Plovila

[Čutura]

sto ne poslase jos jednog da mu pomogne

[namenski]

 

Brod.

Banzo, barka, bastasia, batel, bergantinus, biremis, barcosa, barcusius, carabus/korablja, caraca, carachia, casselata, chelandia, cocha, codura, drievo, dromo, frigada, fusta, galea, galera, galion, grippus, gumbara, kravela, katrga, лађа, lembus, lignum, linter, londra, marziliana, navicula, navigium, navis, ormanica, plav, saeta, sagittea, sagiteda, saita, šambek, šebeka, tartana, treciones, triremis, zolla, zopula...

[maheem]

 

Brod.

Banzo, barka, bastasia, batel, bergantinus, biremis, barcosa, barcusius, carabus/korablja, caraca, carachia, casselata, chelandia, cocha, codura, drievo, dromo, frigada, fusta, galea, galera, galion, grippus, gumbara, kravela, katrga, лађа, lembus, lignum, linter, londra, marziliana, navicula, navigium, navis, ormanica, plav, saeta, sagittea, sagiteda, saita, šambek, šebeka, tartana, treciones, triremis, zolla, zopula...

<3

 

bio sam pre neki dan na nekom cudnom brodu, nisam isprva provalio sta mu je krma a sta pramac. grci su ga kupili pre par meseci od norvezana, saznao sam da sluzi za postavljanje kablova na dno - povezuju generatore/vetrenjace na puchini sa obalom. otisli su u NYC na mesec dana.

 

Edited July 30, 2017 by maheem

[namenski]

Ulstein X-Bow  -_-

 

 

:D zezam se, Ulstein jeste firma sa pedigreom, ovih dana slavi 100-ti rodjendan, i jesu se proslavili u prohujalo slavno doba velikih okeanskih tegljaca, doba Zwartee Zee, Wolraad Woltemade, danas ubivaju sa specijalnim gradnjama, OSV, Anchor handling, Seismic research, Cable lay, Dive support i naravno da su se ubacili oko poslova sa pucinskim vetroelektaranama, obaska ostali specijaliteti.

Jesu i tehnoloski inovativci, ova izmisljotina im potice iz neke 2004. i polako se siri, jahte, ali i:

 

USS Zumwalt, jedna od najnovijih dopuna americkoj ratnoj mornarici...

 

Naravno da svoju robu hvale na sav glas, bice da je ipak tacno da su neke hidrodinamicke prednosti nesporne, polako se nalaze i neke mane, a zadrska u primeni na vecim narocito komercijalnim konstrukcijama nije bez nista, na stranu tradicionalna pomoracka konzervativnost.

Projekti, namere, doduse postoje:

 

 

Kinezi bi putnicki, doduse omanji, od onih takozvanih ekspedicionih, mozda...

 

Tek, u Ulstein-u idu dalje, posle X-pramca, dosla je X-krma :D:

 

 

Opet, marketing kaze, nista bolje, pozurite dok nije nestalo, itd, itd...: ocigledno je da su opet meta specijalci, obaska i mogucnost nadogradnje X-krme na postojece konstrukcije:

 

 

Za sam X-pramac ne znam, vozio sam se na nekoliko, po mirnome moru doduse, prednosti su, pored hidrodinamike i sve cesce galame na bulb pramce, sto momcad^tm moze da opsluzuje pramcane masinerije zasticena od nevremena, ali sa ogranicenom vidljivoscu sto kod specijalaca i nije neka pozeljna osobina, ali ajde.

Opet, nije ni klasican pramac, onaj sa skrokom^tm, bez nista.

X-pramac, recimo, ne moze ovo:

 

 

 

Ovde se pomalo da videti razlika ili 'razlika'

 

 

 

Sve u svemu, brodske mode dolaze i prolaze...

[namenski]

... bas kao i automobilske; i kod brodova se moze sa sigurnoscu odrediti u kom su periodu gradjeni, moda se doduse ne menja kao kod automobila svake godine, ali se menja.

 

Od nestanka pravih jedrenjaka, naprava kod kojih je sve bilo podredjeno nameni i potrebi da se sto bolje iskoristi vetar, 1 car, jedini pravi brod, onaj ofucani teretnjak, parobrod, naprava na kojoj je pocivala svetska trgovina, a bogami i vise od toga, nije se mnogo obazirao na estetiku:

 

Bio prazan...

