Kampokei Posted June 18, 2020 Posted June 18, 2020 Branko Milanovic i Bosko Mijatovic su skoro objavili rad gde tvrde da u Srbiji izmedju 1860. i Prvog svetskog rata u ruralnoj Srbiji nije bilo realnog porasta dohotka. To je vise od pola veka stagnacije u periodu kad skoro cela Evropa grabi napred. https://ehsthelongrun.net/2020/06/10/real-urban-wage-in-an-agricultural-economy-without-landless-farmers-serbia-1862-1910/
pasha Posted June 18, 2020 Posted June 18, 2020 To je tacno po onome sto sam video od podataka. Stagnacija krece skoro sigurno pocetkom 1860ih a moguce i ranije. Stavise, kvalitet ishrane stanovnistva je u padu.
nbg1 Posted June 18, 2020 Posted June 18, 2020 Srbijance čine dva tipa ljudi: dinarci i južnjaci. U društvenom životu pretežnu su ulogu igrali ljudi sa Zapada. Oni su vojnici i ratnici, energični i pokretni, sposobni i spremni na sve. Često su potomci ubojica i buntovnika, vojnih begunaca, avanturista i hajduka. Preziru rad i ne trpe disciplinu. Južnjaci su zemljoradnici, vole rad, poštuju disciplinu, nisu nasilni i sa mnogo takta se ophode sa ljudima. Ta dva tipa se mešaju već 150 godina i Srbijanci imaju, pored snage ekspanzije, i strahovitu asimilacionu snagu – „nema tog stranog elementa koji oni nisu u stanju za najkraće vreme da progutaju i svare; u vene Srbijanaca ušlo je mnogo cincarske, vlaške, pa i ciganske krvi… ova sposobnost je sasvim neobična pojava u jednom seljačkom narodu, bez tradicije, bez velike materijalne i duhovne kulture“. Kao izvanrednu osobinu Srbijanaca, Jovanović je istakao njihov antiklerikalan duh. Potpuno su neskloni mračnjaštvu verske zatucanosti.
pasha Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 (edited) Ne bih ja to tako rekao. Razlog zasto su ljudi iz Dinarskog kraja bili(vrlo je vazno reci tako) skloni nasilnim resavanju problema i ne bas skloni radu je zbog oblasti iz kojih su dolazili. Nije to mnogo razlicito od npr. Vikinga. Vrlo slicna prica zbog uslova zivota. Ali ti ljudi menjaju svoje navike kada prodje par generacija u drugacijem okruzenju. Uostalom, masa ljudi iz Dinarskog kraja je izbeglicka populacija nakon dolaska Osmanlija pa se bezalo u planine i brda Hercegovine i CG iz raske ili kosova(zato plemena po CG imaju predanja o svojim poreklu cesto povezano sa kosovom) u koje Osmanlije nisu zalazile. Sto bi se reklo: Citava plemena po tima brdima su menjala strukturu populacije tokom 15 i 16 veka pred naletom Osmanlija, pa se cak i vladarska porodica CG Petrovic-Njegos tako nasla u tim brdima a poreklom su iz BiH. Posto Osmanlije nisu ulazile u brda osim kada izbije neki veliki ustanak i buna, tipa u Hercegovini krajem 16. veka kao odgovor na Banatski ustanak i spaljivanje mostoju Sv. Save, tada su Osmanlije popalie dosta naselja po CG ukljucujuci i Cetinje, stanovnistvo je bilo slobodno po cukama a samo su knezovi i vojvode skupljle propisane poreze koje su nosili Osmanlijama u doline. U takvim uslovima zivota gde nema puno kvalitetne zemlje i losi su uslovi zivota stvara se jedan specifican mentalitet koji se javlja kod svih ljudi koji zive u takvim uslovima od Vikinga u Skandinaviji do Pastuna u Afganistanu te Cecena i Dagestanaca na Kavkazu. Jako cesto su izbijali sukobi po tim cukama izmedju razlictih plemena ili