Plovila

[namenski]

... napustenu barku ima pravo da prisvoji prvi koji naidje...

 

Kad smo vec kod postupka sa napustenom barkom/olupinom, desavanja oko jedne koja se istakla:

 

Glomar Explorer, 1 projekt zakonito dete CIA, ali - kako se ispostavilo - i jos mnogo vise od toga, a ponajvise primer saradnje sa privredom^tm

 

Sve je pocelo kada je marta 1968. godine u sred Tihog okeana nastradala sovjetska podmornica K-129, na Zapadu oznacavana kao klasa Golf, inace rodonacelnik, mama danasnje kineske podmornicke moci, a bogami i sastavni deo severnokorejske.

 

 

 

Dizel elektricna, dakle klasicna podmornica, ali naoruzana balistickim raketama sa sve Bombom; nije od znacaja, ali tek da se pomene da su rakete kojima je ova klasa bila naoruzana nosile NATO oznaku Serb...

Dubina na kojoj je bila locirana potonula podmornica bila je ogromna, preko 4,000 metara, ali je jos ogromnija bila zelja Amerikanaca da se dokopaju tajni koje su se u njoj nalazile, pa se pristupilo pravljenju specijalnveog broda - ovog gore - koji bi bio sposoban da iz dubina izvuce podmornicu.

Pokrice je nadjeno u kompaniji Hughes, sa sve pristankom tada jos prisebnog Hauarda, pare je dala CIA, i to ne male - ondasnjih skoro 400 miliona US$.

Ispostavilo se da je tehnoloski izazov ogroman pa su tako morali da budu reseni tehnicki problemi obimnih radova na velikim dubinama, problemi koji su doveli do razvoja podvodnih tehnologija koje po slozenosti ni malo nisu zaostajale za svemirskim tehnologijama; sve je, slucajno, koincidiralo sa rastucim interesovanjem i potrebom da se nafta, a i jos po nesto, vadi busenjem morskog dna.

Resen je, na primer, i problem dugog i preciznog stajanja broda u mestu na dubinama na kojima nije moguce sidrenje, mnogi problemi ispitivanja i mapiranja morskog dna, ma svasta nesto.

U poslu su ucestvovale mnoge danas, u doba Google-a, Fejsbuka i Twitera, zaboravljene kompanije, kao sto su Marathon-LeTourneau, Sun Shipbuilding & Drydock Corporation koja je pravila sam brod, Western Gear Corporation..., da bi sve bilo gotovo negde 1974. kada se otislo na lice mesta i pristupilo poslu.

Sovjeti se jesu malo bunili, ali pravno - sve je bilo protiv njih, na stranu cinjenica da sami nisu mogli da lociraju mesto na kome se nalazila potonula podmornica.

Posao je uspesno obavljen, u ovom slucaju Sovjetima nije ispostavljen racun za izvrseno spasavanje, a sa potonulom podmornicom - nije sve bas islo kako treba, olupina teska preko 2,000 tona se, naime, prelomila tokom vadjenja - izvucene su knjige sifri, par raketa, nekoliko torpeda i jos po neki delovi opreme.

Izvucena su i tela nekoliko desetina sovjetskih mornara koja su, u skladu sa pomorskom tradicijom, sahranjena u moru.

 

 

 

 

 

[namenski]

 

 

U drugom dnevniku, ona argentinska podmornica sto je nema vec 10+ dana, a traze je svi, od Amerikanaca do Rusa - uobicajeno vojska muljanje: saznalo se, naime, da je krivac

ili, srpski, snorkel kroz koji je usla voda i izazvala куршлус na akumulatorima. Saznaje se i da je to uredno prijavljeno kome treba, a da je taj naredio da se ide kuci i to pod vodom.

Saznaje se i da je ona becka UN firma koja pazi da neko ne pripuca atomskim bombama, u podrucju u kome je podmornica nestala registrovala eksploziju koja nije od Majke Prirode... 

[jms_uk]

Ali zar ne rekose da nije nuklearna eksplozija?