 

... ili pun, natovaren, brodograditelji i brodovlasnici su se drzali ustaljene seme: napred na pramcu, u kastelu, posada, nadgradje, most, navigacija, telegrafija, smestaj za zapovednika i oficire, izmedju skladista za ugalj ili teret, kako padne ili kako mora, eventualno neka putnicka kabina, kujna, pozadi sprema, podoficiri, radionice...

Sve ostalo je bila gola svrha: teret i samo teret.

Posto je ovo prica o pramcima: izgubio se, kao nepotreban, onaj kliperski pramac koji kao da je brodskom trupu davao onaj u napred ustremljen oblik - parobrodi su, sa svojih najvise 12 cvorova taljigali okeanima, a posada je mogla da po nesto i upeca i tako poboljsa notorno losu ishranu koja se na brodovima istocne obale Jadrana sastojala od usoljenih sardela, crnog luka u razblazenom vinskom sircetu, tek da ima nesto da se kusa kasikom, dvopeka...

Negde oko dimnjaka se po pravilu nalazio i kavez sa zivinom ciji su se dotrajali primerci klali samo u slucaju bolesti, oficiri obaska.

Onih 7 kora nije bila izmisljotina.

A mode su, sa sve nesto nauke, dolazile ipak po svoje: ne jedan, danas vec pokojni pomorac onog doba, secao se sa strahopostovanjem kako bi po nekad pored neuglednog parobroda 'prošišao neki linijas iz Hull-a...'

I, tako, pocelo je izmedju 2 svetska rata:

 

1920...

 

 

... pa do 1937. i dalje...

 

Clan Line, onaj cuveni Clan Line Steamers Ltd ili Cayzer, Irvine & Co Ltd, London/Glasgow, sjajni primerci medjuratnih brodova iz doba kada je Britanija jos uvek bila svetska pomorska sila: veliki broj ih je nestao kao cena ili doprinos, kako ko vise voli, britanskom ratovanju u WW2...

 

Opet, oni sto bi da se biju, drzali su se dugo i bez vidljivog razloga, X-pramca sto bi se danas reklo i to od trenutka kada su ratni brodovi presli na paru:

 

 

 

Da bi nauka, tehnika i moda dosle po svoje:

 

 

 

Sve do Киров-a, zapocetog pocetkom 70-ih godina proslog veka i kome su, kada se pojavio, tamo negde 1980. na izgledu zavidele sve svetske mornarice...

[Radoye]

Opet, oni sto bi da se biju, drzali su se dugo i bez vidljivog razloga, X-pramca sto bi se danas reklo i to od trenutka kada su ratni brodovi presli na paru:

 

 

 

Da bi nauka, tehnika i moda dosle po svoje:

 

 

Siguran sam da znas razlog i zasto je pramac u pocetku bio bas takav a i zasto je promenjen kasnije.

 

Ono prvo je posledica par "cudnih" pomorskih bitaka, gde je ustanovljeno da tadasnja artiljerija bas i ne moze da naudi modernim oklopljenim brodovima svog vremena. Prvo behu Monitor i Virdzinija a.k.a. Merimak i njihov besmislen artiljerijski duel dok sva municija nije potrosena, a onda samo koju godinu kasnije bese i Viska bitka gde je Tegethof pokazao kako se takvi brodovi potapaju koristeci prakticno taktiku kao stari Grci kod Salamine - zaletanje pramcem u bok protivnika.

 

To (zaletanje u bok) je nastavilo da se koristi sve do u Veliki Rat, ali do tada je artiljerija vec uznapredovala toliko da je bliski kontakt sa neprijateljem postao verlo rizican. I kako je prilika da se neprijatelj probija pramcem postajala sve vise samo domen teorije (eventualno bi neko natrcao na neku neopreznu podmornicu), tako su se i brodograditelji ponovo okrenuli onome sto daje vecu efikasnost i brzinu - pramcima u stilu klipera.

