MancMellow Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 Članovi su najteži za BCGHS govornike u engleskom.Jok more. Prepositions <_< Članovi su (meni i svima onima koje znam, a koji govore ili pišu već godinama, ili decenijama, na engleskom) bar duplo lakši od ovih.
Amelija Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 Jok more. Prepositions <_<predlozi jesu gadni u svakom jeziku zato što svaki jezik ima neke svoje fore koje uopšte nisu logične za neki drugi jezikali, koncept predloga je barem jasan svima, pa se nekako vremenom nauči kad u kom jeziku ide koji, itdmeđutim, meni (a verujem i mnogim drugim govornicima nekog beščlanog jezika) je sam koncept članova suviše stran da bih ikada mogla ljudski da naučim sve što treba
MancMellow Posted January 20, 2009 Author Posted January 20, 2009 predlozi jesu gadni u svakom jeziku zato što svaki jezik ima neke svoje fore koje uopšte nisu logične za neki drugi jezikMeni se čini da su u ingleškom posebno gadni jer mi je rečeno da faktički igraju ulogu padeža(neka me redbus ispravi ako grešim)ali, koncept predloga je barem jasan svima, pa se nekako vremenom nauči kad u kom jeziku ide koji, itdPa jeste, ali za otprilike, meni se bar čini, duplo duže vreme nego u slučaju članovameđutim, meni (a verujem i mnogim drugim govornicima nekog beščlanog jezika) je sam koncept članova suviše stran da bih ikada mogla ljudski da naučim sve što trebahmm, dobro, možda bi ovde trebalo dodati činjenicu da sam od osme godine učio nemački. Ali, kažem, ponavljam da nije samo samnom to slučaj od ljudi koje poznajem. Ne znam...
Amelija Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 ma jesu gadni i to vrlo, o da :)inače meni su nemački predlozi (iako ih ima mnogo više i svaki zahteva svoj padež) mnogo lakši nego španski kojih ima maltene 3 osnovna (de, en, a) a nikad ne znam kad koji ide + ponekad idu i u funkciji padežabwt mogo bi možda bus da da i jedan splitić o tome šta je teže za naučiti u kom stranom jeziku ili sl :D
bus Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 (edited) Troleri nijedni, splitovaću temu (mnogo) kasnije. Moram sad da idem 'itno. Amelija, drago mi je da si opet na Jeziku! EDIT: OK, splitovao. Sad moram da palim. Priključiću se kasnije i ovoj temi. Ali za mnogo sati. Edited January 20, 2009 by crveni autobus
Teja Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 ma jesu gadni i to vrlo, o da :) inače meni su nemački predlozi (iako ih ima mnogo više i svaki zahteva svoj padež) mnogo lakši nego španski kojih ima maltene 3 osnovna (de, en, a) a nikad ne znam kad koji ide + ponekad idu i u funkciji padežabwt mogo bi možda bus da da i jedan splitić o tome šta je teže za naučiti u kom stranom jeziku ili sl :DTe nemacke naucish brzo, ali je u nemackom glavni zayeb ( za mene) sto tu i tamone znam kog je roda imenica.Onda nesto improvizujem da se seljaci ne dosete da sam u dilemi ;)
MancMellow Posted January 20, 2009 Author Posted January 20, 2009 tu i tamo ne znam kog je roda imenica.koliko sam shvatio, to se uči ceo život
Amelija Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 tu i tamo ne znam kog je roda imenica.ja tu i tamo znam kog je :lol:i onda džabe što lepo namestim padež u skladu sa mojim rodom <_< inače da, to je isto blagi užas i tiha jeza jer se razlikuje od jezika do jezika i nema nikakve logikea kako li je tek npr jadnim Mađarima i Fincima koji uopšte ne poznaju rod kao takav
Teja Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 koliko sam shvatio, to se uči ceo životE blesav si,ali stvarno More bre i umresh ,a uvek ostane neka dilema oko roda ;) Kod mene je tako da me dileme (nekada i trileme) muche zapravo oko rechi za kojesavrsheno dobro znam kog su roda, al nekako kad ocesh nesto vazno da kazesh,pa josh i u odsudnom momentu,ufati te nedoumica ;)
Teja Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 ja tu i tamo znam kog je i onda džabe što lepo namestim padež u skladu sa mojim rodom <_< inače da, to je isto blagi užas i tiha jeza jer se razlikuje od jezika do jezika i nema nikakve logikea kako li je tek npr jadnim Mađarima i Fincima koji uopšte ne poznaju rod kao takavZa Fince nemam blagog pojma, ali sam studirala sa nekim zemskinjama Madjaricama i one su pokusavale da mi objasne da je madjarski jako jednostavan bash iz tihrazloga. Nego svakome njegov maternji jezik jasan i jednostavan.Ja sto puta prolazim kroz Madjarsku i numem da zapamtim ni ono (ulaz /izlaz).
