Kako su vam roditelji preživeli odlazak

[mashensky]

Imam i ja jos Bowie-favorita ali posto smo vec bili kod planeta ... BTW, imas interesantne roditelje. Bas progresivno! Mobilnost (po svim pitanjima) par exellance. Moji su od one fele, ili generacije ili ko zna sta vec koji inostranstvo vide samo kao opciju za skolovanje pa onda nazad na svoju kaldrmu. Tako to bilo nekad u njihovo doba. U odsudnom trenutku (kad se smrklo tamo daleko) oni su sebi presudili i resili da ostanu tamo gde su pa da (kao oni to lepo formulisu) propadaju gospodski Eno ih, jos "propadaju" ali se drze. Sestru su pokusali da "oteraju" ali se ona nije dala. Izgleda nasledila njihove gene. Mene niko nije ni terao ni sprecavao. Ja sam samo par sati pred odlazak obavestila o svojim namerama i sve bilo ok. I dobro ispalo (pu-pu, da ne ureknem). Sada je ispalo tako da oni, sve i da hoce, ne mogu uopste da me zamisle da zivim tamo A ni ja!

Mama nam je genijalna. I sto je starija sve se vise ponasa kao devojcica. Sve hoce da nauci i mnogo je smesna.Sa ocem se cujem retko, on se isto sa godinama menja, sve je meksi. Cini mi se da je mnoge roditelje bilo strah da bilo gde odu iz neznanja kako je tamo negde i bas mi je drago sto je moja mama uvek u fazonu: "Pa sta te kosta da odes i da vidis. Uvek mozes da se vratis".

[cyberwor/L/d]

Cini mi se da je mnoge roditelje bilo strah da bilo gde odu iz neznanja kako je tamo negde

Ne mora da bude samo to. Ima onih koji su se etablirali na jedan krajnje nekonstruktivan nacin i drze se nekog (samo sebi objasnjivog) ponosa. Ti su, doduse, sposobni da razumeju i olaksaju svojoj deci ali oni se sami vode onim "mi smo nase odradili". To sto (eventualno) treba da se uradi, neka rade drugi. Na mladjima svet ostaje, jelte. Njima milo kad ih sretne i pepozna Gos?n Slavkovic kod Sokolca. A i na Kalenica pijaci vec decenijama kupuju sremski sir kod iste bake. Pa gde ces to da im uzmes? :lol:Mislim, i takvi su genjalni ... na svoj nacin. Edited May 18, 2008 by cyberwor/L/d

[cyberwor/L/d]

Mama nam je genijalna. I sto je starija sve se vise ponasa kao devojcica. Sve hoce da nauci i mnogo je smesna.

Ja ovde, shvatila si, pricam o vrsti kojoj preti istrebljenje. I moj tata je sve ciliji sto je stariji. Zivahan, besprekorno doteran, veseo i saramantan (za one obozavatelje/ke iz njegove klase). Sve hoce da nauci ali jedva smo ga naucili kako da salje SMS. Njemu zapravo mobilni i ne treba. Ubedili smo ga zdruzenim snagama da mu treba. Digitalne fotografije su tek prica za sebe. Naskljocamo mi pregrst slika kada se sretnemo ovde ili tamo (inace zivot nema smisla ako mama nema slike) i sestra njima lepo pusta sa narezanog CD-a pa da lepo gledaju na velikom ekranu. Jok! Hoce oni foto-album. Kad lepo dodje u goste ujka/snajka/strinka ... a mama lepo slatko i vodu pa uz to i foto-album Da vide ljudi lepo.

[mammy two shoes]

moj sin je otišao u beli svet pre pola godine. obavestio nas je 36 sati pre odlaska. dobro je učinio, jer bi sigurno, na svaki način pokušali da makar malo odgodimo njegov odlazak. samo je stavio avionsku kartu na sto i rekao da ide. stoički sam to podnela, pa mi je dozvolio i da ga ispratim. ne bih ni plakala da njegov najbolji drug nije počeo da rida. mada je za odlazak imao moju apsolutnu podršku, kao uostalom, i za sve što je u životu radio, danima sam dolazila sebi. tri meseca nisam ušla u njegovu sobu. naravno, o tome sa njim nisam razgovarala. jedino mi je važno da je njemu dobro, jer i ja sam onda spokojna. nije mu lako, bori se za egzistenciju, ali je srećan i zadovoljan. ne dopisujemo se, ja više volim da mu čujem glas i detaljno prepričam svaki razgovor babama i tetkama. tu i tamo mu uplatim kredit za srpski telefon da može da se dopisuje sa prijateljima, pošaljem koju kintu kad mu progledaju cipele. da stvar bude lepša, dva meseca pre sinovog odlaska i ćerka je otišla od kuće. ona je u beogradu i viđamo se nedeljom na ručku. ostavili su mi njihovu razmaženu mačku. i još nešto: sama sam ih odgajila i školovala. oboje su dobri ljudi i jako sam ponosna na njih.

