Kako su vam roditelji preživeli odlazak

[andjelija]

za mene se uvek pretpostavljalo da cu da zapalim cim mi se ukaze prilika. kao sto jesam. nisam nikad bila vezana za roditeljski dom, pogotovu sto nas je keva, mila moja mama :), (koja je glava kuce bila i ostala dok je cale lelemudao okolo) vaspitavala u duhu da se same moramo suocavati sa zivotom, bez icije pomoci. u medjuvremenu su se moji razveli (sto i dalje nije promenilo nista...osim sto keva zivi na mom kontinetu a cale u beogradu..ali ga i dalje izdrzava i to u njenom stanu) ...moj otac, ...se uvek super slagao sa mojom mladjom sestrom, i njih dvoje su bas vezani. on i ja nikako zajedno u prostoriji, pa ipak, suza i suza je prolio sto sam preko okeana (nece iz nekog njegovog principa da dodje ovde)....i tako...od mene se boji na neki nacin, jer kazem sta mislim, mada sam sada smanjila gas....ali mu je drago sto sestra i ja smo ovde, i sto nismo ostale u zemlji....i sta smo sve postigle (pogotovu moja sestra na koju sam uzasno ponosna) nas dve sa nasih deset Zlatnih prstica :) ... jedino nam je preostalo da njoj nadjemo mladica koji ce malo da je razdrma jer pored tipa kojeg ima godina...po meni je vec jednom nogom u grobu.

[msmodesty]

keva zivi na mom kontinetu a cale u beogradu..

u tvom slucaju, samo je otac prezivljavao a mama je otisla, pa se pitam, da li ste ikada razmisljali da dovedete svoje roditelje kod sebe?sa svojima nisam pricala o tome mada ko zna, mozda bi i mogli da dodju ili ce biti ona ista prica da "ne mozes presadjivati biljke sa dubokim korenovima.." trudim se da ih posetim par puta godisnje, trudim se da dodju sa vremena na vreme... za sada su jos uvek mladi i zdravi, pa ni ne razmiljam sta ce biti kasnije.a na temu odlaska: nisam otisla jako daleko pa nije bilo velike drame, uvek mogu da dodjem u roku od 24h, cujemo se cesto, saljem fotografije, pa mi se cini kao da smo blizu, meni, njima...

[TBoneSteak]

meni caleta jednom uhapsili negde oko DC na I-95. isao covek da izrazi svoje 'nezadovoljstvo' i 'pljune' ispred bele kuce. takodje, nije kapirao razliku izmedju milja i kilometara na sat. morao sam da ga vadim iz pritvora. panduri nisu razumeli evropsku/internacionalnu? vozacku, vozio je brzo i njima izgledao kao da je izgubljen. manje/vise, priveli ga da bi mu pomogli.

[andjelija]

moj cale do '95 je svake godine, u stvari ne bas svake ali on i keva su cesto dolazili u ameriku jos od kako smo sestra i ja bile klinke. onda smo imali smrtni slucaj u familiji...i od tad vise nije hteo da dodje...ni sad nece jer se boji da bi ovde umro...sto ne mogu da mu ne garantujem da ne bi...jer stvarno nama smrtni slucajevi muskih koji dodju u usa su malo cesci a sve mladi (do 55 godina) ....pa ko sto radi mi samo vracamo kovcege nazad. malo bizarno zvuci...ali that's life. sa caletom imam neki sacuvaj boze drugarski kao odnos..nemam ni ja pojma sta je to....ali sa kevom sam bas bliska...mi se i dalje ususkavamo zajedno da spavamo...i tako...doduse i cale kada sam tamo, me uvek ususka u krevet iako sam 30+leta :) ..... a i ja njega ako ode on da spava prvi. btw, mene uvek neko mora da ususkava :) ... i ja druge :)) ...tako sam vaspitana.t-bone ovo za km i miles je super :))sta je protestvovao majke ti?

