenemo , sednemo za astal na palubi, gledamo Munze i pijemo rakiju, kao u kaficu. Beton u daljini. Za ogradu je zavaren rostilj pa i to odmah startujemo. I tako bez prekida ceo vikend, nekad i duzeInace, sugestija za nabavku dobrog glisera-jahte je Holandija, daleko je povoljnije od svih, a za motore Svajcarska

[woodooinstalater]

Ma dosadno... :P A i taj Zemun.

[korindjar]

uf, kakav dan za camac. sledece godine necu dati da se izvuce iz vode do decembra.edit: woody pa ti zivis na vodi!

Edited November 21, 2009 by Hustler

[woodooinstalater]

Crni oblacici poticu od njene vlastite protivavionske artiljerije: mozda najbolja klasa americkih bojnih brodova, snazna, sirokih bokova, South Dakota manevrise u punoj brzini za vreme bitke kod Santa Kruza (Solomonska ostrva), oktobra 1942. godine. Kao deo protivavionske zastite nosaca aviona Enterprise, South Dakota je tog dana zabelezila neprevazidjen rekord: 26 oborenih neprijateljskih aviona. Interesantno je da je istog dana nosac aviona Hornet, koji je bio bez zastite brzih bojnih brodova, potopljen: cudovista su od tog dana definitivno postala velike i nezamenljive platforme za odbranu od aviona. Efikasno, ali preskupo cak i za bogate mornarice kao sto je americka: 35,000 tona celika, 210 metara duzine, pogon parnim turbinama snage 130,000 KS, 27 cvorova brzine, 9 topova kalibra 406 mm, 20 topova kalibra 127 mm i do 100 protivavionskih topova kalibra 20 i 40 mm… Edited November 21, 2009 by woodooinstalater

[nesha taxista]

Zanimljivo je da je najviše pogađan brod u istoriji Bizmark. Pogođen je čak 3000 puta pre nego što je potonuo, a još nisu sigurni da li je potonuo samo zbog toga ili ga je potopio sam kapetan.

[woodooinstalater]

Zanimljivo je da je najviše pogađan brod u istoriji Bizmark. Pogođen je čak 3000 puta pre nego što je potonuo, a još nisu sigurni da li je potonuo samo zbog toga ili ga je potopio sam kapetan.

