Istorija Srbije od 19. do 21. veka

[Roger Sanchez]

Misliš kao što su svi Hrvati postali ijekavci? ;) Tj. ona većina koja njom nije govorila (uključujući i one što nisu uopšte štokavci). Mislim da za tim ne bi bilo potrebe. Štaviše, trebalo je da postoji i ikavski i čakavski i kajkavski standard, što da ne.

Ček, u Hrvatskoj da postoje tri standarda™, a u Srbadiji samo jedan? To je hazardovska varijanta

Sirijusli, nisu svi Hrvati postali ijekavci, to je samo jezik koji manje više svi razumiju i manje ili više dobro se svi njima služe. Imam bilingvalaca™ u svom radnom okruženju, šaltaju ko u formuli 1. Ja sam više štokajkavska varijanta, s granice između dva dijalektiteta..

Osim latinice, trebalo je više raditi na odnosima s katoličkom crkvom. I davati manje prostora SPC da se razmahuje u medjuratnom periodu.

To svakako, ali to bi se kosilo sa temeljnom koncepcijom one države...

[hazard]

Pfff, neam pojma, nisam siguran da bi jugoslavenizacija odozgo uspela...

Što ne bi?

 

U zemlji gde je i pre rata pismenost bila niska, pa je onda gro tih pismenih poginulo što u ratu što u komunističkim čistkama, i gde je baš u vreme komunizma posle rasla opšta pismenost, zašto ne bi uspela jugoslovenizacija? Uspele su mnoge druge stvari kojima je taj sistem ljudima ispirao mozak...

[MancMellow]

pa pišemo ozbiljno, ali zašto se ne bi i malo šalili , pogotovo u odgovoru na tvrdnje vrlo oblakovite naravi

 

Preuzima se međusobno, to je bar 2014-te jasno. Čiji je većiviši, to je za neku drugu raspravu.

 

 

 

Da su slobodi iskazivanja Jugoslovenom otvorena vrata institucija i konstituisanja države, bez prisile, uz ostavljanje lokalu (opštinama) da iskazuju jezičke i druge posebnosti, mnijem da bi situacija do kraja '80ih bila bolja (ako neko to smatra dobrom perspektivom), ali se to sudarilo sa temeljom koncepcije države jbg. Bilo bi ipak daleko više miliona građana koji bi se izjasnili kao Jugosloveni, možda bi Jugoslavija bila shvaćena kao konstanta čije sadržaje treba menjati u pravcu političke demokratizacije, višepartijstva i kapitalizma. Kažem možda, šanse bi opet bile lošije od 50:50, but a girl can dream :D

 

Ja mislim da ključ upravo u ekonomiji tj njenoj liberalizaciji i liberalizaciji političkog sistema ALI u uslovima Hladnog rata, a ne u uslovima kraja Hladnog rata. I da je bilo 3m Jugoslovena razbijenih po republikama, opet ništa (po mom mišljenju). Možda nije bilo loše i da sedište vlade i skupštine ne bude na jednom mestu, ne znam, kaunterfaktujem... :D

Edited July 5, 2014 by MancMellow

[MancMellow]

Što ne bi?

 

U zemlji gde je i pre rata pismenost bila niska, pa je onda gro tih pismenih poginulo što u ratu što u komunističkim čistkama, i gde je baš u vreme komunizma posle rasla opšta pismenost, zašto ne bi uspela jugoslovenizacija? Uspele su mnoge druge stvari kojima je taj sistem ljudima ispirao mozak...

 

Ti pričaš ovde o uspostavljanju zajedničkog jezičkog standarda?

[urkozamanje]

 

To svakako, ali to bi se kosilo sa temeljnom koncepcijom one države...

 

to svakako:

[namenski]

Građansko jugoslovenstvo je ostavljeno da lebdi u društvu, kulturi, muzici, ali nije moglo doći do političkog nivoa niti postati nadnacionalni identitet koji bi bio beg od etničkih partikularizama.

Ovo me posebno interesuje, pa ako moze...

[расејан]

Što ne bi?

 

U zemlji gde je i pre rata pismenost bila niska, pa je onda gro tih pismenih poginulo što u ratu što u komunističkim čistkama, i gde je baš u vreme komunizma posle rasla opšta pismenost, zašto ne bi uspela jugoslovenizacija? Uspele su mnoge druge stvari kojima je taj sistem ljudima ispirao mozak...