Sent from my iPad using Tapatalk

[namenski]

Ni pomena o nuklearnom u bilo kom obliku, lose sam se izrazio: Beclije su samo registrovale 'obicnu' podmorsku eksploziju i naznacile da ne potice iz aj da tako kazem prirodnih izvora sto se pod morem dogadja ne tako retko - Beclije su usle u pricu samo zbog posedovanja tehnologije koja takve stvari registruje i analizira ne bi li ulovila nekog da mulja sa Bombama. Ostali koji imaju te andrmolje, ali za sasvim druge potrebe, za sada cute.

Sto se ostalog tice, osim novinarskog^tm izvestavanja, nema izjasnjavanja profesionalaca sto je - sa ovako malo podataka - i razumljivo: za sada se vojska napada zbog moguce nepouzdanosti same 30+ godina stare podmornice i moguceg osljarenja prilikom generalke^tm pre skoro 10 godina, a za sigurno se uzima da je voda prodrla u nju kroz takozvani snorkel, poplavila deo/delove i izazvala kratke spojeve i verovatno eksploziju.

Do prodora vode je bilo veze sa podmornicom, slucaj je prijavljen nadleznoj komandi :isuse;, ali ostaje nejasno - i cudno da se tome ne posvecuje veca paznja - zasto im je naredjeno da se vracaju kuci pod vodom mada je moguce da je to uradjeno zbog loseg vremena i stanja mora koje je tada bilo u podrucju u kome je podmornica nestala.

[Simon]

http://www.ctvnews.ca/w5/the-halifax-explosion-canada-s-deadliest-disaster-left-an-enduring-mark-on-the-city-1.3700897

[Skyhighatrist]

 

[Đipalo Junuz]

Očigledan primer zašto je uvek frka i panika kad se otkači šlep i završi na pančevcu. Udar plovila u stub mosta je nešto što se posebno proverava prilikom projektovanja mostova. Nezgodan uticaj za prihvatanje konstrukcijom, kao i sve ostale horizontalne (uslovno horizontalne) sile (vetar, zemljotres...) Svi profesori i asistenti koji su mi predavali "mostovske" predmete su govorili istu stvar: ako je voda koju most preskače plovna i ako imate stub mosta u toj vodi, nebitno gde - nešto će jednom sigurno da udari u taj stub.

[maheem]

jebo mu je kevu

[Peter Fan]

Kad se vec prica o slepovanju i mostovima, evo jedna koju sam frisko skljocnuo,  a koja mislim da je interesantna, i to ne samo zbog rakursa. Zanimalo me kako kormilari (piloti?) ova dva tegljaca komuniciraju i koordiniraju manevar?

 

[namenski]

Ne vidi se bas ponajbolje, sta je ovo sto tegle, zanima me onako, sporta radi

Cini mi se da je neka skela/ferry, sudeci po vozilima, ali je, malo neuobicajeno da joj - dok je u sluzbi, a jeste sudeci po teretu odnosno vozilima na palubi - pomazu tegljaci, osim u slucaju da je iz nekog razloga ostala bez sopstvenog pogona.

Inace, samo tegljenje u ovakvim slucajevima i nije neki problem: onaj napred radi, vuce, dok ovaj pozadi ima samo da pazi i da u slucaju potrebe zanese^tm krmu tegljenog plovila i spreci da ona udari u obalu ili osteti nekog od parkiranih s obzirom da je kanal dosta uzak i krivudav, bar po ovome sto se da videti.

Moguce je i da je bio ili ce biti potreban i neki slozeniji manevar, pristajanje na primer, ali u tom slucaju to nece da rade/pripomazu se sajlama^tm nego ce da se primaknu i poguraju skelu nosevima i spakuju je gde treba.

Sto se komunikacije tice, za ovakve slucajeve skoro da i nije potrebna, mislim na rutinu, ali je, naravno, obavezan i podrazumevajuci:

 

Onako, price radi, ovakve radnje su bile kudikamo zeznutije u predelektronskavremena, pa je tako, primera radi, na glasu bila signalna stanica na Petrovaradinu sa koje se odlicno videla krivina Dunava gde je itekako moralo da se pazi s obzirom da su u neka vremena tu znali da se nadju i gurani sastavi i od po 20,000 tona i cirka 200 metara duzine: nije bila sala kada se takvi ili slicni sastavi zadese iduci jedan drugom u susret, a krivina slepa^tm: secam se da je negde sredinom 80-ih bio mnogo hvaljen 1 Bugarin koji je brzom i strucnom reakcijom, buduci da je neko na signalu zeznuo stvar, sprecio ozbiljno lupanje...

