Istorija Srbije od 19. do 21. veka

[pasha]

Za sve postoji prvi put.

[pasha]

У Архиву Србије отворена изложба "Устаничка Србија 1804 - 1813"

Београд, 1. јун 2004.

Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић отворио је данас у Архиву Србије изложбу "Устаничка Србија 1804 - 1813" поводом 200-годишњице Првог српског устанка и обнављања српске државе.

 

https://www.srbija.gov.rs/vest/5348/u-arhivu-srbije-otvorena-izlozba-ustanicka-srbija-1804-1813.php

 

[Hamlet Strašni]

То је геноцидна творевина настала устанком против легалне и легитимне власти мултинационалне Османске империје као и прекомерном употребом силе од стране руље предвођене плаћеницима из страних војски и мантијашким мрачњацима. Главни промотери тог наратива били су народњак из данашње "рпублике шумске" и самоуки мудријаш који би данас сигурно студирао Мегатренд. 

[Radoye]

7 hours ago, pasha said:

Dvoglavi orao se je bio simbol Vizantije i kasnije je preuzet...

 

 

 

Dvoglavi orao je porodicni grb dinastije Paleologa i u svojoj izvornoj varijanti (crno na zutom) se i dalje koristi kao zastava Grcke Pravoslavne Crkve. Inace nikad nije bio "simbol" (grb, zastava, stagod) drzave Vizantije kao takve, nego iskljucivo grb vladarske porodice. Kasnije je kao simbol carske vlasti preuzet od drugih entiteta da bi kroz istoriju u raznim varijacijama boja nasao put na grbove i zastave razlicitih drzava koje su ili pretendirale na imperijalno nasledje Vizantije ili ga preuzele preko geografske bliskosti.

[čekmeže]

@pasha @Hamlet Strašni

 

dajte još nešto o toj državi, za početak kako se zvanično zvala, kojeg je društvenog uređenja, je li to monarhija, republika, glavni grad...ima raznih država ™ , nekom je država i Užička republika, Transnistrija, SAO Baranja i Zapadni Srem, Autonomna pokrajina Zapadna Bosna, Carstvo Jovana Nenada...

Prvi srpski ustanak jeste neki početak obnove srpske državnosti, ali IMHO nije odmakao dalje od ustanka i teritorije koja je tom prilikom oslobođena. Postoje i organi kao Praviteljstvujušči Sovjet, ali u uslovima skoro pa konstantnog rata ta teritorija nije uspela da zaživi kao država u pravom smislu te reči, pre bih je nazvao teritorijom ili što je pasha na početku napisao, zemljom. 

 

[djeneralche]

@pasha

U tri posta od Precani elita do nepismenih Srbijanaca. A da, naravno, nezaobilazna Hercegovina kao kolevka. Sto veca beda i siromasniji kraj to veci mitovi.

I taj mit o zirovima i svinjama, ko pise te gluposti po netu pa se kacite za njih. Nisi prvi koji ih spominje.

[pasha]

Ima odlicna knjiga u izdanju Kembridz Univerziteta pod nazivom: The Balkan economies 1800-1914

Korisceni svi moguci podaci koji mogu da se nadju ukljucujuci i podatke iz 1860 za Srbiju tj. stastiskog zavoda o privredi.

Ovako nesto pise za Srbiju:

 

In  Serbia,  however,  it  was  a  purely  farm  based
phenomenon  without  a  manufacturing  component.  Old  attitudes  con­
cerning the immorality of selling grain or fattening livestock with it grad­
ually  gave  way  in  the  lowlands  to  the  values  of  a  less  heroic,  more
commercially  aware  culture.  The  Sabac  peasants,  who  had  previously
regarded such activities as disgraceful, learned better than any to accom­
modate to the changing commercial realities of the period.185

 

Ovo je samo mali deo.