[расејан]

Trenutno pokusavam i cetvrti da govorim. :)

Само напред - колико језика знаш, толико људи вредиш (заправо, то ми је рекла ова што ме учила енглески ).Мени је мало криво што су прве две ћерке стале на енглеском (једна још и немачки, онако у школи), ал' зато трећа (поред српског и енглеског) растура и француски и јапански, а сад је по кући почела онако помало мађарски. Ко зна шта ће још покупити.

[korindjar]

ostavili su mi njihovu razmaženu mačku. i još nešto: sama sam ih odgajila i školovala. oboje su dobri ljudi i jako sam ponosna na njih.

lepo :) Edited May 19, 2008 by Hustler

[Selesta]

Moja mama je verovali ili ne pokusala samoubistvo kad je cula da planiram da se ne vracam iz USA. Doduse , ona je to i pre pokusavala kad ima neke jake krize (ne moram da napominjem da je bivala tesko bolesna, uglavnom jake depresije). I sad sam ja u groznoj situaciji, da osecam ogromnu odgovornost da se vratim a opet-dokle cu biti njen talac? Koliko puta mi je rekla "ako se ti udas-vodis me sa sobom" , samo sto ne bi spavala u mom bracnom krevetu (nisam udata, a ni ne razmisljam o tome srecom..al jednog dana ) A sto je najgore sama je, imamo samo jedna drugu i navikla je da samo meni veruje i na mene se oslanja.Zato ja sad planiram da je dovedem ovde, sta cu...mada ce biti za*ebano sve organizovati...a plasim se i da li ce dobiti vizu uopste? :unsure:I daleko od toga da sam ja sad neka bezdusnica(kako se trenutno osecam :( ) i da mi je vaznije da 'vidim amerike' nego rodjena majka. Ne, ja samo pokusavam da nadjem neki svoj zivot kako umem i znam...Mnogo sam do sada u zivotu zrtvovala za nju i mnoga sr*nja prezivela bas zahvaljujuci njoj, od malih nogu...i sada, kada konacno imam priliku da mislim malo na sebe...(ne kazem da cu nesto uspeti, mozda bas propadnem..) opet me krvnicki kontrolise ...da ne znam da li sam u stanju da izdrzim taj pritisak...Moguce i da cu se vratiti, jos imam povratnu kartu ...ali znam da cu biti nesrecna zbog te odluke...A opet, i ako ostanem, izjeda me to sve , nocu ne mogu da spavam, brinem kako je i kako ce..........

Edited September 30, 2008 by Selesta

[MayDay]

samo da kazem da je skajp relativizovao sve daljine i odlaske!bas mi je nesto bilo drago kad je mi je tata rekao prekjuce: "znas, kad nam tako drzis predavanje iz tog ekrancica osecam se ko da nisi ni otisla".

[sandrina]

Moja mama je verovali ili ne pokusala samoubistvo kad je cula da planiram da se ne vracam iz USA. Doduse , ona je to i pre pokusavala kad ima neke jake krize (ne moram da napominjem da je bivala tesko bolesna, uglavnom jake depresije). I sad sam ja u groznoj situaciji, da osecam ogromnu odgovornost da se vratim a opet-dokle cu biti njen talac? Koliko puta mi je rekla "ako se ti udas-vodis me sa sobom" , samo sto ne bi spavala u mom bracnom krevetu (nisam udata, a ni ne razmisljam o tome srecom..al jednog dana ) A sto je najgore sama je, imamo samo jedna drugu i navikla je da samo meni veruje i na mene se oslanja.Zato ja sad planiram da je dovedem ovde, sta cu...mada ce biti za*ebano sve organizovati...a plasim se i da li ce dobiti vizu uopste? :unsure:I daleko od toga da sam ja sad neka bezdusnica(kako se trenutno osecam :( ) i da mi je vaznije da 'vidim amerike' nego rodjena majka. Ne, ja samo pokusavam da nadjem neki svoj zivot kako umem i znam...Mnogo sam do sada u zivotu zrtvovala za nju i mnoga sr*nja prezivela bas zahvaljujuci njoj, od malih nogu...i sada, kada konacno imam priliku da mislim malo na sebe...(ne kazem da cu nesto uspeti, mozda bas propadnem..) opet me krvnicki kontrolise ...da ne znam da li sam u stanju da izdrzim taj pritisak...Moguce i da cu se vratiti, jos imam povratnu kartu ...ali znam da cu biti nesrecna zbog te odluke...A opet, i ako ostanem, izjeda me to sve , nocu ne mogu da spavam, brinem kako je i kako ce..........