 

 

Kad smo kod mostova, , svasta se dogadja, ovo je svojevremeno bio incident na glasu, ne mogu sada da nadjem bolji snimak:

 

 

 

Ili, opet cini mi se nekih 80-ih kada je jedan veliki sovjetski putnicki recni brod ošišao^tm gornju palubu punu putnika/izletnika prolazeci ispod nekog mosta na Volgi ako se dobro secam.

Sa sve poprilicno zrtava...

Plovidba rekom je zajebana, u poprilicno stvari cak i od mora, ima veliki broj promenjljivih u ogranicenom prostoru i vremenu, ako te ne mrzi pogledaj ovaj klip, odlicno se vidi ne samo precizan prolaz ispod mosta, nego i manevar po izlasku sa sve ciljanim priblizavanjem krme obali da bi se izaslo na pravac: covek je o tome morao da vodi racuna jos kada je nisanio prolaz ispod mosta:

 

[Peter Fan]

 

5 hours ago, namenski said:

Ne vidi se bas ponajbolje, sta je ovo sto tegle, zanima me onako, sporta radi

 

5 hours ago, namenski said:

 pravac: covek je o tome morao da vodi racuna jos kada je nisanio prolaz ispod mosta:

 

Nesto sto lici na trajekt, ali mu je pramac bio nekako zaostren i visok, kao kod "pravog" broda. Vozio tih par auta i kontejnera, kao nekakav mali opsrkbni brod koju dotura provijante na istureni polozaj.

 

Inace, hvala za video - al' ga je provukao za metar-dva, svaka cast.

 

 

Edited January 5, 2018 by Peter Fan

[namenski]

23 hours ago, Peter Fan said:

 

49 minutes ago, Peter Fan said:

Nesto sto lici na trajekt, ali mu je pramac bio nekako zaostren i visok, kao kod "pravog" broda. Vozio tih par auta i kontejnera, kao nekakav mali opsrkbni brod koju dotura provijante na istureni polozaj.

 

Konfiguracija^tm me bunila: jeste spreda pravi^tm morski brod, ali pozadi (inace, tegle ga u rikverc) ima urednu rampu za ulazak/izlazak vozila.

Radi se o inace prilicno retkoj sorti takozvanih deck cargo brodova, ako ne racunamo standardne OSV brodove koji i nemaju rampu, i jedini koga sam mogao ovako na brzinu da se setim je Lady Rosalind II, registrovana na Bahamima, koja inace tamo i sluzi za prevoz najcesce vozila i njihov ukrcaj/iskrcaj u ne bas opremljenim lukama/pristanima, ponekad cak i direktno na obalu, a verujem da bi ih se naslo uz obale drzave Washington i BC s obzirom na onolika ostrva i razudjenu obalu koja nikako ne moze da bude uredno pokrivena redovnim ferry servisima:

 

 

 

Inace, prilicno su retki, mada su poneki krpezi mogli - i jos uvek mogu - da se nadju na istocnom Sredozemlju, Juznoj Americi i po raznim Azijama.

Radilo se uglavnom o malim putnickim brodovima kojima je na krmi dodata poprilicno primitivna rampa za vozila: Grcka ih je, pre nego sto se proevropeisala^tm bila puna sto je i razumljivo jer auto od ostrva do ostrva nikako drugacije nisi mogao da prevezes.

Naravno, u vremena dok je auta bilo relativno malo, a naravno i velikih trajekata: jedan je, na primer, uredno radio na 'liniji' Uranopolis - Jerisos - Uranopolis i snabdevao/pristajao u svetogorske pristane po potrebi...

 

 

[namenski]

 

Iranski tanker Sanchi, 163,000 DWT se 6. januara sudario sa brodom za rasuti teret CF Crystal na nekih 160 NM od Sangaja: 32 clana posade se vodi kao nestalo.

Tanker je prevozio 136,000 LT sirove nafte, sto mu dodje oko 1 milion barela.

Bulkarier je prosao sa relativno lakim ostecenjima, a niko od 21 clana posade nije povredjen.