[namenski]

Mitski kljunov udar, isto onoliko mitski koliko i cuveni - kada je o mornaricama rec - T manevar, ili - kod prasinara u WW2 - udar bajonetom.
Ima negde, cini mi se, podatak da je na evropskom ratistu od strane americke vojske bajonet upotrebljen samo 1 i to tako sto je statisticki vojnik - povredio samog sebe.
Naravno da je pramac oklopnjaca druge polovine 19. veka bio inspirisan potrebom da se odjednom tehnoloski prestignutom artiljerijom, u vecitoj borbi izmedju zrna i oklopa, doaka neprijatelju na drugi nacin.
Mrka kapa, osim dokaza da su mornarice, narocito ratne, neverovatno i donekle neobjasnjivo robovi tradicije, pa se tako dugo nosila i nosi ovakva uniforma:

Mornarica je hrvatska :0.6: , JRM je u obe inkarnacije imala skoro istu: kazu da trake koje vise sa mornarskih kapa glume nekadasnje obavezne mornarske перчине, kike, koje su se negovale katranom, a da je tamna krpa ispod njih sluzila da zastiti belu uniformu od tog istog katrana.

Skola i poreklo su, naravno, ruski, odvajkada, odnosno od kako se Rusija dala u ucenje plivanja:

 

Od Rusa, Sovjeta tacnije, ostalo je Kinezima, Vijetnamu i jos po nekom.

 

A kljunov udar, pa sad...  :)

Osim americkog talambasanja o Merimaku, nije tu bilo toliko toga: matori Tegethof je nabo  Re d'Italia   kad je ova vec uveliko bila okljastrena topovima, bez kormila, a prica se i da je herojsko naletanje britanskog razaraca Glowworm na mocnog Hipper-a bilo posledica loseg vremena, a ne svesne namere.

Naravno, u pravu si sto se podmornica tice, najpre kao ocajnicki pokusaj nekog nesrecnog teretnog broda:

 

Danasnji dan, 19. jun, tezak dan za jugoslovensku trgovacku mornaricu.

 

 

 

I, istog dana, samo juznije, blizu atlantske obale Kolumbije, brod Ante Matkovic, 2,710 GRT, vlasnistvo Brodarsko poduzece Eugen Matkovic, Split i podmornica U-159, Helmut Friedrich Witte, opet jedan od asova koji je imao srece da umre u svom krevetu u dubokoj starosti, 2005. godine.

Brod plovi sam, sa tovarom uglja iz Norfolka, Virdzinija, za Trinidad, svraca u Kartagenu, da bi ga oko 17.30, topom spopala nemacka podmornica.

Jugoslovenskim brodom zapoveda takodje jedan majstor svog zanata: zapovednik Niko Ivanovic je u roku od odmah okrenuo brod u pokusaju da pregazi podmornicu.

Manevar nije uspeo, Nemci pogadjaju masinu i brod staje bespomocan: pogodjena je i radio kabina, nema signala za pomoc.

Posada je napustila brod, more je tesko, Nemci pokusavaju da od ljudi u camcima saznaju ono sto ih zanima, nemoguce zbog jakog vetra i stanja mora.

Uspevaju da jednog od brodolomaca dovuku na podmornicu i da dobiju uobicajene podatke o imenu broda, teretu, odredistu: vec je 1942. godina, obe strane su se po necemu naucile pa tako Nemci i ne pokusavaju da sa sobom povedu zapovednika, sto je inace bila uobicajena praksa kad god je to bilo moguce - posade potopljenih brodova, tacnije preziveli su po pravilu izjavljivali da je zapovednik poginuo, a podmornice su imale sve manje vremena da proveravaju.

20 minuta po potonucu broda podmornica napusta lice mesta: zapovednik komanduje camcem u kome se nalazi 23 clana posade.

Uspece da se dokopaju kolumbijske obale.

Camac u kome se nalazio prvi oficir, Veljko Petrović, i jos pet clanova posade, vise nikada nije vidjen.

Sacuvana su imena jos dvojice nestalih: Kazimir Stefanić i Petar Zec...

 

Bilo je tu i uspeha, pa je tako Titanikov brat blizanac, HMS Olympic, nabo 1 nemacku podmornicu, bilo je i pokusaja i par uspeha ratnih brodova, a cini mi se da su Britanci vec 1943, u zvanicnom taktickom uputstvu za borbu protiv podmornica nalozili svojim komandantima da se manu te rabote.

 

Ipak, nekada:

 

Svadljivi stari Grci i 1 rasan borac na moru: trirema, dakle galija, i njen kljun, provereno efikasan, ali i relativno retko koriscen.

