NIN

[bergasa19]

Mnogo mi nedostaje onaj stari priglupi desni NIN. Kad ga je preuzeo Ringier postao je totalno besmislen i bljutav.Procitajte koliko je pismen go urednik Nebojsa Spaic

ВРТОГЛАВИЦАИби v.20.12.rsОдвратни народ, одвратни бирачи. Заменићу бираче за неке нове, па колико добијем, није важно. Шта сам све за њих до сада учинио, а они мени тако... Бар још упола гласова да су ми дали. Него овако. „Бели листићи“ прешли цензус. Срамота, што бре не гласају за мене. Па неизашли. А тек они што су гласали за оног, оног, оног... ма нећу ни име да му поменем.А могли су за мене. Незахвалници, себичњаци. Шта је то са тим мојим бирачима. Толико сам се жртвовао за њих. Јел’ они мисле да је лако бити политичар, страначки лидер. Жртвовао сам, бре, приватни живот, породицу, професију... Само рмбачи, кампања, путуј, путуј, бирачи, бирачи, рукуј се са одвратним бирачима, причај, мељи, смеј се, бирачи, бирачи... Само за њих бринем, а они тако. Још и странку водим, бога ли им њиховог, сви само на себе гледају, на свој интерес, а за мене их баш брига. Они тако. ‘Оћеш да ме смењујеш, а? Мене, а? Да смениш!? С Мениш . То ‘оћеш? Неће моћи, мили мој. Види тек ти како си прошао. Де су ти бре теби бре бирачи.Еј, бирачу мој. Обећао сам ти све што ти се пожелети може. Изазиваш на још један говор. Па ме после питаш како? Шта, бре, како? Како како? Какве везе има како? Откуд знам, биће некако. Шта бре хоћеш, ти бирачу. Дивни бирачи, дивни бирачи, требам вас још, драги моји бирачи. Нећу да мењам бираче, ипак, нека остану, так’и су как’и су... Хоћу још, још, јооооош! Дајте ми бирача, још милих, прекрасних бирача!!!Ма шта се нервирам. Правићу владу. То је важно. Превеслаћу све оне мороне, важно је да их одиграм. Теби ово, теби оно, а ја – хоп. Не мож’ влада без мене. Ко да има везе политика, ма сви можемо са свима. Да видим само како са ким да се договорим. Шта ће ми, бре, бирачи – понудићу им власт, мили моји, узеће власт, ал’ ћу је добити и ја. Па идући пут још више – више власти, миле, прррекккрррррасне моје, више миле власти, па више и више и више... Сву власт, дајте ми, мили бирачи, народе мој.(Гласајте на [email protected]чији је ово унутрашњи монолог.Резултати у идућем броју. Напомена: Ђорђе Вукадиновић је дисквалификован.Небојша Спаић

[Аврам Гојић]

Da parafraziram njihov moto, "Stav. Sa vinjačićem."

[Turnbull]

Mnogo mi nedostaje onaj stari priglupi desni NIN. Kad ga je preuzeo Ringier postao je totalno besmislen i bljutav.Procitajte koliko je pismen go urednik Nebojsa Spaic

+100Ono ranije je bilo opako desničarenje, ali uvek je imalo šta da se pročita, pa makar da se čovek pošteno iznervira. Ovo sad je nedeljni Blic, ako ne i gluplje.

[Аврам Гојић]

Na stranu cenzura i autocenzura, glavno pitanje srpskih urednika na kolegijumima nije "Šta imamo što nemaju drugi", nego "Da li imamo isto što imaju i drugi".

[bergasa19]

+100Ono ranije je bilo opako desničarenje, ali uvek je imalo šta da se pročita, pa makar da se čovek pošteno iznervira. Ovo sad je nedeljni Blic, ako ne i gluplje.

Da se iznervira. Upravo to. To znaci da imas neku emociju. Pa onda cuveni antiamerikanizam uvijen u antiglobalizam. Milina.

[Turnbull]

Da se iznervira. Upravo to. To znaci da imas neku emociju. Pa onda cuveni antiamerikanizam uvijen u antiglobalizam. Milina.

