расејан Posted March 11, 2009 Posted March 11, 2009 Jao pa ovo je strasno. Jesi procitala knjigu "Toxic Parents"?Mora da je nocna mora imati ovakvog roditelja.Procitaj knjigu, mozda ti razbistri neke misli u glavi.Ма навикну се људи на све и после и да се вратиш не би било исто - променили се сви.Пар година, током деведесетих, смо гастарбајтерисали нас тројица у комшилуку, па смо долазили кући за сваки други викенд. Долазили бисмо чешће, него она Слобина кауција... (као да се не бисмо појавили на суђењу, е свашта). Негде током друге године сретну се случајно наше жене. И дођу до закључка да само сметамо кад дођемо.Мислим да би и са родитељима било исто. Недељу две док се искукају и нагледају... а онда.
vilhelmina Posted March 27, 2009 Posted March 27, 2009 Moji nisu preziveli. Mama je odustala od borbe protiv raka godinu dana nakon mog odlaska, a tata od zivota godinu dana nakon nje. Sigurna sam da bi ziveli duze da sam ostala, ali ne bi bili srecniji i radije bi opet izabrali isto. Podrzavali su me u mojoj odluci do zadnjeg trena, ali kad sam otisla vise nisu imali motiva da zive. Tim pre sto sam im odvela i jedini sadrzaj u zivotu - unuke. Na neki nacin sam ih ubila, ali uopste nemam griznju savesti jer znam da im je vaznije bilo da znaju da smo na sigurnom i da imamo buducnost, nego da budemo s njima svakog dana. Sada mi je zao jedino sto ni jednom od njih nisam bila ni na sahrani, mada mi je tada vise prijalo da odbolujem svoje sama i ovde nego da upraznjavam domace obicaje i primam saucesca ljudi kojima nije stalo. Trudim se da odrzavam grobove jer nema ko drugi to da uradi. To je to, zivot, sta ces... :(
noskich Posted March 28, 2009 Posted March 28, 2009 Moja majka je bila "gora" pre nego sto sam otisao nego posle. Kao da je bila ljuta sto idem, upozoravala me je da samo to novca sto mi je dala je sve na sta mogu da racunam od nje. Medjutim posle, cim sam otisao uvek pita treba li mi. Trezveno je podnela. Samo se secam noc pre nego sto sam otisao cini mi se da nije spavala. Osim toga sve je odlicno proslo.
lostfanforever Posted November 26, 2010 Posted November 26, 2010 prvu noc nakon odlaska, mama pred zoru spazila da mi nema obuce kod vrata, pa je pospana skontala da sam zaglavila u izlasku. nakon nekoliko sati, kada se zaista probudila i primetila moj prazan krevet se setila da sam u stvari otisla ... :(
gospa buba Posted June 21, 2011 Posted June 21, 2011 Danas tacno 13 godina....ti si zapalio otprilike kao moj brat. mada moram da priznam da je on za nijansu manje sedeo po avionima ^_^srecnih 13 godina i brojtro :)
kapetanm Posted July 6, 2012 Posted July 6, 2012 A ja sam sad u ulozi u kojoj su onda bili vaši roditelji.U kasnu jesen pratio sam dete na Surčin, i rasplakao sam se. Onda žena, kelnerice, stjuardese..Narednog dana, moj otac, njen deda, kome je bila mezimica, je dobio infarkt i preminuo, ubeđen sam, od tuge. Sad dete dolazi s vremena na vreme, mi se razletimo po pijacama, spremamo torte, sređujemo kuću, i sve te stvari u iščekivanju, jer to je neuporedivo zadovoljstvo. Posle, kad ode, praznina u kući, u nama, ćutimo, mimoilazimo se po kući, i čekamo sledeći dolazak. Ali, znam da joj je dobro, i ne bunim se.
Dr Arslanagić Posted July 7, 2012 Posted July 7, 2012 :( Jel to bio deda-car koji je na pehar kupa Maršala ugravirao PARTIZAN većim slovima?
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now