Nobel Prize

[MayDay]

2008. Paul Krugmanvest iz NYT

[Budja]

Fin pregled.Od teorjit rgovine do novijih, po autoru, manje zanimljivih radova o uzrocima azijske finansijske krize i nejednakosti.http://reason.com/news/show/129435.html

[balu]

Jebati komendiju, dali Ameru Nobelovu za ekonomiju, a americki ekonomsko-finansijski sistem se para po shavovima. Raspada se toliko da su zaklete pristalice slobodnog trzista pocele da nacionalizuju komercijalne i hipotekarne banke, osiguravajuca drustva, a uskoro ce i auto industriju.Da se razumemo, nemam nista protiv coveka. Ne znam nista o njemu i njegovom radu sem da je jevrejskoga porekla. Ne razumem se u te ekonomske "nauke" posto tu lud zbunjenog, tako da i ako bi znao ista o radu doticnoga, tesko da bi mogao da procenim je li to tako epohalno da zasluzuje Nobela.U svakom slucaju, u ovakvoj ekonomskoj situaciji trebalo je ekonomskog Nobela dati nekom Brazilcu ili Indijcu pa mozda cak i nekom Kinezu, niposto Amerikancu. Mislim da je to kiks komiteJa za nagrade.Ustvari i taj Nobel se prilicno isprofanisao, ispolitizovao, pao na niske grane. Najveca blamaza im je nagrada za mir Ahhh-ti-sTari-ju. Za koji li mir dobi on to? Elem ako se Ahhh-ti-sTari uzme kao reper onda gosn Krug-man neosporno zasluzuje Nobela.Lep pozdraU

[Lurker]

svojevremeno su dva ekonomska autora oba dobila nobelovu nagradu a teorije su im bile kontradiktorne... i to je nauka... nesto kao kvantna fizika... imamo nekoliko teorija, ali jos nismo sigurni koja je tacna

[hazard]

Treba podvuci da ovaj "Nobel" nije ustvari ona prava Nobelova nagrada..."pravi" Nobel za ekonomiju ne postoji

[iDemo]

Bilo onomad na tu temu na: Prize in Economics [1][1]The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel. The prize was created (and funded) by the Swedish central bank and has been progressively confused with the regular Nobel set up by Alfred Nobel; it is now mislabelled the ?Nobel Prize for economics?.Nego, treba mozda da se manemo ocekivanja da je to za sta oni dobiju nagradu u bilo kakvoj vezi sa 'praksom'. Ljudi se bave naukom, teorijama i to... A praksa - praksa je nesto (sasvim) drugo. :)

[Indy]

2008. Paul Krugmanvest iz NYT

I vise od Nobela... njegova ideologija se vec (a posebno od januara) sprovodi u praksi sve u 16. Edited December 23, 2008 by Indy

[Indy]

U svakom slucaju, u ovakvoj ekonomskoj situaciji trebalo je ekonomskog Nobela dati nekom Brazilcu ili Indijcu pa mozda cak i nekom Kinezu, niposto Amerikancu. Mislim da je to kiks komiteJa za nagrade.

Mislis da se odluke o toj nagradi (stagod o njoj mislili) donose na bazi dnevnih vesti? Uvek si bio izvoriste rezona u isti mah i cudnih i masovno rasprostranjenih medju sunarodnicima nam. Ovo je valjda nesto "po kljucu", recidiv SFRJ-vremena... EDIT. BTW. Krugman je dobio nagradu za nesto od pre vise decenija. Edited December 23, 2008 by Indy

[Glorfindel]

Ne slazem se sa stavom da nagrade nemaju veze sa praksom. Obicno, teme polaze od nekog prakticnog problema. Resenje, opet, otvara niz diskusija, cesto kontroverzi, jer se, posebno danas, preseli na teren matematike, pa deluje kao suvoparna filozofska rasprava (dok sam se tripovao da magistriram na temu upravljanja rizikom, danima sam citao raspravu da li neki drugi izvod funkcije moze da bude jednak nuli ili ne i sta se onda desava sa resenjem... ludo sam se zabavljao matematickim masturbiranjem koje je prilozeno kao dokaz i u jednom i u drugom slucaju).Primer je, recimo, formula za izracuvanje vrednosti opcija, za koju su autori kasnije dobili nobelovu nagradu, pa sad lepo mozete da u svakom momentu izracunate koliko vredi vasa opcija na akciju... Ako nemate preca posla ili ne verujete dileru :)

[No7]

I vise od Nobela... njegova ideologija se vec (a posebno od januara) sprovodi u praksi sve u 16.