Iranski tanker, izgradjen 2008. godine, u vlasnistvu iranske kompanije NITC, inace svojevremeno upisan kao sankcionisan sve do dizanja sankcija protiv Irana, plovio je iz Irana za Juznu Koreju.

Brod za rasuti teret CF Crystal, 75,000 DWT plovio je iz SAD, Calama, za KInu.

 

 

 

 

 

 

 

[namenski]

22 hours ago, darling said:

danas opet sirim jedra i idem u orcu. obozavam vetrustinu. 

 

On 1/9/2018 at 9:42 PM, darling said:

obozavam ovaj vetar sto ne prestaje ceo dan, pune su mi usi njegovog zvuka, hodam na dve noge, a jedrim.

 

 

Evo ti da se tesis :

 

 

Francois Gabart je negde uoci NG oborio rekord plovljenja na vjetar oko Planete i to za samce:

- krenuo na put 4. oktobra;

- stigao tamo odakle je posao 17. decembra;

- vozio se oko sveta 42 dana 16 sati 40 minuta;

- najbrze sto je isao bilo je 87 km/h;

- ukupna kilometraza mu bila 51,600 kilometara;

- prosecnom brzinom od 50 km/h;

- najvise sto je za 1 dan presao, skoro 1,600 km

- najbolja dnevna prosecna brzina mu bila 65 km/h

 

Ima brojki onoliko, sa sve potrebom da jedan covek, sam samcat, mora i da spava, jede, a sve to dok naprava juri i to bogami po poprilicno negostoljubivim delovima okeana.

 

 

 

 

I to ne mala naprava, ima je bogami 35 metara u duzinu i 20 u sirinu...

 

https://www.youtube.com/watch?v=85jWjePUBIU

 

 

 

 

Edited January 11, 2018 by namenski

[namenski]

3 hours ago, JozoMujica said:

Ako niste znali zasto ga tako zovemo...

 

 

I, pored ostalog, sa porastom popularnosti i mogucnosti pijenja (skupog) caja narocito u Engleskoj, porodio mozda najlepse naprave gradjene ljudskom rukom koje su ikada plovile morima:

 

 

Tea Clipper, čajni kliper, prica o brzim jedrenjacima je malo duza i ima predistoriju: do negde prve trecine 19. veka i brodovlasnici i brodograditelji su se malo brinuli o brzini trgovackih brodova. Zdepasti i spori, bilo je vazno da utovare koliko god mogu, pa kad stignu...

Brzina dolazi na dnevni red sa zabranom trgovine robljem iz Afrike i potrebom da se crno zlato krijumcari izbegavajuci ratne brodove: prednjace Amerikanci jer se poslovicno puritanskoj Novoj Engleskoj nije odricalo od profita, zatim se pojavljuju takozvani opijumski kliperi, mali - do 500 tona - brodovi koji moraju da probiju blokadu koju su kineske vlasti nametnule ne bi li sprecile uvoz opijuma - bezuspesno, jer ce vrle zapadne sile da zarate sa Kinom ne bi li je naterale da sa uvozom opijuma nastavi - ali i sa brzinom koju su morali da imaju ne bi li, na putu iz Indije u Kinu i nazad, izbegli i zloglasne malajske pirate.

I, tu dolazi na red prica o caju: Britanija ne moze i ne sme da se preko noci odrekne starih dobrih istocnoindijaca, sporih i zdepastih trgovackih brodova, jer bi preko noci ostala bez trgovacke mornarice, pa ce primat u brzini da preuzmu tradicijom neoptereceni Amerikanci.

Prvi kliperi nastaju tamo, na istocnoj obali SAD, a i danas su zive legende o imenima kakva su pre svega Donald McKay: americki kliper je brz, ali jos nije pravi kliper.

Pravljen od nekvalitetnog drveta, nekvalitetnog u smislu trajnosti, osvojio je svetska mora: izgradjen na istocnoj obali SAD, tovari zainteresovane za odlazak po zlato u zlatnom groznicom zahvacenu Kaliforniju i to oko Horna, u Kaliforniji tovari kineske kulije, gastarbajtere povratnike ili njihove zemne ostatke koje sinovi Nebeskog carstva po svaku cenu zele da sahrane kod kuce, ali i nesto robe, stizu u Sangaj, tovare caj i voze ga u Englesku. Tamo uzimaju dobre pare, buduci da im niko ne moze da konkurise, tovare iseljenike za Ameriku, stizu tamo odakle su krenuli i - tu zavrsavaju, buduci da ih materijal  od koga su gradjeni ogranicava rok trajanja.