 

Sto se tice Dinaraca u Srbiji, Obrenovici i Petrovici(Karadjordjevici) su iz tih krajeva. Obrenovici su iz Starohercegovackog plemena Banjana. Vozd Petrovic Djordjije je bio iz izuzetno siromasne i neugledne porodice pa se o njegovom poreklu slabo sta zna ali neka istrazivanja potvrdjuje da su iz CG ili Hercegovine. Kao uostalom i veliki deo stanovnistva Srbije posto je Srbija do 18. veka pusta u sumama odatle ime Sumadija.

Knezevina je nazalost drzana u neobrazovanosti a nije ni bilo puno inicijative u tome pravcu. Bilo je puno prazne  zemlje, malo stanovnistva dovoljno da pustas mangulice u hrastovu sumu i da imas dovoljno za porodicu.  Samo vispreni trgovic ili sverceri, jako mali broj, je skapirao mogucnost velike zarade na razlici u ceni stoke na izvoru u Knezevini i preko Save i Dunava.

U Srbiji je do 1870ih prakticno bilo zabranjeno bankarstvo. Zamislite to?

 

Podaci o slabom radu od stastickog zavoda Srbije iz 1860ih:

 

In explaining the small cultivated area per head, Vladimir Jaksic at the
Statistical Department argued from a lengthy compilation of internation­
ally comparable statistics that:157
European peasants are almost three times as hard working as ours, and Americans
at least four times; but even without the  numerical  evidence we have  cited, the
well known fact is clear to each of us that our farmers are not so receptive to work
as they should be, and in this  all  Serbs  are equal, for wherever they care to live,
even the other Slavs sharply exceed them in this aspect.

 

Nema dovoljno ljudi da se obradjuje zemlj tj.  zitarice:

 

There was a practical point, too:
to produce grain in quantity in the relatively fertile districts, farmers often
needed to hire labour, and this was not readily forthcoming from the local
peasantry,  most  of whom  were  themselves  short  handed.  However,  the

price of grain was too low to enable farmers to offer wages which would
attract  migrant  workers  from  longer  distances.  In  Kljuc  (northeast
Serbia)  1865  was  an  abundant  year  for  maize,  but  at  prevailing  prices
farmers  could  not  offer  wages  sufficient  to  attract  workers  from  the
Banat to  come  and harvest it.1

 

Sto se tice pustanja stoke u hrastove sume i pitanje obradjivanja zemlje:

 

If people in  1863 had wanted to  cultivate  more land, they could have
done  so, but they did not. They were really only interested in  acquiring
pastoral  resources  and  meadows  to  cushion  the  effects  of deforestation
and  communal  overgrazing  on  their  capacity  to  support  livestock.
Detailed census data for the relatively rich northern district of Podunavlje
(environs  of Smederevo)  in  1863  showed that the richer the household,
the  less  of its  real  estate  assets were held in  arable, the  more  in unculti­
vated  closes.  By value  of landholdings,  the  smallest  householders  (with
0-1,000 dinars of fixed capital) held 49 per cent of their capital in arable
land,  the  richest  (with  10,000  dinars  and  over)  13  per  cent,  although
household  wealth  correlated  strongly  with  family  size.  Clearly  what
poorer householders lacked was enclosed grazing.

 

The  diminution of forest pastures,  and the  consequent diminution in
the returns  to holding pigs, resulted in a persistent decline in the size  of
the  breeding  stock  at  least from  1859.

 

 

 

 

Edited June 18, 2020 by pasha

[pasha]

Inace ovo je samo deo, postoje bas cudni podaci i ja sam bio bas zacudjen nacinom razmisljanja u Knezevini kada sam citao podatke.

Da ne govorim da je pruga mogla da se gradi ali da dobrim delom vojska to nije dala. U Knezevini se cenila vojska(rat) i da budes car ako imas puno stoke koje pustas u sumu. A kada i pocela da se gradi bila nestvarna korupcija za vreme Milana Obrenovica koja je bankrotirala drzavu.