Edited November 5, 2007 by andjelija

[Leia]

Naravno. Potpuno se slazem.U mom slucaju to je borba, draga moja Leia. Mozda neko moze, ali meni nije uspelo da presecem na panju. Emotivni blackmail, kao sto si i sama rekla. Kao kera na povodcu - ako krene da svrlja samo cimnes, malo je to prikolje, ali je nazad, k nozi.Ne direktno, mislim ne kaze da ce umreti, ali nekako joj polazi za rukom da poveze da je njeno starenje moja odgovornost. Da nisam otisla ovako daleko valjda ne bi starila. Nisam bas ukapirala, ali tako nekako joj dodje ta prica. U koju veruje 100%, naravno.Ah, da, ima i ono da ce mi biti zao kad je vise ne bude al da ce biti kasno da se greske isprave. Napisala je i poslednje slovo koje me s vremena na vreme podseca gde stoji "ako se njoj nesto desi".

no comment. tvoja odluka.licno ne shvatam zasto bilo ko dozvoljava da mu piju krv na slamcicu.al ne moram ni ja bas sve da shvatim.

[ninja]

Ja sam u Svedskoj jedno 16 godina. Prvi put sam sam posjetio roditelje posle 10 godina, od tada idem svake godine. Prvih sedam dana malo nostalgije, dalje, sto vrijeme vise prolazi sve mi je Svedska draza i draza. Pocinjem primjecivati sve i svasta.Roditelji nisu nikada uticali na mene da se vratim, cak naprotiv, rekli su i pod cijenu da me nikada vise ne vide da mi ne pada na pamet da se vracam. Sada se situacija smirila i cesce se vidjamo, ali niti oni a ni ti ja mislim da je ikakva solucija vracanje nazad.Mozda jednom, ali ne u toku mog zivotnog vijeka!

[TBoneSteak]

2angie, u ime oca <_< moj stari se zadesio na desnoj obali u vreme predstave letnje bombardovanje srbijice. mi vas kao bombardujemo a vi se kao bunite, a vreme je bilo dot.com lepo. cale me posebno smarao jer sam imao utisak da ce da pocini teroristicki akt jer ga je bombardovanje tesko smorilo. moji bg prijatelji takodje, jer su pravili zurke u to vreme. posle visednevnog svadjanja kazem mu da ode u DC i njima se zali. nije mu se posrecilo da se pojavi ispred bele kuce. posle toga ga godinama zajebavali u srbiji. 'isho B. u DC da im......, ali ga ......'

[andjelija]

hahhahaa :)tbone pozdravi caleta :) ....srchan covek i pravedan.

[scepa]

keva samo rekla: "Idi, sta ces ovde...vidis da je ovde ludnica?"....inace idem (vracam se) kuci i dalje svakog leta...ove godine na samo mesec dana...najkrace ikada...i ono sto me nervira je sto prvih nedelju dana ili ne mozes da se skontas, ili ti je osecaj ko da nikad nisi ni otisao iz majke srbije...i onda pred kraj ti se ili smuci ili se nadjes na gate-u na surcinu ili ferihegy-ju i mislis se "jebote jel da idem ili da ostanem"...(mada ako si na ferihegy, vec si napolju)...jedno sto sam skontao je da je mnogo lakse napustis zemlju sa nekim, prijatelj, prijateljica, rodbina....ove godine sam pukom slucajnoscu leteo sa drugaricom nazad za USA...mnogo lakse palo :D ....a ove godine sam doziveo i prvi smrtni slucaj u porodici odkad sam ovde...bedak... i to teski....a ne mozes nista da uradis...mislim, ne bi mogao ni da sam "tamo" al opet....

