Kako su vam roditelji preživeli odlazak

[kobac]

kako sam otisao nekoliko meseci nakon sto je otisao moj mladji brat,dobio sam priliku da iskusim kako to izgleda kad nisi 'prvo dete' dok je mama bila suvise potresena da bi uopste izasla iz stana da isprati burazera,kad sam ja odlazio prilicno pribrano je odmahivala i slala poljupce za mojim minibusom.oguglala vec <_< valjda...

[bus]

kako sam otisao nekoliko meseci nakon sto je otisao moj mladji brat,

Ha! I ja, samo što su za mog brata bili manje potreseni, jer su znali da će dolaziti svakih nekoliko meseci. Mene su otpratili do Budimpešte; tamo smo kao bili nešto mnogo hrabri, a plakali smo posle sami po krevetima tu noć.

[cyberwor/L/d]

He-he, ja sam starija ... za mnom majka prolila malo vode (da mi sve tece kao med i mleko tj voda) i ja sa punom podrskom roditelja napustih sve a za mladju nisu hteli ni da cuju da je puste. Doduse, ona je tada bila maloletna (a ja htela da je dovucem ovamo). Posle kad je malo ostarila nije ni zelela da ode ikuda.

Edited December 29, 2007 by cyberwor/L/d

[Althea]

Moja nije prosipala vodu (mada jeste u drugim prilikama) ali suze da. Ja i ne bas, koliko se secam, sva sam bila u frci oko puta & organizacije pa je to nekako pomoglo da lakse prodjem kroz to.Ne znam kakva su vasa iskustva ali ja definitivno ne mogu da kazem da su moji vremenom oguglali na rastanke. A ni ja. Ponekad cak imam utisak da sto vise vremena prolazi ti rastanci sve teze padaju.

Edited December 29, 2007 by Althea

[cyberwor/L/d]

U pravu si! Rastanci su teski. Taman se sazivis i onda dodje rastanak. Meni se desilo da je tata jednom dosao na dve nedelje a ostao dva meseca. Tako smo lepo uhvatili ritam. Ja na posao a on kod kuce poradi sta treba, kad dodjem saceka me rucak, renovirali smo kucu zajedno ... i sve tako lepo dok nije krenuo nazad. Taman smo se uigrali. Mnogo tesko palo.

[Aineko]

mama: "bitno je da si ti srecna, nije bitno gde" cale: "ove danasnje generacije...samo im je materijalno u glavi, umesto da ostanu ovde, da izgradjuju svoju zemlju...ej, crna Srbijo, ko ce da te brani..." i tako mesecima, godinama pre odlaska...na zalost, nije docekao da prvi put dodjem. nikad nije uspeo da shvati kako je materijalno samo jedna od stavki u mom odlasku... druga je ukljucivala i sveprisutni mentalitet, slican njegovom...

[Viloticka]

nikad nije uspeo da shvati kako je materijalno samo jedna od stavki u mom odlasku...

trebalo mi je vremena da shvatim/prihvatim da ce ovo da bude najcsce tumacenje odlaska: oces pare, a?i znas kako sam na kraju skontala? svako misli da si nasao ono sto njemu fali... NIKAD u stvari nije bilo reci o onome sto MENI fali. uvek na sta NJIMA oci porastu.

[ObiW]

trebalo mi je vremena da shvatim/prihvatim da ce ovo da bude najcsce tumacenje odlaska: oces pare, a?i znas kako sam na kraju skontala? svako misli da si nasao ono sto njemu fali... NIKAD u stvari nije bilo reci o onome sto MENI fali. uvek na sta NJIMA oci porastu.

Jebo te Bog, čitam šta Vilotićka piše o svojoj familiji i razmišljam kako sam ja ubo džekpot sa svojim matorcima. Doduše, ja sam ispario kad su zagrmele prve ustaničke puške, pa im je verovatno bilo bitnije da budem tamo daleko a živ nego ovde blizu njih a mrtav. Al' nikad za sve ove godine nisu rekli "a možda ne bi bilo loše da se vratiš, smirila se situacija". Možda zato što sam im ja objasnio da se ni oni nisu vraćali u rodni kraj kad su završili studije/našli posao nego su viđali roditelje 2-3 puta godišnje, pa tako mogu i ja?

[banecare1]

ja sam kao 16-godisnjak jos '91 otisao iz predratnog sarajeva sa porodicom. posle 10ak godina, moji su se vratili, a sestra ('82) i ja ('75) smo tamo gde ima posla (RUS/CHN). naucili smo da ne pravimo dugorocne planove, tako da nemam predstavu sta dalje. roditeljima sigurno nije bilo lako ostaviti decu, ali treba da su spokojni, jer su uspeli uraditi najvaznije u veoma teskoj situaciji - sacuvali od rata i uspeli omoguciti obrazovanje za koje se moralo debelo platiti. veoma sam zahvalan zbog toga jer znam kroz sta su morali proci da bi dali to sto su dali.

[расејан]

trebalo mi je vremena da shvatim/prihvatim da ce ovo da bude najcsce tumacenje odlaska: oces pare, a?

Ово надахњује! Ево првих неколико што ми падоше на ум, онако с ногу:"не, ја волим да радим за џабе""шта сад, треба да кажем да нећу паре па да испаднем будала?""наравно да хоћу свој део, нећете да ме преварите"У ствари, знајући како САД функционише на рачун остатка света, ја дошао ето колико да отмем нешто свога назад <_<

i znas kako sam na kraju skontala? svako misli da si nasao ono sto njemu fali... NIKAD u stvari nije bilo reci o onome sto MENI fali. uvek na sta NJIMA oci porastu.

Покушавају да схвате како једино умеју. Свака генерација има своје важне и неважне ствари, и сви су се негде прешли и покушавају да пренесу деци бар толико мудрости да се пређу на нечем скроз десетом, а не на том истом :P .

[Talladega]

Sa moje pozitivne strane ja sam imao skoro 15 godina kada sam '99 dosao u Ameriku tako da su roditelji dosli samnom. Ali baba i dalje kuka sto smo otisli.

[Viloticka]

Sa moje pozitivne strane ja sam imao skoro 15 godina kada sam '99 dosao u Ameriku tako da su roditelji dosli samnom. Ali baba i dalje kuka sto smo otisli.

[Yoyogi]

Nisu preziveli. Pomrli su, oboje.Ne zbog mene nego starost i bolest (u pola njih).

[Althea]

Sta je tako skandalozno i tesko razumeti Viloticka? Sto zena u godinama kuka sto je sama, sto su joj najmiliji daleko, sto je boli ceznja za njima mozda?

[Viloticka]

Sta je tako skandalozno i tesko razumeti Viloticka? Sto zena u godinama kuka sto je sama, sto su joj najmiliji daleko, sto je boli ceznja za njima mozda?

Nije skandalozno ni tesko... Nego nekako... Ako nisu otac i mati, eto bice baba. Ta tek da nije brez komendije, sto bi kazo pop Spira.