U isto vreme, tek osnovane banke u Srbiji 1870ih, zajedno sa madjarskim bankama, finansiraju gradnje pruge Zagreb-Rijeka, nakon cega srpske banke bankrotraju

Edited June 18, 2020 by pasha

[pasha]

Malo o gradnji prve pruge kroz Srbiju:

 

Nesolidna francuska banka je dobila posao gradnje srpske železnice tek pošto je podmitila vrh Srbije, od Dvora do opozicionih poslanika.

 

Novi ministri su bez konkursa sklopili predugovor sa francuskom kompanijom Generalna unija o železničkoj koncesiji. Uslovi kreditiranja, izgradnja i korišćenje železnice bili su veoma povoljni za stranog partnera, ali ne i za Srbiju: iznos francuskog zajma za 365 kilometara pruge iznosio je skoro deset godišnjih državnih budžeta, što bi, kako su izračunali kasniji ekonomisti, danas odgovaralo fantastičnom iznosu od oko 20 milijardi dolara! Kredit za prugu je otvorio žučne rasprave u Narodnoj skupštini.

 

 

Poslanik opozicije Ranko Tajsić je izneo sličan primer o građenju železnice u američkoj državi Viskonsin dvadesetak godina ranije, kada su guverner, ministar mnogi savetnici i poslanici primili mito. Skupštinska većina je konačno 1881. odobrila ugovor sa Francuzima, ali su godine koje su sledile otvorile Železničku aferu, i ona je postala najveći korupcionaški skandal nove Srbije. Posle svega dve godine, Generalna unija je bankrotirala, a država se našla pred ekonomskom propasti. Spasla se tek intervencijom velikih sila. Savremenici su bili uvereni da je nesolidna francuska banka uspela da dobije posao tek pošto je podmitila sam vrh srpske države: kneza Milana Obrenovića, kneževog ujaka pukovnika Đorđa Katardžija, vođstvo naprednjačke vlade, ali i neke opozicionare.

 

O Želeničkoj aferi je mnogo godina kasnije, 1917. i 1928. pisao i Čedomilj Mijatović koji je u doba afere bio ministar finansija i inostranih dela i prvak Napredne stranke. On je naveo da je spisak Tase Ivkovića bio tačan i da je sastavljen prema poverljivim pismima Bontua, do kojih je došao jedan službenik Generalne unije, poreklom Srbin. Mijatović je tvrdio da je Bontu i njemu samom ponudio 300.000 dinara mita, što je odbio, i da mu je pokazao spisak korumpiranih poslanika potrebnih za kvorum. U spisu od 1928. Čedomilj Mijatović je obelodanio dug kneza Milana Obrenovića i korupciju opozicionih radikalskih poslanika. Knez je, naime, u vreme potpisivanja ugovora za železnicu imao privatni dug od tri miliona franaka, pa je njegov ujak pukovnik Katardži predložio Mijatoviću da se bez kneževog znanja traži od Generalne unije da isplati taj dug na ime železničke koncesije.

Ministar je odbio, ali je iz kasnijih razgovora sa Bontuom saznao da je novac za srpski dvor ipak bio isplaćen. Prema Mijatovićevom mišljenju, novac nije ni stigao do Milana, nego ga je zadržao njegov ujak Katardži, jer je Milan, kada je nekoliko godina kasnije abdicirao, navodno i dalje imao isti dug. Na suprotnoj strani je stajala verzija afere srpskog istoričara i političara Stojana Novakovića, koji je u jednom privatnom razgovoru kolegi Slobodanu Jovanoviću rekao da je potkupljivanje vodio knez, potonji kralj Milan preko Bontua, i da glavnine srpske vlade o tome ništa nije znala. Novac su dobili Milan Obrenović, Đorđe Katardži i prvaci naprednjaka. Slobodan Jovanović zaključuje da ta priča ima smisla jer Bontu nije znao koliko kome treba ponuditi, i da je knez bio prava osoba za "taksiranje savesti". Iako je Železnička afera gurnuna Srbiju na ivicu bankrota, njeno sudstvo nije moglo da utvrdi činjenice jer se sve odigravalo u senci vladarske kuće, a i ostali učesnici su bili dovoljno moćni i vešti u prikrivanju dokaza. Jedini vidljivi dokaz u postojanju korupcije u gradnji srpske železnice ostala je vila Milana Piroćanca, u Francuskoj ulici 7. U njoj se danas nalazi sedište Udruženja književnika Srbije. 