MancMellow Posted January 20, 2009 Author Posted January 20, 2009 E blesav si,ali stvarno More bre i umresh ,a uvek ostane neka dilema oko roda ;) Kod mene je tako da me dileme (nekada i trileme) muche zapravo oko rechi za kojesavrsheno dobro znam kog su roda, al nekako kad ocesh nesto vazno da kazesh,pa josh i u odsudnom momentu,ufati te nedoumica ;)Znam, ja sam uglavnom zbog toga, ali i zbog činjenice da sam došao do zaključka da mi nemački u životu neće biti preko potreban(sad, da li je zaključak ispravan ili pogrešan, đavo će ga znati) odustao od održavanja aktivnog znanja tog jezika i spustio se na nivo čitanja. Znatno je lakše :)
Teja Posted January 20, 2009 Posted January 20, 2009 Znam, ja sam uglavnom zbog toga, ali i zbog činjenice da sam došao do zaključka da mi nemački u životu neće biti preko potreban(sad, da li je zaključak ispravan ili pogrešan, đavo će ga znati) odustao od održavanja aktivnog znanja tog jezika i spustio se na nivo čitanja. Znatno je lakše :)Eh,kad smo kod citanja.Zadrzacu se na nemackom.Ja bre citam samo na nemackom.Cak i Dragana Velikica,na primer. ;) Nema u Beogradu njegovih knjiga,ovde ih nalazimu prevodu.Savrshen prevod. Ali te clanove nekako ne realizujem ( nako mentalno,u glavi).Ma bash tebe briga za nemacki ;) Dodushe i mene u medjuvremenu.
расејан Posted January 21, 2009 Posted January 21, 2009 Za Fince nemam blagog pojma, ali sam studirala sa nekim zemskinjama Madjaricama i one su pokusavale da mi objasne da je madjarski jako jednostavan bash iz tihrazloga. Nego svakome njegov maternji jezik jasan i jednostavan.Штоно веле, и латински је био тако лак да су га и мала деца знала... у старом Риму.Ja sto puta prolazim kroz Madjarsku i numem da zapamtim ni ono (ulaz /izlaz).Ki- је из- (kint напољу, kiv?l изван/изузев/мимо, kin?l споља, kifele (према) напоље), be- (bent унутра, bel?l изнузра, belső унутрашњи).Ево да запамтиш... мађарски има један штос да кад је питање глагол са предлогом (залепљеним спреда или додатим страга као засебна реч, изађе на исто), може да се одговори само предлогом - то се рачуна као потврдно. Е сад ако се још добро сећам како се то пише... има туце година откако нисам ни покушавао... елем, два моја цимера се запутила негде Јевропом, стопирају, и негде се задесе поред тора са овцама. Пита један овце да ли примају његовог другара да им се придружи:- Beengedhettek a bar?tomot? (Be- у, enged - дозволити, het - може, -tek 2 лице множине, дакле можете ли да примите мог другара у?)- Be...Оно јесте да је у мађарском лакше што нема рода, али зато има две глаголске промене (за одређени и неодређени/недостајући објекат, отприлике као што иде са члановима), има нула или 40 падежа (зависи да ли се предлог+реч сматрају за падеж или не), наставци могу да се ређају до у бесвест, члан је обавезан, као и присвојни наставак на скоро сваку реч: bar?t - другар, -om- мој, -ot - акузативски/-олики наставак), ред речи у реченици уме да буде врло... хм, недокучив. Кад то прођеш, онда те крене карта.
Lale Gator Posted January 21, 2009 Posted January 21, 2009 Te nemacke naucish brzo, ali je u nemackom glavni zayeb ( za mene) sto tu i tamone znam kog je roda imenica.Onda nesto improvizujem da se seljaci ne dosete da sam u dilemi ;) Pisao je onomad Mark Tven o gadnoćama nemačkog jezika, između ostalog je spomenuo ono izem ti jezik u kom je devojka srednjeg roda, ali meni je ipak najjače raspoređivanje reči u rečenici, ono kad se izvedeni glagoli rastave pa sufiks dođe na početak a glavni deo glagola ostane skroz na kraju, ma koliko rečenica bila duga.
расејан Posted January 22, 2009 Posted January 22, 2009 Pisao je onomad Mark Tven o gadnoćama nemačkog jezika, između ostalog je spomenuo ono izem ti jezik u kom je devojka srednjeg roda, ali meni je ipak najjače raspoređivanje reči u rečenici, ono kad se izvedeni glagoli rastave pa sufiks dođe na početak a glavni deo glagola ostane skroz na kraju, ma koliko rečenica bila duga. Или прича о оној што је најмила неког официра да јој преводи говор цара Виљема. Цар дивани већ два минута, а овај никако да почне да преводи. Ова га муне, а он "али, госпођо, чекам глагол!".
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now