Ne znam bas za proizvodjace automobila ali za Vol Strit kritikuje Obamu jer ih pomaze,

Ekonomisti kritikuju Obamin programNovoizabrani američki predsednik Barak Obama imenovao je tim koji treba da pomogne u sprovođenju plana za ekonomski oporavak zemlje, s posebnim akcentom na zaštitu porodica čiji su članovi pogođeni krizom i očuvanje radnih mesta.Cilj tima biće poboljšanje obrazovanja i povećanje sigurnosti zarada i penzija srednje klase, čijim je teškoćama Obama posvetio najviše pažnje i tokom predizborne kampanje.Na čelu Tima Bele kuće za radne porodice biće budući američki potpredsednik Džo Bajden, koji je izjavio da je američka privreda u lošijem stanju nego što su on i Obama mislili.- Nameravamo to da promenimo. Moramo da prekinemo gubitak i obezbedimo kreiranje novih radnih mesta - rekao je Bajden.On je najavio da će za te ciljeve biti izdvojeno 600 do 700 milijardi dolara, što je cifra o kojoj, kako je dodao, pre godinu dana niko nije razmišljao.Prema rečima jednog od članova "prelaznog tima", koji treba da omogući "gladak" prelaz sa Bušove na Obaminu administraciju, zabrinjavajuće ekonomske prognoze su budućeg predsednika navele da kao jedan od ciljeva u okviru plana ekonomskog oporavka zacrta očuvanje tri miliona radnih mesta. Obamin raniji cilj bila je zaštita oko 2,5 miliona radnih mesta, uz smanjenje poreza za srednju klasu i obezbeđivanje sredstava za javne radove, zdravstvo i socijalne programe.Bajden je rekao da će se njegova uloga razlikovati od uloge koju je imao njegov prethodnik Dik Čejni, jer će predsedniku SAD davati "najmudrije, najtačnije i najpromišljenije moguće savete i preporuke koje može". On smatra da je Čejni Bušu davao savete koji su bili loši za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbednosti i u neskladu sa Ustavom.- Njegova ideja da u vreme rata izvršna vlast dobija apsolutnu moć je potpuno pogrešna - rekao je on, dodajući da je to oslabilo ugled SAD u svetu i ugrozilo američku bezbednost.Uprkos svemu tome, sve se jače čuju glasovi eksperata koji sumnjaju u Obamine iskrene namere da sprovede široko reklamiran i radikalan program obnove posrnule američke privrede.Američki profesor ekonomije Robert Reič oštro se usprotivio odluci odlazeće administracije predsednika Džordža Buša da sa sumom većom od 320 milijardi dolara spasi od bankrotstva kolapsnu banku "Sitigrup", kritikujući, indikretno, Obamin plan da nastavi spasavanje ugroženih finansijskih kompanija novcem iz državnog budžeta.Slične "rezerve" prema planu pomoći finansijskim kompanijama sa Vol strita izrazio je i ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugmen, u jednom od svojih najnovijih nedeljnih priloga za dnevnik "Njujork tajms".Krugmen je pozvao Obamu i njegove ekonomske savetnike da ne čine greške Bušove administracije i izvuku prave pouke analizirajući način prevazilaženja ekonomske krize u periodu Velike depresije, tokom tridesetih godina prošlog veka. Tada je, naime, politika "novog kursa", koju je sprovodio predsednik Frenklin Delano Ruzvelt, omogućila ne samo obnovu američke privrede, već i uvođenje raznih inovacionih programa, čija realizacija je kasnije rezultirala višedecenijskim primatom ekonomije SAD na globalnom nivou.Profesor ekonomije Univerziteta u Otavi Mišel Čosudovski je, za razliku od njegovih američkih kolega Reiča i Krugmena, daleko kritičniji prema Obami i, u celini gledano, vrlo je sumnjičav u vezi sa krajnjim ciljevima i dometima njegove strategije ekonomskog oporavka. Čosudovski, u stvari, oštro kritikuje Obamu i bez uvijanja ističe da je on samo lažni socijalista koji će u vreme svog predsednikovanja odano služiti finansijskim magnatima s Vol strita koji su ga, kako on navodi, zdušno i podržali tokom predizborne kampanje.