[Viloticka]

Mozda je roditeljima koji su jos uvek u paru lakse. Imaju jedno drugog, pa nekako lakse prodje to decije osamostaljivanje i ?prazna kuca?.Sve u svemu, cini mi se da se prica vraca na momenat spominjan na nekog drugoj temi: da li su vam deca vazna, koliko dece imati, kako neko moze da nema decu. Deca treba da budu samo jedna od preokupacija u zivotu. Ako je jedini smisao zivota deca ? kad deca neminovno odu svojim putem zivot ostaje bez smisla. I ovo sto se desava sa mojom majkom je skolski primer toga. Svu svoju energiju, sve sto je imala ulozila je u decu. Da je mogla vise ulozila bi vise. Ta 100% posvecenost pre ili kasnije izbije na videlo u vrlo ruznom i opterecujucem obliku. Ili se trazi nesto sto ne moze da se dobije (da ja zivim u Srbiji, recimo) ili se pokusava sa preteranom kontrolom i mesanjem u sve i svasta.Problem je sto ona ovo na ovaj nacin ne ume da definise, ona vidi stvari drugacije. Njeni stavovi su krivac/pravednik, toplo/hladno, crno/belo. Sa njenog stanovista ona je dala sve sto je imala i sad ocekuje sve zauzvrat. Narodni izraz za to je ?praviti racun bez krcmara?. Ovo je ogromna zivotna lekcija za one koji planiraju decu da je ?deca su mi jedini smisao zivota? nesto sto potencijalno vodi u duboko razocaranje. Ne verujem da ona zeli dusu da mi uzme (bez obzira sto to tako izgleda) nego jednostavno kad zivot prodje i vidis sta si dao i gde si ulozio sebe, trazis za uzvrat maksimum koji mozes da dobijes da bi justify svoje postupke i zivotne odluke. Lakse je naravno prebaciti lopticu u komsijski teren (dala sam ti, daj sad nazad, ne das a mogla si da uzmes) nego pogledati istini u oci i priznati svoju losu procenu i lose zivotne odluke.

[baklavica]

Meni se mama juce rasplakala kad sam dreknula na nju to me zove treci put u 5 sati da me pita kako sam :(. A ja prehladjena, nista ozbiljno. Onda nece da zove sledece dve nedelje, kaze mnogo sam nezgodna. I ko je sad tu lud?

[cyberwor/L/d]

He-he ... sa mojom pricam u subotu a ona zove posle u sredu da pita sta ima novo. Ja joj lepo kazem da nista novo nije stiglo da se desi od naseg poslednjeg razgovora a ona mrtva hladna kaze "e, kad je to bilo" ... :lol:edit: i moja onda kaze da nece da zove dve nedelje ... ali uvek omane ...

Edited December 19, 2007 by cyberwor/L/d

[расејан]

Meni se mama juce rasplakala kad sam dreknula na nju to me zove treci put u 5 sati da me pita kako sam :( . A ja prehladjena, nista ozbiljno. Onda nece da zove sledece dve nedelje, kaze mnogo sam nezgodna. I ko je sad tu lud?

А, добро, то је лакше питање. Да је било "ко је сад ту нормалан", то већ нико не би умео да каже.Ја своје не зовем, много драме, а већ и не чују добро. Зато свака три-четири дана подужи имејл, и вози. У ствари смо у тешњој вези него кад смо били тамо; онда је било једно навраћање на пар недеља и телефоном пет минута недељно и готово - али садржај тих разговора је био баналан, све нешто о свакодневним ситницама, о поправкама заједничког Трабанта (!), шта је ко нашао на пијаци, ко за шта треба да иде у град да среди, комшија нахватао рибе, јел да вам остави итд итд. Добрим делом је то био чапраз диван.Ташта опет нема рачунар, а и да га има, не види добро - зато ради Скајп Аут, жена је зовне сваких десетак дана, утамане по цео сат, и опет боље смо на вези него да смо тамо.Ма сви они кукају како им не знам како недостајемо, ал' су се већ толико навикли да нас нема... Сад да одемо само бисмо сметали.

[andjelija]

kad ce topik kako su vam roditelji preziveli dolazak?

[bus]

kad ce topik kako su vam roditelji preziveli dolazak?

Pa otvori.