Kod galija se, naime, vise preferirao 1 drugi zahvat, pokusaj da se bokom naleti na bok protivnicke galije i polome joj se vesla sa jedne strane cime bi se ona izbacila iz borbe, a prebacivanje na njenu palubu i dalje bijenje olaksalo.

Tesko je i zamisliti sta se dogadjalo sa veslacima ako bi taj manevar uspeo: teska vesla, duzine i po 10-ak metara, preko 10 cm debela,  lomila su, zahvacena trupom protivnika sve pred sobom, narocito krhka ljudska tela.

Naravno, izvezbana posada napadaca, bila je obucena da u pravom trenutku podigne svoja vesla i em izbegne lomljenje, em olaksa manevar.

Sa starogrckim galijama je bilo nesto lakse: veslaci su pod 1 bili slobodni ljudi, a pod 2 grcka galija je bila tako konstruisana da su veslaci sedeli na otvorenom, barem delom, dakle mogli da vide i ucestvuju u onom sto se sprema, i da preduzmu nesto po pitanju sopstvenog spasavanja.

Kod srednjovekovnih galija, sa galiotima prikovanim za svoje klupe i vesla pokolj je bio uzasan, obaska sto ni napadac cesto ne bi nalazio za shodno da opomene svoje veslace na predstojeci manevar, nadajuci se - feudalno bahato - da da ce, ako uspe, posao da obave vojnici na gornjoj palubi ciji je posao i bila sama borba.

 

Tako da, jebiga  :): mornarice k'o mornarice, pokusavam da kazem da se drzalo mode i kada je cak i eventualna potreba prestala da postoji.

A moderna vremena k'o moderna vremena, ili - budalama malo treba - pa se tako krajem 80-ih godina proslog veka dogodio u Crnom moru jedan pravi pravcati ne bas pokusaj kljunovog udara, ali - dobro guranje izmedju brodova dveju tadasnjih supersila:

 

Беззаветный pokusava da iz sovjetskih teritorijalnih voda izgura USS Caron...

 

Isto to, samo sa sovjetske strane...

 

Negde oko Krima, prica je naravno u uzajamnom provociranju i ubedjivanju gde pocinju, a gde se zavrsavaju necije - u ovom slucaju sovjetske - teritorijalne vode.

Ali da su se dobro pogurali - jesu  :D

[Radoye]

I jedan vrlo nadaleko cuveni i uticajni bojni brod s pocetka XX veka je odradio pramcem jednu neprijateljsku podmornicu - jedini bojni brod ikada koji je do'akao nekoj podmornici.

 

A to mu bese i jedino bitno sto je za svog postojanja postigao, ne racunamo li samo postojanje kao takvo...

 

Jel' znas o cemu pricam? :)

[Čutura]

I jedan vrlo nadaleko cuveni i uticajni bojni brod s pocetka XX veka je odradio pramcem jednu neprijateljsku podmornicu - jedini bojni brod ikada koji je do'akao nekoj podmornici.

 

A to mu bese i jedino bitno sto je za svog postojanja postigao, ne racunamo li samo postojanje kao takvo...

 

Jel' znas o cemu pricam? :)

zna wiki :)

 

 

. The only battleship-over-submarine victory in history occurred during World War I, when the battleship HMS Dreadnought rammed and sank a German U-boat.

https://en.wikipedia.org/wiki/HMS_Dreadnought_(1906)

[Radoye]

Da, taj rad.

 

Nadaleko cuveni Drednot, majka svih bojnih brodova koji su dosli posle njega, sa revolucionarnim pogonom i naoruzanjem (svi topovi istog kalibra, a ne kao do tada primarna / sekundarna / tercijarna baterija), samim svojim porinucem je ucinio sve dotadasnje ratne brodove zastarelima. Retko kada je u istoriji jedno delo ljudskih ruku podiglo vecu frku, bacilo u paniku i sve protivnike (stvarne i potencijalne) i sve saveznike, i izazvalo tako groznicavu trku u naoruzanju gde su silni milioni spucani. Nije moguce prenaglasiti koliki je njegov znacaj, samim njegovim postojanjem.

 

A sa druge strane, kad se pogleda karijera - ucinak vise nego skroman...

[namenski]

Da, taj rad.