Činjenica da je Obamu podržao i najimućniji američki bogataš i vodeći špekulant Voren Bafet, kao i više njegovih drugih kolega, za Čosudovskog je vrhunski dokaz da finansijski vrh SAD želi, kao nekad lideri sovjetske komunističke partije, po svaku cenu da očuva vlast i izbegne za njih gubitničke promene ekonomsko-društvenog sistema. Bafet je, kako tvrdi Čosudovski, već "bacio oko" na auto-gigant "Dženeral motors", čiji opstanak sada zavisi samo od volje vlastodržaca u Vašingtonu.Milijarder Bafet, čiju je imovinu časopis "Forbs" ove godine procenio na više od 62 milijarde dolara, namerava da kupi i naftnu kompaniju "Konoko Filips".Niz drugih finansijskih magnata takođe ne krije nameru da otkupi po najnižoj tržišnoj ceni i akcije mnogih drugih američkih industrijskih kompanija koje su se, zbog tekuće krize likvidnosti, našle na ivici bankrotstva.Tako bi se na kraju moglo pokazati da realizacija Obaminog ekonomskog programa obnove može rezultirati "genijalnom operacijom", tj. preuzimanjem cele američke privrede od strane finansijskih magnata sa Vol strita, kaže Čosudovski.On takođe ukazuje da u Obamnom ekonomskom timu ubedljivo preovlađuju predstavnici finansijsko-poslovne elite, koji su SAD i doveli do sadašnje teške ekonomske pozicije. Kao primer Obamine nedoslednosti Čosudovski navodi i slučaj Džima Linča, koji će u budućoj američkoj vladi biti savetnik predsednika za realizaciju antikriznog programa.Linč je, kako podseća kanadski ekonomista, bio jedan od kreatora američkog zakona o finansijskoj modernizaciji, usvojenog 1999. godine, nakon čega su stvorene i formalne mogućnosti za stvaranje piramidalnog kapitala, što je na kraju dovelo do kraha hipotekarnog i kreditnog tržišta u SAD. U SAD je, inače, pre donošenja zakona o finansijskoj modernizaciji, na snazi bio ruzveltovski Glas-Stigalov zakon, usvojen 1933. godine, kojim su bile predviđene oštre mere u borbi protiv korupcije, finansijskih špekulacija i korišćenja insajderskih informacija na tržištu akcija.Čosudovski navodi, osim toga, da se Obama do sada nije izjasnio o aktivnosti hedž-fondova, pomoću kojih se u najvećoj meri obavljaju akcije finansijskih špekulanata u SAD i širom sveta. Izbegavanje Obame da se izjasni o tako "kritičnom pitanju" kao što je poslovanje hedž-fondova predstavlja samo dokaz više da obećanje novog američkog predsednika kako će "obuzdati Vol strit" u "uvesti red na finansijska tržišta" nije potkrepljeno i stvarnim delima, zaključio je Čosudovski.Ruski analitičar Maksim Kalašnjikov smatra da su "finansijske ajkule" sa Vol strita smislile "genijalan plan", sa ciljem da koristeći "levičarski nastrojeno raspoloženje građana SAD i parole za borbu protiv prevlasti velikog kapitala, obave antisocijalnu i ultrakapitalističku revoluciju". Kalašnjikov podseća da se u bližoj istoriji već dogodio sličan slučaj. Bilo je to, prema njegovim rečima, 1991. godine. Tada su još sovjetski građani Rusije većinski glasali za Borisa Jeljcina, "naivno misleći da će on obnoviti socijalizam". Ruski analitičar tvrdi da se ni posle Jeljcina i dolaska Vladimira Putina na čelni položaj u Rusiji nije ništa promenilo nabolje, jer je u proteklih osam godina samo još više ojačan položaj ruskih superbogataša. Obama je ne samo "američki Gorbačov", već je on još i američki Jeljcin sa Putinom u istom košu, tvrdi Kalašnjikov, uz opasku da će novi šef Bele kuće osigurati da se u SAD uspostavi potpuna "diktatura krupnog kapitala".Zanimljivo mišljenje na temu ekonomsko-društvene budućnosti SAD saopštio je i Džozef štiglic, profesor njujorškog Univerziteta Kolumbija, prilikom predavanja koje je 9. decembra održao u Beogradu. štiglic, koji je 2001. dobio i Nobelovu nagradu za ekonomiju, tada je ocenio da se njegova zemlja kreće ka "nekoj vrsti socijalizma", uz napomenu da je "Amerika loše vodila svoju (ekonomsku) politiku i da sad ceo svet zbog toga ima problema".

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stori...amp;sectionId=8

[MayDay]

dakle, sardzent i sims.robust control stuff ne podnosim, a za simsa mi drago.

[MayDay]

Lars Peter Hansen, Džin Fama i Bob Shiller! Jeeeiiijjj!!!

[Budja]

Nagrada za temu - asset pricing.Zasluzeno za svu trojicu.Valja procitati Cochraneov panegerik Fami (ipak mu je zet).

[MayDay]

Pročitala. OK je napisano.

[Budja]

To i kazem.Inace, to je to od finansija za narednih dvadeset godin:MM i Corp Fin - checkedOpcije i BS - checkedAsset pricing - Fama, Shiller, ranije Kahneman, Tversky, Sharpe - checkedEMH - Fama, checkedNe vidim nijednu paradigmu istrazivanja u finansijama koja nije nagradjenja a nove koja sustinski challenguje stare jos nema.