E tacno te razumem, to je sve tako teska odluka. Poznajem slicna iskustva... :( Ali, vodi racuna da ako se vas dve ne slazete kao osobe bas najbolje, moze biti totalni promasaj za tebe da je dovedes da zivi kod sebe, ali ceste posete s njene strane, i i cesti razgovori s njom preko Skajpa ili telefonom, moze da resi stvar.Takodje, moguce je da joj se i ne svidi u USA.Isto tako, moras da joj das do znanja, da si ti srecna tamo, a njoj je tvoja sreca najbitnija, sigurno, moras samo da joj nekako ucinis da joj ta daljina ne izgleda tako daleko.Ipak ne mozes da dozvolis da upravlja tvojim zivotom.

[lena21]

samo da kazem da je skajp relativizovao sve daljine i odlaske!bas mi je nesto bilo drago kad je mi je tata rekao prekjuce: "znas, kad nam tako drzis predavanje iz tog ekrancica osecam se ko da nisi ni otisla".

Ni sama ne znam koliko puta su nam tu rečenicu mama i tata za ovo vreme izgovorili,a tek njihova fascinacija kad napravimo konferencijsku vezu,džizs ,bas juče su se slatko ismejali na vest da Telekom planira da poveća cenu usluga za valjda 300%.. :P

[Herceg]

Otisao 2000...S obzirom da su moji preziveli sranje bosanskog gradjanskog rata i na svojoj kozi osetili da bosnjaci "nisu vrsili zlocine' imaju nevidjeni strah da cu da se vratim. mada to ne nameravam, i nikada i nisam pa sam imao kartu u jednom pravcu.Prve 4 godine sam isao svako leto na mesec dana a od tada( 2005) nisam bio tamo. I sve nesto mislim, proci ce bar jos 5 , 6 godina pre nego sto odem tamo sledeci put.

[republikanac]

Buraz bio probni balun pre nekoliko godina i roditelji to nisu lako podneli.Moj odlazak su podneli mnogo lakse , ipak je burazer otisao grlom u jagode a ja kod zenice uz join spouse vizu i komentar "lako je tebi ti ides kod zene" :)

[bus]

Update. Moji roditelji (mama posebno) mnogo bolje podnose našu razdvojenost od kad su bili ovde i videli da ih ne lažem i da mi sve u ovom životu paše. Dobro, skoro sve. Nisu videli s kojom "Neeeeeeeeee!" facom izlazim iz kuće ovih dana na minus trista pedeset sedam.

[zienger]

nikad necu znati kako podnose jer svaki put na telefonu se prave kako im je super i kako me podrzavaju i kako im je drago ali ne cujem sta se desava van telefonske veze

[Viloticka]

Moja mama je verovali ili ne pokusala samoubistvo kad je cula da planiram da se ne vracam iz USA. Doduse , ona je to i pre pokusavala kad ima neke jake krize (ne moram da napominjem da je bivala tesko bolesna, uglavnom jake depresije). I sad sam ja u groznoj situaciji, da osecam ogromnu odgovornost da se vratim a opet-dokle cu biti njen talac? Koliko puta mi je rekla "ako se ti udas-vodis me sa sobom" , samo sto ne bi spavala u mom bracnom krevetu (nisam udata, a ni ne razmisljam o tome srecom..al jednog dana ) A sto je najgore sama je, imamo samo jedna drugu i navikla je da samo meni veruje i na mene se oslanja.Zato ja sad planiram da je dovedem ovde, sta cu...mada ce biti za*ebano sve organizovati...a plasim se i da li ce dobiti vizu uopste? :unsure:I daleko od toga da sam ja sad neka bezdusnica(kako se trenutno osecam :( ) i da mi je vaznije da 'vidim amerike' nego rodjena majka. Ne, ja samo pokusavam da nadjem neki svoj zivot kako umem i znam...Mnogo sam do sada u zivotu zrtvovala za nju i mnoga sr*nja prezivela bas zahvaljujuci njoj, od malih nogu...i sada, kada konacno imam priliku da mislim malo na sebe...(ne kazem da cu nesto uspeti, mozda bas propadnem..) opet me krvnicki kontrolise ...da ne znam da li sam u stanju da izdrzim taj pritisak...Moguce i da cu se vratiti, jos imam povratnu kartu ...ali znam da cu biti nesrecna zbog te odluke...A opet, i ako ostanem, izjeda me to sve , nocu ne mogu da spavam, brinem kako je i kako ce..........

Jao pa ovo je strasno. Jesi procitala knjigu "Toxic Parents"?Mora da je nocna mora imati ovakvog roditelja.Procitaj knjigu, mozda ti razbistri neke misli u glavi.