 

Nadaleko cuveni Drednot, majka svih bojnih brodova koji su dosli posle njega, sa revolucionarnim pogonom i naoruzanjem (svi topovi istog kalibra, a ne kao do tada primarna / sekundarna / tercijarna baterija), samim svojim porinucem je ucinio sve dotadasnje ratne brodove zastarelima. Retko kada je u istoriji jedno delo ljudskih ruku podiglo vecu frku, bacilo u paniku i sve protivnike (stvarne i potencijalne) i sve saveznike, i izazvalo tako groznicavu trku u naoruzanju gde su silni milioni spucani. Nije moguce prenaglasiti koliki je njegov znacaj, samim njegovim postojanjem.

 

A sa druge strane, kad se pogleda karijera - ucinak vise nego skroman...

 

-_-   :D

 

 

 

1904. se rodio prvi moderni ratni brod: kao sorta nije preziveo, s mora ga je oterao komarac, ali kao nacin razmisljanja ostao je obrazac za citav 20. vek.

 

Pocelo je tako sto je jedan od najistaknutijih namcora Kraljevske mornarice, tada Second Sea Lord, admiral po cinu, Sir John Fisher, poznatiji kao Jackie, izjavio: ‘Both theory and actual experience of war dictate a uniform armament of the largest guns, combined with a speed exceeding that of the enemy, so as to be able to force an action…’

Nije Jackie pricao napamet: Britanija se posle dugo, dugo vremena nasla suocena sa pomorskom pretnjom drzave koja, em nije imala namere da ustukne, em je bila u svakom pogledu sposobna da pretnju i ostvari. Carska Nemacka je usla u pomorsku trku i ozbiljno, prvi put posle Armade, dovela u pitanje aksiom britanske pomorske strategije: biti jaci na moru od dve najjace kontinentalne mornarice.

I to sabrane.

Osnovan je komitet na najvisem nivou, Fischer je skupio najjace kako iz mornarice, tako i iz industrije: prvi sastanak je odrzan 3. januara 1905, a samo nekoliko nedelja kasnije bio je gotov izvestaj, tacnije preporuka i to u skladu sa gornjom lordovom izjavom.

Novi brod je imao da bude revolucionaran i to izistinski: kao zahtev, postavljen je uslov da ima topove kalibra 12 cola, sto ce reci oko 305 mm i brzinu od 21 cvora, dakle negde oko 39 km/h, strasno brzo za to vreme.

Takozvana revolucionarnost nije bila u tehnologijama koje su trebale da budu primenjene: tu nije bilo niceg novog.

Ideja je bila da se mane, batali sarenilo kalibara do tada smatrano obaveznim i da se sva vatrena snaga broda koncentrise u jednom ali vrednom kalibru.

Tako naoruzan, Dreadnought je mogao da bukvalno sa povrsine mora oduva bilo koja dva protivnicka broda iste klase, inace standard koga ce se graditelji ovih cudovista pridrzavati sve do kraja njihove karijere dinosaurusa.

Ipak, istini za volju, zagrizlo se, i to uspesno u jednu tehnolosku inovaciju: novi brod trebalo je da bude pokretan parnim turbinama jedinim napravama gradjenim ljudskom rukom i sposobnim da obezbede potrebnu snagu cudovistima za koje su svi znali da se nece zaustaviti na 20,000 tona tezine…

Za smestaj pomenutih topova kalibra 305 mm, izabran je raspored po komada 2 u 5 kupola, naravno posle pazljivog razmatranja, a izbor parnih turbina se pokazao kao pun pogodak i to kroz ustedu citavih 1,000 tona tezine broda i znacajnim smanjenjem vibracija obaveznih kada su u pitanju bile dotadasnje aj da kazemo obicne parne masine.

Kao firma od ugleda, Kraljevska mornarica je model i oblike trupa isprobala u svom eksperimentalnom bazenu u Gosportu, prica se da je radjeno sa 7 varijanti, ali je posao u svakom slucaju krenuo.

Tokom projektovanja uvedene su i neke novine: brod je dobio i uzduzne nepropusne pregrade kao obezbedjenje od podvodnih eksplozija i to narocito magacina sa municijom, koje mina, koje torpeda koja su vec vidjena kao ozbiljna pretnja.

Onako, usputno, gospoda oficiri su, umesto dotadasnjeg uobicajenog smestaja pozadi, na krmi broda, smestena u sredinu, blize mostu.