bolje reci naseljenih grupa zbog hrane, stoke ili zena, mnogo vise nego sukobi prema Osmanlijama. Dakle, takvi uslovi zivota pasiviziraju jer nema zemlje koja bi se obradjivala a skolonost ka nasilju raste zbog malo resursa za zivot. Kada se ti ljudi pomere u drugacije orkuzenje i oni se menjaju kroz par generacija. Ali svakako da bez tih ljudi Srbija ne bi krenula 1804 u oslobadjanje nego bi cekali kao Bugari Ruse 75 godina kasnije. Takodje se ne slazem sa opisom ponasanja, po onome sto sam video po jugoistocnoj Srbiji, kolonizatorska dinarska naselja imaju skolonost ka boljoj uredjenosti od domicilnih sopskih naselja. Iako je tacno da "juzna pruga" pokazuje vece znakove pokoravanju autoriteru/vlastima, sto se vidi i na glasanjima u Srbiji Edited June 19, 2020 by pasha
nbg1 Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 Teska je mitomanija prisutna kod tebe, ali opet svojstvena, za taj hercegovacki kraj. Kao deda mog drugara koji je kao partizan dosao u BG iz Hercegovine, puna su mu usta bila tog kraja, a kada si ga pitao kada si poslednji put bio tamo odgovor je bio pre 40 godina, sta cu tamo. Ali to se menja sa generacijama, evo kod njegovog unuka te mitomanije uopste ni nema. A sto se tice oslobadjanja od turaka pa normalno da je bilo lakse da se oslobode teritorije koje su bile naslonjene na AU monarhiju, od koje su imale ogromnu pomoc, nego primera radi Bugarska ciji se jedan od glavnih centara kao sto je Plovdiv nalazio na 350 km od Istanbula. 1
nbg1 Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 A ovo za pokoravanje vlastima ni to ti ne pije vodu, u Pirotu je DS pobedio 96. i to posle vismesecnih protesta gde je na,ulice izlazilo po nekoliko hiljada ljudi. Do pre tri godine Pirot je bio jedan od retkih gradova gde SNS nije bio na vlasti. U Nisu je takodje opozicija 1996 preuzela vlast. Dok sa druge strane u Crnoj Gori je isti covek na vlasti vec 30 godina. 1
pasha Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 (edited) Od 1807 godine preko Dunava se nalazila Rusija naspram Bugarske tj. Rusi su bili u Vlaskoj. Srbija je vec samo svercom oruzja uspela da pobedi na Misaru i Deligradu Osmanlije sa manjom vojskom od Osmanske. Tek tada je dosla ozbiljnija ruska podrska. Kakva je razlika u poziciji Negotina i Vidina? Osim sto je Vidin na samom Dunavu granicio sa ruskim trupama u Vlaskoj. A Negotin je usao u teritorije Ustanicke Srbije tokom Prvog ustanka. Niko ne kaze da su Bugari morali u Jedrenu da podignu ustanak. Ta pozicija Srbije na samoj granici nije uopste bio dobar. Neverovatno stradanje je Srbija dozivela od 14. veka do 20. veka zbog toga. U svakom veku je bio veliki rat na glavnom putu izmedju Beca i Carigrada a Beograd negde na sredini toga puta tj. u danasnoj Srbiji. Koliko puta je Austrija usla na prostor Sumadije, nekada i do Skoplja, pa se povlacila ostavljajuci narod na tim prostorima na osvetu Osmanlijama. Pa onda Rusija 1812 kada zbog Napoleona ostavlja Srbiju isto Osmanlijama kada puca prvi ustanak. Nije cudno sto je Sumadija bila pusta zemlja, tu je rat bio kao dobar dan, sto bi se reklo. Edited June 19, 2020 by pasha
pasha Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 Inace su Osmanlije zvale Beograd-Dar el Dzihad ili ti Kuca rata. To nije slucajno.