 

Што је, у ствари, замало успело. До средине осамдесетих нисмо имали појма колико тог национализма још има. Напросто се није дао чути; у сватовима је било нормално да сложно ућуткају пијаног стрица који наручи "Ој војводо Синђелићу"; у војсци (ране осамдесете) није било националистичких проблема између било која два народа, осим са Албанцима (са појединачним не, ал' чим су бар двојица...). Да је то издржало још једну генерацију, не би се стекла критична маса да пренесе цео тај националистички наратив и ствар би била заборављена.

 

А и она прича да је рокенрол могао да спасе СФРЈ, ал' су политичари гурали народњаке, није ни то без неког врага. Бар пола српских рокера је живело од продаје плоча ван Србије и летњих свирки по мору, а један Томаж Домицељ је успевао да пуни сале по Војводини и другде...

 

Но, историја је скренута у друго корито.

[Prospero]

^^ Šta je jugoslovenski narod i kakav je bio njegov politički položaj?

 

 

 

Ima ona crtica iz memoara nekog Leskovčanina/Vranjanca na službovanju vojnog roka u Vinkovcima 1990/91, kad je neki Musliman dobio kaznu (usmeno ribanje, msm) jer je na pozdrav "Služimo narodu!" odgovorio sa "Kom narodu?". Kad ga je oficir pitao "Kako kome narodu, pa našem." ovaj mu reče da su mu juče na MPV obuci rekli da u Jugoslaviji živi toliko naroda i toliko narodnosti pa se sada pita kome od njih on služi.  ^_^

[namenski]

Што је, у ствари, замало успело. До средине осамдесетих нисмо имали појма колико тог национализма још има. Напросто се није дао чути; у сватовима је било нормално да сложно ућуткају пијаног стрица који наручи "Ој војводо Синђелићу"; у војсци (ране осамдесете) није било националистичких проблема између било која два народа, осим са Албанцима (са појединачним не, ал' чим су бар двојица...). Да је то издржало још једну генерацију, не би се стекла критична маса да пренесе цео тај националистички наратив и ствар би била заборављена.

Ovo je, kad se radi o nekadasnjoj JNA, tacno: nekom suludom politikom, ako je uopste o politici bila rec, bili su favorizovani do neverovatnih razmera.

Pretpostavljam da je negde neko doneo uputstvo da se sa njima postupa u rukavicama, sto su oficiri i podoficiri dole u trupi, kao svi normalni ljudi, shvatili i primenjivali kao 'pusti sve da ide kako ide, ne talasaj'...

 

Interesantno je kako je vojska Kraljevine Jugoslavije resavala medjunacionalne probleme: posvadjani Hrvat i Srbin morali su da u vojnickom zatvoru sede zajedno, dobijali su hranu u jednoj posudi iz koje su morali zajedno da jedu, vodu takodje, i da se 3 x dnevno pred strazarom zagrle i poljube.

[urkozamanje]

Ja samo da podrzim Rasejanog. Jos jedna ili dve generacije, Yuga je mogla da uspe. Znam za svoju (80. +-5), da sa svojih 15-16 nije zarazena, ne bi bilo te bolesti uopste. 

[kapetanm]

Ja samo da podrzim Rasejanog. Jos jedna ili dve generacije, Yuga je mogla da uspe. Znam za svoju (80. +-5), da sa svojih 15-16 nije zarazena, ne bi bilo te bolesti uopste. 

 

Код неких болести инкубација траје јако дуго. Почиње са малим тачкицама после десетак година распадаш се

[Verterdegete]

Што је, у ствари, замало успело. До средине осамдесетих нисмо имали појма колико тог национализма још има. Напросто се није дао чути; у сватовима је било нормално да сложно ућуткају пијаног стрица који наручи "Ој војводо Синђелићу"; у војсци (ране осамдесете) није било националистичких проблема између било која два народа, осим са Албанцима (са појединачним не, ал' чим су бар двојица...). Да је то издржало још једну генерацију, не би се стекла критична маса да пренесе цео тај националистички наратив и ствар би била заборављена.