Britaniji se zurilo: primenjena su do tada nevidjena uproscavanja, sa sve koriscenjem takozvanih prefabrikovanih elemenata, a za brodove te velicine i namene, broj i debljina celicnih ploca za gradnju sveden je na minimum.

 

Gradnja je pocela u mornarickom brodogradilistu Portsmouth Dockyard, maja 1905: preko 6,000 ljudi je bilo angazovano na pripremnim radovima za polaganje kobilice koje je uspedilo 2. oktobra iste godine.

Takozvana rebra su prefabrikovana u halama brodogradilista i podizana na licu mesta tako da je prva nepropusna pregrada podignuta svega 3 dana posle polaganja kobilice: sestog dana gradnje vec su postavljene prve ploce srednje palube, broj radnika se ustalio na neke 3,000 ali je tempo bio neuobicajen za mirnodopska vremena – radilo se 6 dana u nedelji, po 12 sati dnevno, od 6 jutrom do 6 popodne, sa pauzom od pola sata za rucak.

 

Samo 2 dana posle polaganja kobilice: vec se se polaze oplata dvodna, a postavljene su i upornice srednje palube...

 

Radilo se cak i za Bozic i Novu godinu, a rad nije bio bas popularan medju odabranim predstavnicima mozda jos uvek najkvalifikovanije radne snage sveta: razmatrao se rad u 2 smene, ali cak ni tadasnja Britanija nije imala dovoljno toliko kvalifikovane radne snage za tako nesto.

Svetlost je, kad nije bilo dnevne, obezbedjivana elektricnim reflektorima ili u ta vremena u brodogradilistima i velikom industrijskim pogonima uobicajenim metodom lampi koje su pod pritiskom izbacivale smesu parafina i benzina koja je gorela plamenom visine skoro 2 metra.

13-og dana je vec pocelo postavljanje oklopnih ploca na srednjoj palubi, da bi samo 20 dana posle pocetka gradnje vec pocelo poplocavanje oplate trupa.

 

 

36 dana posle polaganja kobilice: vecina zastitnih ploca srednje palube je vec postavljena, doduse nisu jos zanitovane, a tu su vec i neki od nosaca glavne palube.

 

55-og dana postavljene su upornice gornje palube, 83-eg je pocelo polaganje ploca i rad na prednjem delu broda, srpski poznatom kao kastel, a 125-og dana, samo 6 dana pre porinuca trup je bio gotov i spreman da ide u vodu – organizaciono i svako drugo dostignuce vredno svake paznje.

Brod je gradjen uobicajenim tehnoloskim postupcima tog vremena, dakle izradom drvenih modela svakog pojedinacne celicne ploce; za kontrolu je sluzio model u razmeri 1:48, a priliko projektovanja se iz sve snage trudilo da se izbegnu nepotrebne krivine i frcokle sto se tice linija trupa pa otuda onaj pomalo coskast izged tadasnjih ratnih brodova, narocito onih najvecih.

Takodje se iz sve snage trudilo da koriscenje celicne ploce budu najvise sto je moguce pravilnog pravougaonog oblika, em da bi se smanjio rastur, em da bi se izbeglo nepotrebno krojenje.

Celik su isporucivale valjaonice iz jos uvek svetske prestonice kvalitetnih celika, Sefilda naravno i Glazgova i to u 4 marke sto bi se danas reklo: kao prvo uslovno receno obican, konstrukcijski ili niskougljenicni nelegirani celik, ako neko tako vise voli, celik sa povisenim sadrzajem nikla za palube i zastitne pregrade i celik povisene cvrstoce za gornju palubu. Oklopne ploce, stroga vojna tajna tog vremena, isle su posebno.

Sav celik pristigao iz valjaonica prvo je potapan u razne kiselinske шпеције da bi se ocistio, pa zatim dodatno valjan u samom brodogradilistu da bi se izravnale i najmanje neravnine nastale hladjenjem celicnih ploca u valjaonicama.

Tamo gde se moralo, ploce su se i savijale, hidraulikom, a kako bi drugacije, dok je glavni posao, busenje rupa za nitne u ta vremena vladavine nitni obavljan na licu mesta.