Celo putovanje traje skoro godinu dana i tako - sto se caja tice - dobrih 6 godina Amerikanci na veliki jed Britanaca drze monopol u trgovini cajem.

Sve dok se Britanci nisu dokopali nacrta jednog americkog klipera koji je morao da se radi opravke zadrzi u jednom britanskom brodogradilistu.

Tako se radja pravi, cajni kliper, Tea Clipper: gradjen od trajne hrastovine, ima jednu bitnu tehnolosku inovaciju - oplakana povrsina, deo broda koji je pod vodom, oblozen je skupim ali efikasnim plocama od bakarnog lima na koji se ne hvataju nikakve naslage morske flore i faune, a koje znaju i danas da brzinu broda smanje za dobrano dvocifren %.

Ostalo, jedrilje i snast pre svega, ne menjaju se bitno: kliper je kriznjak, jarboli, po pravilu komada 3, su upadljivo nagnuti prema krmi, linija lepih i ostrih, kosog, kiperskog pramca...

Kliperi su bili najsavršeniji jedrenjaci u istoriji pomorstva. Najčuveniji brodograditelj bio je u SAD vec pomenuti Donald Mc Kay (Mackay) iz Njujorka, a u Velikoj Britaniji mnoga su se škotska brodogradilišta takmičila za naslov najboljeg graditelja klipera. Najbolji američki kliperi bili su: Flying Cloud, James Baines, Surprise i Glory of the Seas, a najbrži britanski Cuty Sark i Thermopylae.

Kliperi su imali istisninu od 800 do 1,500, kasnije do 2,000 tona, a poslednji i nešto veċu. Lepota trupa ogledala se u harmoničnoj jednostavnosti njihovih linija. Trup je bio gladak. Umereni ukras nalazio se samo na krmi, a na pramcu je bila pulena. Ukrase i pulene izrađivali su vajari pa su neki sačuvani u muzejima kao posebna umetnička dela. Čistoċa je na kliperima bila primerna. Snast je bila vitka i elastična, a gvozdeni okovi jednostavni i čvrsti. Jedrilje je imalo površinu i do 4,000 m2; tako velika površina zahtevala je ogromno iskustvo i vanrednu veštinu. Manevri su se umnogome razlikovali od postupanja na drugim jedrenjacima. kapetan običnog jedrenjaka ne bi se snašao na kliperu u oluji. Na običnom jedrenjaku žestoki su se naleti vetra izbegavali otpadanjem niz vetar kako bi se izbeglo da jedra naginju brod. Na kliperima bi takav manevar bio opasan, jer bi 

Kliperi su bili najsavršeniji jedrenjaci u istoriji pomorstva. Najčuveniji brodograditelj bio je u SAD Donald Mc Kay (Mackay) iz Njujorka, a u Velikoj Britaniji mnoga su se škotska brodogradilišta takmičila za naslov najboljeg graditelja klipera. Najbolji američki kliperi bili su: Flying Cloud, James Baines, Surprise i Glory of the Seas, a najbrži britanski Cuty Sark i Thermopylae.