Ali prestrašno je kako je Spaić pretvorio to u slikovnicu za decu-debile (izvinjavam se svoj desi sa posebnim potrebama, mislim ovo u strogo kolokvijalnom smislu). Klajn je imao pola strane, sad ima četvrtinu, Dragan Jovanović stranu, sad ima pola. Prosto je prepolovio sve tekstove, katastrofalno. Medenica ga je opravio za medalju u Politici, ali nažalost nema na netu da okačim.

[bergasa19]

Poenta je da se imalo sta procitati i da su kolumne bile u manjini. Idioti su NIN pretvorili u zbirku kolumni.

[Turnbull]

Poenta je da se imalo sta procitati i da su kolumne bile u manjini. Idioti su NIN pretvorili u zbirku kolumni.

Ma da je makar to. Ono su budalaštine. Da ne komentarišem ono levo-desno, gde su dali kolumnu nenormalnom Vladimiru Dimitrijeviću i zamlaćenoj Jovani Papan. I to je onda reformisani NIN. More mrš! Pa bolje da čitam Danojlića nego Dimitrijevića. Ideološki izađe na isto, al je barem pismeno.

[Hella]

PINK KRITIKAIzvor: Politika, 17.03.2012; Strana: KD3MEĐUČIN Ivan MedenicaO ovoj temi već duže vremena nameravam da pišem, a ovih dana čujem da i druge kolege imaju isti poriv. Zaobilazimo je iz različitih razloga, pre svega zbog nelagode što u jednoj duboko palanačkoj sredini naše pobude mogu biti namerno pogrešno tumačene: pišemo za „konkurentske“ novine, i sami smo pisali u dotičnom listu... Iz ovoga se već naslućuje da, bez ikakvih eufemizama i konačno oslobođen bojazni od zlonamernih tumačenja, želim da pišem o tretmanu kulture u nedeljniku NIN. Ili još konkretnije: o kulturnom genocidu koji je Nebojša Spaić, glavni i odgovorni urednik NIN-a, sproveo nad jednom od važnih ustanova srpske kulture – umetničkom kritikom u ovom nedeljniku.