Radilo se o bukvalno milionima nitni i rupa za njih: ova, danas skoro zaboravljena tehnologija ali bogami i vestina, realizovana je od strane nitnadzija. Radilo se u ekipama od po 4 coveka, levi i desni udarac, radnik koji pridrzava dok se udara i grejac, obicno klinac. Nitna se zagrevala do belog usijanja na prirucnom malom ognjistu lozenom koksom, a zatim dodavala nosacu koji je umetao u predvidjenu rupu: tada su na posao stupali udaraci, svaki sa po jedne strane ploce, sa sve cekicima, koje rucnim, koje hidraulicnim ili pneumatskim.

Buka koja se orila u blizini tadasnjih brodogradilista, pravljenje kotlova u ta vremena jos uvek vladavine pare i parnih masina i da ne pominjemo, bila je poslovicna, a bice da je nemoguce pokusati danas i da se zamisli kako je bilo samim nitnadzijama ciji je radni zadatak bio da zakuju, zanituju milione ovog danas zaboravljenog tehnoloskog dostignuca koje je uvelo svet u doba celika i 20. vek.

Danju i nocu, leti i zimi, po svakoj klimi.

Tehnologije obrade celicnih greda i ostalih delova su za neku drugu pricu, tek, kod Dreadnought-a se radilo udarnicki u svakom pogledu, pa su tako brodogradilisni majstori, livci i kovaci sa po nekim podizvodjackim majstorom, lili, kovali i na druge nacine obradjivali slozenije komade kao sto su na primer krmena rebra koja je trebalo da nose kormilo, delove pramca koji je jos uvek imao starovremski oblik predvidjen za udar, rukavce pogonskih osovina, itrd, itd…

 

Ne bas svecano porinuce je usledilo 10. februara 1906. godine, obavio ga je ko bi drugi nego Edward VII: dakle samo 4 meseca posle polaganja kobilice.

 

Porinuce je trebalo da bude svecano, pa je sve i pripremljeno, ali je kraljevsku porodicu zadesio smrtni slucaj: par dana pre svecanosti riknuo je danski kralj, otac kraljice Aleksandre, pa je sve proteklo u tuznoj i svecanoj atmosferi.

500 radnika je udarcima cekica pazljivo uklonilo drvene klinove i prvi drednot – ime koje ce postati sinonim za najmocnije pojedinacne ratne brodove koje je covecanstvo gradilo je zaplovio.

 

U suvom doku je gradnja nastavljena, pre svega ugradnjom masina i naoruzanja, podignut je i prednji jarbol, a u unutrasnjosti broda se radi iz sve snage. Sa sve stolarima i tapetarima.

Topovi kalibra 305 mm i pripadajuca hidraulicna masinerija smestena u kupole ali i duboko dole, sve do magacina za municiju, istinsko remekdelo masinogradnje, naruceni su januara 1905, pogon juna, a oklop avgusta.

Redjala su se imena od ugleda, legenda do legende: dve parne turbine isporucio je Parsons, 18 kazana Babcock & Wilcox, dok je oklop isporucivao William Beardmore.

Topove, naravno, a pa ko bi drugi nego Vickers-ov pogon u Sefildu, dok su isporuku i montazu pripadajuce masinerije obavili Vickers iz Barrow-a i Armstrong Whitworth.

Dogodilo se jos nesto znacajno: elektrika je na velika vrata usla u brodogradnju, a broj sistema pokretanih njome porastao je nevidjeno: Dreadnought je imao 5 elektricnih liftova, 8 elektricnih dizalica za ugalj, dok se elektricne pumpe raznih vrsta i namena, da se ventilatori, telefoni i osvetljenje i ne pominju.

Struju su obezbedjivale 4 Siemens-ove dinamo masine – Siemens mu je tada bio za struju i sto se Evrope tice bio nenadmaseni #1: dvema su pogon davale Brotherhood parne masine, dok su 2 dinama bila pokretana Mirrlees dizelima.

Rezultat je bilo ukupno 410 kW snage koja je obezbedjivala struju u 2 napona – 100 i 15 V, oba DC.

1 oktobra je brod prvi put napustio luku: zaputio se na dvodnevne probe i postigao 13 cvorova, tek da se vidi kako se i sta dogadja, da bi vec 3. oktobra – dakle samo godinu i jedan dan posle polaganja kobilice zaplovio ka Devonportu radi probe svih sistema i performansi sto bi se danas reklo. 9. oktobra je tokom voznje u trajanju od 8 sati postignut prosek od 20.05 cvorova, dakle nekih 37 km/h, da bi se na mernoj milji isteralo zvanicnih i overenih 21.6 cvorova ili 40 km/h.