pasha Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 Eugene of Savoy at the Battle of Belgrade 1717 by Johann Gottfried Auerbach. Пожаревачки мир Пожаревачки мир је мир потписан 21. јула 1718. у Пожаревцу између Аустрије и Венеције с једне и Османског царства са друге стране. Од 1714. до 1718. Турци су успешно водили ратове против Венеције у Грчкој и на Криту, али поразима код Петроварадина 1716, Темишвара и Београда 1717. од стране аустријске војске предвођене Еугеном Савојским. Османско царство је изгубило Тамишки Банат, северну Србију, северну Босну и Мала Влашка. Венецији је изгубила поседе на Пелопонезу и Криту које је добила миром у Карловцима 1699. али је задржала Јонска острва и Далмацију. Мир је трајао до новог рата Аустрије и Турске и мира у Београду 1739. када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију и када је изгубила северну Србију, Београд и Мала Влашка.
pasha Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 Podaci o privredi Srbije tokom 1860ih i 1870ih, koji kaze da bdp po glavi nije rastao ali da je zbog povoljnije trgovacke klime bilo dovoljno zarade da privuce Bugare i ljude i Makedonije da rade u Knezevinu i salju novac kuci: There was a tendency for output to shift away from stockrais- ing, as the contribution o f animals and animal products declined from 50 per cent in 1859/60 to 46 per cent in 1874/5. Given severe supply side pressures on livestock raising, the extent of this shift was insufficient to raise per capita output at the end o f the period to the level o f 1859-60, despite the recovery following the trough o f 1864-6. The prosperity o f the late 1860s and early 1870s was therefore due less to the productive progress achieved in these years than to the improvement in the barter terms o f trade, which enabled consumption to rise relative to output. This explains why the prosperity o f the period turned out to be transient. The new peasant affluence was expended on far more than the adorn ment of women’s ears; from the early 1860s till the early 1870s, Serbia was invaded peaceably by a growing inflow of migrant workers. They came mainly from Macedonia, western Bosnia and Bulgaria, and engaged in rural house building in the relatively affluent northern vil lages. These workers, of whom Svetozar Markovic complained that they denuded the country o f‘money’ and deprived local workers of wages,195 were estimated in number at 5,000 in 1863, their repatriated earnings at £50,000 sterling. By 1872, their number may have quadrupled, as their earnings had risen reportedly to £200,000. (A French report of the same year estimates their numbers at an improbable 80,000.)196 This influx reflects the animation o f rural markets during this period.
omiljeni Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 kako je 1870 funkcionisalo to slanje para kući u Bugarsku?
Frile Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 6 minutes ago, pasha said: Podaci o privredi Srbije tokom 1860ih i 1870ih, koji kaze da bdp po glavi nije rastao ali da je zbog povoljnije trgovacke klime bilo dovoljno zarade da privuce Bugare i ljude i Makedonije da rade u Knezevinu i salju novac kuci: Ja sam 1992. u jednom domaćinstvu na Miroču video dvojicu Ukrajinaca koji su tu bili na nadnici. Verovatno nisu bili jedini koje je privukla povoljnija trgovačka klima u Srbiji devedesetih. 1
Kampokei Posted June 19, 2020 Posted June 19, 2020 3 hours ago, pasha said: Ta pozicija Srbije na samoj granici nije uopste bio dobar. Neverovatno stradanje je Srbija dozivela od 14. veka do 20. veka zbog toga. U svakom veku je bio veliki rat na glavnom putu izmedju Beca i Carigrada a Beograd negde na sredini toga puta tj. u danasnoj Srbiji. Koliko puta je Austrija usla na prostor Sumadije, nekada i do Skoplja, pa se povlacila ostavljajuci narod na tim prostorima na osvetu Osmanlijama. Pa onda Rusija 1812 kada zbog Napoleona ostavlja Srbiju isto Osmanlijama kada puca prvi ustanak. Nije cudno sto je Sumadija bila pusta zemlja, tu je rat bio kao dobar dan, sto bi se reklo. Ovo se i meni cini. Srbija je bila udaljena osmanska provincija, opterecena cestim ratovima. U tom smislu je Bugarska nesto bolje prosla, bila je bliza centru imperije i cini mi se da su tamo gradski zivot i infrastruktura bili bolje sacuvani.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now