Cudna je prica oko Bismarcka. Verovatno nema broda koji je vise mistifikovan i to sa obe strane. Prikazivan je kao cudo, nepotopiv i sto je najinteresantnije i jednima i drugima je bilo u interesu da ga se tako posmatra: Nemcima kao dokaz sta i kako mogu, a Britancima kao dokaz da su ga, iako je nepotopiv – ipak potopili. Sam brod, cudno, tehnicki nije bio nista narocito: kako je posle WW1 Nemackoj bila zabranjena izgradnja bilo cega sto lici na ozbiljan ratni brod, kada je Adolf krenuo u razvoj ratne mornarice, moralo se poceti od jedne konstrukcije iz WW1 – klase Bayern, zadnjih nemackih bojnih brodova, klase koja je zapoceta jos pre WW1, ali od koje su, do 1916. godine, zavrseni samo Bayern i Baden. Brodovi su kasnili za bilo koji znacajan dogadjaj Prvog svetskog rata, imali oko 32,000 tona deplasmana (oko 60,000 KS na osovini, brzine oko 22 cvora), i bili su vrh nemackih superdrednota, a i zadnji bojni brodovi izgradjeni za nemacku carsku mornaricu.Konstruktori Bizmarka su povecali deplasman i snagu masina (nominalno 45,000 tona, a moguce je da je dostigao i citavih 50,000, oko 150,000 KS na osovini), a glavni kvalitet broda je bio, to se videlo tokom potere, nemacka solidnost u izgradnji.Nema slozenijeg i skupljeg dela oruzanih snaga nego sto je to ratna mornarica: Nemci su morali da krenu od takozvanih dzepnih bojnih brodova, nastavili sa ersatzom kakvi su bili Sharnhorst i Gneisenau, da bi se usudili da udju u izgradnju Bismarcka i njegovog brata blizanca Tirpitz-a. Ono sto bi bilo interesantno videti je klasa Schlachtshiff H, sa preko 60,000 tona i revolucionarna u mnogo aspekata: mozda je najvazniji da se odustalo od parnih turbina i odlucilo za pogon dizel motorima – potez na koji se nisu usudile ni mornarice koje su do kraja rata gradile bojne brodove.Nemci su bili svesni da od izgradnje ozbiljne ratne mornarice nema nista: vremena je bilo premalo, a po drugi put u 20. veku su napravili gresku da dragocene brodogradjevne resurse trose na preskupe igracke kao sto su bojni brodovi, a ne na mnogo korisnije podmornice. Sa kojima su, takodje, zakasnili.U WW2 su usli sa – brodovima monstrumima, kojih je bilo apsolutno nedovoljno za bilo kakve flotne akcije: mogli su da ih upotrebe samo kao gusare, preskupe za tu namenu, izlozene akciji celokupne protivnicke mornarice, i, sto je kod Bismarck-a bilo veoma znacajno – gubitku prestiza. Jer, ne treba zaboraviti da je Bismarck tokom cele svoje (jedine) akcije – neprestano bezao.I u tome se vidi razlika izmedju ozbiljne mornarice i mornarice gradjene na premisama koje su bile sve samo ne – pomorske.Britanija je bila svesna koliku i kakvu opasnost po pomorske puteve na Severnom Atlantiku predstavlja Bismarck. Ali u reakciji Kraljevske mornarice se ni jednog trenutka nije postavilo pitanje Bismarck-ove sudbine. Samo vremena. A mornarica kao sto je Kraljevska moze da sebi dozvoli luksuz nepredvidjenog ili nesrecnog sticaja okolnosti: od gubitka kontakta u Danskom prolazu, srecnog pogotka koji je Kraljevsku mornaricu kostao broda kojim se ponosila – Hood-a.A Bismarck je, bez obzira na srecu koja ga je pratila – bezao. Od odluke da se Prinz Eugen odvoji i spasava za sebe, do trke ka francuskoj obali i nastojanja da se stavi pod kisobran sopstvenog vazduhoplovstva.Kada je srecnim pogotkom onesposobljen za manevrisanje, sudbina mu je bila zapecacena.I da: rat je kompleksna stvar, a mi precesto, posmatrajuci pojedine dogadjaje, zaboravljamo da pogledamo u kalendar: vreme desavanja je kraj maja 1941. godine. Na Severnom Atlantiku lov na Bismarcka, na Kritu desant Nemaca i grceviti napori Kraljevske mornarice da izvuce snage sa Krita, samo mesec dana pre pao je Balkan, a ostalo je manje od mesec dana do napada na CCCP….A, kad pomenusmo Krit, eto primera razlike izmedju skorojevickih i pravih mornarica, sa pedigreom: na predlog da zbog velikih gubitaka koje flota trpi od nemackog vazduhoplovstva obustavi evakuaciju, glavnokomandujuci Sredozemne flote, admiral Andrew Cunningham je odgovorio, otprilike, ‘da napravite brod treba vam par godina, a tradiciju pravite 300 godina….’

[woodooinstalater]

Ruski bojni krstas Rurik u poseti Portlandu, 1913. godine….Prijateljstvo je ponovo uspostavljeno, blizi se WW1, zaboravljeni su trikovi kojima je Velika Britanija sprecavala rusku Balticku flotu da stigne u azijske vode i pokusa da se suprotstavi Japanu, nedozvolivsi joj da prodje kroz Kanal nego je nateravsi da plovi oko Rta….Brod je snimljen na kraljevskoj smotri u cuvenom Spithead-u, septembra….Inace, ima ga. Izgradjen u Velikoj Britaniji, kod Vickers-a (oklop je ipak bio Krupp-ov) , sa pogonom na ugalj, istisnine oko 15000 tona, duzine oko 150 metara, brzine 21 cvor….Interesantno je da je brod bio napavljen i zamisljen da bude – neprijatelj Velike Britanije, sa zadatkom da samostalno, kao pravi gusar, ugrozava njen krvotok – pomorske komunikacije. To je bio ruski ‘doprinos’ francuskim Jeune Ecole teorijama, ili nacinu na koji bi kontinentalci mogli da doakaju Britaniji….Edit: YouTube Edited December 1, 2009 by woodooinstalater