Kliperi su imali istisninu od 800 do 1,500, kasnije do 2,000 tona, a poslednji i nešto veċu. Lepota trupa ogledala se u harmoničnoj jednostavnosti njihovih linija. Trup je bio gladak. Umereni ukras nalazio se samo na krmi, a na pramcu je bila pulena. Ukrase i pulene izrađivali su vajari pa su neki sačuvani u muzejima kao posebna umetnička dela. Čistoċa je na kliperima bila primerna. Snast je bila vitka i elastična, a gvozdeni okovi jednostavni i čvrsti. Jedrilje je imalo površinu i do 4,000 m2; tako velika površina zahtevala je ogromno iskustvo i vanrednu veštinu. Manevri su se umnogome razlikovali od postupanja na drugim jedrenjacima. kapetan običnog jedrenjaka ne bi se snašao na kliperu u oluji. Na običnom jedrenjaku žestoki su se naleti vetra izbegavali otpadanjem niz vetar kako bi se izbeglo da jedra naginju brod. Na kliperima bi takav manevar bio opasan, jer bi tada brod zajedrio velikom brzinom, polegao na talas, prestao da sluša kormilo i polegnutih jedara se okrenuo bočno na vetar sve dok se ne bi slomili nastavci i srušili se nadvršni, vršni i sljemeni križevi zajedno sa jedrima čime bi se smanjila površina jedrilja. Kliperski kapetan je prejak mah vetra dočekivao naglim prihvatanjem uz vetar (kao na goletama) i, oslonivši se na kormilara i posade križeva, brzo je ubirao sva nadvršna, vršna i sljemena jedra, tako da su morala biti ubrana i smotana pre nego što bi ih vetar zadušio u lice. Manevar je bio vrlo opasan, utoliko više što su ti “glodači uzda” skretali u vetar i smanjivali površinu jedrilja tek u poslednjem trenutku. Ako bi zakasnili, slomili bi se nastavci i ljudi bi padali zajedno sa jedrima niz snast, da se zaustave viseċi na nekom delu opute koji metar iznad mora ili palube.

 

Naravno, trziste cini svoje, pa se tako doslo i do jedinih pravih trka u istoriji pomorstva: putovanja iz Kine u Veliku Britaniju bila su uvek oštre regate, a posade su pomagale kapetane jer su i one učestvovale u dobijenim nagradama. Istorija takmičenja zbog toga je puna uzbudljivih događaja, a položaje čuvenih klipera na okeanu pratile su sve svetske novine. U mnogim lukama sklapale su se visoke opklade, a čuveni kapetani su bili poznati širom sveta. Najčuvenija regata je bila 1866. godine kada su Ariel i Taeping jedrili iz Kine u Veliku Britaniju gotovo jedan uz drugog. U Kanal su stigli bok uz bok, a u Temzu su uplovili u razmaku od nekoliko minuta, uglavnom krivicom tegljača koji su ih nejednako teglili. 1872. godine takmičili su se Cutty Sark i Thermopylae. Iz Šangaja su isplovili istog dana. Na putovanju od 4 meseca sreli su se pet puta. Kod ekvatora Cutty Sark je vodio 8 NM ispred suparnika, ali posle mesec dana otkinulo mu se kormilo. Poslednji deo puta prevalio je s kormilom za nuždu izrađenim na moru i zbog toga je stigao 6 dana posle klipera Thermopylae koji se smatrao uopšte najbržim kliperom na svetu.

 

 

Iako brzinomeri tog doba nisu bili pouzdani ipak su zanimljive postignute brzine navedene u brodskim dnevnicima. James Baines jedrio je 1856. godine brzinom od 21 čvora 2½ sata, ali se čini da je taj podatak ipak preteran. Sigurniji pokazatelj su dnevni prevaljeni putevi. Ariel je prelazio 340 NM na dan, James Baines 420 NM, Lightning 430 i 436 NM, a odgovara satnoj brzini od 18 čv. Iz Foochow-a u London kliperi su jedrili oko 106 dana; najkraċe putovanje izvršio je Sir Lancelot - za 89 dana. Oko 30,000 NM dugu rutu London - Sidney preko rta Horna, a na povratku Sidney - London preko Rta Dobre nade prešao je 1869. godine čuveni britanski kliper Patriarch za 69 dana u jednom i u drugom pravcu

 

I tako do 1872. godine: tuzna slika, prokopan je Suecki kanal, na otvaranju svecano izvedena Aida, a kada su kliperi te godine dosli u Sangaj po tovar caja zatekli su u luci gomilu ruznih parobroda kojima nije trebao nikakav vetar, nista, i koji su komotno, vise nego dvostruko kracim putem, doplovili da samo za jednu godinu, jednu sezonu, ucine kraj vladavini jednog od mozda najlepsih dela ljudskih ruku. Za klipere vise nije bilo tereta, bar ne po isplativoj ceni, parobrodi su to radili brze i pouzdanije, moderna vremena su dosla po svoje, kao i toliko puta do sada.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Edited January 13, 2018 by namenski