 

Na jednoj od probnih voznji: jos uvek se ide na ugalj: prelazak na tecno gorivo bice jos jedna velika inovacija i jos jedan doprinos admirala Fischera, ovog puta uz saradnju jos jednog lika poznatog po svojeglavosti i sklonosti inovacijama.

Tadasnji Prvi lord Admiraliteta po imenu Vinstom Cercil i admiral Fischer su bili ekipa snova: problem je bio samo u tome sto nije bilo sanse da se sloze.

 

Sledio je povratak u Portsmouth radi probe naoruzanja, zavrsno picanjenje i lickanje, a zatim pocetkom decembra 24 satna voznja za takozvani tehnicki prijem, da bi brod bio zvanicno dodeljen floti 11. decembra od kada se i racuna da je poceo sa sluzbom.

od 1907. do 1911. bio je – sta bi drugo – nego komandni, zastavni brod Domovinske flote ali i predmet zavisti, divljenja i precrtavanja na svim stranama koje su to bile u mogucnosti.

I, bilo kako bilo, linijski ili bojni brodovi, svejedno, ceo 1 rat koji je usledio delili su se na drednote i predrednote, sto je jos i najmanji uticaj koji je ovaj brod imao na razvoj ratnih brodova.

 

Danas je tesko i zamisliti sta je u svakom pogledu, i politickom i tehnickom, znacila ova scena: mozda najveca koncentracija moci na Planeti ikad, milioni tona celika, desetine hiljada ljudi, granate precnika pola metra ili tu negde, svaka po ceni tadasnje luksuzne limuzine...

 

 

 

 

 

 

 

Postojanje je bila sustina: a sustina sustine  :), bila je tada, a bojim se i posle, ubedjenost odgovornih, onih koji se pitaju, da ce samo to postojanje biti kraj, pre nespremnost nego nesposobnost da se uvidi da ce, koliko sutra, neko drugi da napravi veci, jaci, bolji^tm i da ce to tako da ide spiralno, u beskraj.

Ili do tuznog kraja, u kome ce gvozdjurija da bude nebitna, bas kao sto je uvek i bila: da se ratove ne dobija gvozdjurija, ma koliko bog uvek bio na strani vecih bataljona....

Edited August 5, 2017 by namenski

[namenski]

Drunk Ship Captain Arrested in New Zealand

 

A New Zealand court has sentenced a British ship captain to pay a $3,000 fine after authorities found him to be more than five-times the legal alcohol limit when his ship arrived at Northport, NZ on Friday.

Anthony Michael Baker, the captain of the multi-purpose cargo ship Shansi, was arrested after harbor pilots boarded the vessel upon its arrival in Whangarei Harbour on Friday morning and reported to authorities that the master smelled like alcohol.

An officer with Maritime New Zealand along with police officers boarded the vessel to conduct a breathalyzer test, during which Baker blew an ‘exceptionally high’ 1,345 micrograms – more than five times the legal limit of 250 micrograms – and placed Baker under arrest.

The Whangarei District Court on Monday fined Baker $3,000 for exceeding the alcohol limit for a seafarer.

Maritime NZ’s Northern Regional Manager, Neil Rowarth, said the alcohol conviction is a strong warning and reminder to seafarers that “safety is paramount”, and that if you are over the alcohol limit you will be prosecuted.

“The master is legally responsible for their ship and all on board, and must be able to carry out their duties safely,” Rowarth said. “A shipping accident can have tragic and widespread consequences. It endangers the crew, seafarers on other ships, and the environment – it can do serious damage to local economies and communities.

“Alcohol impairs judgment and increases the risk of accidents. Where we find seafarers over the limit, we will take action.”

Anthony Michael Baker, who is 53, is from Devon in the United Kingdom.

 

Edited August 8, 2017 by namenski

[maheem]

Ako je zero tolerance 5 puta 0 = 0 [emoji38]ol:

[namenski]

Ako je zero tolerance 5 puta 0 = 0 [emoji38]ol:

 

Ovaj pijani Svaba je prosle godine ipak sve zajebo, za sad sampion, Majna:

 

[Čutura]

lepo ga je parkiro, bas lepo...nema sanse da ga neko ukrade :D