[woodooinstalater]

Vreme kada su (ratni) brodovi bili najruzniji.Druga polovina 19. veka, jedra ustupaju mesto uglju i pari, ne mora se vise da ceka povoljan vetar, ali se zato mora da ima gde da ode i utovari ugalj, na brodu mora da se nadje mesta za nekoliko stotina, pa bogami i hiljada tona uglja, gvozdje ustupa mesto celiku, oni topovi koji se pune spreda i posle svakog pucnja riju po palubama nekadasnjih jedrenjaka, ustupaju mesto topovima koji se pune otpozadi, sa prave strane cevi.I – to je najveca promena: oni stari topovi su mogli da gadjaju samo u jednom pravcu, otuda onoliki njihovi ‘na sprat’ nizovi na svakom boku broda, pa ako uspete da se bokom postavite prema neprijatelju… Ovi novi, u pocetku isto, samo sto je s njima komfornije baratati, ne mora ih se posle svakog punjenja rukama gurati nazad da provire kroz onu rupu na boku, ali oni i rastu, postaju ogromni i preteski, da bi konacno izasli na svetlost dana, na palubu.I tu, na palubi se odigrala revolucija: rodjena je kupola/turela, koja je mogla da se okrece oko svoje ose i omogucavala pucanje po protivniku u skoro svim pravcima, bez obzira u kom se pravcu brod krece….Ali, dok se sve to dogadjalo, iz generacije (brodova) u generaciju, bilo je svega i svacega, pa cak i mesavina kakva je ovaj britanski Edinburgh:Izgradjen u Royal Naval Dockyard u Pembroke-u – izgradnja je trajala skoro 10 godina, od 1879. do 1887. godine, duzine oko 100 metara, sirine 20-ak, gaza oko 8 metara, istisnine oko 9000 tona, pokretan sa dva propelera kojima su da se okrecu snagu davale dve 3-cilindricne parne masine koje je proizvela firma Humphrys and Tennant, mogao je da plovi brzinom od skoro 16 cvorova, a da sa 10 cvorova isplovi 6200 NM.Za to je nosio 850 tona uglja, mada je mogao da utovari i svih 950.Topovi vec nisu bili sala: prvobitno je, kao glavno naoruzanje, imao 4 topa kalibra 304 mm…Nosio je jos nesto novo: 2 torpedne cevi kalibra 355 mm.Oklop je na nekim mestima vec dostigao debljinu od 450 mm.Imao je skoro 400 clanova posade.I – bas kao brat bliznanac, Colossus, na probnim voznjama je pokazao losu pokretljivost (a i kakvu bi, ovakav kakav je), koja se ogledala u nesrazmerno velikom takozvanom radijusu okretanja. Bilo je i problema sa nisko postavljenim pomocnim naoruzanjem, koje je precesto bilo poplavljeno talasima, tako da je brod zvanicno upisan u flotnu listu tek 1887. godine, kada je i otplovio za Mediteran da tamo 1894. godine zavrsi aktivnu karijeru zaplasivaca u ime i za slavu i interese Imperije, jer su to bila zlatna vremena diplomatije topovnjaca...Vracen je u Englesku, bio neka rezerva, sluzio kao brod za obalsku odbranu, da bi 1908. godine posluzio kao brod-meta za vezbe gadjanja tada vec nekih drugih, strasnijih brodova. I – gle cuda: pokazao se neverovatno otpornim na pogotke svih vrsta i ostao nepotopljen….Vracen je, dotegljen, nazad u Portsmouth….