 

 

Ti imas sasvim drugacija iskustva od mog oca. Njegova mladost je vezana za sedamdesete i Bosnu (Romanija, Sarajevo, Mostar). Izmedju ostalog, on je meni pricao o pevanju cetnickih pesama kada se nocu prolazilo kroz muslimanska sela; Hrvatskoj omladini koji u kafani usred Mostara pevaju pesme o poglavniku, ogromnoj tuci sa srpskim vrsnjacima koja je posle toga bila; o profesoru koji mu prezrivo komentarise "cetnicke oci". Pa o matorim ljudima koji su tada nosili dugu kosu, a nisu bili hipici... Bilo je kul biti cetnik ili ustasa. To je bio bad boy fazon.

Edited July 6, 2014 by Verterdegete

[dillinger]

Komunisti su potencirali lokalni, regionalni te republički razvoj, svako nazad u svoju varoš da gradi i privređuje...iz toga se kasnije porodio i nacionalizam kad je već svako pored svojih fabrika imao i svoje akademije nauka...na stranu ona pozna zloupotreba od strane slobosrba, nije čudo što je baš JNA ostala poslednja na braniku te države, kad su je sačinjavali ljudi koji nisu čitav život proveli u jednom gradu odnosno republici. Od starta je tu mobilnost trebalo potencirati u svim društvenim sferama (makar i uz pomoć staljinističkih metoda ) kroz par generacija bismo imali pravi pravcati melting pot.

 

Sad svi kao vole reći ma...nije se moglo, nacionalizam pobeđuje uvek....ali valjanog pokušaja da se nešto ozbiljno napravi i nije bilo, izuzev onog Aleksandrovog idiotizma

Edited July 6, 2014 by dillinger

[Filipenko]

Srbi su jednostavno bili suviše tolerantni prema degenerativnim procesima koji su se odvijali u zapadnim republikama. Da li su to bili zbog uspostavljanja nekog veštačkog reciprociteta, prinude, KPJ/SKJ politike, kako god, ali evo i na ovom forumu toliko godina kasnije imamo mahanje velikosrpstvom tj. srbizacijom na sam pomen dobrog kulturnog odgoja 

 

 

U suštini, meni je bilo neverovatno kada sam video tzv. Savku Dabčević Kučar da na mitingu tisuć devetsto sedamdes prve iz Zagreba pred stotinama hiljada "okupljenih" građana poručuje da nacionalisti i velikosrpski šovinisti iz Beograda naturaju Jugoslaviju koju "ne želimo i nećemo". Manje od pet godina im je trebalo da javno dignu glavu nakon Rankovića i odlaska patriotske struje. Ne smem da zamislim kakvo je samo zlo tamo obitavalo. Da je Leka imao još samo jednu deceniju političkog delanja, mislim da bismo imali preduslove da država opstane koju deceniju duže. Da li bi to bilo dovoljno, ili bismo ovih dana imali ukrajinski scenario, to ne znam.

[расејан]

Komunisti su potencirali lokalni, regionalni te republički razvoj, svako nazad u svoju varoš da gradi i privređuje...iz toga se kasnije porodio i nacionalizam kad je već svako pored svojih fabrika imao i svoje akademije nauka...na stranu ona pozna zloupotreba od strane slobosrba, nije čudo što je baš JNA ostala poslednja na braniku te države, kad su je sačinjavali ljudi koji nisu čitav život proveli u jednom gradu odnosno republici. Od starta je tu mobilnost trebalo potencirati u svim društvenim sferama (makar i uz pomoć staljinističkih metoda ) kroz par generacija bismo imali pravi pravcati melting pot.

 

Па и имали смо га... све оне радне акције, савезна такмичења из свега и свачега, тртимртијаде, туризам (о ком смо већ негде), а и трговину. Свака јача фирма је имала своју продајну мрежу, пре свега Словенци - само код мене у главном сокаку биле су две словеначке ципеларе и Борово, дућан Југопластике, 1 босанска конфекција. Комбинат је, пак, имао стоваришта у Калесији и Макарској.

 

И опет све то није било довољно. У лето 1988. сам био у Новој Горици на неком Искра Делтином течају, и једно поподне смо, после предавања, сели на неку терасу (шеф, ја и двојица колега из других фирми) и испирали уста нашим месним позориштем између осталог, шта се ставља на репертоар, ко је од гостујућих режисера усрао мотку итд. Негде око другог пива приђе нам мештанин од суседног стола и каже "е да се овде зна о чему ви причате, запушили би уста свим тим причама о некултурном истоку". Као и обично, људи боље верују пропаганди него сопственом узорку.