Verujem da nema potrebe vraćati se u prošlost i dokazivati opštepoznatu istinu da je NIN decenijama bio istinska institucija kada je u pitanju temeljno kritičko promišljanje umetnosti. Zato navodim samo dva nasumično izabrana, ali jaka argumenta. Četrdeset godina u kontinuitetu, što je podvig i u svetskim okvirima, pozorišnu kritiku u NIN-u je ispisivao, stručno, argumentovano, nepristrasno i sa strašću, Vladimir Stamenković i time značajno uticao na oblikovanje pozorišnog života jednog doba (afirmacija „političkog pozorišta” sedamdesetih i osamdesetih godina, recimo). Pre Spaićeve reforme, ovaj nedeljnik je imao rubriku kritike za pregršt umetničkih oblasti, čime se nije mogao da pohvali nijedan drugi pisani ili elektronski medij u nas: roman, poezija, esej, ozbiljna muzika, film, rok muzika, pozorište, balet/ples, vizuelna umetnost, arhitektura, strip (izvinjavam se ako sam neku oblast zaboravio).Kakva je situacija danas? O većini tih oblasti i dalje se pojavljuju tekstovi ispod ili pored ogromnih fotografija s koncerata ili predstava i uokvirenih pink polja s numeričkim ocenama (ovde to nisu zvezdice već plusići). Promena je, naizgled, samo u novom dizajnu i tome što su tekstovi znatno kraći. Ne treba, međutim, znati „teoriju kritike” (što je, inače, oblast koju predajem na doktorskim studijama FDU) da bi se shvatilo da dužina presudno određuje žanr teksta o umetnosti. I u teoriji i u praksi prihvaćen je stav da je kritika stručni, analitički tekst koji vrednuje umetničko delo i ima dve do četiri kartice/šlajfne (od 3500 do 7000 kompjuterskih znakova s proredom, otprilike). Osim uvodnog kritičkog teksta, svi ostali u novom NIN-u imaju oko 1500 karaktera s proredom, što ih nedvosmisleno „srozava” na nivo prikaza ili srodnog žurnalističkog pisanja o umetnosti. Pitanje dužine kritike nije cepidlačenje: praksa pokazuje da je ovo optimalna dužina da se razvije relevatna, a opet ne isuviše složena argumenatcija o strukturi, kontekstima i vrednosti umetničkog dela. Svrha kritike nije samo preporuka čitaocu da li da konzumira delo, što Spaićeva reforma nedvosmisleno sugeriše, već odgovorno, analitičko i zato nužno duže obraćanje sâmim umetnicima na temu njihovog rada.Tendencija skraćivanja umetničke kritike i sledstveno tome promena njene suštine nije samo odlika NIN-a i srpskih medija generalno, već je nažalost globalna medijska pojava u našem antiintelektualnom svetu. Ovim se obično „štedi” prostor za oglašavanje i druge komercijalne sadržaje, ali je paradoks NIN-a što ove kritičke crtice i dalje imaju dve pune strane, čak i tri ako se uzme u obzir i pomenuti uvodni, izvorno kritički tekst. Jedino iole logično tumačenje jeste da su tekstovi skraćeni iz grafičkih razloga: da bi bilo više belina i fotografija, te da bi oni, bivajući vizuelno atraktivniji, privukli novu, verovatno mlađu publiku.Kao pedagog i to i sâm mlađe-srednje generacije, pa tako bez predrasuda prema mladima, pouzdano tvrdim ono što svi znamo. Mladi malo čitaju, pogotovu ne ono što ne mogu da pronađu on-line i bez pretplate (što je slučaj NIN-a), a oni koji kupuju nedeljnike ili podlistke da bi čitali tekstove o umetnosti rade to zato što traže ozbiljnu misao, a ne palac gore ili dole, zvezdicu, plusić... Ovakvim odnosom prema kritici samo se gubi određena čitalačka publika, mlada i ona druga, a nova se sigurno ne zadobija. Uostalom, da li Spaić ima podatke da mu je egzekucija izvršena nad umetničkom kritikom, kao deo njegove opšte strategije svođenja NIN-a na slikovnicu, donela rezultat? Siguran sam da mu to nije povećalo tiraž.Spaić je, nažalost, našao saveznike tamo gde bismo ih najmanje očekivali. Neke kolege su nastavile da objavljuju i takvu, na crtice svedenu kritiku i srodne autorske tekstove o kulturi (ovim ne želim da ističem svoj odlazak iz NIN-a jer je on odranije bio očekivan i uslovljen višemesečnim boravkom u inostranstvu). Nemam problem s kolegama koje dolaze iz medija u kojima su navikli na kraće recenzije (to je legitiman žanr), već s onima čije su tekstovi godinama bili institucija analitičkog, temeljnog autorskog pisanja o kulturi, kao što su Ivan Klajn ili Đorđe Kadijević, a pristali su da im rubrike budu gotovo manje od propratnih fotografija. Tužno.Autor: IVAN MEDENICA

Edited May 17, 2012 by Hella

[Turnbull]

Tnx! Gde si naš'o?

[Hella]

Tnx! Gde si naš'o?

poslo ti tadić i reko da izađeš u nedelju.

[Turnbull]

poslo ti tadić i reko da izađeš u nedelju.

Predsednik nas sve gleda!

[Аврам Гојић]

koliko Ivan Medenica ima godina? zanima me sta je to "mladja-srednja generacija" i kada cu ja to da budem ili vec jesam. ne svidja mi se ton te sintagme.

Edited May 17, 2012 by Marko M. Dabovic

[Turnbull]

koliko Ivan Medenica ima godina? zanima me sta je to "mladja-srednja generacija" i kada cu ja to da budem ili vec jesam. ne svidja mi se ton te sintagme.

To znači "mlad čovek, mojih godina" :)

[bergasa19]

Za mene je poslednji ekser u NIN zakucalo citanje prve kolumne Bojane Lekic. Povracalo mi se. Inace kod nas mnogo fali ozbiljan desni nedeljnik.