[woodooinstalater]

La FantasqueFrancuska pre-WW2 ‘2,610 tona’ klasa: oko 2,800 tona normalne istisnine, 3,400 pune, duzine 132 metra, sirine 12 (odnos skoro 11 :1, konstruktorski ekstremizam na delu i u punoj snazi, odresenih ruku), sa 4 Penhoët vertikalna kotla (samo jedan iz klase, Le Terrible je imao Yarrow-Loire kotlove), 27 kg/cm2 na 325 stepeni C, dve pogonske osovine, Parsons ili Rateau-Bretagne parne turbine, snage na osovini 74,000 KS za brzinu od 37 cvorova.Mazuta 580 tona sa kojima je moglo da se predje 4,000, 3,000, 2,500, 840 NM brzinama 15, 21, 24 ili 40 cvorova.Naoruzanje k’o naoruzanje, topovi, torpeda, mine…Ali: La Fantasque je tokom 8 sati mogao bez po muke da odrzava prosek od skoro 43 cvora, a da tokom 1 sata vozi brzinom od 45 cvorova, razvijajuci 94,240 odnosno 101,876 KS na osovini. Ostali iz klase nisu odstupali.Idealni za upade u komsijske, italijanske vode, prepade, bili su najbrzi brodovi tridesetih godina…Sudbine razlicite: jednog je ispogadjala i na nasukivanje naterala australijska krstarica Australia, kada je za Visi pokusao da odbrani Dakar, da bi ga dokrajcili saveznicki avioni, jedan je potopila vlastita posada u Tulonu, novembra 1942, da ne padne u ruke Nemcima, ostali su preziveli rat….Ali da su bili brzi – jesu.

[bradilko]

woodo reci nesto o darlanu i toj pogibiji u tulonu.

Edited December 21, 2009 by bradilko

[woodooinstalater]

woodo reci nesto o darlanu i toj pogibiji u tulonu.