[pasha]

Inace Milan Obrenovic se u Srbiji smatra reformatorom, kazu: gradio je pruge I to se moze cuti i u liberalnim krugovima u Srbiji.

Ova zemlja je od pocetaka pogresno nasadjena. Nazalost to sam otkrivao kako sam vise citao o Srbiji u 19. veku.

[gone fishing]

jbg da je poživela kraljevina srbija sa početka 18 veka, znao bi se red, ovako ako su stanovnici šumadije iz 18 i 19 veka dođoši iz ercegovine i montenegra jasno je zašto im je bilo ispod časti da rmbače na njivi, potomci slavnih plemena iz raške i zete da umesto sablje drže motiku

[pasha]

To je do kulture dinarskog kraja. Tamo se cenio rat ne toliko rad. Ko bolje ubija taj je car. To je jos Cvijic opisivao. Vremenom se to menjalo kao sto je i u Vojnoj krajini jer dobar deo Vojne krajine je isto stanovnistvo. Kordun, kao prva Vojna krajina, u 16 i 17 veku, naseljevan mahom Hercegovcima jer je to bilo ratoborno stanovnistvo sklonu ratu. Cak i kasnije u Kraljevini Srbiji su Hercegovci bili na ceni kao ratnici, ne samo Srbi vec i muslimani tipa Mustafe Golubica.
Dundjerski su isto poreklom Hercegovci a veliki su zemljoposednici u Vojvodini i juznoj Ugarskoj.

Edited June 18, 2020 by pasha

[pasha]

Uostalom centar srpske drzave kod doseljavanja Srba na Balkan su bile dinarske planine tipa Durmitora ili Maglica. Tu se vekovima pravio specifican nacin razmisljanja zbog svih karakteristika takve drzave koja je bila siromasna, slabo povezana ali skoro nikada osvojena. Ni Madjari, ni Mongoli, pa ni Bugari, osim one izdaje iz Huma, sto nije dugo potrajalo, nije mogao da osvoji i zavlada Srbijom. Vizantija je to drugacije radila. Jako neprisupacan preodeo, bez jasne centralizaovane strukture, cak i da padne nazovi prestonica to nikoga u nekoj drugoj zupi nije briga. To se menja sa ulaskom Srbije na Kosovo nakon sto su krstasi unistili Carigrad, kada Srbija dolazi u posed bogatih rudnika srebra a onda i obradive zemlje.

[pasha]

Inace slobodarski i ratnicki duh ima i dobrobiti. Primera radi, srpski seljak nije bio kmet vec slobodan na svojoj zemlji za razlli od npr. Austro-Ugarske ili Rumunije(Vlaske) gde je bio jak feudalizam, da ne govorim o Osmanskim posedima. Zato je dosta ljudi dolazailo iz feudalne BiH, gde su vladali Age i Begovi sve do agrarne reforme Karadjordjevica tokom 1920ih u Kraljevini SHS. Isto to vazi za Kosovo, Makedoniju, dosta ljudi je dolazilo iz tih krajeva u Srbiju da budu slobodni.  Takodje se do 1860ih jako dobro zivelo sto se tice hrane, postoje opisi ishrane Srba iz 1830ih gde pise da se jelo meso u velikim kolicinama. Slabo je bilo gladi, svako je bio slobodan. Dosta to podseca na koloniste na srednjem zapadu SAD. Cak je i tradicija prema oruzju bila slicna pa kada vlast hoce da konfiskuje oruzje izbija buna. Drzava je dugo vremena bila mala sto se tice birokratije.

Iz toga razloga sto u Srbiji nije bilo feudalizma nasi bogatuni i vlastrodrsci bezali da kupuju zemlju po Vlaskoj i Austro-Ugarskoj.

Edited June 18, 2020 by pasha

[Meazza]

Divlji i slobodni