Izvini :), tek sad videh, 'ajmo da pogledamo dva najveca samopotapanja u 20. veku, nemacko u Scapa Flow, 1918. godine, i francusko '42. u Toulonu...Darlan - dzukela od coveka. Ali - o tom potom, petak je vece, a ja sam malo retard raspolozen :D Mary RosePomorska arheologija zna da bude veoma zajebana. Savremeni umetnik, u zelji da ugodi naruciocu, obicno vladaru, ukrasava, dodaje, stalo mu je do, danas bi se reklo spoljnih efekata, nesto je trebalo da vide i strani izaslanici, a smrad i ostale propratne pojave zivota na bilo kom brodu tog vremena se na slikama ionako nisu videle ni osecale.Umetnicka posla...U kasnom 16. veku cak ni Engleska koja je pocinjala da overava svoje gospodarenje morima, nije imala publikovanu literaturu koja bi se odnosila na gradnju brodova. Sve je jos uvek bilo u glavi i rukama majstora, temeljeno na iskustvu i sreci. Postojao je doduse jedan rad danas poznat kao Fragments of Ancient English Shipwrightry i on je, mada bez cvrstih dokaza, prikaz kako je gradjena Mary Rose... Srecom ili mozda nesrecom po ratni brod, imenovana je potonula u samoj luci Portsmauta, osamdesetih godina 20. veka izvadjena (ono sto je od nje ostalo, naravno), drvo od koga je bila izgradjena je zasticeno i restaurirano, a ostaci su smesteni u posebno izgradjenu zgradu-muzej.Ipak, malo blizi uvid u postupke kojima je gradjena Mary Rose olaksava razumevanje izgradnje ostalih brodova tog vremena.Brod je gradjen drevnom metodom ‘kostura’, metodom koja se do skora mogla, a ponegde jos i moze videti u malim zanatskim brodogradilistima Mediterana, narocito Grcke i Turske. To znaci da se postavljala prvo kobilica, brestova greda ojacana hrastovinom, narocito na spojevima (kod Mary Rose kobilica je bila duga 32 metra) na koju su se posle kacila rebra i oblagala daskama jednim od poznatih metoda – hrvatskih izraza ima podosta, i svi do jednog su autohtoni, nastali na licu mesta i vekovnom praksom, mada se cela stvar svodi na postavljanje dasaka oplate trupa ’na preklop’ ili vec nekako drugacije. Svako primorje je imalo svoje varijetete.Poprecne grede, koje su spajale rebra na vrhu su bile od hrastovine i sluzile kao nosaci palube, kako glavne, tako i donje, istovremeno su bile najznacajniji element odrzavanja poprecne cvrstine broda.Brod je doziveo nekoliko modernizacija, prvu u samom mestu rodjenja, Portsmouth-u 1527. godine, a drugu na Temzi, podno Londona, 1536. godine. Istisnina mu je tom prilikom povecavana sa prvobitnih 500 tona na citavih 700 tona, uz odgovarajuca ojacanja, naravno. Ekseri i klanfe su bili gvozdeni, a ojacanja su postavljana ’kako padnu’, zavisno od primedbi dotadasnjih korisnika broda.Racunalo se da Mary Rose ima 4 palube: samo glavna je nesporna, mereno danasnjim kriterijumima, dok su donje, pored palubne, ‘spratovske’ namene, imale i znacajnu ulogu u odrzavanju cvrstine broda.U vreme kada je porinuta, Mary Rose je na vodenoj liniji bila duga 38.40 metara, siroka 11.60, i gazila je do dubine od 4.60 metara. Visina je, mereno od vode do ’kucice’ na krmi iznosila 13.80 metara.Brod je za svoje vreme bio veoma impresivan, narocito ako se racuna i njegov osnovni razlog postojanja – naoruzanje. Henrija VIII je cekao tezak posao: izgradnja engleske pomorske moci. Posle dolaska na presto, 1485. godine, susretao se kako sa finansijskim, tako i sa personalnim problemima. Prve je resavao kako je znao i umeo, uspesno, uglavnom, drugi su se resavali sami u Taueru. Tjudori su, malo po malo, ucvrscivali svoju pomorsku moc, flota je rasla, u pocetku zadovoljavala prvu englesku pomorsku potrebu – da neprijatelju spreci prelaz preko Kanala i eventualnu invaziju, a zatim je svoje delovanje sirila na angazovanja protiv luka Francuske, angazovanja koja su bila potencirana Henrijevim sukobom sa papom, ali i mnogo sirim i ozbiljnijim razlozima koje je nametala neizbezna ekspanzija i popunjavanje praznog prostora koji je nastajao na svetskim okeanima postepenim posustajanjem Spanaca i Portugalaca. Vreme velikih pomorskih imperija je tek dolazilo, tek ce Elizabeta sa svojim admiralima – gusarima da stavi tacku na tu pricu, ali sama prica je pocela Henrijevim dovijanjem da se docepa mornarice. 1. Kosnik2. Pramcana artiljerija (da ne ulazimo u pojedinosti oko vrste, kalibra, itd, itd...)3. Prednja kula (forecastle) iz koje je posle nastao kastel4. Prednji jarbol5. Mreza koja je sluzila da spreci ili oteza neprijatelju ako pokusa da se prebaci na brod – tada su se pomorske bitke jos uvek resavale uskakivanjem na protivnicki brod i obracunom covek na coveka....6. Glavna paluba7. Poklopci (vratanca) za topove: otvarali su se kada je trebalo da se puca, zatvarali u plovidbi; u svakom slucaju predstavljaju neku zastitu za posadu i zametak kasnijeg oklopa8. Glavna (topovska) paluba: smestene ispod glavne brodske palube, koliko toliko je pruzala zastitu glavnom brodskom naoruzanju. Inace, sluzila je za smestaj (spavanje) mornara, jelo i kao drustvena prostorija... U njoj je istovremeno znalo da bude po nekoliko stotina ljudi, jede, spava (sa svim propratnim pojavama izazvanim notorno losom brodskom hranom i hronicnom nestasicom vode kako za pranje tela i odece, tako i same prostorije)9. Levi potporanj (ojacanje) glavne palube10. Kulverina (tacnije polu-kulverina, demi kulverin, da ne ulazimo sada u pojedinosti oko ondasnjih bezbrojnih klasifikacija artiljerijskog naoruzanja)11. Hodnik za pristup glavnoj palubi. Nije on bio mali i uzak samo zbog hronicnog nedostatka prostora na brodovima: trebalo ga je efikasno braniti u slucaju da neprijatelj kroz njega pokusa da se dokopa unutrasnjosti broda12. Glavni jarbol13. Kabina berberina i hirurga. Moze i obrnuto, mada se radi o jednom coveku14. Platforme za strelce. One prave, sa lukom i strelom15. Pomocni jarbol (jebem ti jezik – mizzen mast, koji nosi trouglasto jedro, namena manevrisanje i ispomoc)16. Kabina drvodelje, veoma vaznog coveka na drvenom brodu17. Zadnja paluba. Od nje je posle nastao kasar. A sam izraz, Quarterdeck je malo teze prevesti na srpski...18. Jos pomocniji jarbol, nosi trouglasta jedra, zbog polozaja pozadi i dobrog momenta ‘zanosenja’ jedra na njemu su koriscena za manevrisanje, narocito za delikatnije manevre, pravo ime mu je ‘Bonadventure mizzen’…19. Kabina admirala20. Kabina kapetana21. Kormilo22. Magacin – pivo i zestoko pice, rum, sta bi drugo23. Magacin (hardvera)24. Magacin brodskih potrepstina, hrane, zaliha…25. Balast26. Glavna pumpa (za izbacivanje vode koja prodre u brod, ne samo za vreme kada ga namenski buse, nego i tokom stalnog propustanja do kog je dolazilo na spojevima i pored takozvanog superenja. Na njoj se radilo, itekako. I prakticno neprestan.27. Najniza paluba, danas bi je zvali dvodno28. Kuhinja29. Magacin baruta30. Magacin opreme i pribora za sidrenje31. Kabina pilotaI tako, Mary Rose je bila prvi Henrijev namenski pravljen ratni brod, ime je inace dobio po kraljevoj sestri.Pokazao sa u bici pod Brestom, 1513. godine, narocito moderno receno vatrenom moci, ucestvovao u dovodjenju Skotske u red, a bio je poznat i kao, za svoje vreme, podosta brz brod.Royal Navy jos uvek nije bila ona Royal Navy. Hitajuci u bitku ispred same maticne luke, Portsmoutha, bio je izlozen naglom udaru vetra i voda je prodrla kroz donje otvore za topove koje nedisciplinovana posada nije zatvorila. Potonula je za svega nekoliko minuta, odnoseci sa sobom vecinu od ukrcanih oko 700 ljudi.U Engleskoj tog vremena bila je klasifikovana kao ’Great Ship’, inace je spadala u karake, mozda poslednji doprinos kolevke pomorstva, Mediterana, ovladavanju covecanstva morima.Nosila je 60 topova, od cega 44 uslovno ’teskih’, onih koji su mogli da pucaju kroz one cuvene podizuce otvore, i to samo u jednom pravcu. Ostatak su bili topcici na postoljima, onako, za pravljenje stete ili obracun sa mnogo slabijim protivnikom.1512. godine je imala posadu od 400 ljudi, od toga 200 vojnika i 20 tobdzija.Sve je ovo smuti pa prospi: tehnika koja se bitno nije menjala vekovima. Ali – brod je, rekoh bio dug nepunih 40 metara. Zamislite 400 ljudi koji na njemu zive, jedu, spavaju, danima pate od rana, peru se nikada, a mozda ni tada, osim morskom vodom, nimalo prijatna, a kamoli efikasna radnja u vodama u kojima je Mary plovila....Model je vec vise veran originalu... (National Maritime Museum, Greenwich)Ovo je vec ozbiljna dokumentacija:(Mary Rose Trust, Portsmouth) Edited December 25, 2009 by woodooinstalater

[Indy]

Ultra-zeleni EarthraceNa biodizel pogon... plovi kroz talase (a ne po njima)!...

I Earthrace-ov tuzan kraj (pod imenom Ady Gil). Japanski kitolovac : Ady Gil = 1 : 0http://www.npr.org/templates/story/story.p...oryId=121795623EDIT. Bolji link Edited January 8, 2010 by Indy

[Indy]

A sad nesto sasvim drugacije... "privatno stambeno naselje na moru."<clickni sliku za vise>(U vezi ovog tipa desno, gde mu je otisla loptica? Podseca me na epizodu Sajnfelda gde Kramer vezba golf zamah odasiljuci loptice u more, pa se tamo zaglavljuju u blowholes kitova... Takodje, mozda se Tiger Woods u stvari krije na ovom brodu.)Pre neki dan je bio u Sidneju, zaista je impresivan k'o da ga je James Cameron dizajnirao. A jos i na povrsini vode.

[woodooinstalater]

AREONIli, Daleki istok je savladao jos jedan korak.Januara 2007. godine Hanjin Heavy Industries je zapocela gradnju prvog ledolomca ikada sagradjenog van Evrope i Severne Amerike.Araon, kako se novi brod zove, zapoceo je probne voznje avgusta 2009. godine.Apsolutni monopol finskih brodogradilista, koja su ovom vrstom brodova snabdevala bivsi CCCP, jedna od tehnolostki najzahtevnijih vrsta plovila, toliko zahtevna da su SAD svoj prvi ledolomac posle vise od 50 godina napravile tek pre neku godinu i to po projektu i uz nadzor finskih strucnjaka, je ovim brodom, nespornim dokazom nivoa razvoja i inace prve brodogradjevne sile sveta – Juzne Koreje – konacno pao.Razvoj i gradnja novog broda kostali su preko 60 miliona Evra, a brod je predvidjen za potrebe juznokorejskog Instituta za polarna istrazivanja. Duzine 103 metra, sirine 19 metara i brzine 16 cvorova (30 km/h), moze da smesti 25 clanova posade i do 60 naucnih radnika; opremljen je sa skoro 60 razlicitih sistema za razlicita istrazivanja i helikopterom.Sposoban je da se krece kroz led debljine 1 metar brzinom od 3 cvora, dok mu je autonomija 20,000 NM ili 70 dana.”The Araon of the Ocean” kako ga je nazvala korejska stampa, predstavlja, pored takozvanog NARO programa prve svemirske letelice i programa KSTAR (Korea Superconducting Tokamak Research), treci nacionalni tehnoloski prioritet.Pored toga, uspeh u izgradnji ovog broda, utvrdjuje reputaciju juznokorejske brodogradnje.Ostala je jos da se savlada izgradnja velikog broda za krstarenja koji je jos uvek monopol evropskih brodogradilista pa da ponuda dalekoistocnih brodogradjevnih industrija bude potpuna.

[woodooinstalater]

BatillusKlasa, 4 broda, najvecih ikada sagradjenih….ULCCBattilus, 1976 – 1985Bellamiya, 1976 – 1986Pierre Guillaumat, kasnije Sea Brilliance, 1977 - 1983Prairial, kasnije Hellas Fos, jos kasnije Sea Giant, 1979 – 2003Mogli su da natovare i preko pola sveta prevezu i dovezu 550,000 tona nafte, brzinom od 16 cvorova (oko 30 km/h) pokretani sa 2 propelera kojima su snagu davale 4 Stal Laval parne turbine ukupne snage oko 65,000 KS.Duzine preko 400 metara, sirine preko 60, gaza 28,5 metara...Izgradjeni u cuvenom, takozvanom Normandija doku, u brodogradilistu Chantiers de l'Atlantique u Saint Nazaire-u za francuski Shell, na izmaku naftne krize sedamdesetih i njome izazvane konjunkture, kada se, zbog zatvaranja Sueckog kanala izazvanog jednim od uobicajenih ratova izmedju Izraela i njegovih arapskih suseda, moralo da plovi oko Rta i kada se isplatilo natovariti sto vise.Nikada nisu skroz uradili ono za sta su napravljeni, doziveli su tuznu sudbinu da sluze kao plivajuca skladista nafte, usidreni u nekom norveskom fjordu, da bi konacno bili iseceni i prodati u staro gvozdje....Nisu se isplatili i nikada se, ni blizu, nisu priblizili starosnoj granici i za neke mnogo neuglednije brodove.Umrli su mladi, sto bi se reklo.Ipak, bili su i jos uvek su najveci brodovi ikada sagradjeni.Toliko veliki da je od uzvika ’koci majstore!’ do zaustavljanja broda trebalo da prodje skoro pola sata...